Ана Пејић

ОШ ,,Петар Кочић”
Мркоњић Град

ДАНИ СЈЕЋАЊА
НАТО бомбардовање 1995. године

9/6/21
Почетак рата у БиХ
 Рат у Босни и Херцеговини био је војни сукоб на подручју Босне
и Херцеговине, који је трајао од 1. марта 1992. до 14.
децембра 1995.године
 Срби су 9. јануара 1992. године „аутономне области” формално
прогласили именом републиком, под називом Република српског
народа Босне и Херцеговине (касније преименована у Република
Српска) пре него што је Скупштина СР Босне и Херцеговине 25.
јануара 1992. донела одлуку да се распише референдум о
независности СР Босне и Херцеговине.
 Оружани сукоби су почели од расписивања референдума за
независност БиХ који је одржан 29.02.1992. и 01.03.1992. године
 У рату у БиХ страдало је 100 000 , а расељено
1 800 000 људи
Подршка САД и других западних земаља
 ,,Као најбројнији народ и једини који се опирао распаду
југословенске федерације, Срби су постали мета и извор за
интервенцију запада”1

 Етикетирањем Срба као агресора у рату између ,,добра и зла”,

како су га Американци називали, имали су оправдање за
уплитање у рат као подршка резолуцији УН и НАТО-а,
изражене, наизглед неутралним изразима – нпр. да се заштите
они који одржавају мир, а затим су се потпуно преокренуле како
би заштитиле једну страну и преокренуле ток рата

1. Сара Флаундрес (Група аутора ,, НАТО на Блкану")-Политика 27.04.2000.

Дјеловање УНПРОФОР и НАТО-а
 Специфичност рата била је у томе што су од самог почетка
дјеловале међународне мировне снаге под окриљем Уједињених
нација , познате по скраћеници УНПРОФОР
 Њихова првобитна задаћа била је посредовање између зараћених
страна, међутим, до краја рата у саставу УНПРОФОРА било је
све више војника НАТО – савеза, дио њих је добио тешко оружје
и опрему, прије свега кроз снаге за брзе реакције , пред крај рата

Возило УНПРОФОРА на улицама Сарајева НАТО авиони изнад БиХ

НАТО бомбардовање 1995.године
 Први напад изведен је 25.05.1995. по ријечима генералног
секретара ,,као резултат пропуста босанских Срба да поштују
рок за повраћај тешког наоружања”. На 6 бункера бачене су
бомбе са ласерским навођењем, једна је пала на стамбени дио
Пала , а једна на болницу у Јахоринском потоку.
 26. маја изведен је други напад. Српске снаге су заробиле
војнике УН-а , како би се заштитили од даљих напада.
 Постигнут је релативан мир око Сарајева, али су муслиманске
снаге стално тражиле подршку НАТО снага, јер су били
убјеђени да муслиманска побједа може бити изведена једино
масовним бомбардовањем под америчким вођством
 Био је потребан повод за такву интервенцију
 Маркале 2
 У близини пијаце Маркале догодио се масакр 28.08.1995. у вријеме кад
је Изетбеговић у Паризу разговарао са Холбруком. Од експлозије је
погинуло 37, а рањено 85 људи
 Муслимани су одмах оптужили Србе, захтјевајући ,,одговарајући
одговор “ НАТО-а
 Информативна служба ВРС је издала Саопштење 29.08. којим је оштро
демантовала било какву везу са овим инцидентом
 Овај инцидент је био повод за најмасовнију војну акцију у Европи од
Другог свјетског рата.

Маркале 2
Операција ,, Намјерна сила”
 30.08.1995. око 02.00 послије поноћи НАТО је почео
бомбардовање Републике Српске, са 60 војних авиона, прво су
нападали положаје код Српског Сарајева, а затим, Фоче,
Калиновика, Горажда, Бањалуке
 НАТО је извео више од 3 400 ваздушних напада на 56 копнених
циљева са 350 циљних тачака
 Гађали су стоваришта, радаре, командне бункере, складишта
муниције, фабрике оружја, командне објекте, као и неколико
одабраних мостова
 Онеспособили су релејне системе, телефонске мреже па је
комуникација међу српском војском била је онемогућена
 Генерал Ратко Младић је написао 26.09.1995. ,,У ваздушним
нападима НАТО–а на РС учествовало је више од 3.200
ваздухоплова, који су избацили преко 10.000 тона експлозивног
материјала од чега је страдало 100 цивила, а преко 200 теже и
лакше рањено. Почињена је огромна материјална штета, која се
мјери у милијардама долара, унштен је телекомуникациони и
информациони систем.....прекинуто снабдјевање питком
водом....поред тога НАТО је снимао положаје српске војске и
давао их муслиманској и хрватској војсци . Оваквим односом
НАТО је постао агресор јер се ставио на једну од страна у сукобу”

НАТО бомбардовање РС
Осиромашени уранијум
 Од вареног наоружања кориштени су вишецјевни топови од 30мм
са зрнима од осиромашеног уранијума.
 Употреба крстарећух ракета ,,Тomahawk” имала је
експерименталан карактер
 Након бомбардовања НАТО стручњаци су обишли терен да би
измјерили параметре по којима су дејствовали и оцијенили
радиоактивност оружја
 Од последица бомбардовања осиромашеним уранијумом умрло је
највише становника општине Хаџићи, који су се након
потписивања Дејтонског споразума преселили на подручје
Братунца . На тамошњем гробљу у периоду од 1996.-2000. године
сахрањено је више од 400 људи од којих је већина умрла од
канцерогених болести. Страни војници који су боравили на овом
подручју имају сличне здравствене проблеме
Литература:
 Бранко Илинчић, Југословенска криза и рат 1991-1995. , II
књига, Унутрашњи фактори рата, Београд 2008.
 Бранко Илинчић, Југословенска криза и рат 1991-1995., III
Спољашњи фактори рата, Београд 2008.
 www.wikipedija.org
 www.danas.rs
 www.palelive.com