Н Е

О В Е
С Е Н
ЛА М
О
Г Р Татјана Крповић
П
 ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА
ПО ЗВУЧНОСТИ
Да би се знала ова гласовна промена,
неопходно је да се зна подела сугласника
(консонаната) по звучности:
-Промени кроз падеже именицу ВРАБАЦ.
- Видећеш да у неким падежима Б прелази у П.
-Управо је то једначење сугласника по звучности.
- Ако се у једној речи нађу један поред другог звучни и
безвучни сугласник и обрнуто (безвучни и звучни), онда
се први изједначује по звучности са другим,
претварајући се у свој безвучни пар или обрнуто.
-И не заборави, увек други глас утиче на глас испред
себе.
Обрати пажњу на следеће примере:
А шта је са Ф, Х и Ц?!
Они немају пар по звучности, као што
знаш. Зато испред звучних гласова остају
непромењени. Али, ако су они „други” глас,
утичу на глас испред њих:
 ОДСТУПАЊА
 Када се Д нађе испред С и Ш не прелази у Т!!! 
(председник, градски, одселити, људски, средство,
подшишати, одштампати, кадшто…)
 Обрати пажњу: Чује се, на пример, ГРАТСКИ или
ГРАЦКИ, ПРЕТСЕДНИК… али никако, запамти, никако
не смеш писати тако као што се чује.
 - Када се Ђ нађе испред наставка -СТВО, не прелази у Ћ.
(вођство)
 -У неким сложеницама: подтекст, предтурски,
постдипломски…
 -У неким речима страног порекла: рентген, драгстор,
Вашингтон…
ЗАДАТАК ЗА ТЕБЕ:
ЈЕДНАЧЕЊЕ СУГЛАСНИКА
ПО МЕСТУ ТВОРБЕ

Једначење сугласника по
месту творбе или по месту
изговора јесте промена,
алтернација,
зубних С и З испред
предњонепчаних („кукичав
их”) гласова Ђ, Ћ, Џ, Ч, Љ, 
Њ у Ж,Ш:
Погледај примере:
До ове промене долази и
када се Н нађе
испред Б и П. Тада
се Нзамењује усненим М:
Погледај примере који се
везују за прелазак Н у М:
ЗАНИМЉИВОСТ:

 Ове промене има и у речима страног

порекла:ИМПОРТ, СИМПОЗИЈУМ, СИМБОЛ.
 Ову гласовну промену везујемо и заХ, али је
таквих примера најмање:
 ДРХТАТИ > ДРШЋЕ
 МЕХ > МЕШЧИЋ
 ОДСТУПАЊА

 И код ове гласовне промене долази до одступања и

то у сложеницама. Између две речи који чине
сложеницу осећа се граница:
 РАЗЉУТИТИ
СЕ, СЉУШТИТИ, ИЗЉУБИТИ, РАЗЊИХАТИ…
 ЈЕДАНПУТ, СТРАНПУТИЦА, ЦРВЕНПЕРКА…
 На сву срећу, постоји Правопис (школско издање)
кад нисмо сигурни како неку реч треба написати.
ПАЖЊА, ПАЖЊА!!!

 Постоје речи у којима долази до оба једначења, и

до једначења сугласника по звучности и до
једначења сугласника по месту изговора:
*ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
 * Погледај следеће примере:
јунак > јуначе
друг > друже
дух > душе
Јасно ти је да задњонепчани или веларни
сугласници К, Г, Х испред самогласника И и
Е, а понекад и непостојаног А  (о коме ћеш
сазнати на неком од следећих часова)
прелазе у предњонепчане или
палаталне Ч, Ж, Ш.
*Размисли о
следећим задацима:
•Како гласе деминутиви именица помоћу наставака –
ак:ЗРАК, БРЕГ, ДАХ?
•Изведи именице наставцима: -ић, -ица, -ина од
именица:ВУК, НОГА, ПРАХ.
•Кажи вокатив једнине именица: ХАЈДУК, МИОДРАГ.
Видиш, као у првим примерима.
•Кажи 1. лице једнине презента следећих
глагола: ВУЋИ,СТРИЋИ, ВРЋИ. Знаш ли уопште шта
значе два последња глагола? 
•Како гласе глаголи у инфинитиву од следећих
именица:БЕГ, КРИК, СЛУХ?
•Изведи присвојне придеве наставком -ин од следећих
именица: НОВИЦА, ДАНИЦА, ЦАРИЦА.
*НАПОМЕНА:
Када се властита имена завршавају на -ица,
обавезно Ц прелази у Ч: Миличин, Даничин,
Олгичин… И то је, као што видиш, палатализација.
Јасно ти је да су све ово били примери за
палатализацију. Међутим, некада се не деси оно што
се очекује; јави се тзв. одступање од гласовне
промене. Одступања од палатализације су у
следећим примерима:
•Присвојни придеви на -ИН од именица на -КА, -ГА и
-ХА(кћеркин, Анкин / слугин, Олгин / снахин, 
Михин / мухин)
•Хипокористици – РУКИЦА, НОГИЦА, за разлику од
деминутива РУЧИЦА, НОЖИЦА.
• Код речи где би дошло до нагомилавања африката:
ДЕВОЈЧИЦИН, УЧИТЕЉИЦИН.
СИБИЛАРИЗАЦИЈА
У МОЈЕ ВРЕМЕ СЕ ОВА ГЛАСОВНА
ПРОМЕНА ЗВАЛА ДРУГА ПАЛА-
ТАЛИЗАЦИЈА, АЛИ СЕ САДА ЗОВЕ
СИБИЛАРИЗАЦИЈА

ПРЕМА ПРЕЛАСКУ
ГЛАСОВА К, Г И Х У
СИБИЛАНТЕ, ЗУБНЕ
ГЛАСОВЕ Ц, З И С.
СЕТИ СЕ КАКО ГЛАСИ НОМИНАТИВ МНОЖИНЕ
ИМЕНИЦА МУШКОГ РОДА ЈУНАК, БУБРЕГ И ОРАХ.
НАРАВНО ДА ЗНАШ: ЈУНАЦИ, БУБРЕЗИ И ОРАСИ. И
НАРАВНО ДА УОЧАВАШ ДА ЈЕ ДОШЛО ДО ПРОМЕНЕ
К, Г И Х У Ц, З И С ИСПРЕД И.

ИСТО ЋЕ СЕ ДЕСИТИ И СА
ИМЕНИЦАМА РУКА, НОГА ИСВРХА КАДА ИХ
СТАВИШ У ДАТИВ ЈЕДНИНЕ ИМЕНИЦА ЖЕНСКОГ
РОДА. (РУЦИ, НОЗИ, СВРСИ)

ОВЕ ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ ИМА И У НЕКИМ

ГЛАГОЛСКИМ ОБЛИЦИМА:
- ИМПЕРАТИВ ГЛАГОЛА ПЕЋИ – ПЕЦИ
- ИМПЕРФЕКАТ ИСТОГ ГЛАГОЛА: ПЕЦИЈАХ
СЕЋАШ СЕ ИНФИНИТИВНЕ ОСНОВЕ? ОД ГЛАГОЛА
ПЕЋИ > ПЕК
ОДСТУПАЊА (ИЗУЗЕЦИ)
-ЛИЧНА ИМЕНА У ДАТИВУ – АНКИ, ОЛГИ, МИХИ

- ГРУПЕ: ЦК, ЗГ, СХ, ТК, ЋК И ЧК: КОЦКИ, МАЗГИ, ПАСХИ, ТЕТКИ,

ПРАЋКИ ИЛИ ТАЧКИ / МАЧКИ.

 РЕЧИ СА НЕЈАСНИМ ЗНАЧЕЊЕМ: СЕКИ, БАКИ ИЛИ ЛИГИ.

- ИМЕНА СТАНОВНИЦА У ДАТИВУ И ЛОКАТИВУ: БАНАЋАНКИ,

БУГАРКИ.
ЗАНИМЉИВ ПРИМЕР: БЕОГРАЂАНКИ: ЖЕНСКА ОСОБА ИЗ
БЕОГРАДА – БЕОГРАЂАНЦИ: ЈЕДНА ОД НАЈВИШИХ ЗГРАДА У
БЕОГРАДУ.
- КОД НЕКИХ РЕЧИ ДОЗВОЉЕНИ СУ ДУБЛЕТИ:
ПРИПОВЕЦИ И ПРИПОВЕТКИ; НИКАКО: ПРИПОВЕТЦИ
БИЦИ И БИТКИ; НИКАКО: БИТЦИ
ЗАГОНЕТКИ И ЗАГОНЕЦИ; НИКАКО: ЗАГОНЕТЦИ
ЕПОХИ И ЕПОСИ;
ФРЕСКИ И ФРЕСЦИ;
МАСКИ И МАСЦИ;
КЋЕРКИ / КЋЕРЦИ;
- ЧЕСТИТКА: ЧЕСТИТКИ, АЛИ ЈЕ И ЧЕСТИЦИ (ПРАВИЛАН ОБЛИК,
АЛИ ГА ЗА СВАКИ СЛУЧАЈ ИЗБЕГАВАЈ  ).
- НЕКИ ГЕОГРАФСКИ ПОЈМОВИ: ПОЖЕГИ ИЛИ ПОЖЕЗИ; ЛИКИ
ИЛИ ЛИЦИ.
ЈОТОВАЊЕ
Ова промена или алтернација добила је име по
слову Ј које се некада звало ЈОТА. Знаш, то је
било у време Вука Караџића, о чему ћеш више
учити у осмом разреду. Јотовање је гласовни
процес који је почео још у прасловенској
заједници. Јављао се у различитим епохама, а
и данас је у неким дијалектима жив. Отуда се
разликује старо јотовање и ново јотовање.
Ново јотовање је почело у 14. и 15. веку и траје
и дан-данас. 
ЈОТОВАЊЕ је гласовна промена у којој
ненепчани сугласнициД, Т, З, С, Н, Л са
сугласником Ј дају предњонепчане
сугласникеЂ, Ћ, Ж, Ш, Њ, Љ,
а уснени Б, П, В, М са сугласником Ј дају
групе БЉ, ПЉ, ВЉ, МЉ.

Проучи следећу табелу и све ће ти бити јасно:

Верујем да ће ти и примери са сугласничким
групама бити јасни:
ОДСТУПАЊА
―  У неким речима страног
порекла: ИНЈЕКЦИЈА,КОНЈУГАЦИЈА.
―  У сложеним
речима: ОДЈУРИТИ, СЈЕДИНИТИ, ОБЈА
ВИТИ,РАЗЈАСНИТИ.
―  У неким речима где се З и С налазе
испред наставака -ЈЕ и
-ЈИ: БРЕЗЈЕ, КЛАСЈЕ, ПАСЈИ, КОЗЈИ.
Обрати пажњу!!!
ПРВИ ПРИМЕР:

С много љубави је говорио о њој.

С љубављу је говорио о њој.
ПРАВИЛО: КАДА ИСПРЕД ИМЕНИЦЕ СТОЈИ
АТРИБУТ КОРИСТИ -и, А КАДА НЕМА
АТРИБУТА, КОРИСТИ -ју.
ДРУГИ ПРИМЕР:
―  ВУЋИ – вучем, вучеш, вуче, вучемо, вучете,
вуку – ПАЛАТАЛИЗАЦИЈА
―  ВИКАТИ – вичем, вишеш, виче, вичемо,
вичете, вичу – ЈОТОВАЊЕ
Немој мешати јотовање и палатализацију! 
ПРАВИЛО: Када се двоумиш, пребаци глагол у 3.
лице множине презента и ако има К у 3. лицу
множине презента, онда је палатализација, а ако
има Ч, онда је јотовање.
ТРЕЋИ ПРИМЕР:
―  Стриче, стричевина / СТРИЦ је у
основи, али ми га зовемо СТРИКО.
Јасно је да се корен речи завршава на
К, па је тако настало и СТРИЧЕ.
―  Кнеже, кнежевина / КНЕЗ је корен
речи, а то З нема везе с
палатализацијом. Палатализацију
имаш у речи КНЕГИЊА – г < ж.
ЧЕТВРТИ ПРИМЕР:
―  ВИШИ, ЈАЧИ, ДУЖИ > ВИСЈИ,
ЈАКЈИ, ДУГЈИ – врши се јотовање, а не
палатализација!!! Наставци за придеве су
-ИЈИ, -ЈИ и -ШИ!!!
ПЕТИ ПРИМЕР:
―  Немој да замениш једначење сугласника по
месту творбе са јотовањем:
лист + је > лисће > лишће     / јотовање
грозд + је > грозђе > грожђе / ЈСПМТ
Размисли о следећим задацима. Јотовање ће ти онда бити
јасније, а уз примере из граматике, знаћеш и више него
што желиш 

- Компаратив придева:  ЉУТ, ТВРД, СКУП, ВИСОК,

НИЗАК, ГЛУВ, ДУБОК, КРИВ, ПЛАВ, ЛЕП.
- Инструментал именица женског рода на сугласник: КРВ,
МАСТ, СТРАСТ, ГЛАД, СЛАСТ, СО, КАП, ВЛАСТ, МЛАДОСТ,
БУДУЋНОСТ.
- Глаголске именице: ЧИТАТИ, ОРАТИ, РАСПЕТИ,
ПУШИТИ, САНКАТИ, ПЕВАТИ, ГЛЕДАТИ, ВИДЕТИ,
ХРАНИТИ, КАЗНИТИ.
- Прво лице једнине презента: МЛЕТИ, ПИСАТИ,
ХРАМАТИ, МЕТАТИ, ВЕЗАТИ, МАЗАТИ, РЕЗАТИ,
СВРАТИТИ, ГЛОДАТИ, КАЗНИТИ.
- Збирне именице: ГРМ, ДРВО, КАМЕН, ПРСТЕН, ЖБУН,
ПРУТ, ТРН, СНОП, ЦВЕТ, ЛИСТ.
НЕПОСТОЈАНО А
∆    То је А које се код промене облика речи
јавља или губи.
∆    „Час га има, час га нема”.
борац : борца : бораца
добар : добро
један : једног
Чачак : Чачка

∆   Непостојано А се никад не налази на крају

речи, сем у предлозима:
с – са
к – ка
низ – низа
уз – уза
ИМЕНИЦЕ
∆    Потребно је променити
именице кроз падеже:
ПИСАЦ – номинатив једнине
ПИСЦА – генитив једнине
∆    Никако не треба одустати од
промене кроз падеже. Постоје
именице које тек у генитиву
множине покажу чаробно А:
ПИСМО – номинатив једнине
ПИСМА – генитив једнине
ПИСАМА – генитив множине
ПРИДЕВИ
∆  И придеве можемо мењати кроз
падеже, али је довољно променити им и
род:
ВЕРАН – мушки род једнине
ВЕРНА – женски род једнине
∆    Често га ученици забораве  у
примеру помоћног глагола ЈЕСАМ:
САМ – прво лице једнине
СМО – прво лице множине
ПРЕЛАЗАК Л У О
ОБРАТИМО ПАЖЊУ НА ИМЕ ОВЕ
ГЛАСОВНЕ ПРОМЕНЕ:
ПАРОНИМИЈА 
ПРЕЛАЗ – ПРЕЛАЗАК
Ö ОВА ГЛАСОВНА ПРОМЕНА ЈАВИЛА СЕ У
ДРУГОЈ ПОЛОВИНИ 14. ВЕКА.
Ö ИЗ САМОГ НАЗИВА ЈАСНО НАМ ЈЕ О ЧЕМУ
СЕ РАДИ: ГЛАС Л ПРЕЛАЗИ У САМОГЛАСНИК О
КАДА СЕ НАЂЕ:
-      НА КРАЈУ РЕЧИ – СОЛ : СОО : СО
-      НА КРАЈУ СЛОГА – СЕЛ + БА > СЕОБА
ПРИМЕРИ БРОЈ 1
СВАКИ РАДНИ ГЛАГОЛСКИ ПРИДЕВ
ПРЕДСТАВЉА ПРИМЕР ЗА ОВУ
ГЛАСОВНУ ПРОМЕНУ, А ПОСЕБАН
НАГЛАСАК ЈЕ НА ПРВОМ ЛИЦУ
ЈЕДНИНЕ МУШКОГ РОДА:
ДОНЕО – ДОНЕЛА
ПИСАО – ПИСАЛА
МИСЛИО – МИСЛИЛА
ПРИМЕРИ БРОЈ 2
ПО ОВОЈ ПРОМЕНИ СУ КАРАКТЕРИСТИЧНЕ
ИМЕНИЦЕ КОЈЕ ОЗНАЧАВАЈУ МЕСТО ВРШЕЊА
РАДЊЕ НА –НИЦА (НАСТАЛЕ ОД РАДНОГ
ГЛАГОЛСКОГ ПРИДЕВА):
ЧЕ-КА-О-НИ-ЦА
ПРА-О-НИ-ЦА
УЧИ-О-НИ-ЦА
БЕЖ-БА-О-НИ-ЦА
ОБРАТИ ПАЖЊУ НА О – УВЕК ЈЕ НА КРАЈУ
СЛОГА!
-      У МАКЕДОНСКОМ И БУГАРСКОМ ЈЕЗИКУ
ОСТАЛА ЈЕ СТАРА ВАРИЈАНТА ТИПА:
ЧЕКАЛНИЦА, ПРАЛНИЦА, УЧИЛНИЦА,
ВЕЖБАЛНИЦА…
ПРИМЕРИ БРОЈ 3
ВРШИЛАЦ, ТРПИЛАЧИТАЛАЦ,СЛУШАЛАЦЦ,
ОСЛОБОДИЛАЦ, …
ОДСТУПАЊА ОД ПРЕЛАСКА Л У О
ПРИМЕРИ БРОЈ 1
НЕКЕ ДОМАЋЕ РЕЧИ: БОЛНИЦА, ВАЛ,
ЖАЛБА, ЖДРАЛ,  ЗНАЛАЦ, МОЛБА,
НЕВАЉАЛАЦ, ШКОЛСКИ…
ПРИМЕРИ БРОЈ 2
НЕКЕ СТРАНЕ РЕЧИ: АКВАРЕЛ,
БИЦИКЛ, ГЕНЕРАЛ, КАНАЛ,
 КОНЗУЛ, МАРШАЛ, МЕТАЛ,
ФУДБАЛ…