MERENJE I KONTROLA

KOMPARATORI
 Komparatori
-su merila koja pokazuju odstupanja od nominalne mere, ali ne omogućavaju očitavanje same
mere. Upotrebljavaju se u serijskoj, velikoserijskoj i masovnoj proizvodnji za kontrolu radnih
predmeta, odnosno merenje odstupanja dimenzija, itd.
U pojedinačnoj proizvodnji koriste se pri kontroli upravnosti i paralelnosti površina, pri
podešavanju mašina alatki, pri proveri i merenju konusa i slično, pa se može reći da je
komparator univerzalno primenjivan merni instrument. Jednostavni su po konstrukciji, a
tačnost im je najčešće 0.01 mm i 0.001 mm.

• Osnovni elementi komparatora su:

 kontaktni,
 prenosni,
 pokazni elementi sa skalom.

• Vrste komparatora
1. Komparator za merenje i
kontrolu spoljašnjih kota
2. Komparator za merenje i
kontrolu rupa
3. Instrument za kontrolu
stepena finoće obrade neke
površine
• Komparator je snabdeven mernim pipkom translatornog kretanja, koji je preko
prenosnog mehanizma za uveličanje spojen za pokretnu kazaljku. Kružno kretanje
kazaljke na skali komparatora je proporcionalno vertikalnom pomeranju pipka.

• Merni pipak se najpre

osloni na površinu etalona,
a zatim na predmet koji se
kontroliše.
• Pomeranje kazaljke na skali
pokazuje razliku između
ova dva predmeta u stotim
delovima
  Glavni delovi komparatora
A- Merni pipak se oslanja na površinu predmeta koji
se kontroliše, a na pokretnu polugu B je učvršćen
navojnom vezom. Merni pipak je najčešće loptastog
oblika, od površine predmeta koji se kontroliše,
može da ima i drugačiji oblik;
C- Kućište u koje je smešten mehanizam za
uveličavanje;
D- Skala u stotim delovima milimetra;
E- Glavna kazaljka za stote delove milimetra;
F-Milimetarska skala. Njena kazaljka pomera se za
jedan podeok kada glavna kazaljka komparatora
napravi pun krug na skali stotih delova milimetra.
G- Pokretni pokazivači koji se mogu pomerati po
obimu kućišta, a postavljaju se na granice željenog
tolerancijskog polja
H- Zavrtanj za nulovanje komparatora. Kod drugih
tipova nulovanje se obavlja zakretanjem skale
I-Dugme za dizanje pipka
  Tačnost i područje merenja

• Mehanizam komparatora za uveličanje prikazuje

svako pomeranje pipka od 1 mm kao kretanje
glavne kazaljke za jedan pun krug skale.
• Cela skala podeljena je na 100 podeoka, a svaki
od njih odgovara pomeranju od 0,01 mm, što
ujedino predstavlja i tačnost merenja.
• Pomeranja veća od 1 mm bi trebalo pratiti
odbrojavanjem i pamćenjem broja punih
kerugova koje pri merenju učini glavna kazaljka.
U tom slučaju komparatori su opremljeni malom
skalom i kazaljkom za registrovanje pomeranja
u mm, pri čemu jedan podeok odgovara
pomeranju za 1 mm. Skala je podeljena u 10
jednakih delova.
• Merno područje je ograničeno na 10 mm, što
znači da maksimalni hod mernog pipka iznosi
10 mm.
• Kod nekih preciznijih tipova komparatora može
da se postign tačnost od 0,005 do 0,002 mm.
  Mehanizmi komparatora za uveličanje

Pretvaranje pravolinijskog kretanja mernog pipka i poluge u kružno i uveličano kretanje

glavne kazaljke obavlja naročiti mehanizam za uveličanje.
Konstruktivno rešenje zavisi od proizvođača.

• Prenos zupčastom letvom

Gornji deo šipke B mernog pipka
A je nazubljen i kao nazubljena letva
i spregnut sa malim zupčanikom H.
Pravolinijko kretanje poluge se
prenosom preko para zupčanika D
prenosi uveličano na glavnu kazaljku
• Prenos pužnim mehanizmom
Gornji kraj šipke B mernog pipka A ima zavojnicu koja je
spregnuta sa pužnim kolom C. Kretanje sa pužnog kola se
preko jednog para zupčanika prenosi dalje na glavnu kazaljku
• Opružni prenos
Šipka B mernog pipka A je spojena za jedan kraj opruge C.
Ta opruga primorava na rotaciju disk D oko kojeg je
obavijena. Druga opruga E obavija disk F, koji je čvrsto
spregnut sa prethodnim diskom D, pa to kretanje prenose na
treći disk G. Sa ovim je čvrsto spregnut zupčanik H koji
kretanje prenosi na glavnu kazaljku.
• Pranosi pomoću poluga
Šipka B prenosi kretanje pomoću sistema poluga C na ozubljeni segment D, a sa ovoga se
vrši prenos na jedan zupčanik čvrsto spregnut sa glavnom kazaljkom.
  Mehanizam za održavanje konstantnog mernog pritiska

Merni pipak mora biti oslonjen uz odgovarajući pritisak kako prenosni mehanizam ne bi bio
izložen udarima i da bi se merni pritisak održao konstantnim. Komparatori poseduju dodatni
mehanizam za regulaciju pritiska. Jedan od najjednostavnijih je onaj sa povratnom oprugom,
koja na šipku mernog pipka dejstvuje neposredno ili preko jedne poluge.
 PRIMENA KOMPARATORA
 Postavljanje komparatora
Komparatori se postavljaju i učvršćuju za odgovarajuće nosače, čija konstrukcija zavisi od
vrste kontrole. Skoro svi nosači su konstruisani tako da poseduju dve ili tri poluge koje su
međusobno povezane zglobovima, pa je tako omogućen pristup bilo kojoj tački okolnog
prostora.

 Vrste nosača:

• Nepokretni nosač
Koristi se za kontrolu predmeta u
serijskoj proizvodnji, kao i za uporedna
merenja prema etalon-koti formiranoj po
slogu paratelnih graničnih merila. Oslona
površina za predmete je savršeno ravna i
predstavlja baznu ravan.
• Pokretni nosač

Pokretni nosači sa polugama omogućavaju merenja i

van zone oslone površine. On prvenstveno služi kada
komparator tokom kontrole mora da se pomera duž
neke bazne ravni, na primer pri kontroli ravnosti,
paralelnosti itd .

• Magnetni nosač

Prvenstveno se koristi za pozicioniranje

komparatora na radne stolove i klizne staze alatnih
mašina. Na taj način se može kontrolisati pravilan
položaj radnih predmeta, a takođe i translatorna i
rotaciona kretanja pojedinih elemenata mašina (na
primer, pri proveri ispravnosti mašine).
 Regulacija hoda mernog pipka
• Da bi se ostvarilo pravilno pomeranje mernog pipka po visini potrebno je obezbediti
ispravan pritisak naleganja na radni predmet, a to se postiže prethodnom regulacijom
hoda.
• Radni predmet se dovodi u kontakt sa mernim pipkom komparatora, pa se položaj
komparatora reguliše tako da se merni pipak može pomerati za nekoliko mm naviše i
naniže.
• Pravilno podešavanje hoda mernog pipka može da se prati preko kazaljke na maloj skali
za milimetre. Na primer, komparator se može pozicionirati tako da kazaljka u početnom
položaju za kontrolu pokazuje oko 5 mm.
 Nulovanje komparatora
Nulovanje komparatora je operacija koja se obavlja na početku kontrole, pošto se predmet
dovede ispod instrumenta. Ima za svrhu da olakša očitavanje.
Kod komparatora sa prenosom preko nazubljene letve nulovanje se obavlja zakretanjem
skale do poklapanja nule sa glavnom velikom kazaljkom.
Kod komparatora sa pužnim prenosom ,,nulovanje" se vrši okretanjem nareckanog točkića
na vrhu šipke mernog pipka. U ovom slučaju pomera se kazaljka u odnosu na nepokretnu
skalu.
 Primer provere neke kote

Komparator učvršćen za odgovarajući nosač se osloni na paralelna granična merila, koji

obrazuju kotu predmeta koja treba da kontroliše. Proverava se da li je pravilno obavljena
prethodna regulacija hoda, tako da merni pipak može da se pomera za nekoliko mm naviše i
naniže.
Obavi se "nulovanje" komparatora. Komparator se pomera duž bazne ravni i dovodi nad
predmet koji se kontroliše. Na skali instrumenta se ustanovi razlika između kote sloga
graničnih merila i kote predmeta, ta razlika može biti pozitivna ili negativna.
 Primer kontrole ravnosti

Kontrola se obavlja tako što se komparator pomera po celoj površini, u više pravaca, s tim
sto je nosač komparatora oslonjen na neku baznu ravan.
Granični položaji kazaljke pri različitim položajima komparatora registruju pozitivna i
negativna odstupanja ravnosti površine koja se kontroliše. U primeru na slici maksimalno
odstupanje ravnosti, odnosno razlika između najniže i najviše tačke, iznosi 29 stotih delova
milimetra ili 0,29 mm: +9-(-20)=29.
 Drugi primeri kontrole

1. Kontrola položaja radnog predmeta prema kretanju klizača na rendisaljki.

2. Kontrola upravnosti vođica jedne alatne mašine
 Univerzalni komparator
Univerzalni komparator je izrađen kao i normalni komparator. Jedina razlika leži u
mogućnosti da se merni pipak može postaviti u bilo koji ugaoni položaj prema osi
instrumenta. Područje merenja zavisi od tipa, a kreće se od 0,2 do 2 mm. Tačnost merenja
iznosi po pravilu 0,01 mm, a kod nekih tipova dostiže čak i 0,002 mm.
"Nulovanje" se obavlja zakretanjem skale, kao i kod normalnih komparatora.
Položaj mernog pipka može varirati u području od oko 210º. Merni pipak se zakreće u
željeni radni položaj pomoću odgovarajućeg frikcionog prenosa
 Primeri kontrole univerzalnim komparatorom

Na slici su prikazani primeri mogućnosti kontrole

univerzalnim komparatorom
1. Kontrola ravnosti i paralelnosti
2. Kontrola saosnosti dva prečnika (koncentričnost).
3. Kontrola upravnosti ("aksijalno bacanje")
4. Centriranje predmeta
5. Kontrola centričnosti ("radijalno bacanje")
6. Kontrola debljine
 Nosači univerzalnog komparatora
Univerzalni komparatori su pričvršćeni za univerzalne nosače.

• Vrste nosača:
nosač sa magnetskim postoljem, nosač sa osloncima za vreteno struga ili bušilice, kraci za
produžavanje itd.
Na slici je prikazan univerzalni
nosač koji se sastoji od postolja
A sa uzdužnim kanalom za
smeštaj vertikalnog stuba B.
Komparator C i zglob na koji
se on postavlja se povezuju
stubom B preko poluge D i
stege za produžavanje E.
Naležna površina postolja je
savršeno ravna čime se
obezbeđuje potrebna tačnost
kada se nosač sa komparatorom
pornera po nekoj baznoj ravni
pri kontroli geometrije i oblika.
 MINIMETRI

Komparatori koji omogućavaju kontrolu i očitavanje u hiljaditim delovima milimetra se zovu

minimetri. Po konstrukciji se razlikuju od običnih komparatora. Poseduju ograničeni broj
kinematskih elemenata i veoma malo merno područje. Visok prenosni odnos obezbeđuje
tačnost očitavanja od 0,001 mm = 1 µm. Merno područje je ograničeno na 0,2 mm.
Minimetri su po pravilu opremljeni i sa dve pomoćne kazaljke koje služe za označavanje
tolerancijskog polja, a mogu se po pomerati i fiksirati duž cele skale.

Pri merenju i kontroli minimetrom radni predmeti

i prostorija se moraju osigurati od promene
temperature, jer se tako sprečava termička
dilatacija i pogrešni rezultati. Treba imati na umu
da je promena temperature od 1° dovoljna da se
pri merenju čeličnog predmeta dužine 10 mm
ostvari greška merenja od 1 µm.
• PRINCIP RADA MINIMETRA
Za donji kraj osovinice A je učvršćen merni pipak B čiji završetak može biti
loptast, nožast ili tačkast.
Konično sedište C predstavlja oslonac za nožasti element D. Iznad nožastog elementa D se
nalazi prizma E spojena sa drugom prizmom F na koju je oslonjen nepokretni nožasti element
G. Rastojanje između nožastih elemenata C i G predstavlja kraći krak jedne poluge. Svako
aksijalno pomeranje osovinice A se pretvara u oscilovanje prizmi oko oslonca G, a kao
posledica toga dolazi do pomeranja kazaljke koja je preko elementa H čvrsto povezana sa
osloncem G. Opruga M obezbeđuje konstantan merni pritisak.
• PRIMENA MINIMETARA
Minimetar se obično montira na odgovarajući nosac (stativ) koji omogućava oslanjanje
radnih predmeta i primenu raznih alata za stezanje i kontrolu (prizme, mali kontrolni šiljci
itd). Oslona ravan za predmet je obično izrađena od granita, pa je zato postojana prema
koroziji, vlaži i promenama temperature, a veoma je otporna prema habanju.
Na slici je prikazan minimetar postavljen na stativ.
Približavanje mini metra radnom predmetu se vrši okretanjem navrtke A kojom se reguliše
visina nosača B.

Pošto se ostvari potrebna visina,

odnosno merni pipak dovede u
neposrednu visinu površine koja
se kontroliše, nosač B se stegne
vijkom C.
Sada se, pre početka kontrole,
može pristupiti "nulovanju"
instrumenta.
 KOMPARATORI ZA UNUTRAŠNJE MERE

Komparatori za unutrašnje mere služe za kontrolu malih rupa

i dubina.
Tačnost merenja ovih komparatora iznosi 0,01. Kod nekih
tipova i 0,002 mm.
Baždarenje i nulovanje instrumenta se vrši pomoću etalon-
prstena ili merilima koja su tačnija od samog komparatora.
Omogućavaju i kontrolu grešaka ovalnosti i cilindričnosti
rupa
Komparatori za unutrašnje mare se sastoje iz merne glave A,
cevastog nosača B i mernog mehanizma koji je u svemu
sličan komparatoru za spoljašnje mere. Cevasti nosač B se
može produžavati zamenljivim šipkama, pa se tako mogu
kontrolisati rupe različitih dubina (do 300 mm).
• Princip rada
Merna glava komparatora se sastoji od nepokretnog pipka D i pokretnog pipka
E.
Preko mehanizma F spregnut sa osovinicom G, a preko njega uveličanim prenosom sa
kazaljkom komparatora koja registruje promene rastojanja među pipcima, odnosno meru
prečnika.
Opseg merenja se zahvaljujući seriji za menljivih nepokretnih mernih pipaka D
proteže od 30 do 160 mm.
• Tok merenja
Za tačno merenje prečnika rupe potrebno je da
merni pipci budu centrirani po središtu rupe koja
se kontroliše. To se postiže mehanizmom za
centriranje koji je montiran sa spoljašnje strane
pokretnog pipka. Obično se sastoji od jedne
pločice koja se potisnuta dejstvom jedne opruge
oslanja o mernu površinu rupe u dve tačke, pa
tako automatski dovodi osu mernog pipka u
centar rupe.
Kontrola rupa malih prečnika, za koje bi merna
glava morala da ima minimalne mere, se vrši
mernim pipkom oblika polulopte koja zbog
središnjeg proreza ima elastična svojstva.
Promene mera između krajnjih tačaka sfernih
površina se transformišu u aksijalno pomeranja
jedne šipke koja aktivira kazaljku komparatora.
Komplet zamenljivih sfernih pipaka razlicitih
prečnika omogućava opseg merenja od 0,5 do 12
mm.
 OPTIČKI KOMPARATOR ZA
UNUTRAŠNJE MERE

Ovim instrumentom se radi slično kao i sa

mehaničkim komparatorom za unutrašnje
mere, ali se on od prethodnog razlikuje po
tome što omogućava direktno očitavanje
vrednosti mere, pa se zato mora smatrati
mernim instrumentom. Optički merač se sastoji
od tela A u kojem su smeštena dva pipka,
nepokretan B i pokretan C. Ovaj poslednji
izlazi iz tela merača kada se aktivira pulsator D
smešten na ručki E. Relativno kretanje među
mernim pipcima se prenosi i meri na optičkoj
skali koja je smštena u telu A, a vidljiva je
spolja preko okulara F kojl uveličava skalu G i
nonijus H. Merenje se obavlja tako što se
jednom rukom aktivira pulsator D, a drugom
rukom se uvodi u rupu pokretni pipak C.
 PNEUMATSKI KOMPARATORI
Kod ovih komparatora " merni pipak" predstavlja sloj sabijenog vazduha. Radni predmet
postavljen ispod mernog siska menja, zavisno od svoje kote, vrednost debljine tog sloja
vazduha, a time i izlazni pritisak na sisku.
Komora pritiska A sa dva siska B i C se napaja sabijenim vazduhom konstantnog pritiska P.
Pritisak P u komori A zavisi od preseka otvora siska B i C. Ako je B konstantan onda
manometar D koji služi za merenje pritiska P registruje promene pritiska u C. Ako se presek
C povećava pritisak P opada i obratno. Promene pritiska mogu da se prate: sistemom
direktnog strujanja (1) kod kojeg između izlaznog siska U i površine radnog predmeta M
postoji izvestan zazor ispunjen vazduhom povišenog pritiska, sistemom indirektnog
strujanja (2) kod kojeg je izlazni sisak zamenjen zatvaraečem oblika ventila, čije je vreteno u
dodiru sa radnim predmetom.
 Elektronski komparatori
Elektronski komparatori određuju željenu kotu naročitim mernim pipcima, a zatim
mehaničku veličinu pretvaraju u električnu. Zbog njihove osetljivosti, tačnosti i
prilagodljivosti ovi instrumenti nalaze višestruku primenu ne samo za tačnu kontrolu i
merenje predmeta nego takođe i za regulaciju mašina za obradu. Elektronskim
komparatorima se mogu registrovati promene mera reda veličine 0,1 µm.

Glavni delovi ovih instrumenata su : merni pipak, pretvarač, amplifikator (uređaj za

uveličanje), indikator i nosač. Merni pipak je element koji je u dodiru sa radnim
predmetom. Njegov oblik je prilagođen radnom predmetu i njegovim karak1eristikama.
Pretvarač prima mehaničke impulse i pretvara ih u električne veličine. Amplifikator čini
jedna elektronska cev. Elektronska cev uveličava električne impulse iz pretvarača i šalje ih
indikatoru, odnosno na instrument za kontrolu na čijoj se skali vrsi direktno očitavanje
brojčane vrednosti veličine.

Elektronski komparatori mogu imati samo jedan merni pipak (u tom slučaju se predmeti
oslanjaju na baznu povrsinu nosača) ili dva merna pipka, za merenje debljine zidova i
prečnika.
Elektronski komparator sa primenom
impedance
Na slici je prikazan elektronski komparator za
dimenzionalnu kontrolu predmeta montiran za
njegov stativ. "Snimanje" mere vrši pokretan pipak
A spojen sa jezgrom B koje se nalazi na rastojanju D
od gvozdenog jezgra B. Kroz namotaje C, obavijene
oko jezgra B, teče struja stabilizovanog napona D.
Rastojanje D između jezgra B i E se menja u
zavisnosti od pomeranja mernog pipka A po
površini predmeta F. Ako se rastojanje među
jezgrima B i E smanjuje umanjuje se i vrednost
impedanče u kolu, odnosno struja lakše prolazi kroz
namotaje C. Tako povećani intenzitet struje,
uveličan na odgovarajući način, se očitava na
kontrolnom instrumentu, u ovom slučaju na
mikroampermetru M. Pošto je promena intenziteta
struje srazmerna promeni mere kote koja se meri to
su podeoci skale mikroampermetra izrazeni u µm.
Dugme G na indikatoru instrumenta služi da se
zakretanjem menja impedanca strujnog kola, pa se
njime, na osnovu etalon-uzorka, vrši "nulovanje"
instrumenta.
Elektronski komparator sa promenom kapaciteta
Postoje i komparatori koji vrše merenje na bazi promene kapaciteta nekog kondenzatora. Na
slici je prikazana šema rada jednog takvog kapacitativnog komparatora u kojem kolo struje
naizmeničnog napona zatvara kondenzator čija je strana Al nepokretna, a strana A2 pokretna i
povezana sa mernim pipkom B. Odstupanja mere predmeta D u odnosu na nazivnu sa
tranformišu u promenu jačine struje usled variranja rastojanja h (dielektrično rastojanje).
𝐴1 Nepokretna strana kondenzatora,
𝐴2 Pokretna strana kondenzatora spojena sa mernim pipkom,
B Merni pipak,
C Merni instrument, indikator intenziteta struje,
D Radni predmet.