 Ернест Радерфорд рођен је 30. августа 1871.

године на
Новом Зеланду. Студирао је на Кембриџу.Касније је
постао професор на универзитетима у Монтреалу и
Манчестеру, а од 1919. године био је директор
лабораторије Кевендиш у Кембриџу. Нобелову
награду добио је 1908. године за изузетна дотигнућа
у области хемије. Радерфорд се у почетку бавио
проучавањем радиоактивних распада. Први је уочио
да се зрачење радијума састоји од три различите
врсте зрачења које је назвао α, β i Υ зрачење. У науку
је увео и појам полураспада и формулисао је законе
радиоактивног распада.
 Испитујући радиоактивност,
Ернест Радерфорд је 1899.
године, открио да се зрачење
уранијума састоји од две
компоненте које се различито
апсорбују у материји. Зраци које
не могу да прођу кроз
алуминијску плочицу дебљине
0,02 mm назвао је α-честицама, a
зраци који су пролазила и кроз
дебље слојеве назвао је β-
честицама. На основу скретања у
магнетском пољу, утврђено је да
α-честице имају позитивни
електрични набој, а β-честице
негативан електрични набој.
 Склоп се састоји од једног
оловног кућишта у коме је
смештен уран као извор α-
честица. На зиду кућишта
налази се мала рупица кроз
коју излази сноп α-честица,
пролази кроз мале отворе
на две оловне плоче,
фокусира се танки сноп α-
честица који се затим
расејава на танким
фолијама злата дебљине
3x10-7m. Иза фолија од злата
постављен је заклон
премазан цинковим
сулфидом са особином да
емитује искрице свјетлости
на месту где га погоди α-
честица.
 Основна идеја :
Основна идеја експеримента је наћи везе између α-
честица које емитује извор и оних које детектује
полупроводнички детектор. Веза је заснована на
односу између емитованих и скренутих α честица
при проласку кроз златну или алуминијску
фолију. Детектор детектује сваку α-честицу тако да
се број импулса строго слаже са бројем α честица
које падну на детектор
 Апаратура

 1. prstenasta dijafragma od
zlata i aluminijuma
 2. U – magnet
 3. izvor zračenja Ra ( D ) 0,1
µ Ci
 4. G- M ili α detektor
 5. vakum pumpa
 6. manometar za merenje
podpritiska
 7. stakleni cilindar sa
klipom
 Експерименти су показали да се неки број α- честица
снажно отклања што је довело до Рутхерфордовог
модела атома (тзв. “планетарни модел атома )
 Pošto su neke od
pozitivnih alfa čestica
bile znatno skrenute ,
Raderford je zaključio da
mora postojati nešto
unutar atoma od čega se
α čestice odbijaju , nešto
što je malo , gusto ,
pozitivno naelektrisano –
JEZGRO .
 Највећи број α- честица је пролазио несметано кроз
метални листић, а само незнатан, мањи број је скретао под
углом од 0° до 180°. При томе са повећањем угла скретања
опадо је број скренутих α честица, тако да се веома мали
број враћао у супротном смеру, тј. еластично се одбијао од
металног листића. Анализа резултата и прорачуни
распршења које је провео Рутхерфорд показали су да
позитивно наелектрисање не може бити распоређено по
целокупној запремини атома, како је то предвиђао Томпсон