MEĐUNARODNA EKONOMIJA

dr Jelena Damnjanović
MSc. Vesna Vugdelija
1 deo
 KARAKTERISTIKE SAVREMENE
MEĐUNARODNE EKONOMIJE
• Ocena uspešnosti privrednog rasta jedne zemlje – ostvareni privredni rast je rezultat
delovanja osnovnih faktora:
1. Stanovništvo i njegova obrazovna i kvalifikaciona struktura
2. Instalirani kapital
3. Stepen tehnološke modernizacije
4. Raspoloživost prirodnih resursa
5. Veličina zemlje i njenog tržišta, itd.
• Uticaj brojnih neekonomskih, socio-političkih i istorijskih faktora
• U prvom planu teorije o uticaju ekonomske politike (niži deficit, niže uvozne tarife, manje
trgovinske restrikcije, prepreke u kretanju kapitala)
 KARAKTERISTIKE SAVREMENE
MEĐUNARODNE EKONOMIJE
• Vašingtonski koncenzus – strategija za zemlje u razvoju za kvalitetan rast
• Razvojni program – principi za stabilizaciju i ostvarivanje ekonomskih interesa:
1. Finansijska disciplina (deficit budžeta)
2. Prioriteti u državnim rashodima
3. Poreska reforma
4. Finansijska liberalizacija
5. Devizni kurs
6. Liberalizacija trgovine
7. Direktne inostrane investicije
8. Privatizacija preduzeća
9. Deregulacija preduzetništva i jačanje konkurencije
10. Pravo vlasništva
 KARAKTERISTIKE SAVREMENE
MEĐUNARODNE EKONOMIJE
• Korekcije principa:
1. Povećavanje štednje
2. Preorijentisavanje državnih rashoda na socijalne potrebe
3. Reforma poreskog sistema – ekološki porez
4. Jačanje bankarske regulative
5. Konkurentni devizni kurs
6. Unutrašnje regulisanje u liberalizovanoj trgovini
7. Konkurentna privreda kroz privatizaciju
8. Strogo definisanje prava vlasništva
9. Ključne strukture – centralna banka, nezavisno pravosuđe, i td.
10. Povećanje izdataka za obrazovanje
 KARAKTERISTIKE SAVREMENE
MEĐUNARODNE EKONOMIJE
• Slabosti većine zemalja u tranziciji:
1. Radikalizam ekonomskih reformi, povlačenje države
2. Zamena cilja i sredstava u strategiji reformi

• Faktori raznolikosti privrednog rasta u yemljama Jugoistočne Evrope:

1. Očekivanja o rezultatima nerealna
2. Reforme fokusirane na upotrebu resursa
3. Visok spoljni dug, nestabilan kurs i loša fiskalna politika
4. Prebrza liberalizacija
5. Nestabilne vlade
 KARAKTERISTIKE SAVREMENE
MEĐUNARODNE EKONOMIJE
• Održivi privredni rast – veza između rasta i čovekove sredine
• Održivi razvoj (MMF): ekonomski rast koji obezbeđuje trajnu zaposlenost, smanjenje
siromaštva, veće zarade i zaštita prirodne sredine
• Konferencija o Zemlji u Riju 1992.god
• Makroekonomska stabilnost – osnovni preduslov za očuvanje prirodne sredine
• Postojeći problemi prirodne sredine usporavaju privredni rast
 KARAKTERISTIKE SAVREMENE
MEĐUNARODNE EKONOMIJE
• Zaključci vezani za privredni rast:
1. Visok nivo spoljnog duga usporava rast ako iznosi preko 50% BDPa
2. Ukupan nivo spoljnjeg duga manje utiče od visine anuiteta
3. Prioritet za povećanje stope ekonomskog rasta: alokacija sredstava iz otpisa dugova u
javne investicije
 INVESTICIJE I ODRŽIVI PRIVREDNI RAST
• Kvalitetan privredni rast – rast otporan na eksterne udare
• Unutrašnja i spoljna finansijska stabilnost
• Briga za ugrožene kategorije
• Verifikacija na tržištu, podložnost međunarodnoj proveri, rast životnog standarda
• Povećanje investiranja i njihov kvalitet
 INVESTICIJE I ODRŽIVI PRIVREDNI RAST
• Determinante za dostizanje i održavanje privrednog rasta:
1. Makroekonomska stabilnost
2. Trgovinska liberalizacija i izvozna orijentisanost
3. Podsticanje domaće štednje
4. Konkurentnost i platni bilans
5. Obrazovni i zdravstveni sistem
6. Razvijenost demokratskih institucija

• Osnovni elementi održivog razvoja (OECD):

1. Ekonomski rast
2. Zaštita prirodne sredine
3. Socijalni napredak
 INVESTICIJE I ODRŽIVI PRIVREDNI RAST
• Kapital siromašnih zemalja ide ka bogatijima
• SI prvenstveno ubrzavaju razvoj zemlje porekla
• Zemlje oslonjene na strani kapital sporije ostvaruju rast (Kina, Indija)
 INVESTICIJE U SAVREMENOJ PRIVREDI
• Velika povezanost zemalja
• Globalizacija = partnerstvo zemalja
• Integracija nacionalnih privreda:
1. Trgovina
2. Finansije
3. Proizvodnja
4. Rastuća mreža ugovora i institucija

• Ubrzan rast SDI, smanjeni troškovi transporta i komunikacije

 INVESTICIJE U SAVREMENOJ PRIVREDI
• Forme investiranja
1. Javne investicije
2. Privatne investicije (portfolio i SDI)
3. Investicije preduzeća

• Osnovne vrste neposrednih ulaganja:

1. Greenfield
2. Brownfield
3. Zajednička ulaganja

• Saradnja javnog i privatnog sektora

 GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE

• Proces započet u drugoj polovini XX veka

• Podrazumeva slobodnu i intenzivnu privrednu saradnju na svetskom
tržištu
• Dimenzije globalizacije:
1. Ekonomska – pristup radu, kapitalu i sirovinama, proizvodnja,
operativna efikasnost, smanjenje transakcionih troškova, povećanje
trgovine
2. Kulturna
3. Socijalna
4. Vojna
5. Ekološka
 GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
• Intenziviranje posle Prvog svetskog rata stvaranjem Društva (Lige) naroda
• Međunarodna organizacija osnovana za vreme Pariske mirovne
konferencije 1919. godine
• Ciljevi: razoružanje, sprečavanje ratova, rešavanje razmirica putem
pregovora, poboljšanje globalnog blagostanja
• Vlada nad vladama
• Uloga: rešavanje razmirica između pojedinačnih nacija na transparentnim i
zakonitim rasporavama
• Podsticaj za osnivanje: Vudrou Vilson (SAD)
 GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
• Početak Drugog svetskog rata – Debakl Lige naroda
• Ujedninjene nacije preuzimaju ulogu po završetku rata
 GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
• Osnovni koncept globalizacije: prednost internacionalnim nad nacionalnim
interesima
• Stvaranje antiglobalističkih pokreta: liberalizam oduzima ostvarene
socijalne tekovine, radnike čini najamnicima
• Materijalna snaga globalizacije:
1. Nove tehnologije
2. Prepoznatljivi proizvodi
• SAD – vodeća sila (dolar, kompanije, banke)
 GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
• Potrošačima: sigurnost, prepoznatljivost, garanciju kvaliteta
• Proizvođačima: najjeftinije lokacije proizvodnje i ponude
• Povećanje konkurentnosti, ravoj inovacija
• Sa stanovišta preduzeća: slobodno, otvoreno, javno i standardizovano
poslovanje u celokupnoj privredi
 GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
• Pobeda kapitalističkog nad socijalističkim sistemom, namera objedinjenja
kapitalističkog i socijalističkog u jedinstveno svetsko tržište
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
 GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
• Karakteristike globalizacije:
1. Omogućuju je i nose snažne multinacionalne kompanije, jake banke i
adekvatne državne strategije (SAD)
2. Zasniva se na visokom razvoju tehnologije u zapadnim zemljama,
kvalitetnom i savremenom transportu (sniženi troškovi po jedinici prevoza)
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
 GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
• Karakteristike globalizacije:
1. Omogućuju je i nose snažne multinacionalne kompanije, jake banke i
adekvatne državne strategije (SAD)
2. Zasniva se na visokom razvoju tehnologije u zapadnim zemljama,
kvalitetnom i savremenom transportu (sniženi troškovi po jedinici prevoza)
3. Liberalizacija svetske privrede u kretanju robe, usluga, kapitala i delimično
radne snage
4. Zasniva se na privatnoj svojini
5. Podrazumeva demokratiju i tržišnu privredu, mikro i makroekonomsku
stabilizaciju, konkurentnost, liberalno takmičenje na jedinstvenom trž.
6. Razvijene zemlje nastoje nametnuti zapadnu civilizaciju
 GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
• Prednosti globalizacije:
1. Visok razvoj svetske privrede
2. Intenzivan razvoj međunarodne ekonomske saradnje
3. Slobodan protok informacija preko interneta i savremenog saobraćaja,
kulturna saradnja, učenje, i td.
4. Smanjivanje osećaja izolovanosti
5. Inostrana pomoć
 GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
• Nedostaci globalizacije:
1. Mir u svetu
2. Razlike između razvijenih i nerazvijenih zemalja su se povećale
3. Ekološke katastrofe
4. Nametnuti modeli, kulture i običaji
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
GLOBALIZACIJA SVETSKE PRIVREDE
 SVETSKA EKONOMSKA KRIZA
• Na početku globalizacije – razvijene zemlje će štednju od investicija
plasirati u DI u zemlje u razvoju
• Zemlje u razvoju – visoki suficiti u tekućem delu platnog bilansa i velike
stope štednje od investicija
• Kina i zemlje proizvođači nafte – najveći deo viška plasiran u SAD u vidu
štednje
• Posledica – bum tržišta nekretnina u SAD usled niske kamatne stope
 SVETSKA EKONOMSKA KRIZA
• Visok priliv novca iz inostranstva u SAD banke dovode do viška sredstava
• Hipotekarno tržište SAD je važilo za najrazvijenije i najsigurnije
• Pojava dve vrste hipotekarnih kredita: prime i sub-prime
 SVETSKA EKONOMSKA KRIZA

• Početak problema: nemogućnost otplate većeg dela poverilaca

• Povećanje hipoteka na strani ponude i zasićenje tražnje dovodi do pada
cena nekretnina
• Razlozi bežanja investitora:
1. Loša aktiva u bilansu banaka
2. Povlačenje usled rasta rizika
3. Finansijske institucije primorane da prodaju imovinu zbog niske likvidnosti
4. Nema dovoljno investitora za kupovinu imovine
5. Niska cena imovine zbog niske tražnje
6. Pogoršanje bilansa stanja banaka
 SVETSKA EKONOMSKA KRIZA
• Razlozi bežanja kapitala:
1. Loša aktiva u bilansu stanja banaka
2. Mali kapital racio banaka usled velikih plasmana poveriocima
3. Banke primorane da prodaju imovinu
4. Nedovoljno investitora za kupovinu imovine
5. Pad cena nekretnina
 SVETSKA EKONOMSKA KRIZA
• Početak krize: finansijska sfera
• Relivanje efekata na realni sektor
• Poskupljenje kredita Porast troškova poslovanja preduzeća
• Smanjen obim kreditiranja Smanjenje likvidnosti preduzeća
• Najveća posledica: Gubitak poverenja
• Posledica smanjenja obima kreditiranja: smanjenje potrošnje smanjenje
agregatne tražnje smanjenje proizvodnje (otpuštanje radnika)
Pogoršanje uslova poslovanja Smanjenje prihoda i porast rashoda, pa i
bankrot
 SVETSKA EKONOMSKA KRIZA
• Vlade razvijenih zemalja intervenisale velikom količinom novca za:
1. obezbeđivanje likvidnosti mnogih institucija,
2. zaustavljanje prodaje nekretnina po niskim cenama i
3. povrat poverenja u finansijske institucije
• Druga kratkoročna mera: potreba za dokapitalizacijom banaka (države
otkupljivale rizične hipoteke)
 ULOGA I ZNAČAJ REGIONALNIH EKONOMSKIH
INTEGRACIJA
• Spoljnotrgovinski režim – sistem koji definiše pod kojim uslovima se robe i
usluge razmenjuju među nacionalnim privredama
• Ciljevi sporazuma o slobodnoj trgovini:
1. Povećanje i unapređenje ekonomske saradnje između zemalja potpisnica
2. Uklanjanje teškoća i ograničenja u trgovini robom
3. Unapređenje razvoja ekonomskih odnosa kroz proširenje obostrane
trgovine
4. Stvaranje uslova za dalje podsticanje investicija i zajedničkih ulaganja
(potpuna) ekonomska unija

(parcijalno) zajedničko tržište

Carinska unija

Zona slobodne trgovine

Parcijalna carinska unija

Sporazum o
preferenc. trg.
 OBLICI REGIONALNIH EKONOMSKIH
INTEGRACIJA
Zona Carinska unija Zajedničko Ekonomska Potpuna
slobodne tržište unija ekonomska
trgovine unija
Uklanjanje
carina i kvota DA DA DA DA DA
Zajednička
spoljna carina NE DA DA DA DA
Mobilnost
faktora NE NE DA DA DA
proizvodnje
Harmonizacija
ekonomskih NE NE NE DA DA
politika
Potpuna
unifikacija
ekonomskih NE NE NE NE DA
politika
 CEFTA
• Oblast zapadnog Balkana – države koje nisu članice EU
• Velika očekivanja
• Dijagonalna kumulacija porekla proizvoda
• Širenje tržišta, trgovina pod istim uslovima, proširenje i modernizacija
trgovine, itd.
• Kumulacija izvan zone CEFTA u EU i EFTA zemlje (Island, Norveška,
Švajcarska, Lihtenštajn). Uslovi:
1. Da svaka od zemalja ima potpisan sporazum sa EU, EFTA ili Turskom
2. Da je sporazum baziran na panevropskim pravilima
3. Da u okviru samog sporazuma postoji protokol koji dozvoljava kumulaciju