ПРОТОКОЛ ЕТИЧКЕ

АНАЛИЗЕ СЛУЧАЈА
Описати укратко случај и одговорити на
следећа питања:
 Да ли је прекршен неки закон или закони? Ако јесте који?
(ако то не стоји у описаном случају, не морате одговорити, или можете
рећи да претпостављате да се ради о неком закону).
 Која је опште обавезујућа вредност (основна неотуђива људска права
као што су: право на живот, здравље, слободу, говор…)директно
угрожена тим поступком, а која је индиректно угрожена?
 Да ли су, и која још, етичка начела угрожена?
 Зашто је, по вашем мишљењу, организација, институција, установа
или одговорно лице, поступила/о неетично?
 У име ког критеријума, које користи?
 У име којих других вредности је прекршио закон, или неко етичко
начело? (можда је закон који је у питању апсурдан или нелегитиман?
Можда је постојао сукоб етичких норми, па је једна прекршена у име
друге?)
 Које би аргументе могао да искористи „кривац“ у своју одбрану?
 Да ли постоје, и које су, олакшавајуће околности или могућа
оправдања за његов постипак.
 УЂИТЕ У КОЖУ ЕТИЧКОГ АДВОКАТА
 Шта је погрешно у систему (државном, друштвеном, организационом)
што је могло да подстакне или чак приморало на неетични поступак
рецимо: давање мита лекару.
 Ко је директно а ко индиректно одговаран?
 На кога је све овај поступак утицао? Ко све трпи последице? Ко је
директно а ко индиректно оштећен? (пример: преваре не утичу на
само директно оштећено лице, већ и на његову породицу, а
индиректно на јавност која губи поверење у институције, њихове
представнике или људе уопште).
 Које су вероватне краткорочне (тренутне) а које дугорочне (дуготрајне)
последице тог поступка (индивидуалне и друштвене)?
 Шта би било када би се та врста поступака универзализовала (када би
постала опште прихваћена пракса)?
(Прва формулација Кантовог категоричког императива гласи: „Делуј
само према оној максими за коју можеш желети да постане општи
закон“. )
Другим речима, да ли правило само себе укида (нпр. универзализација
правила: УБИЈ КАДГОД ТЕ НЕКО РАЗБЕСНИ). То значи да бисмо то правило
морали да применимо и на нас саме. У каквом бисмо свету живели? Да
ли бисмо опстали?
Како дотични поступак стоји у односу на максиму „Поступај тако да
човештво у својој личности, као и у личности сваког другог човека увек
употребљаваш у исто време као сврху, а никада само као средство“
(друга формулација Кантовог категоричког императива). Да ли је у том
поступку, појединац, или више њих, третиран само као средство за
задовољење сопствених циљева?
Провера техником копрена незнања:
тест непристрасности

 Да ли је радња таква да би сви рационални људи, и са делатне и са

пријемне стране, желели да се свако тако понаша.
 Другим речима: када би починилац етичког прекршаја био иза
копрене незнања (не би знао ког је пола, расе етничке групе, класе,
положаја…, већ би само знао да је људско биће)да ли би се сложио
са таквим поступком?
 Која се лекција може извући из овог случаја?
 Шта бисте предложили како би се смањиле могућности и прилике за
прибегавање тој врсти неетичног понашања (пр. Промена закона,
васпитање, образовање, подизање свести, систем…)
 Слично, само мало лакше
- питања за етичку проверу одлука -
1. Да ли је понашање тог појединца, групе или организације законито?
 Хоће ли прекршити било који закон или правило организације?
Ово питање помаже да се сагледају постојећи стандарди.
2. Да ли је постигнута равнотежа односа?
 Да ли та одлука води рачуна о свим протагонистима?
 Да ли је правична, фер, поштена према свима којих се тиче, у краткорочном и
дугорочном раздобљу? Не може се очекивати да ће сви стално једнако добијати, али
морамо настојати да избегнемо озбиљне неравнотеже односа.
Питање о равнотежи подстиче наш смисао за разумност, непристрасност и поштење.
3. Како ће се осећати актер(и) после тога?
 Хоће ли га његов/њен поступак учинити поносним или ћу се нелагодно осећати?
 Претпоставимо како би се осећао/ла да се његова/њена одлука објави у новинама
или на ТВ?
 Да ли би се добро осећао/ла да његова/њена породица и пријатељи сазнају за то?
Питање о осећају усредсређује се на најдубљи, интимни однос према моралним
вредностима.
 Пет етичких принципа за помоћ у
анализи
 Поштовање туђе аутономије: сваки појединац има право да изабере
како ће водити свој живот, све док његови поступци не угрожавају
добробит других људи. Према томе, свако има права да дела као
слободни субјекат и има слободу мисли и избора (слобода
самоодређења).
 Не чинити зло другоме (не наносити штету): негативна формулација;
универзална минимална морална обавеза, праг испод ког се не сме
ићи, да се не наноси ни психичко ни физичко зло и да се уздржава од
свих дела која могу да штете другима. То је примарни етички принцип.
 Чинити добро другоме: позитивна формулација; осим претходне,
негативно одређене, минималне обавезе, постоји и морална обавеза
да се увећава и побољшава добробит других, чак иако то на неки
начин ограничава слободу онога ко то чини (што не значи да појединац
треба да чини по цену својих неотуђивих права или права оних за које
је директно одговоран).
 Бити правичан: правичност у интеракцијама са другима подразумева
равноправан третман за све и давање другима онога што им
припада. То подразумева узајамност и непристрасност.
Равноправност не значи и једнакост, јер једнак третман различитих
људи у различитим ситуацијама може да буде неправичан.
 Бити поуздан: држати обећања, дату реч, говорити истину, бити лојалан
и указивати поштовање. Само тако ћемо бити достојни поверења.