Odlagač A2Rs-B5200.

165
Odlaganje otkrivke i jalovog materijala predstavlja jedan od
osnovnih procesa u tehnologiji površinske eksploatacije.

U površinskoj eksploataciji pod odlaganjem se podrazumeva

odgovarajuće deponovanje otkrivke i jalovog materijala, koji
mora biti uklonjen iz zone površinskog kopa, da bi se
omogućilo dobijanje mineralne sirovine.

Jalovi proslojci, nekvalitetna korisna iskopina i slično nazivaju

se jalovina. Odlagališta su objekti gde se vrši deponovanje
otkrivke i jalovine primenom određenih tehnoloških metoda
uz usklađivanje kapaciteta odlaganja sa kapacitetom
otkopavanja i transporta.
Izbor mehanizacije za odlaganje je tehnološki vezan
sa mehanizacijom utovara i transporta otkrivke. Za
odlagalište se koristi prvenstveno otkopani prostor
(unutrašnja odlagališta) ili prostor van eksploatacione
granice površinskog kopa (spoljna odlagališta).

Kod izbora odlagališta potrebno je razmotriti

topografske i rudarsko-geološke uslove, količinu
otkrivke i njene fizičke osobine, organizacione,
tehničke, ekonomske i klimatske faktore. Lokacija
odlagališta je jedan od važnijih uticajnih faktora na
cenu otkrivke, jer od nje zavisi dužina transporta.
 1400
‚‚1
Visinski rad odlagača Ars ‚ 22  60 21, kapaciteta 4850 rm3/h, ukupne dužne 88 m,
mase 641 t, firme OK na površinskom kopu lignita u Srbiji

Od lokacije odlagališta zavisi i otvaranje i razvijanje

površinskog kopa. Kod izbora lokacije odlagališta prednost
se daje unutrašnjem odlagalištu. Samo kada je neracionalno,
ili nemoguće korišćenje otkopanog prostora za unutrašnje
odlagalište, traži se pogodna lokacija za spoljno odlagalište.
 Klasifikaciju odlagališta moguće je izvršiti po određenim
elementima, koji se odnose na lokaciju, vrstu mehanizacije
itd.

Odlagališta se dele
 u odnosu na položaj odlagališta prema površin. kopu,
 prema nivou odlaganja,
 prema načinu odlaganja,
 prema principima formiranja odlagališta,
 prema karakteru materijala za odlaganje,
 prema broju etaža na odlagalištu i
 prema načinu pomeranja frontova odlaganja.

Odlagališta se u odnosu na površinski kop, dele na spoljna

i unutrašnja. Spoljna su ona, koja se nalaze van zone
površinskog kopa, dok su unutrašnja ona, koja se formiraju
u prostoru, iz kojeg je već otkopana korisna iskopina
 Kod izbora lokacije spoljašnjeg odlagališta mora
se voditi računa:
 da ta lokacija predstavlja najkraće moguće
rastojanje od mesta otkopavanja,
 da se ispod zone odlagališta ne nalaze rezerve
mineralne sirovine,
 da je nosivost terena takva da obezbeđuje
sigurnost od pritiska odloženih masa,
 da je u pitanju lokacija koja neće nametati
naknadne probleme oko odvodnjavanja,
 ako je moguće da je u pitanju teren koji je, sa
aspekta poljoprivrede nepogodan za korišćenje
 i da na odabranoj lokaciji nema značajnijih
istorijskih spomenika i drugih objekata, koji bi
kasnije onemogućili razvoj odlagališta (industrijski
objekti, groblja i dr.).
 Slika 7.1. - Izbor lokacije spoljnog
odlagališta u funkciji težišta masa

Kod izbora lokacije spoljnjeg odlagališta odlučuju, pre

svega, ekonomski momenti. Ponekad se, iz želje da
odlagalište bude što je moguće bliže, izabere lokacija
neposredno uz usek otvaranja, što ne mora biti i
najpogodnije.
Pod najkraćim rastojanjem od mesta otkopavanja,
podrazumeva se isključivo najkraće rastojanje od težišta
masa, po čemu je, npr. lokacija 2 na Sl.7.1. pogodnija od
lokacije 1, iako je lokacija 1 bliža useku otvaranja. Polje za
odlaganje, kod spoljnih odlagališta, obuhvata osim osnove
odlagališta i određeni pojas oko osnove, koji je potreban u
slučajevima klizanja jalovinskog materijala.
 U zavisnosti od vrste transporta kojim se
dovozi otkrivka, odlagači se dele na grupu
prilagođenu šinskom transportu i grupu koja
radi sa transporterima sa trakom.
Kod odlagača koji rade sa transporterima
sa trakom, iskopina se predaje kontinuirano sa
etažnog transportera na prijemni transporterski
uređaj odlagača. Odlagači ove grupe nazivaju
se odlagači sa trakom.
Odlaganje odlagačima primenjuje se u svim uslovima
reljefa, u različitim klimatskim uslovima i kod srednjih i
vrlo velikih kapaciteta.

Uz primenjene rotorne bagere na otkrivci danas se po

pravilu primenjuje transport transporterima, a odlagač
je završetak tzv. BTO kompleksa.

U zavisnosti od povezanosti prijemnog uređaja sa

odlažućim, odlagači se dele na jednodelne, kod kojih
prijemni i odlažući uređaj čine zajedničku
konstruktivnu celinu i dvodelne, kod kojih prijemni i
odlažući uređaj predstavljaju posebne konstruktivne
celine postavljene na sopstvene mehanizme za
kretanje.
Odlagači sa kašikama, sa šinskim mehanizmom
za kretanje imaju u praksi sledeće oznake:
Nemačka:
jednodelni AS - 1120
dvodelni A2S - 2240
Brojevi označavaju kapacitet.
ČSFR:
Z -jednodelni odlagač sa kašikama sa dovozom
iskopine vozovima
ZD-dvodelni odlagač sa kašikama sa dovozom
iskopine vozovima.
Odlagači sa trakama imaju sledeće oznake:
Uređaj za prijem masa
Uređaj za prijem masa povezuje odlagač sa transportnom
mrežom površinskog kopa. Ako se u površinskom kopu
primenjuje transport transporterima, odlagači su
neposredno povezani sa sistemom transportera, što
osigurava kontinuiran tok masa za odlaganje. Kod
jednodelnih odlagača uređaj za odlaganje povezan je sa
etažnim transporterom pomoću strele za prijem,
 - Koračajući dvodelni odlagač sa trakama ZP
10000

- Koračajući dvodelni odlagač sa trakama ZP 10000

a kod dvodelnih odlagača pomoću uređaja za prijem.

Pretovarni uređaj povezuje odlagač sa transporterom i
pripada kompleksu radnih transportera.
 Uređaj za odlaganje

Uređaj za odlaganje kod odlagača ima oblik dugačke

strele sa transporterom velike brzine trake, a to
omogućava postizanje velikih kapaciteta pri relativno
maloj težini konstrukcije. Materijal pada odbačen
slobodno po putanji oblika parabole.

Primena sve dužih strela za odlaganje omogućuje

povećavanje odstojanja kod formiranja prednasipa,
povećanje sigurnosti rada i povećanje širine blokova pri
istovremenom smanjenju broja pomeranja transportnih
linija. Povećanje dužine strele dovodi, međutim, do
znatnog porasta težine odlagača, a time se pogoršavaju
konstruktivne osobine mašine.
 Mehanizam za kretanje i noseća konstrukcija

Kod odlagača se primenjuju slične vrste i sistemi

mehanizama za kretanje kao i kod kontinualnih
bagera. Mehanizmi za kretanje mogu biti šinski,
gusenični i koračajući. Koristi se princip oslanjanja na
tri tačke i sistem balansiranja koji osiguravaju
podjednako opterećenje svakog nosećeg elementa
mehanizma za kretanje pri neravnoj podlozi.
S obzirom na znatno lošiju nosivost: radnih etaža na
odlagalištima, neophodno je ostvarivanje nižih
specifičnih opterećenja tla (od 6 do 8 N/cm2. ).
Zadatak noseće konstrukcije kod odlagača je
povezivanje uređaja za prijem i odlaganje masa i
prenošenje njihovih težina i spoljnih opterećenja na
mehanizam za kretanje.
Gusenični jednodelni odlagači sa trakama imaju
uređaj za prijem u obliku strele koja je ili
oslonjena na pretovarni uređaj etažnog
transportera ili je obešena na konstrukciju
gornjeg dela odlagača.
Prednost ovog tipa odlagača je jednostavan
sistem noseće konstrukcije, jednostavan sistem
za kretanje koji se sastoji od dve ili tri gusenice i
mala težina. Slaba strana mu je mali radijus
prijema masa za odlaganje i ograničena
mogućnost kretanja odlagača u odnosu na
etažni transporter.
Gusenični dvodelni odlagači sa trakama imaju
uređaj za odlaganje povezan sa etažnim
transporterom pomoću uređaja za prijem masa
koji ima sopstveni mehanizam za kretanje, te
imaju povećanu mogućnost manevrisanja u
odnosu na etažni transporter.

Težina uređaja za prijem masa prenosi se na

sopstveni mehanizam za kretanje, ne
opterećuje mehanizam za kretanje uređaja za
odlaganje i omogućava upotrebu dugih strela
za odlaganje
Tipovi odlagača

Svi savremeni odlagači imaju uređaj za

odlaganje oblika strele sa transporterom i
po pravilu konstruišu se kao obrtni. Razlike
se sastoje u drukčijoj konstrukciji uređaja
za prijem i mehanizma za kretanje.

Proizvode se gusenični, jednodelni i

dvodelni odlagači sa trakama koračajući
dvodelni odlagači sa trakama i šinski,
jednodelni i dvodelni odlagači sa kašikama.
ŠEME RADA ODLAGAČA
U zavisnosti od načina preuzimanja i odlaganja masa
odlagači mogu raditi u frontu u bloku i u boku.

Ako se preuzimanje masa vrši pomoću odlagača koji se

kreće, a to kretanje se po pravilu koristi za odlaganje
masa duž cele dužine fronta odlaganja, odlaganje je u
frontu.

Na taj način rade odlagači sa kašikama, koji se kreću na

šinama.
- Šeme odlaganja u frontu (a), bloku (b) i boku (c)
U slučaju kada se preuzimanje
masa vrši sa odlagačem koji stoji
u mestu, a odlaganje obrtanjem
strele za odlaganje, odlaganje je u
bloku .
Promena mesta stajanja odlagača
vrši se po nasipanju prostora koji
se nalazi u dohvatu strele. Ukoliko
se osa kretanja odlagača nalazi
van konture bloka odlaganje se
vrši u polubloku
U odnosu na radni horizont,
odlagači mogu raditi samo
dubinski ili samo visinski, kao i
dubinski i visinski.
Nagibne uglove kosina i dozvoljene visine etaža
odlagališta zavise od geomehaničkih osobina masa koje
se odlažu.

Rad odlagača u frontu i u bloku ima ciklični karakter.

Geometriju bloka odlagača karakterišu sledeće veličine,

H - visina bloka, B - širina bloka, αb - nagib bočnih

kosina i kod rada u bloku nagib čeone kosine αč.
Ro -radijus odlaganja je konstruktivna veličina i predstavlja
odstojanje između ose bubnja transportera za odlaganje i
vertikalne ose obrtanja gornjeg stroja odlagača.

Rp -Prijemni radijus dat kao horizontalno odstojanje

između vertikalne ose obrtanja gornjeg stroja bagera i
mesta preuzimanja masa, kada se svi delovi konstrukcije
odlagača za prijem masa postave u jednoj liniji.

p -domet parabole odbačenih masa

Hmax -maksimalna visina odlaganja

 Položaj odlagača
određuju sledeće veličine:

lm -odstojanje ose
kretanja odlagača od ose
etažnog transportera,
ld -odstojanje gornje
ivice bočne kosine od ose
etažnog transportera, pri
dubinskom odlaganju,
lv -odstojanje donje
ivice bočne kosine od ose
etažnog transportera.

Dubinski i visinski rad odlagača sa trakama

Razlika odstojanja etažnog transportera od ose
kretanja odlagača lm i od ivice kosine ld za dubinsko
odlaganje je unutrašnja širina, a za visinsko odlaganje
spoljna širina bloka pa je:
za dubinsko odlaganje Sud = lm - ld
za visinsko odlaganje Ssv = lm - lv

Kada je ld veće od lm, kao što je slučaj kod odlaganja u

polubloku ili frontu, pojavljuju se negativne vrednosti.
Spoljna širina bloka pri dubinskom radu zavisi od ugla
okretanja strele za odlaganje prema kosini β, radijusa
odlaganja Ro i dometa parabole odbačenih masa (p) :
Ssd = (Ro + p) sin β.
 Spoljna širina bloka pri dubinskom radu zavisi od ugla
okretanja strele za odlaganje prema kosini β, radijusa
odlaganja Ro i dometa parabole odbačenih masa (p) :
Ssd = (Ro + p) sin β.
Kod okretanja strele, za β = π / 2, spoljašnja širina jednaka
je radijusu odlaganja koji je uvećan za domet parabole
odbačenih masa:
Ssd = Ro + p
Ukupna širina dubinskog bloka iznosi:
Sd = Sud + Ssd = (Ro + p) sinβ + lm – ld.

Maksimalna širina iznosi:

Sdmax = Ro + p + lrn - ld.

Širina dubinskog bloka ne zavisi od nagibnog ugla bočne

kosine i visine bloka.

Kod visinskog odlaganja unutrašnja širina bloka iznosi:

Suv = (Ro + p) sin β - H ctg αb.

Ukupna širina visinskog bloka iznosi:

Bn = (Ro + p) sin β + lm - (lv + H ctg αb).

Maksimalna širina bloka iznosi:

Bnmax = Ro + p + lm - (lv + H ctg αb).
Maksimalna širina visinskog bloka je funkcija
visine bloka i nagibnog ugla bočne kosine,
koji je uslovljen uglom prirodnog nagiba
odloženog materijala.
Pored samo visinskog ili dubinskog odlaganja
kada se odlagač nalazi uvek sa iste strane
etažnog transportera i to između transportera
i ivice kosine pri dubinskom odlaganju,
odlaganje može biti i visinsko i dubinsko sa
jedne strane etažnog transportera ili kada je
odlagač lociran sa obe strane etažnog
transportera
Napredovanje fronta odlaganja može biti
radijalno‚ paralelno i kombinovano što zavisi
od oblika i konfiguracije odlagališta, kapaciteta
na otkrivci i dr.
Kod radijalnog napredovanja fronta
odlaganja nema produživanja veznih
transportera, jer je dužina linije transporta
konstantna. Kod paralelnog napredovanja
odlagalište je konstantne širine, a vezni
transporter se mora produžavati.

Pošto su radni sistemi odlagača sa

trakama isti kao kod transportera kapacitet
odlagača određuje se na isti način.
Pošto su radni sistemi odlagača sa trakama isti kao kod
transportera kapacitet odlagača određuje se na isti način.
U tom cilju primenjuje se pojam teoretski kapacitet
odlagača koji predstavlja zapreminu masa u rastresitom
stanju, koje mogu biti prihvaćene od strane odlagača u toku
jednog časa njegovog rada:

Qn = 3600 F v k, (rm3/h),

gde je:
F -površina poprečnog preseka materijala na traci
prijemnog transportera, (m2),
(pri nagibnom uglu 15o),
v -brzina trake prijemnog transportera, (m/s),
k -koeficijent maksimalnog nagiba prijemnog transportera,
(k ≤ 1),