DRUGI PSALMODIJSKI

TONUS
Se - cun- dus tonus sic fle- cti - tur et sic medi - a - tur*- et sic fi- ni tur.
VJEŽBA Ps 149
Pjevajte Gospodinu pjesmu novu,* Nek im pohvale Božje budu na ustima,
i u zboru pobožnika hvalu njegovu! *
1 mačevi dvosjekli u rukama,
Nek se raduje Izrael Stvoritelju 1
svojem! * da nad pucima izvrše odmazdu, *
Kralju svom neka klikću sinovi Siona! i kaznu nad narodima;
1 1
Neka u kolu hvale ime njegovo, * da im kraljeve bace u lance, *
bubnjem i citarom neka ga slave! a odličnike u okove gvozdene;
1 da na njima izvrše sud davno napisan:
Jer Gospodin ljubi narod svoj, * *
spasenjem ovjenčava ponizne! nek bude na čast
1 svim pobožnicima njegovim! Aleluja!
Neka se sveti raduju u slavi,*
neka kliču s ležaja svojih!
PONAVLJANJE I. TONUSA
Pjevajte Gospodinu pjesmu novu,* Nek im pohvale Božje budu na ustima,
i u zboru pobožnika hva-lu njegovu! *
1 2 mačevi dvosjekli u rukama,
Nek se raduje Izrael Stvoritelju svojem! * 1 2
Kralju svom neka klikću sino-vi Siona! da nad pucima izvrše odmazdu, *
1 2 i kaznu nad narodima;
Neka u kolu hvale ime njegovo, * 1 2
bubnjem i citarom neka ga slave! da im kraljeve bace u lance, *
1 2 a odličnike u okove gvozdene;
Jer Gospodin ljubi narod svoj, *
1 2
spasenjem ovjenčava ponizne!
da na njima izvrše sud davno napisan:
1 2 *
Neka se sveti raduju u slavi,*
nek bude na čast
neka kliču s ležaja svojih!
svim pobožnicima njegovim! Aleluja!
1 2
12
Pjevajte Gospodinu pjesmu novu, *
I u zboru pobožnika hvalu njegovu!
Nek se raduje Izrael Stvoritelju
svojem! *
Kralju svom neka klikću sinovi Siona!
Neka u kolu hvale ime njegovo, *
bubnjem i citarom neka ga slave!
Jer Gospodin ljubi narod svoj, *
spasenjem ovjenčava ponizne!
Neka se sveti raduju u slavi, *
neka kliču s ležaja svojih!
Nek im pohvale Božje budu na
ustima,*
mačevi dvosjekli u rukama,
da nad pucima izvrše odmazdu, *
i kaznu nad narodima;
da im kraljeve bace u lance, *
a odličnike u okove gvozdene;
da na njima izvrše sud davno
napisan: *
nek bude na čast
svim pobožnicirna njegovim! Aleluja!
Zašto se bune narodi, *
zašto puci ludosti snuju?
Ustaju kraljevi zemaljski,+
knezovi se rote protiv Gospodina *
i Pomazanika njegova:
»Skršimo okove njihove *
i jaram njihov zbacimo!«
Smije se onaj što na nebu stoluje, *
Gospod im se podruguje.
Tad im veli u svom gnjevu, *
žestinom ih on zbunjuje:
»Ta ja kralja svog postavih *
nad Sionom, svojom svetom gorom.«
Obznanjujem odluku Gospodnju:+
Gospodin mi reče: *
»Ti si sin moj, danas te rodih.
Zatraži samo, i dat ću ti puke u
baštinu, *
i u posjed krajeve zemaljske.
Vladat ćeš njima palicom gvozdenom,
*
i razbit ih kao sud lončarski.«
Opametite se sada, vi kraljevi, *
urazumite se, suci zemaljski.
Služite Gospodinu sa strahom, *
s trepetom se pokorite njemu,