Основе преноса

података
• Комуникациони модел
•Појам сигнала
•Врсте сигнала
• Капацитет канала
•Откривање грешака
•Комуникациони медијуми
Комуникациони модел

ШУМ
Шта је сигнал?
 Сигнал је физичка величина која
преноси информацију.
Врсте сигнала

Апериодични
сигнал

Периодични сигнал

4
Синусни сигнал
(простопериодични сигнал)
 Максимална амплитуда (Am, A)

 Учестаност (f)
◦ T = 1/f

 Фаза (, θ)
◦ Релативна позиција у времену

5
Подаци и сигнали
Аналогни сигнал Дигитални сигнал
Аналогни подаци Две могућности: сигнал Аналогни подаци су
заузима исти спектар дигитализовани
као и подаци или су помоћу кодека
подаци кодирани да
заузму други спектар
Дигитални подаци Подаци су претворени Сигнал тачно
у аналогни сигнал одговара подацима
помоћу модема по бинарним
вредностима ИЛИ је
сигнал кодиран
другачије
Структура сигнала I
 Сваки сигнал се може представити са више
сигнала различитих учестаности
 Спектар је распон сигнала различите учестаности
које садржи основни сигнал
 Разлика између највише и најниже учестаности
компоненти присутних у сигналу назива се
пропусни опсег (bandwidth)
 Опсег = ширина спектра

 Напомена: реч bandwidth се често користи за

брзину преноса, што је потпуно друго значење
Структура сигнала II
 Од пропусног опсега директно зависи пропусна
моћ канала и проток који се може остварити

 Што су више фреквенције компоненти присутних

у сигналу, могуће је остварити већи проток

 У пракси: корисни (ефективни опсег) одређују

фреквенције на којима се емитује најјачи сигнал,
a не све присутне фреквенције
Пример сложеног сигнала
 Снага сигнала
 Снага сигнала:
◦ обично опада експоненцијално
◦ губитак се једноставно описује преко
децибела који су логаритамска јединица

 Добитак и губитак у каскадном

преносном путу се може израчунати
једноставним сабирањем или
одузимањем

10
Снага сигнала

 Децибели су мера за однос између

нивоа два сигнала

 NdB=10log (P2/P1) P1 P2

◦ где je:
◦ NdB = број децибела,
◦ P1,2 = снага сигнала,
◦ log10 = логаритам за основу 10.

11
Снага сигнала
 Када је однос снага дефинисан:
 NdB=10log (P2/P1) онда:

◦ појачање (G - Gain) има позитивну вредност а

◦ слабљење (L - Loss) негативну вредност.
 Слабљење се може дефинисати као
однос снаге сигнала на улазу и излазу
преносног система
◦ тада је његова вредност позитивна

 Ако имамо нпр. појачавач од 3dB, а

затим појачавач од 2dB, онда је укупно
појачање 5dB
12
Појачање
 Пример 1: Колико износи појачање у
децибелима, ако на улазу имамо сигнал
јачине 5mW, a на излазу 10mW

 NdB=10log (P2/P1), следи

◦ NdB =10 log (10/5) = 10 * (0.3) = 3 dB

 Појачање износи 3 dB

 Шта ако имамо обрнуту ситуацију: дупло слабији

сигнал на излазу?
Појачање

 Пример 2: ако имамо P2=P1

◦ NdB=10log10 (P2/P1) =10 log 10 (P2/P1) =
◦ NdB=10 log 10 1 =0
(100 = 1 -> log 10 1 =0)
◦ Нула децибела значи да је сигнал остао исте
јачине

14
Снага сигнала
 Снага се може изразити у децибел-ватима,
то значи у односу на снагу од 1 W
 Снага (dBW)= 10 log [Снага(W) /1W]

 У децибел-миливатима се изражава у
односу на један миливат
 Снага (dBmW или dBm)= 10 log [Снага(W)

/1mW]

15
Снага сигнала - примери
 Колика је снага предајника од једног
киловата, изражено у dBW?
 За 1 kW (1000 W) у децибелима

употребићемо формулу:
◦ PdBW=10log10 (P/ 1W) =
◦ 10log10 (1000/ 1) =10 log10 (103)
◦ = 10 log10 1000
◦ = 30 dBW

16
Снага сигнала
 dBi
◦ dB(isotropic) — појачање антене у односу на
идеалну изотропску антену: антену која
равномерно емитује енергију у свим правцима

17
Пример: Wi-Fi рутер
Елементарни сигнал
 Код аналогних сигнала, мења се
фреквенција и/или амплитуда
 Код дигиталних сигнала, мења се напонски
ниво (нпр. Из -5 у +5 V)
 Свака промена представља један
елементарни сигнал или симбол
 Број симбола у јединици времена назива се
брзина сигнала и изражава се у бодима
(baud)
 Један симбол може представљати један или
више битова!
Брзина сигнала
 Брзина преноса елемената сигнала
(симбола) изражава се у бодима (baud) :
ако је брзина модема у бодима 1000 Bd,
тај модем може произвести 1000 тонова у
секунди
 Сигнал може садржати елементе који
представљају више битова. Нпр, ако
имамо 4 напонска нивоa сигнала, онда
они могу носити вредности 00, 01, 10, 11,
чиме се дуплира проток (log24=2)
◦ Ако je брзина преноса симбола 1000 бауда, битска
брзина је 2000 bps!
Капацитет канала
 Канал = путања комуникације
 Никвистова брзина: За канал датог пропусног
опсега B могуће је остварити максималан проток
C = 2B log2M, где је M број различитих нивоа
сигнала

 Пример 1: Ако имамо пропусни опсег од 2 KHz и

ако сигналом могу да се искажу само две
вредности (0 и 1), онда је максималан проток:
2×2000×log22 = 4000 bps

 Пример 2: Ако сваки симбол представља три

бита (значи имамо 23=8 нивоа), проток износи
2×2000×3=12 kbps
Капацитет канала - пример
 HDTV користи дигиталне сигнале за пренос
висококвалитетног видеа
 Екран HDTV-a има однос 16:9, са резолуцијом
1920×1080 тачака
 Слика се мења 30 пута у секунди
 Једну тачку представљају 24 бита
 Потребна битска брзина је
1920 x 1080 x 30 x 24 = 1,492,992,000 = 1.5
Gbps (!)

 Потребни проток се смањује компресијом

Пренос сигнала
 Сигнал у реалном систему “пати” од слабљења,
изобличења и шума
 Слабљење је природна последица простирања
електричне струје кроз проводник
 Изобличење настаје услед различитог кашњења
појединих компоненти основног сигнала
 Шум се јавља услед постојања других сигнала,
спољних магнетних поља, топлоте итд.
Шум - сметња
 Додатни нежељени сигнал који се умеће
између предајника и пријемника

Сигнал

Шум

Сигнал + шум

24
Врсте шумова
 Термички шум
◦ Последица је термичког кретања електрона
◦ Равномерне је расподеле (његова снага је иста на
свим учестаностима)
◦ Бели шум

25
Врсте шумова
 Интермодулациони
◦ На путу кроз уређаје,
јављају се додатне
компоненте сигнала
◦ Ти додатни сигнали се
поново сабирају и
одузимају са постојећим, и
сметају нормалној
комуникацији

26
 Врсте шумова
 Преслушавање
◦ Сигнал из једне линије “покупљен” од стране
друге линије (укрштање путева)
◦ Пример сигнал у жицама код UTP

 Импулсни
◦ Нерегуларни импулси
◦ нпр. спољашње електромагнетске сметње
◦ Кратког трајања
◦ Великог интензитета

27
Пренос сигнала – ефекти шума
Пренос сигнала - слабљење
 Слабљење сигнала изражава се у децибелима
(dB):
NdB=10×log10(P1/P2)
P1 – снага улазног сигнала, P2 – снага излазног сигнала
 Исто као појачање, ”само обрнуто”
 Код аналогних сигнала, користи се појачавач
◦ Појачавач осим основног сигнала појачава и шум
 Дигитални сигнал је подложнији слабљењу
◦ Уместо појачавача се користи репетитор
◦ Репетитор опоравља сигнал и поново га шаље у
оригиналном облику
Однос сигнал/шум
 Уколико је брзина преноса већа, шум има
већи утицај на сигнал – утиче на већи број
битова који се преносе
 Значајан параметар представља однос

сигнал/шум, који се изражава у

децибелима:
SNRdB=10×log10(S/N)
где је S – јачина сигнала, а N јачина шума
Шенонова формула
 Капацитет канала са шумом израчунава се
као:

C = B×log2(1+SNR)

C – капацитет канала (bps)

B – пропусни опсег
Пример – капацитет DSL-a

SNR margin је разлика између постојећег односа сигнал/шум и

оног потребног за максималне перформансе ADSL-a.
Боље је да SNR буде што већи број

Attenuation = слабљење на релацији корисник-централа

Боље је да буде што мањи број
Особине дигиталног сигнала
 Ефикаснији пренос више сигнала једном
линијом – компримовањем
 Лакше се мултиплексира
 Мање осетљив на шум
 Лакше се кодира и штити
 Захтева већи пропусни опсег
 Захтева се тачна синхронизација
BER - Bit Error Ratio
 Број погрешно пренешених битова у
односу на укупан број
 Изражава се у процентима или

експоненцијално

 Колики BER се може толерисати?

◦ Код Ethernet мрежа 10-12 (значи један бит у
билион битова)
◦ Код неких мрежа 10-16!
Откривање и исправљање грешака
 Да би се открила/исправила грешка, коду који
се представља са m знакова додаје се r знакова
и тако добија нови, n-битни код (n=m+r)
 Кодна реч (codeword) представља јединицу
података која се преноси и која садржи
податке и битове за откривање грешака
 Минималан број битова за који се разликују
две речи неког кода, назива се Хамингово
растојање (d)
 Кодом са Хаминговим растојањем d+1 може се
открити грешка од d битова
 Кодом са растојањем 2d+1 може се исправити
грешка од d битова
Откривање и исправљање грешака
 Најједноставнији метод за откривање
грешака је бит парности, којим се откривају
једнобитне грешке
◦ Принцип је једноставан: ако основни податак
садржи паран број јединица, додаје се 0 на крај
података, а ако садржи непаран број јединица,
додаје се 1, тако да је укупан број јединица
обавезно паран
 Нпр, за парну парност на крај речи 0100111 се
додаје 0
Откривање и исправљање грешака
◦ Може се установити и тзв. непарна парност, где
је циљ задржати непаран број јединица
◦ Хамингово растојање оваквог кода је 2 (чим се
једна реч разликује од друге за 1 бит, обавезно
се разликује и бит парности, што чини два бита)
◦ Уколико се при преносу јединица претвори у
нулу, провером бита парности установљава се
грешка

◦ ПРОБЛЕМ: Шта ако се две јединице претворе у

нуле??
Дводимензиона парност
 Битови података се поређају у матрицу
 Измена два бита може да се детектује, јер

се прати и колона и врста у којој је

измењени бит.
 Нпр. преносимо 1110 0110 1001 1001
 Поређамо битове з матрицу и за сваку врсту

и колону додамо и бит парности

Дводимензиона парност
 
1110 1 1 1 0 1
 
0110 0 1 1 0 0

1001
 
1 0 0 1 0
  1 0 0 1 0
1001
   
1 0 0 0 1

Ако се измени један бит, он се може исправити, јер се

тачно лоцира, захваљујући ”координатама” битова
парности за врсте и колоне
Откривање и исправљање грешака
 CRC (Cyclic Redundancy Check): Моћан
алгоритам, који се користи и у Off-Line
режиму
◦ Основним подацима се додаје одређен број
битова, тако да је укупан податак, представљен
бинарно, дељив одређеним, унапред задатим
бинарним бројем
◦ Ако пријемник при дељењу добије остатак, значи
да је наступила грешка
Синхрони и асинхрони пренос
 Да би се комуникација правилно одвијала,
пријемник мора на неки начин бити
усклађен са предајником
 Код асинхроног преноса, није неопходно

да пријемник и предајник буду стриктно

временски усклађени
 Синхрони пренос захтева строгу

синхронизацију између две стране које

комуницирају
Асинхрони пренос
 Користи се у случајевима спорадичног преноса (нпр. Терминал
контактира централни рачунар)
 Подаци који се шаљу су ограничени “старт” и “стоп” битовима

 Користи се за пренос КАРАКТЕРА (карактер-оријентисани пренос):

на један карактер долази један “старт” и један “стоп” бит

 Лоша страна је што се захтева пренос додатних података (битова)

 АСИНХРОНИ ПРЕНОС ТАКОЂЕ JE СИНХРОНИЗОВАН!!

Проблем временског одступања
 Пријемник, пошто наиђе на старт-бит, почиње да
узоркује карактер (битове) који пристижу
 Узоркује се на основу унапред познатог трајања

бита
 Узорковање се врши на средини бита
 Уколико пријемник систематски касни, карактер

може бити погрешно узоркован!

Синхрони пренос (I)
 Нема старт/стоп битова
 Пријемник и предајник су строго синхронизовани:

пријемник мора да распознаје границе послатих

битова, да би уопште разликовао податке
 Користи се код интензивних преноса: битски и

карактер-оријентисаних
 Предајник и пријемник се усаглашавају тако што

предајник шаље посебне бајтове синхронизације,

на основу којих се пријемник синхронизује
 Две стране се могу синхронизовати и преко

специјалног вода са тактом

Синхрони пренос (II)
 Осим података, шаљу се и управљачке информације и
посебни карактери (SYN) за синхронизацију који скупа
са подацима чине рам (frame)
 Суштински, синхрони пренос је сличан асинхроном, с

тим што је синхронизација обављена на нивоу бита, па

је степен искоришћења већи
Комуникациони
медијуми
Основне категорије
Жични медијуми Бежични медијуми

 Преносе се  Преносе се различите

електромагнетни категорије
таласи (укључујући електромагнетних
светлост) кроз таласа кроз ваздух
проводник
Електромагнетни спектар
Карактеристике жичаних медијума

Слабљење је изражено у децибелима као

10×log10(Pu/Pi) (снага улаза/снага излаза)
Упредене парице
 Најпопуларнији телекомуникациони медијум
 Садржи изоловане, упредене проводнике
 Квалитет се категорише и означава са CAT x
 У широј употреби у умрежавању су CAT 5, CAT
5a, CAT 6, CAT 7
 Користи се код LAN мрежа (Ethernet, ArcNet)
 Максималан проток реда Gbps
Коаксијални кабл
 Користи се за умрежавање и за ТВ
 Поседује шири пропусни опсег од UTP-a
 Може преносити дигиталне и аналогне сигнале
Фибероптички кабл
 Омогућује изузетне брзине преноса – чак више
стотина Gbps
 Не пате од електромагнетних сметњи
 За емитовање се користе LED-диоде и ласери
Фибероптички кабл
 Код вишережимског влакна (multi-mode) светлост се
задржава у влакну одбијањем о граничну површину
 Једнорежимско (single-mode) влакно је изузетно танко,
тако да светлост путује правом линијом
◦ Омогућавају до 50 Gbps на 50 km без појачавања!

Вишережимско влакно:
брзина сигнала око
(2/3)c

Једнорежимско
влакно: брзина
блиска c
Бежични пренос
 Остварује се различитим врстама
електромагнетних таласа:
◦ Радио-таласи
◦ Микроталаси
◦ Инфрацрвени зраци
◦ Bluetooth
◦ Ласер
 Највише се користе микроталаси
Микроталаси
 Представљају ЕМ таласе високих учестаности
(>1 GHz)
 Омогућавају високу пропусност (реда 100
Mbps), али захтевају велику снагу и оптичку
видљивост пријемника и предајника
 Користе се за локално умрежавање, али и за
телекомуникационе сателитске линкове
 Стандарди из групе IEEE 802.11x покривају
бежично умрежавање рачунара
 Најпознатији стандарди 802.11а, 802.11b,
802.11g, 802.11n
 Микроталаси се користе и код мобилних мрежа
IEEE 802.11 Wireless LAN
802.16 – WiMax
• Описује стационарно умрежавање на већим даљинама
• Користи опсег 10-66 GHz
• Брзине реда десетина Mbps