DRŽAVNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU

Mere centralne tendencije

prof. dr Dragan Bogdanović

Mere centralne tendencije
(srednje vrednosti)

 Sve vrednosti nekog numeričkog obeležja

ispitivane populacije ili uzorka možemo
zameniti jednom jedinom vrednošću koja ih
na pregledan i jasan način sve reprezentuje
ili odražava.
 Ona, takođe, omogućava poređenje sa
vrednostima tog obeležja kod drugih
populacija ili uzoraka.
Aritmetička sredina – prosečna
vrednost

 Najčešće korišćena mera centralne tendencije.

 Kada se izraz „srednja vrednost“ upotrebi bez

dodatnih objašnjenja, podrazumeva se da se
tada odnosi na aritmetičku sredinu.
Aritmetička sredina – prosečna
vrednost

 Izračunava se tako što se sve izmerene

vrednosti saberu, a zatim se taj zbir podeli
brojem sabranih pojedinačnih vrednosti:

X
 X
N
Aritmetička sredina – prosečna
vrednost

Tri najvažnije osobine:

 Na nju utiču sve pojedinačne vrednosti iz kojih se
izračunava,
 Zbir odstupanja svih pojedinačnih vrednosti od
aritmetičke sredine jednak je nuli,
 Zbir kvadrata odstupanja pojedinačnih vrednosti od
aritmetičke sredine manji je od zbira kvadrata
odstupanja pojedinačnih vrednosti od bilo koje druge
vrednosti.
Aritmetička sredina – prosečna
vrednost

 Aritmetička sredina je dobra mera centralne

tendencije kada se vrednosti obeležja simetrično i
gusto raspoređuju oko nje.

 Ovo je slučaj kod većine fizioloških karakteristika

zdravih ljudi, kao što su: visina, težina, broj crvenih
krvnih zrnaca, vitalni kapacitet pluća i td.
Aritmetička sredina – prosečna
vrednost

 Primer: Izmeren je broj otkucaja srca u minuti kod 12 osoba

posle 10 minuta provedenih u sedećem položaju (srčana
frekvencija u miru):
Srčana frekvencija
X X
2
Ispitanik X X
X
1 60 60 - 68 = -8 -82 = 64
2 68 68 - 68 = 0 02 = 0  Prosečna srčana frekvencija svih 12
3 63 63 - 68 = -5 -52 = 25 osoba u miru iznosila je 68 otkucaja u
4 65 65 - 68 = -3 -32 = 9
5 70 70 - 68 = 2 22 = 4
minuti.
6 73 73 - 68 = 5 52 = 25  Zbir odstupanja svih pojedinačnih
7 80 80 - 68 = 12 122 = 144 vrednosti od aritmetičke sredine bio je 0.
8 56 56 - 68 = -12 -122 = 144
9 75 75 - 68 = 7 72 = 49
 Zbir kvadrata odstupanja pojedinačnih
10 62 62 - 68 = -6 -62 = 36 vrednosti od aritmetičke sredine iznosio
11 68 68 - 68 = 0 02 = 0 je 564.
12 76 76 - 68 = 8 82 = 64
 X  68  X  X  0 (X  X ) 2
 564
N
Aritmetička sredina za osnovnu
distribuciju frekvencija

 Kada su vrednosti obeležja prikazane u vidu

osnovne distribucije frekvencija izračunavanje
aritmetičke sredine se vrši primenom sledeće
formule:
X
 Xf
f
gde   X  f  predstavlja zbir proizvoda svake
izmerene vrednosti (X) i njene frekvencije (f),
a f predstavlja zbir svih učestalosti
Aritmetička sredina za osnovnu
distribuciju frekvencija

 Primer: Određivan je broj članova domaćinstava koji

žive u 20 stanova jedne zgrade i dobijeni su sledeći
podaci:
Broj članova domaćinstva Frekvencija
(X) (f)
1 2
2 3
3 4
4 6
5 4
6 1
 20
Aritmetička sredina za osnovnu
distribuciju frekvencija

 Da bi izračunali prosečan broj članova po jednom

domaćinstvu u toj zgradi formiramo sledeću radnu
tabelu:
X f X×f
1 2 1×2=2
2 3 2×3=6
3 4 3×4=12
4 6 4×6=24
5 4 5×4=20
6 1 6×1=6
 20 70
Aritmetička sredina za osnovnu
distribuciju frekvencija

 Sada imamo sve podatke potrebne za primenu

formule za izračunavanje aritmetičke sredine za
osnovnu distribuciju frekvencije:

X
  X  f  70
  3,5
f 20

 Prosečan broj članova po jednom domaćinstvu u

zgradi iznosi 3,5 članova.
Aritmetička sredina za distribuciju
frekvencija sa grupnim intervalima

 Kako ne raspolažemo vrednostima za svakog

pojedinačnog ispitanika, grupni intervali se
zamenjuju svojim aritmetičkim sredinama, a onda
se primenjuje formula slična onoj za izračunavanje
aritmetičke sredine za distribuciju frekvencija bez
grupnih intervala:

X
  X f
i

f
gde je X i aritmetička sredina grupnog intervala
Aritmetička sredina za distribuciju
frekvencija sa grupnim intervalima

 Primer: Prikazana je raspodela frekvencija vremena

svakodnevno provedenog u putovanju od kuće do radnog
mesta svih 25 zaposlenih u jednom preduzeću:
Vreme (minuta) Broj zaposlenih
X f
0 do 9 4  Koliko prosečno vremena
10 do 19 9 zaposleni u tom preduzeću
20 do 29 6 provedu u putu od kuće do
30 do 39 4 posla svakoga dana?
40 do 49 2
 25
Aritmetička sredina za distribuciju
frekvencija sa grupnim intervalima

 Potrebno je formirati sledeću radnu tabelu:

X Xi f Xi  f
0  9,99
0 do 9 X1  5 4 5×4=20
2
10  19,99
10 do 19 X2   15 9 15×9=135
2
20  29,99
20 do 29 X3   25 6 25×6=150
2
30  39,99
30 do 39 X4   35 4 35×4=140
2
40  49,99
40 do 49 X5   45 2 45×2=90
2
 25 535
Aritmetička sredina za distribuciju
frekvencija sa grupnim intervalima

 Ovako dobijene podatke unosimo u formulu:

X
  X  f  535
i
  21, 40
f 25

 Zaposleni u ovom preduzeću u proseku dnevno

provedu u putu od kuće do posla 21,40 minuta.
Kombinovana aritmetička sredina
 Ako znamo aritmetičke sredine i veličine uzoraka za
dve ili više serija podataka, možemo izračunati i
kombinovanu aritmetičku sredinu za sve serije.
 Ona se izračunava korišćenjem formule:

XK 
  X N
N
Kombinovana aritmetička sredina
 Primer: Ispitivan je prosečan dnevni unos kuhinjske
soli kod članova tri domaćinstva i dobijeni su sledeći
rezultati:
Prosečan dnevni Broj članova
unos soli (g) domaćinstva
X N
1,0 5
1,5 4
2,0 4

 Koliko iznosi prosečan dnevni unos soli po jednom

članu u sva tri ispitivana domaćinstva?
Kombinovana aritmetička sredina
 Rešenje: Potrebno je formirati sledeću radnu tabelu:

X N X N
1,00 5 1,00×5=5,00
1,50 4 1,50×4=6,00
2,00 4 2,00×4=8,00
 13 19,00
 Odatle, primenom formule dobijamo:

XK 
  X  N  19
  1, 46
unos soli po jednom
N 13
 Prosečan dnevni članu u sva tri
ispitivana domaćinstva iznosi 1,46 grama.
Medijana
 Medijana je vrednost koja deli sređeni statistički niz na
dva jednaka dela tako da je 50% svih vrednosti niza
manje, a 50% veće od nje.

 Medijana predstavlja bolju meru centralne tendencije

od aritmetičke sredine u slučajevima kada između
vrednosti jednog istog obeležja kod različitih ispitanika
postoji velika varijabilnost.
Medijana

 Da bi odredili vrednost medijane neophodno je

predhodno definisati mesto centralnih članova u
sređenom statističkom nizu.

 Sređeni statistički niz se formira tako što se sve

izmerene vrednosti (članovi niza) poređaju od najniže
do najviše. Svaka vrednost dobija svoje tačno
definisano mesto i možemo joj dodeliti redni broj,
odnosno rang.
Medijana
 Primer: Posle traumatske rupture ligamenata, a pre započinjanja
terapije, meren je ugao pasivne fleksije kolenog zgloba (u
stepenima - °) do pojave intenzivnog bola kod 7 osoba. Podaci
su sređeni po rastućem redosledu:
Redni Vrednost
broj (X)
1 10
2 22
3 30
Mesto centralnog člana = 4 35 Medijana =
N 1 7 1 5 37 Vrednost centralnog člana =
 4
2 2 6 90 35
7 95

X 
 X  45, 6
N
Medijana
 Kod niza sa parnim brojem članova medijana predstavlja
aritmetičku sredinu vrednosti dva centralna člana, a formule za
određivanje njihovih mesta, odnosno rednih brojeva u sređenom
nizu glase:
N N 2
Mesto I centralnog člana  ; Mesto II centralnog člana 
2 2

 Nakon određivanja mesta dva centralna člana sređenog niza,

medijana se izračunava kao aritmetička sredina njihovih
vrednosti, po formuli:

vrednost I centralnog člana + vrednost II centralnog člana

Medijana =
2
Medijana
 U primeru sa merenjem srčane frekvencije imali smo nesređeni
statistički niz od 12 članova vrednosti. Nakon sređivanja
vrednosti po rastućem redosledu, medijanu bi izračunali na
sledeći način:
Redni broj Vrednost
vrednosti (X)
1 56
2 60
Mesto I centralnog 3 62
N 12 4 63
člana =  6
2 2 5 65
6 68 68  68
Medijana =  68
7 68 2
Mesto II centralnog 8 70
N  2 12  2 9 73
člana =  7
2 2 10 75
11 76
12 80
Medijana za osnovnu distribuciju
frekvencija

 Prvo se odredi centralni član

 Na osnovu kumulativnih frekvencija se odredi grupa

ispitanika u kojoj se nalazi centralni član.

 Ta grupa predstavlja grupu medijane, a vrednost

medijane predstavlja vrednost obeležja u ovoj grupi
ispitanika.
Medijana za osnovnu distribuciju
frekvencija

 Primer: Ispit iz statistike je polagalo 35 studenata i

dobijene ocene su prikazane u vidu distribucije
frekvencija.
Kumulativna
Ocena Frekvencija
frekvencija
(X) (f)
(fc)
5 9 9
Centralni član = 6 8 17
7 8 25 Grupa medijane
N  1 35  1
  18 8 6 31
2 2 9 3 34 Medijana = 7
10 1 35
Medijana za osnovnu distribuciju
frekvencija

 Kada niz ima paran broj članova, a oba centralna člana

pripadaju grupi ispitanika sa istom vrednošću obeležja, tada ta
grupa predstavlja grupu medijane, a vrednost medijane je, kao i
u slučaju sa neparnim brojem članova niza, vrednost obeležja u
ovoj grupi ispitanika.
 Međutim, centralni članovi niza sa parnim brojem članova mogu
pripadati i dvema grupama ispitanika. U tom slučaju imamo dve
grupe medijane. Tada je najispravnije vrednost medijane
izračunati kao kombinovanu aritmetičku sredinu svih vrednosti u
ove dve grupe ispitanika, a prema formuli:

X 1  f1  X 2  f 2
Med 
f1  f 2
Medijana za osnovnu distribuciju
frekvencija

 Kada bi broj studenata iz predhodnog primera bio 34,

sa sličnom distribucijom ocena (uklonimo jednu
sedmicu), medijanu bi odredili na sledeći način:
Kumulativna
Ocena Frekvencija
frekvencija
(X) (f)
(fc)
I centralni član = 5 9 9
N 34 6 8 17 I Grupa medijane
  17 7 7 24 II Grupa medijane
2 2
II centralni član = 8 6 30
9 3 33
N  2 34  2
  18 10 1 34
2 2
Medijana za osnovnu distribuciju
frekvencija

 Prvi centralni član je sedamnaesti i pripada grupi od 8

studenata koji su dobili ocenu 6, a drugi centralni član
je osamnaesti i pripada grupi od 7 studenata koji su
dobili ocenu 7.
 Vrednost medijane je aritmetička sredina ocena iz
ove dve grupe i iznosi:
X 1  f1  X 2  f 2 6  8  7  7
Med    6, 46
f1  f 2 67
Medijana za distribuciju frekvencija sa
grupnim intervalima

 I kada je distribucija frekvencija data u vidu grupnih intervala, prvo

se odredi centralni član, a zatim se na osnovu kumulativnih
frekvencija odredi grupa ispitanika u kojoj se nalazi centralni član,
kao i medijalni grupni interval. Vrednost medijane se izračunava
prema formuli:
N
 fc
Med  D  2 i
f
gde je D vrednost donje granice grupnog intervala u kome je medijana,
N je broj ispitanika u uzorku,
fc je kumulativna frekvencija do intervala u kome je medijana,
f je frekvencija medijalnog intervala, a
i je širina medijalnog intervala
Medijana za distribuciju frekvencija sa
grupnim intervalima

 Primer: Izmerene su telesne mase 40 osoba i prikazane u vidu

distribucije frekvencija sa grupnim intervalima.
Kumulativna
Telesna masa Frekvencija  Mesto centralnog člana se
frekvencija
(X) (f) određuje po formuli:
(fc) N 40
70-74 16 16   20
75-79 10 26 2 2
80-84 6 32
 Prema tome, težina dvadesete
osobe predstavlja medijanu. Ta
85-89 4 36 osoba se nalazi u drugom grupnom
90-94 4 40 intervalu (kumulativni zbir 26), a
 40 medijalni interval je 75-79 kg
D=75 kg; N=40; fc=16; f=10; i=5 kg
N 40
 fc  16
Med  D  2  i  75  2  5  77 kg
f 10
Mod

 Mod je ona vrednost obeležja koja se najčešće javlja

u statističkom nizu.
 U slučajevima kada je broj ispitanika mali, a pogotovu
kada su izmerene vrednosti kontinuirane (sa
decimalama), svaka od njih može da se javi samo
jednom, tako da mod nije moguće odrediti.
 Nasuprot tome, u nekim serijama podataka mogu se
javiti različite vrednosti čija je učestalost podjednako
visoka i tada govorimo o multimodalnim rasporedima
vrednosti. Niz sa dva moda nazivamo bimodalni, a sa
tri trimodalni.
Mod

 Ne postoje statistički testovi koji služe za poređenje

vrednosti modova dve ili više grupa ispitanika, tako da
ovaj parametar ne treba koristiti kao jedinu meru
centralne tendencije pri opisivanju podataka (bez
aritmetičke sredine ili medijane).
 Ipak, njegovo određivanje može pružiti korisne
informacije.
Mod

 Primer: Želimo da ispitamo efikasnost programa vežbi za gubitak

prekomerne telesne težine. U programu je učestvovalo 10 osoba
i posle nedelju dana dobijeni su sledeći rezultati (u kilogramima):

Ispitanik Gubitak težine  Prosečan gubitak telesne težine je 2kg.

1 0  Medijana iznosi 1,5 kg.
2 1
3 1  Najveći broj ispitanika, njih četvoro, izgubilo je
4 1 po 1 kg što znači da je vrednost moda 1 kg.
5 1  Vrednosti aritmetičke sredine, medijane i moda
6 2
7 2 se u značajnoj meri međusobno razlikuju i zbog
8 3 toga bi u preciznom opisivanju efikasnosti ovog
9 4 programa vežbi bilo ispravno koristiti ih sve tri.
10 5
HVALA NA PAŽNJI