ENERGETSKA

EFIKANOST U
INDUSTRIJI I
KOMUNALNIM
SISTEMIMA
Prof.dr Petar Gvero
Master studij “Energetska efikasnost u zgradarstvu”
Sustainable Development Goals
POTROŠNJA ENERGIJE U
SEKTORIMA

32% 28% 40%

ukupne energije u EU ukupne energije u EU ukupne energije u EU
potroši se u transportu potroši se u industriji potroši se u zgradama

2/3 potrošnje energije u zgradama 2/3 energije potroši se u manjim

odlazi na grijanje i hlađenje zgradama < 1000m2
MATERIAL
Raw material, OBSERVED PRODUCTS
process
material, other
SYSTEM Primary and
secondary
material

ENERGY CARRIERS MATERIAL EMISSIONS

Fuels, e.g. Solid waste,
gas, oil, coal gases,
wastewater

ENERGY ENERGETIC
Mass free, e.g. EMISSIONS
electricity or Waste heat,
district heating noise

Izvor: UNIDO Resource Efficient and Cleaner Production Program for Bosnia and Herzegovina
ŠTA SU MJERE
ENERGETSKE
EFIKASNOSTI

• Mjere koje proizvode redukciju nivoa “energetske

intenzivnosti” (količine energije neophodne za
datu jedinicu izlaza) proizvoda ili usluge tokom
dugog vremenskog perioda (trajanja projekta).
•U industriji može da se koristi kombinacija neke od
navedenih vrsta energenata:
–Električna energija
–Toplotna energija (para ili topla voda)
–Komprimovan vazduh
–Rashladna energija (7/12 0C, 34 0C)
–Neko gorivo direktno u samom procesu
–Voda
Energetski sistem preduzeća:
• Proizvodi energiju da zadovolji sopstvene potrebe (ima
izuzetaka)
• Treba da obezbedi nesmetan rad i proces u svim
segmentima rada u preduzeću
• On ima zadatak da podmiri potrebe ne samo procesa
proizvodnje nego i klimatizaciju radnih prostorija i slično
te da omogući kontuinualan rad.
 Nivoi aktivnosti u procesu unapređenja energetske
efikasnosti u industriji

• I nivo – organizacione mjere i mjere koje se provode u okviru

redovnog održavanja uz nimalo ili veoma malo investiranja.
• II nivo – zamjena određene opreme koja zahtijeva investicije
srednjeg nivoa.
• III nivo – modifikacije cijelih proizvodnih procesa koja
podrazumjevaju kapitalne investicije.
Energetski sistem u industriji može da obuhvata:
• Postrojenje za dobijanje toplotne energije (pare i vruće
vode)
• Kombinovano postrojenje za dobijanje električne i
toplotne energije (kogeneracija)
• Postrojenje za komprimovani vazduh
• Transformatore električne energije
• Rashladne mašine
• Potrošače iz procesa koji direktno koriste energent u
svom pogonu, pumpne stanice i elektro motori
• Sistem osvetljenja
Energetski sistem ubraja i:
• Parovode
• Rashladne kule
• Elektro vodovi
• Vodovod
• Razvod komprimovanog vazduha
• Ventile
• Odvajače kondenzata ...
Električna energija u industriji

•Električna energija u industriji može da se koristi za:

• Pogon elektro motora i pumpi
• Pogon mašina na električnu energiju (u procesu,
mehaničkih čilera, ...)
• Osvetljenje
• Za kancelarijske poslove
• Pripremu tople sanitarne vode
• Grejanje/hlađenje ...
Lanac transformacija vidova energije pri korišćenju energije – uz
gubitke

Izvor: Gospodarenje energijom u gradovima, UNDP,2008 .

 UVOĐENJE EFIKASNIH ELEKTROMOTORNIH POGONA

 oko 3/4 potrošnje električne energije u industriji otpada na elektromotorne pogone –

veliki potencijal za uštedu (oko 30 %)
 potrebno je gledati efikasnost čitavog pogona, a ne samo pojedinog dijela – središnji
element elektromotornog pogona predstavlja elektromotor
 normama je propisan nivo efikasnosti elektromotora te potrebna zamjena
neefikasnih elektromotora (IE1) s efikasnijim (IE3) ili ugradnja regulacije kod razreda
efikasnosti IE2
 modelima finansiranja ili sufinansiranja poticati modernizaciju industrijskih
postrojenja (mjera proizašlih iz energetskog pregleda)
 osim očuvanja prirode i životne sredine, smanjenjem potrošnje energije uvođenjem
efikasnih elektromotornih pogona uzrokuje se konkurentnost industrijskih subjekata
na tržištu te potiče privredni rast
 problem: radi nepoznavanja stvarnog stanja elektromotornih pogona u industriji
teško je odrediti stvarni potencijal i zainteresovanost industrijskih subjekata za
modernizaciju elektromotornih pogona – otežana izrada modela poticanja ove mjere
13 Izvor: Plantić, 2013
 Kotlovi •Kotao je postrojenje koje konvertuje hemijsku
energiju pogonskog goriva u korisnu toplotu.
•Kao radni fluid najčešće se koristi voda.
•Osim vode se mogu koristiti i druge materije,
hemijska jedinjenja i razna termička ulja otporna na
visoke temperature.
Mogu biti na: •Kako se najčešće koristi voda kao radni fluid,
1. Prirodni gas osnovna korisna toplota koja se dobija iz kotla: para
ili topla voda.
2. Ugalj
3. Mazut
4. Biomasa
5. Električna energija
(rijetko u industriji)
 Klasifikacija • Energetski kotlovi ili generatori pare uglavnom u
termoelektranama. Oni su najveći po jediničnoj snazi, a
kotlova prema po ukupnoj instalisanoj snazi nadmašuju ukupnu snagu
ostalih kotlova.
namjeni • Industrijski kotlovi služe za snabdevanje raznih
industrijskih tehnoloških procesa parom.
Kotao može biti:
• Toplifikacioni kotlovi snabdevaju parom ili vrelom
• Vrelovodni vodom stambene zgrade, blokove ili čitava naselja, kao
• Toplovodni kotao i industrijske i druge objekte u cilju grejanja, a često i
obezbeđenja sanitarne tople vode.
• Parni kotao
• Kotlovi utilizatori namenjeni su za korišćenje otpadne
toplotne energije, potpuno ili delimično sagorelih
produkata sagorevanja iz procesa u industriji,
petrohemiji, crnoj i obojenoj metalurgiji i dr.
Parni kotao
Kotlovi

Tipičan energetski bilans jednog kotla

 • Za optimalnu efikasnost kotlova
Kotlovi neophodno je:
• Da je svaki kotao odgovarajućeg tipa i
kapaciteta, sa adekvatnim gorionikom
ili ložištem.
• Da ima efikasnu konstrukciju u okviru
predviđenog radnog opsega.
• Da je integrisan u sistem potrošača
toplotne energije i njihove kontrole.
• Da je propisno nabavljen i testiran.
• Da se njegovo održavanje odvija u
skladu sa predviđenim procedurama.
 Program unapređenja
energetske efikasnosti kotla – sistematski pristup

START
Definisanje Pregled rezultata i efekata i
trenutnog stanja, kontinuirano unapređenje
audit sistema

Definisanje trenutnih i budućih

potreba za toplotnom Definisanje plana izvođenja
energijom/tehnnološkom parom aktivnosti
i drugih zahtjeva

Definisanje gapova, odnosno

Definisanje prioritetnih zahvata i
slabih tačaka i kategorizacija
ciljeva vezanih za unapređenje,
opcija za unapređenje
Kontrola plamena
Recirkulacija dimnih
gasova
 Turbine • Industrijske turbine služe za istovremenu proizvodnju
tehnološke pare ili korisne toplote i električne energije
ili mehaničke energije.

Turbine mogu biti:

• Parne turbine (kondenzacione i protiv

pritisne)

• Gasne turbine (zatvoren i otvoren ciklus)

• Kombinovano postrojenje parne i gasne

turbine
Parni sistem
Tipični parni sistem uključuje i sledeće podsisteme:
• Kotlove/turbine
• Parovodi (uključujući kontrolne ventile, izolaciju,...)
• Krajnje korisnike pare (kontrolni sistem, izolacija, odvajač
kondenzata ...)
• Povrat kondenzata (cevovodi, rezervoari i pumpe, odvajač
kondenzata)

Para i toplotna energija se u industriji koristi za:

• Pojedini procesi u proizvodnji isključivo zahtevaju paru određenih
karakteristika
• Za blanširanje
• Kuvanje
• Pasterizaciju, sterilizaciju
• Grejanje
Komprimovan vazduh

•Komprimovan vazduh se često koristi u industriji. Zapravo oko 70% od

svih preduzeća koriste komprimovan vazduh u nekim aspektima svog
rada. On se proizvodi na licu mesta (u okviru fabrike).

•Komprimovan vazduh se u industriji koristi za:

• Za pogon mašina (pokretanje klipova,...)
• Za pakovanje (folijom,...)
• Za rad pneumatskih uređaja
• Pasterizacija (za pokretanje komandi,..)
• Lepljenje nalepnica ....
Rashladni sistem

•Rashladni sistem je kombinacija komponenti, opreme, cevovoda

povezanih tako da proizvode rashladni učinak.
•Rashladna energija različite temperature se koristi za:
• Zamrzavanje robe
• Hlađenje proizvoda
• Klimatizaciju prostorija

•Rashladni sistemi se mogu podeliti u dve grupe prema zadatim

temperaturama:
1. Od +10 do 0 0C.
2. Od 0 do -40 0C
•Rashladni sistem obezbeđuje hlađenje u industrijskim procesima
uključujući i klimatizaciju vazduha.

•Ovi sistemi se dele u dve kategorije:

1. Parna kompresiona rashladna mašina - često se nazivaju
mehanički sistemi. Njihove kompresore uglavnom pokreću elektro
motori, a retko gasni motori, gasne ili parne turbine.
2. Apsorpcioni sistemi - Rashladni učinak je dobijen koristeći
toplotnu energiju (direktno sagorevanje fosilnih goriva ili korišćenje
otpadne toplote)
•Raspoložive apsorpcione rashladne mašine u kombinaciji sa CHP
sistemom (kogeneracija) za pogon mogu da koriste:
• Paru,
• Toplu vodu ili
• Izduvne gasove.
Rashladni
sistem
Razmjenjivač toplote
Daljinsko
grijanje
 Osnovni elementi
sistema

1. Element za proizvodnju toplote

(toplotni izvor – toplana, kotlovi);

2. Element za transport nosioca

toplote (cjevna mreža – toplovod)

3. Element za predaju toplote Mreže

potrošačima (priključna stanica,
predajna stanica, toplotne
podstanica)
Toplotna podstanica

Izvor: inženjerska komora Srbije

Razvoj sistema daljinskih
grijanja
 Contekst
– Grijanje je najveći pojedinačni potrošač energije u Evropi-
– Glavnina korišćenja energije dolazi iz gradova.
– Veliki dio energije iz takvih sistema se baca?

Izvor:Ecoheat4cities
Ecoheat Label: three
criteria assessing
District Heating and
Cooling systems
Resource efficiency Renewability CO2 efficiency
Reduce Increase Reduce

 support the aims of the EU 20-20-20 targets

 show DHC performance and contribution to EU

targets

Izvor:Ecoheat4cities
 The label
 shows performance of each
criteria
 visualizes how DHC
contributes to 20:20:20
targets
 creates an incentive for
improvement

Izvor:Ecoheat4cities
 Zamjena • Siguran i onbovljivi izvor energije.
• Energetski potencijali biomase su značajni.
goriva – • Postoje velike količine biomase tamo gdje
korišćenje je potrebna toplotna energije, u

biomase poljoprivredi i industriji.

• Kvalitet proizvedene energije ravan je
kvalitetu energije proizvedene iz fosilnih
goriva (temperaturni nivo, količina i
efikasnost transformacije).
• Za korišćenje biomase u energetske svrhe
razvijene su savremene tehnologije.
 Zamjena • Neutralni bilans CO2 emisije.

goriva – • Mali udio pepela u produktima

sagorjevanja.
korišćenje • Mali sadržaj ili potpuno odsustvo
biomase sumpora u gorivu.
• Pepeo koji ne sadrži toskične materije.
• Smanjuje zavisnost od uvoza.
Nedostaci • Fizičko-hemijske osobine biomase su
specifične.
biomase • Potrebno je organizovanije tržište
biomase.
• Nepostojanje organizovanog gorivog
ciklusa biomase.
Bioenergetski lanci