Марко Краљевић

Аутор: Владан Милићевић

 Марко Краљевић

• Марко Мрњавчевић (око 1335—17. мај 1395), познатији као Марко Краљевић, био
је дејуре српски краљ од 1371. до 1395, док је дефакто владао само територијом у
западној Македонији са центром у Прилепу, познатом као Прилепско краљевство. У
српској народној епици, у којој му је посвећен један од циклуса пјесама, познат је као
Краљевић Марко. Његов отац, краљ Вукашин, био је савладар цара Стефана Уроша V,
чија је владавина била обиљежена слабљењем централне власти и осамостаљивањем
обласних господара у Српском царству, што је поспјешило његов распад. Вукашинови
посједи обухватали су земље у Македонији, Косову и Метохији. Он је 1370. или 1371.
крунисао Марка за „младог краља“; ова титула укључивала је могућност да Марко
наследи Уроша на српском пријестолу у случају да Урош не буде имао мушких
потомака.
 Марков коњ Шарац
• Био је најпознатији коњ у народним песмама и уједно Марков омиљени
љубимац(Марко је имао и сивог сокола) и верни пратилац.
Постоји легенда која каже да је Краљевић мењао много коња јер га ни
један није могао носити. Једног дана је кад неког ковача угледао
болесно муско ждребе и учинило му се да би од њега могао испасти
добар коњ. Ухватио га за реп и покушао га завитлати око себе бас као и
сваки пут кад је испитивао квалитет коња. Медјутим овај се није ни
макао из мјеста те га је Марко купио и излечио од губе, те се више
никад од њега није одвајао. Шарац је у песмама описан као веома
снажан и брз, веран своме господару у свим приликама. И његов крај
везан је за Марка Краљевица. Легенда каже да је Марко пре него што
му је Бог узео душу на планини Урвини, сабљом одсјекао Шарцу главу
те га сахранио боље од рођеног брата. То је учинио да коњ таквих
способности не би допао Турцима у руке па да га они не би искористили.
Друга легенда казе да је он и данас жив и да се са својим господарем
налази у скривеној пећини, чекајући тренутак када ће поново да
загалопира, носеци Марка на својим леђима.
Песма:,,Марко Краљевић и бег Костадин“
Nazivi pesama o Marku Kraljeviću
Djevojka nadmudrila Marka (Vuk Karadžić, 1845.)
Sestra Leke kapetana (Vuk Karadžić, 1845.)
Ženidba Marka Kraljevića (Vuk Karadžić, 1845.)
Lov Markov sa Turcima (Vuk Karadžić, 1814.)
Marko Kraljević i 12 Arapa (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Alil-aga (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Arapin (Vuk Karadžić, 1815.)
Marko Kraljević i beg Kostadin (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i brat mu Andrijaš (Valtazar Bogišić, 1878.)
Marko Kraljević i vila (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Vujović Matija
Marko Kraljević i Vuča dženeral (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Đemo Brđanin (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i kći kralja Arapskoga (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Ljutica Bogdan (Vuk Karadžić, 1815.)
Marko Kraljević i Mina od Kostura (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Musa Kesedžija (Vuk Karadžić, 1815.)
Marko Kraljević i orao
Marko Kraljević i soko (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević i Filip Madžarin (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević u Azačkoj tamnici (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko Kraljević ukida svadbarinu (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko pije uz ramazan vino (Vuk Karadžić, 1845.)
Marko poznaje očinu sablju
Oranje Marka Kraljevića (Vuk Karadžić, 1845.)
Smrt Kraljevića Marka (Vuk Karadžić, 1845.)
Turci u Marka na slavi (Vuk Karadžić, 184