Akademija strukovnih studija Zapadna Srbija

Odsek U ž i c e

MERE CENTRALNE TENDENCIJE

1.DEO
predavanje
S T A T I S T I K A
dr Ljubica Diković, prof.str.st.
STATISTIKA

Sadržaj predavanja:

• Mere centralne tendencije (srednje vrednosti)

• Podela srednjih vrednosti
• Osobina srednjih vrednosti
• Aritmetička sredina negrupisanih i grupisanih podataka
• Osobine aritmetičke sredine
• Geometrijska sredina
• Harmonijska sredina
SREDNJE VREDNOSTI

• U statističkom smislu, PROSEK ili SREDNJA VREDNOST odn. MERA

CENTRALNE TENDENCIJE, je vrednost koja, pri određenim
uslovima, zamenjuje sve druge vrednosti obeležja posmatranja.

• Pravo da se jedna vrednost obeležja odredi za reprezentativnu

stiče se ako vrednosti obeležja posmatranja pokazuju centralnu
tendenciju tj. pokazuju manje ili više izraženu težnju da se u
distribuciji frekvencija okupljaju oko sredine intervala vrednosti u
kojima se mogu javljati.

• Srednja vrednost uprošćava i uopštava opis statističkog skupa jer

sintetuzuje i predstavlja sve vrednosti obeležja posmatranja u
statističkom skupu.
PODELA SREDNJIH VREDNOSTI

• Izračunate srednje vrednosti- aritmetička, geometrijska i

harmonijska sredina. One se dobijaju primenom matematičkih
formula koje obuhvataju sve vrednosti obeležja statističkog skupa.

• Pozicione (lokacione) srednje vrednosti- mod, medijana, kvartili,

percentili. One se određuju prema položaju koji zauzimaju u
distribuciji frekvencija.

• Na računske srednje vrednosti utiču sve vrednosti obeležja

posmatranja, pa i one ekstremne, dok na pozicione srednje
vrednosti one nemaju uticaja.
• Sve srednje vrednosti su apsolutne mere centralne tendencije
tj.izražene su istim mernim jedinicama kao i obeležje posmatranja.
Osobine srednjih vrednosti

• Srednje vrednosti se izračunavaju za numeričke serije (distribucija

frekvencija), a mogu se izračunavati i iz vremenskih serija.

• Srednja vrednost jedne serije se nalazi između minimalne i

maksimalne vrednosti obeležja.

• Srednja vrednost može uzeti vrednost koja uopšte ne postoji u seriji

(na pr. Prosek zarada )

• Srednja vrednost može uzeti decimalnu vrednost, iako su sve

vrednosti u seriji celobrojne(na pr. Prosek ocena )
Aritmetička sredina (prosek)
Aritmetička sredina ima najširu upotrebu u statitističkim istraživanjima.

U praksi se često govori o prosečnoj zaradi, prosečnoj temperaturi,

prosečnoj proizvodnji, prosečnoj potrošnji, prosečnoj realizaciji,
prosečnoj oceni, prosečnoj inteligenciji, prosečnoj starosti itd.

Aritmetička sredina ili prosek može se izračunati iz:

- NEGRUPISANIH podataka, i
- GRUPISANIH podataka.
Aritmetička sredina za negrupisane podatke (prosta)

Aritmetička sredina za individualne, negrupisane vrednosti obeležja

posmatranja, izračunava se tako što se zbir vrednosti obeležja podeli
ukupnim brojem jedinica posmatranja.

x1  x1  ... x n
x i
x  i1
n n

xi-vrednosti obeležja iz serije

 broj podataka
n-ukupan
MS Excel =AVERAGE(raspon podataka)
 Aritmetička sredina za negrupisane podatke (prosta)

Primer: Broj prodatih automobila tokom 5 dana:

2,1,5,3,4.
Izračunati prosečan broj prodatih automobila na dan.

2  1  5  3  4 15
x  3
5 5

Aritmetička sredina u datom primeru označava da je prosečan broj

prodatih automobila na dan, tokom 5 dana, bio 3.

=AVERAGE(L3:P3)
2 1 5 3 4 3
Aritmetička sredina za grupisane podatke (ponderisana)

Naziv PONDERISANA aritmetička sredina pokazuje da su pojedine

vrednosti obeležja uzete u računu prema njihovoj težini ili ponderu tj.
prema relativnoj važnosti koju određuju njihove frekvencije.
Merilo važnosti ili značaja naziva se ponder, odn. to su frekvencije.
Ukoliko neka vrednost ima veću frekvenciju, utoliko joj je i značaj veći,
odnosno jače utiče na aritmetičku sredinu.

x1 f1  x 2 f 2  ... x k f k
x f i i

x  i1
k
f1  f 2  ... f k
k-ukupan broj različitih podataka (varijeteta)
f i
i1
xi-vrednosti obeležja (varijeteti)
fi –frekvencije
Aritmetička sredina za grupisane podatke (ponderisana)

Primer. Naći prosečnu ocenu ostvarenu iz predmeta Statistika, ako je dat

raspored ocena za 200 studenata iz tog predmeta :

ocena 5 6 7 8 9 10

Broj studenata 10 70 50 30 25 15

5 10  6  70  7  50  8  30  9  25  10 15 1435

x   7.175
10  70  50  30  25  15 200

Aritmetička sredina grupisanih podataka dobija se kao količnik sume proizvoda

vrednosti obeležja i odgovarajućih frekvencija, i sume frekvencija.
Aritmetička sredina za grupisane podatke (ponderisana)

Primer rada u Excel-u. Otvorimo novu radnu svesku u MS Excelu i unesemo sledeće
podatke, a potom zatim u novoj koloni računamo x*f za svaki varijetet:

Ocena
(x) Broj studenata
(f) x*f
5 10 50
6 70 420
7 50 350
8 30 240
9 25 225
10 15 150
  200 1435 =SUM(F16:F21)
aritmeticka sredina 7.175 =F22/E22
=SUM(E16:E21)
Aritmetička sredina za grupisane podatke (ponderisana)

Ako su podaci dati u vidu GRUPNIH INTERVALNIH SERIJA, pravilo je da se za svaki interval odredi
jedna vrednost koja će predstavljati ili zamenjivati sve vrednosti u okviru grupnog intervala.
Obično se uzima sredina grupnog intervala, koji se odredjuje kao prosek gornje i donje granice
intervala, jer se zamenjivanjem svih vrednosti grupnog intervala njegovom sredinom, čini
najmanja greška.
Kada je interval otvoren, za dužinu intervala se uzima dužina koju imaju ostali intervali.
Primer. Dat je raspored odabranog uzorka uspeha studenata na jednom testu:

Broj poena Do 20 20-30 30-40 40-50 50-60 60-70

Broj studenata 10 70 50 30 25 15

10  20 20  30 30  40 40  50 50  60 60  70
( ) 10  ( )  70  ( )  50  ( )  30  ( )  25  ( ) 15
x 2 2 2 2 2 2  36.75  37
10  70  50  30  25  15

Ako se kao prosečna vrednost numeričkog PREKIDNOG obeležja dobije decimalan broj, zaokružiti ga na
celobrojnu vrednost, sem u slučaju da se aritm.sredina dalje koristi za ostale statist.parametre.
Aritmetička sredina za grupisane podatke (ponderisana)

Primer rada sa INTERVALNIM SERIJAMA PODATAKA U MS EXCELU.

Dat je raspored odabranog uzorka uspeha studenata na jednom testu:

Broj poena (x)

- sredina broj studenata
intervala (f) x*f
15 10 150
25 70 1750
35 50 1750
45 30 1350
55 25 1375
65 15 975
  200 7350
aritmeticka sredina 37.00
10  20 20  30 30  40 40  50 50  60 60  70
( ) 10  ( )  70  ( )  50  ( )  30  ( )  25  ( ) 15
x 2 2 2 2 2 2  36.75  37
10  70  50  30  25  15
Osobine aritmetičke sredine
- Aritmetička sredina se uvek nalazi izmedju najmanje i najveće vrednosti obeležja, što
se matematički može predstaviti izrazom x xx
min max

- Kada se zameni svaka vrednost u seriji sa aritmetičkom sredinom, zbir mora ostati
isti.
U Primeru 1 , 2 1 5 3 4 (15) ili 3 3 3 3 3 (15)

- Zbir pozitivnih odstupanja od aritmetičke sredine, jednak je zbiru negativnih

odstupanja od aritmetičke sredine, tako da je algebarski zbir svih odstupanja
jednak 0.
Odstupanja sa različitim predznakom se javljaju jer se ar.sred.nalazi u intervalu
izmedju najmanje i najveće vrednosti obeležja. Aritm.sredina izravnjava
odstupanja u apsolutnim iznosima tj. izravnava apsolutnu varijaciju serije.
(2-3)+(1-3)+(5-3)+(3-3)+(4-3)=-1+(-2)+2+0+1=0
 ( x x )  0
Osobine aritmetičke sredine
- Zbir kvadrata odstupanja pojedinih vrednosti obeležja od aritmetičke sredine daje
najmanju moguću sumu tj. Suma kvadrata odstupanja od arit.sred. manja je od
sume kvadrata odstupanja od bilo koje druge srednje vrednosti.

- Ovu osobinu je formulisao Gauss 1795.godine pod imenom „Metod najmanjih

kvadrata“ i glasi: „Suma kvadrata grešaka mora biti minimum (pod greškom se
podrazumeva odstupanje vrednosti od aritmetičke sredine).“
 ( x x ) 2
 min
Na taj način se aritmetička sredina uzima kao najreprezentativnija i kao
najverovatnija vrednost varijabilnog obeležja.
Aritmetička sredina može da reprezentuje samo HOMOGEN statistički
skup tj. skup u kome nema velikih odstupanja vrednosti obeležja
posmatranja.
Aritmetička sredina nije adekvatan reprezent proseka u slučaju da je
distribucija frekvencija asimetrična tj. ako je skup heterogen.
Geometrijska sredina

Primena geometrijske sredine u statističkim istraživanjima je znatno

manja, najčešće u slučajevima kada treba odrediti srednji tempo
razvoja nekog preduzeća kao geometrijska sredina lančanih indeksa
vremenske serije.
Geometrijska sredina se definiše se kao n-ti koren iz proizvoda n brojeva

G  n x1 x2 ...xn
n

1  log x i
 log G  (log x1   log xn )  i 1

x -vrednosti obeležja iz serije

i
n n
n-ukupan broj podataka
MS Excel =GEOMEAN(raspon podataka)
Harmonijska sredina

Primena harmonijske sredine u statističkim istraživanjima je znatno

manja, najčešće u slučajevima kada treba problem postaviti u
obrnutom, recipročnom obliku.
Produktivnost rada može se meriti kao količina proizvedenih proizvoda u
jedinici vremena, ili recipročno, kao vreme potrebno za proizvodnju
jedinice proizvoda.
za
n negrupisane
H
1 1 podatke
 ...
x1 xn
xi-vrednosti obeležja iz serije
n-ukupan broj podataka
MS Excel =HARMEAN(raspon podataka)
Harmonijska sredina

f i
za
H i 1
n grupisane
fi

podatke

i 1 xi

xi-vrednosti obeležja iz serije

n-ukupan broj podataka
fi-frekvencije
MS Excel =HARMEAN(raspon podataka)