AMINOKISELINE

Dr. Sc. Munira Mazalović ,

redovni profesor
Aminokarboksilne kiseline, ili samo aminokiseline,
su supstituirane karboksilne kiseline koje se
obrazuju tako, što se radikalu odgovarajuće
kiseline jedan ili više atoma hidrogena
zamjenjuje sa amino-grupa (-NH2).

Ako je supstituiran samo jedan atom hidrogena, ,

kao u pravilu, amino-grupa se veže za drugi ()
karbon atom kiseline.

U zavisnosti od uzajamnog položaja amino i

karboksilne grupe u molekuli, aminokiseline
mogu biti: -, -, -, - …. aminokiseline.
 U molekuli -aminokiselina, amino-grupa vezana je za
drugi karbon-atom (-položaj), za koji je vezana i
karboksilna grupa;

U molekuli -aminokiselina, amino-grupa vezana je za

treći karbon-atom ( - položaj);

U molekuli -aminokiselina, amino-grupa vezana je za

četvrti karbon-atom ( - položaj) itd.

H H H H H H
O O O
2 1 32 43  2 1
1 *
R C* C R *
C C C R C C C C
OH OH OH
NH22
NH NH22 H
NH NH22 H H
NH

 - aminokiselina  - aminokiselina  - aminokiselina

Ako su u radikalu karboksilne kiseline
supstituirana dva atoma hidrogena sa amino
grupama, obično, one su, vezane za drugi
(-karbon atom) i posljednji karbon atom u
molekuli kiseline, kao npr. u molekuli
diaminoheksanove kiseline - i -položaj).
H
 O
6 5 4 3 2 1
H
H22N
N CH2 CH2 CH2 CH2 C C
OH
NH
NH22

-,  - diaminoheksanova kiselina

2-, 6 - diaminoheksanova kiselina
(lizin)
Nomenklatura aminokiselina

Aminokiseline, uglavnom, imaju trivijalna imena

(glicin, alanin, lizin i dr.), koja su dobile, uglavnom,
od naučnika koji su ih otkrili.

Godine 1974. nomenklatura aminokiselina

usklađena je s IUPAC - pravilima nomenklature
organskih jedinjenja, iako se trivijalni nazivi i dalje
koriste.

Nomenklatura aminokiselina zasnovana je IUPAC

pravilima imenovanja organskih jedinjenja.
Navedeno je nekoliko aminokiselina i njihovi nazivi
prema IUPAC nomenklaturi, kao i trivijalni nazivi:
Primjeri:
2 1 3 2 1
H2N - CH2 - COOH H2N - CH2 - CH2 - COOH
2 - aminoetanova kiselina 3 - aminopropanova kiselina
aminoacetatna kiselina  - aminopropanova kiselina
Glicin ili Glikokol (Gly, G) -alanin (-Ala, -A)

2 - aminobenzoeva kiselina
1 COOH
COOH
o - aminobenzoeva kiselina
antranilna kiselina
NHNH
2
2 2
Aminokiseline ili njihovi ostaci, označavaju se i
skraćenim oznakama koje predstavljaju prva tri
slova njihovog trivijalnog naziva ili pak, samo jedno
veliko slovo (obično prvo slovo trivijalnog naziva
aminokiseline).

Prirodne aminokiseline mogu biti proteinske i

neproteinske. Proteinske aminokiseline su
-aminokiseline. One su subjedinice
makromolekulskih biopolimera - bjelančevina ili
proteina. Nazivaju se i standardne proteinske
aminokiseline.

Struktura i funkcija proteina određena je isključivo

njegovim aminokiselinskim sastavom.
 HEMIJSKE STRUKTURE PRIRODNIH
AMINOKISELINA
Prema strukturi radikala, prirodne
aminokiseline dijele se na: aciklične i
ciklične.

Ciklične aminokiseline mogu biti

karbociklične (aromatične) aminokiseline čiji
ciklus čine samo atomi karbona i
heterociklične u čiji ciklus, osim atoma
karbona, ulazi nitrogen kao heteroatom, pa
se govori o iminokiselinama. To je
predstavljeno shemom (Slika br. 1).
 Proteinske
AMINOKISELINE
aminokiseline
Aciklične Ciklične

Monokarboksilne Dikarboksilne Karbociklične Heterociklične

Monoamino
Sa primarnom Sa sekundarnom
amino - grupom amino grupom u
Diamino u bočnom lancu bočnom lancu
Imino-kiseline
 ACIKLIČNE AMINOKISELINE
Aciklične aminokiseline su one kiseline čiji
je radikal aciklične strukture.

Monokarboksilne monoamino kiseline

Najznačajnije monokarboksilne
monoamino kiseline su: glicin, alanin,
serin, cistein, cistin, -alanin,  - i  -
amino butanova kiselina, metionin, treonin,
homoserin, homocistein, valin, leucin,
izoleucin, norleucin.
Glicin ili glikokol (želatinski “šećer”) ili aminoacetatna
kiselina prva proteinska aminokiseline. To je
monokarboksilna monoamino kiselina koja u svojoj
molekuli nema hiralni atom karbona. Prvi put je izolirana iz
hidrolizata želatine 1820. godine.

H O
H2N C C OH
H

Ulazi u sastav gotovo svih proteina, kako biljnog, tako i

životinjskog svijeta. Skleroproteini (kolagen, elastin, fibroin
svile) vrlo su bogati glicinom. Može se obrazovati u
organizmu čovjeka i viših životinja iz drugih aminokiselina
(serin). Nedostatak glicina u ishrani dovodi do narušavanja
metabolizma, jer se određene biohemijske reakcije ne
mogu odvijati bez prisustva glicina.
 Aminopropionske kiseline

L (+) Alanin je -aminopropionska kiselina

koja ima hiralni karbon atom, zbog čega H O
pokazuje optičku aktivnost. Prvi put je izdvojena
H N *C C OH
1888. godine iz produkata hidrolize proteina 2
svile. CH
3

Alanin i njegovi mnogobrojni proizvodi (masti i

ciklična jedinjenja) čine oko 65 % svih
aminokiselina koje ulaze u sastav većine
proteina.

H O
 - alanin je -aminopropionska kiselina,
optički je neaktivan. Ulazi u sastav vrlo važnog H C C OH
koenzima A, a također i dipeptida anserina i
karnozina - jedinjenja koja čine mišiće čovjeka i CH2- NH2
životinja.
L (-) Serin je -amino--oksipropionska kiselina.
Prvi put je izolirana 1865. godine iz proteina svile.
Nalazi se u fosfoproteidima (kazein, u žumancetu
jajeta). Ova kiselina ima tri funkcionalne grupe:
amino, karboksilnu i hidroksilnu, zbog čega može
stupati u različite hemijske reakcije; znatno je
reaktivnija od alanina. Serin ulazi u sastav mnogih
proteina, složenih lipida i drugih jedinjenja; Aktivni
je centar niza hidrolitičkih enzima (esteraza npr.).

O
H2N CH C OH
CH2
OH
L (-) Cistein je -amino--tiol propionska O
kiselina. Izoliran je 1890. godine iz proteina *
H2N CH C OH
kose i kopita nekih životinja. Zahvaljujući svojoj CH2
tiol –SH grupi, ova kiselina igra veoma važnu SH
ulogu u obrazovanju sekundarne strukture
proteina. Dvije molekule cisteina mogu se
vezati preko njihovih tiol grupa uz gubitak
O
hidrogena, obrazujući tako molekulu H2 *
L (-) cistina (, ’- ditio, , ’ – S C CH C OH

*
diaminodipropionska kiselina). Tako NH2
O
kondenzacijom dvije molekule cisteina nastaje *
nova diamino-dikarboksilna aminokiselina, koja S C CH C OH

*
H2
se naziva cistin. Cistin je dobro rastvorljiv u NH2
slabim bazama
 Aminobutanove kiseline

Najveću grupu monokarboksilnih

monoamino kiselina čine aminokiseline
koje se izvode iz buterne kiseline:
-aminobuterna kiselina; metionin, treonin i O
-aminobuterna kiselina.

*
H2N CH C OH
CH2
L (-) Metionin (-amino--metil- tiobuterna CH2
kiselina) izolirana je 1922. godine.
S
CH3

L (-) Treonin (-amino--oksibuterna

kiselina). Izolovana je 1935. godine iz O
kazeina i fibrina. Treonin ima dva H2N
*
CH C OH
asimetrična karbon-atoma, jedan u -, drugi
u -položaju, amino, odnosno hidroksi *CH OH
grupe. Zbog toga se treonin javlja u četiri
CH3
izomera. U organizmu se iz tronina može
nastati glicin.
 - Aminobuterna kiselina nije otkrivana u
strukturu proteina. Obrazuje se pri
dekarboksilaciji glutaminske kiseline,
prvenstveno u nervnom tkivu. Karakteristična je
po što može snažno inhibirati nervni sistem
(Tabela 3).

L (-) Homoserin (-amino--oksibuterna

kiselina) obrazuje se u procesu biorazgradnje
metionina. Homoserin nije otkriven u strukturi
proteina (Tabela 2).

L (-) Homocistein (--tiobuterna kiselina) ne

ulazi u sastav proteina. Obrazuje se iz metionina
pri procesima pri kojima dolazi do otcjepljenja
metil-grupe (Tabela 2.).
 L (+) Valin je -aminovalerijanska kiselina H O
(-amino--metilbuterna kiselina). Izolirana je H2N C* C OH
1879. godine iz proteina podželudačne žlijezde. H C CH3
Aminovalerijaske (pentanove) kiseline CH3

L (-) Leucin (-aminoizokapronska kiselina) H O

(-amino--metil valerijanska kiselina) viši H 2N C* C OH
homolog valina. Prvi put je izolirana 1819.
godine iz sira. Nađena je, također, kao strukturna CH2
komponenta u mnogim drugim proteinima, kao
na primjer u ovalbuminu – proteinu bjelanceta H C CH3
jajeta, u proteinima mišića (miozin), u proteinima
CH3
mlijeka (kazeinogen), u proteinima krvi
(fibrinogen). H O
H 2N C* C OH
L (+) Izoleucin (-amino--metilvalerijanska
kiselina. Izolirana je 1904. godine iz patoke i H C CH3
fibrina.
H C H
. CH3
 Aminokapronske (heksanove) kiseline

H O
H 2N C* C OH
L (+) Norleucin H C H
(-aminokapronska kiselina).
Otkrivena je u nekim proteinima H C H
biljki i životinja, u malim CH2
količinama.
CH3
Monokarboksilne – diaminokiseline

U sastav proteina ljuskog organizma i

organizma životinja ulaze
monokarboksilne - diamino kiseline koje
sadrže 5 – 6 atoma karbona u molekuli. To
su supstituirani derivati valerijanske
(pentanove) i kapronske (heksanove)
kiseline. One su baznog karaktera, što
uslovljavaju dvije amino-grupe u njihovim
molekulama.
L (+) Arginin (-amino--guanido- O
valerijanska ili 2-amino – 5 – guanido - H2N CH C OH
pentanova kiselina) je najbaznija od svih CH2
aminokiselina (pHi = 10,76). Ulazi u sastav CH2
mnogih proteina životinjskog organizma, CH2
posebno proteina ćelijskog nukleusa NH
(histoni i protamini). Izolirana je 1886. C NH
godine iz hidrolizata klica tuberkuloze. NH2

L (+) Ornitin ( -,  - diaminovalerijanska

kiselina) nije otkrivena u strukturi proteina.
Obrazuje se metabolički pri hidrolizi
arginina, kao i pri procezu transformacije
glutaminske kiseline
L (+) Citrulin (-amino--ureidovalerijanska
kiselina ili 2-amino-5-ureidopentanova
kiselina). Ne ulazi u sastav proteina. Obrazuje
se iz ornitina i javlja se kao međuprodukt pri
biosintezi uree.

Ornitin i citrulin su nađeni u tkivima, ali ne ulaze

u sastav proteina.

L (+) Lizin ( -,  - diaminokapronska kiselina

ili 2-, 6-diamino-heksanova kiselina) izdvojena
je prvi put iz hidrolizata kazeina, 1889. godine.
Vrlo je rasprostranjena esencijalna
aminokiselina čiji je sadržaj u histonima visok.
L (+) Hidroksilizin (, - diamino--hidroksi-kapronska
kiselina ili 2,6- diamino- 5-hidroksi-heksanova kiselina)
otkrivena je u nekim proteinima vezivnih tkiva (u
kolagenu), 1938. godine. Obrazuje se iz lizina, a zatim se
uključuje u proteinski lanac.

Arginin i lizin ulaze u sastav proteina protamina i histona

koji ulaze u sastav složenih proteina – nukleoproteida, a
koji čine osnovu hromatina ćelijskog jedra.
O O
H2N CH C OH H2N CH C OH
CH2 CH2
CH2 CH2
CH2 HC OH
CH2 CH2
NH2 NH2

Lizin Hidroksilizin
Monoamino - dikarbonske kiseline

To su kiseline koje sadrže dvije

karboksilne i jednu amino grupu u
molekuli, zbog čega su kiselog
karaktera.

L (+) Asparaginska kiselina (- O

aminodikarboksilna butanova H2N CH C OH
kiselina ili 2-aminoćilibarna kiselina) CH2
je najkiselija aminokiselina (pHi = 2,8).
C O
Izolirana je prvi put 1868. godine iz
OH
šparoga, u vidu njenog amida
asparagina.
L (+) Glutaminska kiselina (-amino-glutarna
kiselina ili 2-amino-dikarboksilna pentanova
kiselina). Izolirana je prvi put 1866. godine iz
hidrolizata ljepila pšenice (glutin). Glutaminska O
kiselina ulazi u sastav mnogih proteina H2N CH C OH
žibotinjskog i biljnog porjekla. Naročito je prisutna CH2
u proteinima velikog mozga, gdje glutaminska CH2
kiselina i njen amid igraju važnu ulogu u C O
metaboličkim reakcijama koje su važne za OH
funkciju tog organa.

Asparagin i glutamin su amidi asparaginske i

glutaminske kiseline, a odgovorni su za prenos
amonijaka putem krvi.
U nekim peptidima nađena je piroglutaminska
kiselina, koja se obrazuje pri reakciji posljednje
karboksilne i amino grupe kiseline, uz izdvajanje
molekule vode:
O O
H2N CH C OH HN CH C OH
CH2 CH2
- H 2O
CH2 CH2
- H2O
C O C O
OH

Glutaminska kiselina Piroglutaminska kiselina

 Ciklične aminokiseline

Razlikuju se aromatične i heterociklične

aminokiseline.
Od aromatičnih aminokiselina (karbocikličnih)
najznačajnije su: fenilalanin i tirozin:

L (-) Fenilalanin (-amino--

fenilpropionska kiselina ili 2-Amino-3-fenil- H O
propionska kiselina). Prvi put je izolirana H N C * C OH
2
1879. godine iz klica tuberkuloze. Ulazi u
CH2
sastav mnogih proteina biljki, čovjeka i
životinja. To je esencijalna kiselina iz koje se
obrazuju hormoni: adrenalin, noradrenalin,
tiroksin, i trijodtironin. Ulazi u sastav
peptidnog hormona insulina i niza drugih
jedinjenja.
 L (-) Tirozin je -amino--para-
hidroksi-fenilpropionska
kiselina, koja nastaje
O
oksidacijom fenilalanina. Prvi put *
H2N CH C OH
je izoliran 1846. godine iz
kazeina. Tirozin, kao i fenilalanin, CH2
predstavljaju aminokiselinu iz
koje se sintetiziraju hormoni
štitne žlijezde, kao i hormoni
nadbubrežne žlijezde. OH

Tirozin je dobro rastvorljiv u vodi. Karakteristična je reakcija

tirozina sa fosfomolibdovoframatom (Folinov reagens) pri čemu
se obrazuje plavo obojenje. Ova reakcija koristi se za
kvantitativno određivanje tirozina i proteina koji ga sadrže.
 Heterociklične aminokiseline

Najvažnije heterociklične
aminokiseline su: triptofan,
histidin, prolin i hidroksi prolin.

O
L (-) Triptofan je -amino--
H2N CH C OH
indolil-propionska kiselina. To je
esencijalna aminokiselina. Izolirana CH2
je, prvi put, 1901. godine iz
produkata hidrolize kazeina. Ulazi
HN
u sastav mnogih proteina.
Triptofan i histidin sadrže pirolov prsten (petočlani heterosiklus
sa jednnimatomom nitrogena idvije dvostruke veze). Razlikuju
se po broju atoma nitrogena u pirolovom prstenu: u pirolovom
prstenu triptofana nalazi se jedan, a histidina dva atoma
nitrogena.

L (-) Histidin je -amino--imidazolil-propionska kiselina ili

2-amino-3-imidazolil-propionska kiselina. Prvi put je
izolirana 1896. godine iz proteina sperme jesetre. U malim
količinama prisutna je u skoro svim proteinima. Njen je sadržaj
u hemoglobinu relativno visok. Dekarboksilacijom histidina
nastaje histamin:
N H2 NH2 N H2 NH2
C CH* C CH2
HN - CO 2 HN
C O
OH
Histidin Histamin
 Iminokiseline

U sastav proteina ulaze i neke heterociklične iminokiseline,

od kojih su najznačajnije prolin i hidroksiprolin.

L (-) Prolin (pirolidin-2-karbonska kiselina) izoliran je

prvi put 1901. godine iz hidrolizata kazeina. Naročito mnogo
ga sadži kolagen i fibroin svile.

Prolin igra važnu ulogu pri određivanju strukture proteina,

jer on dovodi do prelamanja polipeptidnog niza. U suštini, to
nije amino-, nego imino-kiselina. U kolagenu se sreće još
jedna slična iminokiselina - hidroksiprolin, koji se, slično
hidroksilizinu, obrazuje oksidacijom prolina, pa se tek nakon
toga uključuje u molekulu proteina.

Reakcija oksidacije prolina u hidroksiprolin je veoma

značajna za preobrazbu proteina vezivnih tkiva
prokolagena u kolagen.
 O O

C OH C OH
HC * HC *
HN HN
OH
Prolin Hidroksiprolin

L (-) Hidroksiprolin (4-hidroksipirolidin-2-

karbonska kiselina), prvi put je izoliran 1902.
godine iz hidrolizata želatine. Kao i prolin, visoko je
zastupljen u proteinima vezivnih tkiva, i kao
slobodan i vezan u kolagenu.
 Proteinske i neproteinske aminokiseline
U molekulama proteina aminokiseline su povezane
peptidnim vezama, koje se pod određenim uslovima
hidrolitički razgrađuju.

Hidroliza molekula proteina može biti: kisela, bazna i

enzimska hidroliza.

Za identifikaciju prirodnih aminokiselina, kao proteinskih ili

neproteinskih najčešće se koristi kisela hidroliza:

U rastvoru HCl koncetracije 6 mol/L, pri temperaturi 100

0C u vremenu od 20 sati, molekule proteina se razgrađuju

do aminokiselina. Pri tome dolazi do hidrolitičke

razgradnje peptidnih veza u molekuli proteina.
 Razlikuju se tri grupe aminokiselina koje se nalaze u
hidrolizatu proteinskih molekula:

1. Aminokiseline koje se oslobađaju pri hidrolizi molekula

proteina.To su aminokiseline koje učestvuju u biosintezi
proteinskih molekula, zbog čega se i nazivaju proteinske
aminokiseline. One predstavljaju subjedinice proteinskih
molekula. Samo 20 -aminokiselina, od 23 navedene u
Tabeli , ćelije stvarno koriste pri biosintezi proteina.

2. Aminokiseline nađene u hidrolizatu proteina koje ne

učestvuju u njihovoj biosintezi. One nastaju iz proteinskih
aminokiselina koje se oslobađaju pri hidroizi proteina.

3. Aminokiseline nađene u tkivima u slobodnom stanju, koje

ne ulaze u sastav proteina organizma niti se mogu dobiti
njihovom hidrolizom.Neke od njih imaju značajne funkcije u
metabolizmu sisara.
Osnovna uloga aminokiselina, bilo da se radi o esencijalnim
koje se u organizam unose sa hranom ili se sintetiziraju u
ćelijama, jeste obrazovanje proteina. Isto tako, utvrđeno je,
da to nije njihova jedina uloga. One mogu biti i prekursori
karbohidrata, a u manjoj mjeri, i lipida. One su, također,
prekursori pri sintezi mnogih za organizam izuzetno važnih
jedinejenja, kao što su npr. hormoni.

Osim ovih, u živim organizmima, ali uglavnom u

neproteinskim strukturama, nađene su i neke nestandardne
aminokiseline. To su aminokiseline koje ne učestvuju u
biosintezi proteinskih molekula, ali se javljaju kao
intermedijerni proizvodi metabolizma, ulaze u sastav nekih
složenijih molekula, kao npr. antibiotika idr. Neke od njih su
-aminokiseline, dok su druge različite strukture. To su
neproteinske aminokiseline.
 PROTEINSKE AMINOKISELINE

Proteinske makromolekule izgrađene su iz

-aminokiselina. Od 20 proteinskih aminokiselina čija je
amino-grupa supstituirana na -karbon atomu, njih 19
sadrži primarnu amino grupu R-NH2., Samo se u molekuli
prolina i hidroksiprolina nalazi sekundarna amino – grupa
R-NH-, čiji se atom nitrogena i -karbon atom nalaze u
pirolidin prstenu:
O
C OH
HC *
HN

U nekim tkivima viših životinja nađene su i - i -

aminokiseline, kao i aminokiseline drugih konfiguracija.

Međutim, te aminokiseline ne ulaze u sastav molekula

proteina, nego se nalaze u slobodnom stanju ili čine
sastavni dio nekih drugih jedinjenja koja ne pripadaju
proteinima.
 U radikalu aminokiseline može se supstituirati još jedan
atom hidrogena sa nekim drugim atomom ili funkcionalnom
grupom:

- S atomom halogenog elementa;

- S amino – grupom ( –NH2);
- Sa karboksilnom grupom (-COOH);
- Sa hidroksilnom grupom (-OH);
- Sa tiol gruom (-SH);
- Sa sulfhidrilnom grupom (-SO3H);
- S imino grupom (-NH-);
- S amidnom grupom (-CONH2) i dr.,

- Pri tome, obrazuju se: diamino, dikarboksilne, hidroksi,

tio, sulhidrilne (sulfonske), imino kiseline, amidi kiselina
i dr..
Iako je u prirodi otkriveno oko 200 aminokiselina, u
sastav proteina sa sigurnošću ulazi samo 20,
odnosno prema Paulingu 23 aminokiseline, koji u
proteinske aminokiseline ubraja i supstituranu
hidroksiglutaminsku kiselinu i njen amidni derivat
glutamin, kao i amidni derivat asparaginske kiseline
asparagin (Tabela ).

Esencijalne aminokiseline su za humani

organizam nezamjenljive aminokiseline. One se u
ćelijama humanog organizma ne mogu sintetizirati,
te se moraju unositi sa hranom.

To su slijedećih 8 -aminokiselina: fenilalanin,

treonin, metionin, valin, leucin, izoleucin, lizin i
triptofan.
 PROTEINSKE  - AMINOKISELINE

Aminokiselina Formula pK1 pK2 pK3 pHi

H O -COOH -NH3+ R-grupa

H2N C C OH
R
I. Neutralne aminokiseline sa nepolariziranim radikalom

1. Glicin (Gly) (G) H O

Aminoetanova H2N *C C OH 2,34 9,60 - 5,97
kiselina H

2. Alanin (Ala) (A)

-aminopropanova *
2,35 9,69 - 6,02
kiselina
 3. Valin (Val)e (V) H O

2-amino-3-metil H2N C* C OH 2,32 9,62 - 5,97

H C CH3
butanova kiselina
CH3

4. Leucin (Leu)e (L) H O

H 2N C* C OH
2-amino-4-metil-
CH2
pentanova kiselina 2,36 9,60 - 5,98
H C CH3

CH3

5. Izoleucin (Ileu)e H O
H 2N C* C OH
(I) 2,36 9,68 - 6,02
H C CH3
2-amino-3-metil-
pentanova kiselina H C H

CH3
I.I. Neutralne aminokiseline sa slabo polariziranm grupom u radikalu

6. Fenilalanine
(Phe) (F) H O
H2N C * C OH
2-amino-3- CH2
fenil 2,32 9,62 - 5,97
propanova
kiselina

7. Asparagin
O
(Asn) (N) * C
H2N CH OH
Amid 2,0 8,8 - 5,4
CH2
dikarboksilne
aminobutanove C O
kiseline NH2
 8. Glutamin
O
(Gln) (Q)
H2N CH C OH
Amid CH2
dikarboksilne CH2
2,2 9,1 - 5,7
aminopentano C O

ve kiseline NH2

9. Triptofane O
(Trp) (W) H2N CH C OH
CH2
2 – amino – 2,38 9,39 - 5,88
3 - indolil HN
propanova
kiselina
 10. Prolin
O
(Pro) (P) 2,0 10,6 - 6,3
C OH
2-pirolidin
HC *
karboksilna HN
kiselina

11. Serin (Ser)

(S) O
H2N CH C OH
2-amino-3-
CH2
hidroksi 2,21 9,15 - 5,88
OH
propanova
kiselina
 12. Treonine
(Thr) (T) O
2,09 9,10 - 5,60
2-amino-3- H2N
*
CH C OH
hidroksi CH OH
butanova CH3
kiselina

13. Tirozin (Tyr) O

*
(Y) H2N CH C OH
2-amino-3- CH2

(4’-hidroksifenil) 2,20 9,11 10,07 5,67

propanova
OH
kiselina
 14. Hidroksiprolin
O
(Hyp)
C OH
4-hidroksi-2-
pirolidin karbokslna HC*
HN
1,9 9,7 - 6,4
kiselina CH - OH

15. Cistein
(Cys) (C) O
2-amino-3-tiol H2N CH C OH 1,71 10,8 8,3 5,0
propanova kiselina CH2
SH
 O
16. Cistin H2 *
S C CH C OH

*
(Cys-Cys) NH2
1,65 7,86 - 5,06
Di - 2-amino-3-tiol O 2,26 9,85
*
propanova kiselina S C CH C OH

*
H2
NH2

O
17. Metionine
*
H2N CH C OH
(Met) (M) CH2 2,28 9,21 - 5,06
2-amino-4-metil-tio CH2
butanova kiselina S
CH3
 II. Aminokiseline koje sadrže kiselu (karboksilnu) grupu
u radikalu
18.Asparaginska O
kiselina (Asp) (D) H2N CH C OH
2-amino- CH2 2,09 9,82 3,86 2,98
dikarboksilna
C O
butanova kiselina
OH
19. Glutaminska O
kiselina H2N CH C OH
(Glu) (E) CH2 2,19 9,67 4,25 3,22
2-amino- CH2
dikarboksilna C O
pentanova kiselina OH
(-aminoglutarna k.)
20. Oksoglutaminska
kiselina
(Glu) (E)
-amino--okso O
H2N CH C OH
glutarna kiselina HO CH
ili -amino--okso CH2
dikarboksilna C O
pentanova kiselina OH
 II. Aminokiseline koje sadrže baznu (amino) grupu u
radikalu

21. Lizine O
H2N CH C OH
(Lys) ili (K) CH2
2,6 – diamino CH2 2,18 8,95 10,53 9,74
CH2
heksanova kiselina CH2
NH2

22. Arginin *
O
H2N CH C OH
(Arg) ili (R) CH2
2-amino- 5- CH2
2,17 9,04 12,48 10,76

guanido heksanova CH2

NH
kiselina
C NH
NH2
 23. Histidin
(His) ili (H) N H2 NH2 1,82 9,17 6,0 7,59
C CH*
2-amino - HN
C O
3 - imidazolil OH
propanova
kiselina

U Tabeli 2. prikazane su strukturne formule nekih

neproteinskih - aminokiselina, koje su značajne za
metaboličke procese sisara.
U Tabeli 3. prikazane su strukturne formule
nekoliko neproteinskih -aminokiselina koje su
značajne za žive organizme koji ne pripadaju
sisarima.

U Tabeli 4. prikazane su strukturne formule

nekoliko aminokiselina koje nisu -aminokiseline,
a značajne su za metabolizam sisara. Tako npr. -
alanin je prekursor u biosintezi pantotenske
kieline; 4-hidroksiprolin je komponenta kolagena;
D-glutaminska kiselina je nađena u membranama
bakterija; -aminobutanova kiselina učestvuje u
transmisijama nervnih impulsa; -cijanoalanin je
toksična aminokiselina nađena u nekim biljkama.
 Tabela 2. Neke neproteinske  - aminokiseline,
značajne za metabolizam sisara
Trivijalni i
naziv prema FORMULA Biološki
IUPAC - značaj
nomenklaturi
Homocistein
Intermedijer
(2-amino -4- CH2 - CH2 -CH-COOH u biosintezi
tiobutanova   metionina i
cisteina
kiselina) SH NH2
Cisteinsulfonska
Intermedijer
kiselina CH2 - CH - COOH u katabolizmu
(1-amino-2- cisteina
 
sulfinilpropanov
SO2H NH2
a kiselina)
Homoserin Intermedijer
u
(2-amino-3- CH2 - CH2 - CH - COOH metabolizmu
hidroksibuterna   cisteina,
treonina,
kiselina) OH NH2 aspertata
 Intermedijer
u meta-
Ornitin CH2 - CH2 - CH2 - CH - COOH bolizmu
(2,5-   treonina,
metinina,
diaminopentano- NH2 NH2 aspartata
va kiselina)
CH2 - CH2 - CH2 - CH -COOH
Citrulin   Intermedijer
(2-amino-5- NH NH2 u biosintezi
uree
ureidopentanska 
kiselina) C=O

NH2
COOH
 Intermedi-
H - C - NH - C -NH - CH2 - CH2 - CH2 - CH - COOH
Argininćilibarna   
jer u
CH2 NH NH2 biosintezi
kiselina 
COOH
uree
 Dopa Prekursor
HO CH2 - CH -COOH melanina
3',4'-
NH2
Dihidroksifenilal OH
anin)
I
3'- Prekersor
tiroidnih
Monojodtirozin HO CH2 - CH -COOH
hormona
NH2

I
Jodgorgonska Prekursor
tiroidnih
kiselina HO CH 2 - CH -COOH
hormona
(3',5'- I
NH2
dijodtirozin)
 I I
3',5' 3''- Prekursor
HO O CH2 - CH -COOH tiroidnih
Trijodtironin
NH2 hormona
(T3) I

I I
Tiroksin Prekursor
HO O CH2 - CH -COOH tiroidnih
3',5',3'',5''- hormona
NH2
Tetrajodtironin I I

(T4)
 Tabela 4. Neke neproteinske -aminokiseline značajne
za metabolizam sisara koje nisu  - konfiguracije

TRIVIJALNI I NAZIV PREMA FORMULA BIOLOŠKI ZNAČAJ

IUPAC
-Alanin
( 2-aminopropanova kiselina)
Taurin
(2-amino-etil sulfonska kiselina)
-Aminobutanova kiselina
(3-aminobutanova kiselina)
-Aminoizobutanova kiselina
(2-metil -3-aminopropanova
kiselina)
CH2 - CH2 - COOH Dio koenzima A i vitamina
 pantotenske kiseline.
NH2
CH2 - CH2 - SO3H Nalazi se u žuči vezana sa
 žučnim kiselinama.
NH2
CH2 - CH2 - CH2 - COOH Nastaje iz glutamata u
 moždanom tkivu.
NH2
H2N - CH2 - CH -COOH Krajnji proizvod katabolizma
 pirimidina; nalazi se u u urinu
CH3 pacijenata sa naslijednim pore-
mećajima metabolizma.
 FIZIČKE OSOBINE -AMINOKISELINA

Agregatno stanje aminokiselina

Sve prirodne aminokiseline su bezbojne kristalne

supstancije. Odlikuju se relativno visokim temperaturama
topljenja (oko 230 0C), što ukazuje na postojanje jonskih
sila unutar njihove kristalne rešetke. Neke aminokiseline
se razgrađuju, a neke sublimiraju pri ili u blizini njihove
temperature topljenja. U vakuumu većina aminokiselina
sublimira pri temperaturi od oko 150 0C i pri tome se
djelimično razgrađuju.

Temperature topljenja aminokiselina nusu oštre, što

veoma otežava njihovo tačno određivanje. Zbog toga se u
literaturi mogu naći različite temperature topljenja za istu
aminokiselinu, te iste ne mogu poslužiti za njihovu
identifikaciju.
 Rastvorljivost aminokiselina

Rastvorljivost aminokiselina ispitivali su mnogi

istraživači: Schmidt (1931.g.); Dün (1934.g.); Cohn
(1907 -1917 g.). Utvrdili su da se sve aminokiseline,
osim prolina i hidroksiprolina, rastvaraju u vodi. U
etanolu, dietiletru i drugim organskim rastvaračima se
ne rastvaraju ili slabo rastvaraju Ove osobine ukazuju
na postojanje jonskih hemijskih veza u njihovim
strukturama tipa unutarnjih soli, tj. na postojanje
naelektrisanih grupa: COO-, H+, (NH3)+, OH- (vidi:
Kiselo-bazne osbine aminokiselina).

Sa povećanjem dužine niza radikala, rastvorljivost

aminokiselina u vodi opada, a u vodenom rastvoru
etanola raste. Tako je rastvorljivost leucina i tirozina u
vodi je relativno mala, što se objašnjava hidrofobnim
karakterom njihovih radikala.
Optičke osobine aminokiselina

Sve prirodne -aminokiseline, izuzimajući

glicin, imaju asimetrični -karbon-atom za
koji su vezana i amino i karboksilna grupa,
što ova jedinjenja čini optički aktivnim.

Optički izomeri - aminokiselina prikazani

opštom formulom iz koje se uočava
tetraedarski raspored supstituenata
vezanih za asimetični - karbon atom:
OPTIČKI IZOMERI - AMINOKISELINA
COOH COOH

C* C*
NH2 NH2
R R
H H

D -  - aminokiselina
COOH
COOH

C*
C* R
R H2N
H 2N
H
H

L -  - aminokiselina
Prirodne -aminokiseline pripadaju gotovo
isključivo L - seriji, što znači da po
konfiguraciji odgovaraju L - glicerolaldehidu
ili L - mliječnoj kiselini.

To znači da se u Fisherovoj projekcijskoj

formuli aminokiseline, amino grupa nalazi s
lijeve, a hidrogen - atom s desne strane -
hiralnog karbon atoma:
 O O O
C H C OH C OH

C* C* C*
OH H OH H H2N H
CH2OH CH3 R
L – glicerolaldehid L – mliječna kiselina L -  - aminokiselina

O O O
C H C OH C OH

C* C* C*
H OH H OH H NH2
CH2OH CH3 R
D – glicerolaldehid D – mliječna kiselina D -  - aminokiselina
Dodatni simbol (+) ili (-) označava smjer obrtanja
planarno polarizirane svjetlosti, koji može se pisati iako
to nije neophodno. To se utvrđuje eksperimentalano

Tako L-alanin obrće ravan planarno polarizirane

svjetlosti na desno, pa se može označiti kao L(+) alanin.
Njegovi optički izomeri, po analogiji na glicerolaldehid,
mogu se prikazati strukturnim prostornim formulama :
O O
C OH C OH

C* C*
H NH2 NH2 H
CH3 CH3

D (-) alanin L (+) alanin

Optički inaktivne smjese ili racemske smjese
enantiomera, označavaju se prefiksom (DL) ili
oznakom (- +). Prefiks mezo ili ms, upotrebljava
se za oznaku inaktivnih amino kiselina ili njihovih
derivata, na primjer ms-cistin.

U slučaju hidroksi-aminokiselina koje imaju i

-OH grupu vezanu za neki od asimetričnih
karbon-atoma, pripadnost D- ili L-konfiguraciji
određuje se, ipak, prema položaju amino-grupe
na asimetričnom -karbon atomu.

Primjer je aminokiselina treonin:

Diastereoizomeri aminokiselina koji imaju istu
konfiguraciju na -karbon atomu, a razlikuju
se po konfiguraciji drugog hiralnog centra
dobivaju imena tako što se njihovom
trivijalnom nazivu dodaje prefiks alo.

Na primjer, diastereizomeri su aminokiseline

treonin i alotreonin; izolecin i aloizolecin:
D O
O
I C OH C OH
A
H C* NH2 H2N C* H
S ENANTIOMERI
T
HO C* H H C* OH
E
CH3 CH3
R
E D - treonin L - treonin
O O O
I C OH C OH
Z
H C* NH2 H2N C* H
O
ENANTIOMERI
M
H C* OH OH C* H
E
R CH3 CH3
I D - alotreonin L - alotreonin
 Treonin, izoleucin, 4-hidroksiprolin i hidroksilizin imaju po dva
asimetrična karbon atoma, što znači da imaju četiri
stereoizomera, od kojih po dva međusobno predstavljaju
enantiomere. Enantiomerni parovi izoleucina mogu se
predstaviti, projekcionim formulama:
O O O O
C OH C OH C OH C OH
2 2 2 2
*
H C* NH2 H2N C* H H C NH2 H2N C* H
3 3 3 3
*
H3C C* H H C* CH3 H C CH3 H3C C* H
4 4 4
H C H H
4
C H H C H H C H

CH3 CH3 CH3 CH3

D – izoleucin L – izoleucin D - aloizoleucin L - aloizoleucin

ENANTIOMERI ENANTIOMERI
KISELO – BAZNE OSOBINE AMINOKISELINA

Aminokiseline, kao i voda, u vodenim rstvorima

djeluju kao amfoliti. Hemija aminokiselina dugo nije
imala odgovor na pitanje da li se aminokiseline u
vodenom rastvoru nalaze u neutralnom obliku
H2N(HCR)COOH ili u obliku bipolarnih molekula,
tzv.cviter jona H3N+(CHR)COO-.

Osobine aminokiselina kao što su: visoki dipolni

moment njihovih molekula, njihova rastvorljivost u
polarnim rastvaračima, njihove kristalne strukture,
visoke temperature topljenja, ukazuju da cviter-jon
preovladava u vodenim rastvorima aminokiselina,
kao i u njihovim kristalnim rešetkama.
U vodenim rastvorima, kao i u čvrstom stanju dolazi
do obrazovanja tzv. unutrašnjih soli, na taj način što
hidrogen atom odnosno proton iz karboksilne grupe
prelazi na amino grupu.

Nitrogen atom amino grupe može biti donor

slobodnog elektronskog para, on privlači proton
karboksilne grupe, veže ga koordinirano-
kovalentnom vezom, zbog čega amino grupa postaje
pozitivno, a karboksilna grupa negativno
naelektrisana.

Na taj način molekula aminokiseline dobiva dipolni

karakter, a pri tom nastala unutrašnja so naziva se
dipolni ili "cviter-jon":
 H O +
H H O H O
.. .. +
H2N C C OH H2N C C O- H3N C C O-

R R R

Neutralna molekula AK Obrazovanje cviter-jona AK Cviter-jon AK

U vodenim rastvorima, aminokiseline mogu egzistirati u
katjonskom i anjonskom obliku, koji stoje u ravnoteži preko
osnovnog nejonizovanog oblika, odnosno cviter- jona:

H O H O + HOH H O
+ HOH
+
H3N C C OH + OH- H2N C C OH H2N C C O- + H+
R R R
Katjon Molekulski oblik Anjon
aminokiseline aminokiseline aminokiseline

Ravnoteža između katjonskog i anjonskog oblika

aminokiseline preko cviter-jona može se prikazati
slijedećim jednačinama:
 H O H O H O
HCl + + + NaOH
+
H3N C C OH + Cl- H3N C C O- H2N C C O- +Na+
kiselina baza
R R R + H 2O

Katjon AK – hlorid Cviterjon AK Anjon AK

Aminokiseline imaju dvije funkcionalne grupe:

karboksilnu (-COOH)i amino grupu (-NH3+) koje se
ponašaju kao Brönstedove kiseline. Njihove
konstante jonizacije, pojednostavljeno prikazane su:

K A1 
H   R  COO 
 

- R - COOH H+ + - R - COO-  R  COOH


H   R  NH 


 R  NH 
2
- R - NH3 + H+ + - R - NH2 K A2 
3
Vrijednosti pKA1 se kreću u intervalu 1 - 3, a pKA2
od 9 do 10, što znači da je karboksilna grupa
aminokiseline jača kiselina.

Konstante joniacije dvadeset proteinskih

aminokiselina navedene su u Tabeli 1.

Jonizacija aminokiselina nije tako jednostavan

proces . Kako aminokiseline u vodenom rastvorru
mogu biti u katjonskom i anjonskom obliku, a
svaka od njih ima najmanje dvije funkcionalne
grupe koje se ponašaju kao Brönstedove kiseline,
to se jonizacija aminokiselina može predstaviti sa
najmanje četiri reverzibilne reakcije, koje čine
zatvoren ciklus. To se može prikazati na primjeru
najjednostavnije aminokiseline glicina, šemom:
 H+ + +NH3-CH2-COO-
k1 k3

+NH -CH -COOH H+ + NH2-CH2-COO-

3 2

k2 k4

H+ + NH2-CH2-COOH

Konstante k1 i k2, su mikrokonstante jonizacije koje

definiraju jonizacije karboksilne i amino grupe
katjonskog oblika glicina. Mikrokonstante k3 i k4
definiraju jonizacije amino grupe cviterjona i
karboksilne grupe molekulskog oblika glicina, koji su u
ravnoteži sa anjonskim oblikom.
To se može izraziti jednačinama:

H  NH - CH - COO 
 -

H  NH - CH - COOH 


  NH  CH  COOH
2 2
k2
 NH  CH  COOH
3 2
k1  
3 2 3 2

Objedinjavanjem ovih izraza dolazi se do nove

makrokonstante jonizacije K1


H  
 

NH 3 - CH 2 - COO -  NH 2  CH 2  COOH 
 k1  k 2

K1 

NH 3  CH 2  COOH 

H  NH - CH - COO 
 -

H  NH

- CH - COO -

 NH  CH  COO 
2 2 2 2
k3 k4

3 2

NH 2  CH 2  COOH 

K2  
H  NH
- 
CH - COO -

1 

k3 k4
 
2 2
(2.)
NH 3  CH 2  COO  NH 2 - CH 2 - COOH  1 / k 3  1 / k 4 k 3  k 4

Iz gornjih jednačina dolazi se do uslova:
k1 . k3 = k2 . k4 (3.)
Eksperimentalno se mogu odrediti samo dvije
makroskopske konstante jonizacije
K1 (4,47 . 10-3) i K2 (2,51 . 10-10).
Međutim, moguće je odrediti konstantu
jonizacije amino grupe etilestra glicina, koja je
jednaka konstanti jonizacije amino grupe glicina
k2, što se vidi iz slijedeće jednačine:
+NH CH COOC H H+ + NH2CH2COOC2H5
3 2 2 5

ketilestra = 2 . 10-8 = k2 glicina

Iz izraza za K1 , slijedi da je k1 glicina:

k1 = K1 - k2 = 4,47 . 10-3 - 2 . 10-8  4,47 . 10-3

Kako je k1  k2 , proizilazi da je konstanta

jonizacije karboksilne grupe katjonskog oblika
glicina: k1  K1.

Iz jednačina (2.) i (3.) dolazi se do slijedećih

relacija:
k1  k 2 k1  k 2
k3  K2  2,51  10 10
k4  K2  5,61  10  5
k1 k2
Kako je k3  k4, iz jednačine (2.) slijedi da je
konstanta jonizacije amino grupe cviter jona glicina:
k3  K2.

Odnos cviter oblika glicina i njegovog molekulskog

oblika u vodenom rastvoru, može se izračunati iz
izraza (3.):

k1


NH 3 - CH 2 - COO -
k4
 223 505
k 2 NH 2  CH 2  COOH  k 3

Ova računanja pokazuju da je koncentracija cviter

jona glicina u vodenim rastvorima za 223 505 puta
viša od koncentracije njegovog molekulskog oblika.
Ovaj primjer pokazuje da je jonizacija
aminokiselina vrlo složen proces, koji se u
svakom pojedinačnom slučaju mora posebno
razmatrati.

Kod nekih aminokiselina kao što su: arginin,

asparaginska kiselina i lizina postoje tri grupe
koje mogu jonizovati kao Brönstedove kiseline,
zbog čega je njihova jonizacija još složeniji
proces.

Vrijednosti konstanti jonizacije jonizirajućih grupa

istih aminokiselina, slobodnih i vezanih u
proteinima, mogu se bitno razlikovati zbog
konfiguracije i konformacije same molekule
proteina i mogućih sila interakcije parcijalno
naelektrisanih grupa proteina.
 Aminokiseline kao amfoterni elektroliti reagiraju i sa
kiselinama i sa bazama, obrazujući dva tipa soli u kojima
aminokiselina može biti u katjonskom ili anjonskom obliku:

U kiseloj sredini aminokiselina je u katjonskom obliku i

nosilac je pozitivnog naelektrisanja.

H3N+- CH2 - COO- + HCl [H3N - CH2 -COOH]+ + Cl-

Cviter-jon, kao baza Glicin-katjon djeluje kao kiselina
(glicin-hloridna so)

U baznoj sredini aminokiselina je u anjonskom obliku i

nosilac je negativnog naelektrisanja.

H3N+-CH2-COO- + NaOH H2N - CH2-COO- + Na+ + H2O

Kiselina Konjugirana baza
KA2 = 9,78
.
U električnom polju katjonska aminokiselina kreće
se prema katodi, a anjonska prema anodi.

Aminokiseline se ponašaju kao amfoliti, jer reaguju

i sa kiselinama i sa bazama. Sa kiselinama
reaguje -COO- bazna grupa, a sa bazama -NH3+
kisela grupa cviter-jona aminokiseline.

Zbog toga neposredna titracija karboksilne grupe

aminokiseline sa rastvorima alkalnih hidroksida
nije moguća dok se ne blokira amino grupe. To se
može učiniti pomoću formaldehida, pri čemu
nastaju azometini, tako da je reakcija karboksilne
grupe sa rastvorima alkalnih hidroksida moguća.
To je titracija koju je uveo Sörensen. (vidi reakcije
AK).
 Izoelektrična tačka aminokselina
Svaka aminokiselina ima najmanje dvije funkcionalne grupe (-
COOH i +NH3), koje u vodenim rastvorima djeluju kao slabe
Brönstedove kiseline čija je jonizacija definirana konstantama
jonizacije K1 i K2: Vrijednosti konstanti jonizacije ovih
funkcionalnih grupa aminokiselina, izražene u vidu pKA-
vrijednosti, kreću se u intervalu vrijednosti između 9 i 10 za
karboksilne grupe, odnosno između 2 i 3 za amino-grupe.
Jonizacija ovih funkcionalnih grupa može se prikazati slijedećim
jednačinama:

K1
H3N+ - CH(R) - COOH H3N+ - CH(R) - COO- + H+
Katjonski oblik Cviter-jonski oblik

K2
H3N+ - CH(R) - COO- H2N - CH(R) - COO- + H+
Cviter-jonski oblik Anjonski oblik
 Svaku aminokiselinu karakteriše određena pH-vrijednost
rastvora pri kojoj se ona nalazi u cviter–jonskom obliku i pri
kojoj bipolarni cviter-jon ne migrira pod utjecajem vanjskog
električnog polja. Ta pH-vrijednost naziva se izoelektrična
tačka aminokiseline, a izračunava se prema jednačini:

(pK1 + pK2) 2,34 + 9,60

pHI =  pHglicina =  = 5,97
2 2

Izoelektrična tačka diaminokiselina nalazi se u baznoj sredini i

predstavlja aritmetičku sredinu pkA-vrijednosti dviju baznih
amino-grupa. Za dikarboksilne aminokiseline, pH-vrijednost
izoelektrične tačke nalazi se u kiseloj sredini i predstavlja
aritmetičku sredinu pKA-vrijednosti obje kisele karboksilne
grupe.

pH – vrijednost neutralnih aminokiselina kreće se od 5,5 do 6,3.

 PRIMJER: Dikarboksilna asparaginska kiselina

+OH-
COOH COO- COO- COO-
+ H+
H-C- NH3+ K1 H - C - NH3+ H - C - NH3 + +OH-
H - C - NH2
+ H+
H-C-H H-C-H H-C-H K2 H-C-H
+OH-
COOH COOH
+ H+ COO- COO-
K3 (R)
Neto naelektr.: +1 Neto naelektr.: 0 Neto naelektr.: -1 Neto naelektr.: -2

(pK1 + pK3 (R)) 2,09 + 3,86

pHI =  pHAsp =  = 2,98
2 2
 PRIMJER: Diamino kiselina Lizin

+OH-
COOH COO - COO- COO-
+ H+ -
+ K1 + +OH H - C - NH2 H - C - NH2
H - C - NH3 H - C - NH3
+H+
(H - C - H)3 (H - C - H)3 K2 (H - C - H)3 (H - C - H)3
+ + + +OH-
H - C - NH3 H - C - NH3 H - C - NH3 H - C - NH2
+ H+
H H H K3(R) H
Neto naelektr.: +2 Neto naelektr.: +1 Neto naelektr.: 0 Neto naelektr.: -1
(pK2 + pK3(R)) 8,95 + 10,53
pHI =  pHAsp =  = 9,74
2 2