Stocarstvo Cas 15 Zivinarstvo

STOČARSTVO
Predavanje br 15
ŽIVINARSTVO
Značaj živinarstva
- Važan privredni značaj

- Proizvodnja namirnica animalnog porekla
- Meso
- Jaja
- Zapošljavanje radne snage
- Ekonomska korist za farmere – profit
- Proizvodi za međunarodnu razmenu
- Grana sa brzim obrtom kapitala
- Investicije su manje nego u govedarstvu
Zoološka stablo kokošaka
- Gaji se svuda u svetu

- Pripada:
- Klasi – Aves
- Podklasi – Carinatea
- Red – Galliformes
- Familiu – Phasianidae
- Rod – Gallus
- Vrsta – Gallus domesticus
Zoološka obeležja živine
- Oblik tela specifičan
- Perje
- Krila
- Kljun
- Zadnje noge
- Kosti
- Želudac
Kategorije kokošaka
- Pilići – Mladunčad od rođenja pa 2-3 meseca starosti

- Podmladak živine - Muška i ženska priplodna grla od 2-3 meseca pa do
početka korišćenja u priplodu
- Kokoške – Ženska grla koja se koriste u reprodukciji
- Petlovi - Muška grla koja se koriste u reprodukciji
- Kopuni – Kastrirani petlovi
- Tovni pilići
Karakteristike živine
- Brz porast
- Velika plodnost
- Dobro koristi hranu
- Živina je svaštojed
- Jedna od najrentabilnija domaća životinja
- Živina se intenzivno gaje
- Glavni proizvodi
- Meso
- Jaja
- Perje
- Đubre
- Perspektive razvoja živinarstva
- Poboljšanje kvaliteta mesa i jaja
- Razvoj alternativnih proizvodnji u živinarstvu
Pravci proizvodnje
- Kokoške za meso
- Kokoške za jaja
- Kombinovani tip proizvodnje
- Ukrasna živina
- Tip boraca
Poreklo živine
- Divlja kokoš – Bankiva – Gallus ferigineus

- Živi u Indiji, Burmi, Sumatri i Filipinima
- Odomaćena oko 5000 god pre nove ere
- Živi u malim jatima
- Kokoška nosi 8-12 jaja
- Masa petla 1-1,5 kg
- Masa kokoške 0,7-1,0 kg
- Hrani se zrnevljem, bubama i crvima
Domaća kokoš
- Razni sojevi domaće kokoške: svrljiška kokoš, pogrmuša, dečanska,
somborska, banatski gološijan
- Nosivost različita 60-80 jaja
- Masa jaja 50-55 grama
- Pronosi 8-9 meseci
- Prosečna masa zavisi od soja od 1-4 kg
Rase kokošaka
- Rase za proizvodnju jaja

- Rase za proizvodnju mesa
- Rase kombinovanih proizvodnih sposobnosti
- Rase boraca
- Dekorativne i ukrasne rase
- Patuljaste rase
Linijski hibridi
- Linijski hibridi za proizvodnju konzumnih jaja
- Linijski hibridi za proizvodnju brojlerskog mesa
Rase kokoške za proizvodnju jaja
- Laki tip kokošaka

- Živahnog temperamenta
- Ima sitne i tanke kosti
- Ima malo muskulature
- Telo se nosi pod uglom od 35-450
- Obično imaju prostu krestu
- Perje kompaktno i čvrsto se drži uz telo
- Prosečna telesna masa kokoši 2 kg
- Masa petlova 2,5 kg
- Pogodne za intenzivan način gajenja
- Instinkt ležanja na jajima slab
- Pronosi 4,5 meseci
- Nosivost 200-250 jaja
- Polni dimorfizam dobro izražen
- Pilići brzo rastu i brzo se zaodevaju perjem
- Kokoška izdašna u traženju hrane
- Zahteva veliki prostor
Leghorn
- Laki tip kokošaka prvobitno stvoren u Italiji

- Postoji 12 sojeva, različitih boja, najuobičajena je bela boja perja
- Živahnog temperamenta i ima sitne i tanke kosti sa malo muskulature
- Telo se nosi pod uglom od 35-450
- Obično imaju prostu krestu kokoške oborenu na desnu stranu
- Perje kompaktno i čvrsto se drži uz telo
- Prosečna telesna masa kokoši 1,7-2 kg
- Masa petlova 2-2,5 kg
- Masa jaja 60 grama
- Boja ljuske jaja bela
Jarebičasta talijanka
- Laki tip kokošaka prvobitno stvoren u Italiji

- Postoji 12 sojeva talijanke ali najuobičajeniji je jarebičasti soj
- Po proizvodnim svojstvima vrlo slična leghorn rasi
- Masa petlova 2-2,5 kg
- Meso im je dobrog kvaliteta
Minorka
- Laki tip kokošaka prvobitno stvoren u Španiji

- Po proizvodnim svojstvima vrlo slična leghorn rasi
- Prosečna telesna masa kokoši 2-2,5 kg
- Masa petlova 2,5-3 kg
- Meso im je dobrog kvaliteta
Rase kokoške za proizvodnju mesa
- Teški tip kokošaka

- Flrgmatičnog temperamenta
- Trome i slabo okretne kokoške
- Imaju različite oblike kreste
- Perje rastresito i ne drži se čvrsto uz telo
- Telo je loptastog izgleda
- Položaj tela je horizontalan
- Prosečna telesna masa kokoši 3,5 kg
- Upućene su na brigu čoveka
- Instinkt ležanja na jajima odličan
- Polni dimorfizam slabije izražen
- Pilići sporo rastu i sporo se zaodevaju perjem
- Kokoška slabo traže hranu
- Dvorišna živina
Košinšina

- Flrgmatičnog temperamenta
- Vrlo krupna kokoška
- Imaju prostu malu krestu
- Perje rastresito i ne drži se čvrsto uz telo i žute je boje
- Telo je loptastog izgleda,
- Imaju gaćasto perje po nogama
- Položaj tela je horizontalan
- Masa petlova 4-5 kg
- Upućene su na brigu čoveka
Brama

- Po proizvodnim svojstvima vrlo slična košinšini
- Vrlo krupna kokoška dugih nogu
- Ima hermelinsko perje na vratu i repu
- Imaju prostu grašastu krestu
- Perje rastresito i ne drži se čvrsto uz telo i najčešće je bele boje
- Telo je loptastog izgleda,
- Imaju gaćasto perje po nogama
- Masa petlova 4-5 kg
Rase kokoške za proizvodnju mesa i jaja
- Srednji tip kokošaka

- Živahne kokoške
- Okretne kokoške
- Imaju najčešće prostu ali i različite druge oblike kreste
- Perje dosta kompaktno i drži se čvrsto uz telo
- Telo je dobrih širina, dužina i dubina
- Položaj tela je malo uzdignut do horizontalan
- Prosečna telesna masa kokoši 2,5-3,5 kg
- Masa petlova 3,5-4,5 kg
- Dobro same traže hranu
- Instinkt ležanja na jajima dobar
- Polni dimorfizam osrednje izražen
- Pilići dosta brzo rastu i relativno brzo se zaodevaju perjem
- Pogodna za polu intenzivan sistem gajenja
Plimutrok
- Američka rasa
- Srednji tip kokošaka, snažna i kompaktno građena kokoš
- Živahna kokošk
- Ima prostu krestu, srednje veličine
- Perje dosta kompaktno i drži se čvrsto uz telo perje je graorasto ili belo
- Telo je dobrih širina, dužina i dubina, kvalitet mesa odličan
- Prosečna telesna masa kokoši 3-4 kg
- Mnogo se koristi kao polazna osnova za stvaranje linijskih hibrida za meso
Rodajland
- Američka rasa
- Srednji tip kokošaka, snažna i kompaktno građena kokoš
- Živahna kokošk
- Ima gen za boju perja na polnom hromozomu
- Perje kompaktno i drži se čvrsto uz telo perje, crveno je sa metalnim sjajem
- Pronosi 6 meseci
- Mnogo se koristi kao polazna osnova za stvaranje linijskih hibrida za jaja
Njuhempšir
- Američka rasa
- Srednji tip kokošaka, snažna i kompaktno građena kokoš nešto krupnija
- Živahna kokoška, podesna za polu intenzivni sistem gajenja
- Perje kompaktno i drži se čvrsto uz telo perje, crveno je sa hermelinima
- Prosečna telesna masa kokoši 2,8-3,3 kg
- Masa petlova 3,5-4,2 kg
- Pronosi 5 meseci
- Mnogo se koristi kao polazna osnova za stvaranje linijskih hibrida za jaja
Rase boraca
Korniš
- Engleska rasa
- Krupna rasa, snažna i kompaktno građena kokoš borbenog izgleda
- Netrpeljiva kokoška
- Ima izgled grabljivce sa snažnim kljunom i grašastom krestom
- Perje kompaktno i drži se čvrsto uz telo perje, ima tzv. grudni radeljak
- Telo je dobrih širina, dužina i dubina, i nosi se skoro vertikalno
- Pilići dosta brzo rastu i relativno su otporni
- Mnogo se koristi kao polazna osnova za stvaranje linijskih hibrida za meso
Selekcija živine
Izbor grla za priplod

- Izbor muških grla za priplod
- Izbor ženskih grla za priplod
- Izbor prema eksterijeru
- Izbor prema kondiciji
- Izbor prema proizvodnim sposobnostima
- Kontrola nosivosti – kontrolno gnezdo
- Vreme pronošenja
- Mitarenje
- Trajanje zimskog prekida nosivosti
- Raskvocanost
- Izvodljivost jaja
- Vitalnost
- Veličina i težina tela
- Ranostasnost
- Intenzitet prirasta i sposobnost korišćenja hrane
-
- Izbor grla prema poreklu
- Izbor grla prema potomstvu
- Određivanje pola živine
Metodi odgajivanja živine
- Odgajivanje u čistoj krvi

- Odgajivanje u srodstvu
- Odgajivanje van srodstva
- Odgajivanje po linijama
Metodi ukrštanja živine

- Važe isti principi i koriste se isti metodi kao kod drugih vrsta
domaćih životinja
- Meleženje
Linijsko odgajivanje
- Posebno se primenjuje u živinarstvu
Reprodukcija živine
• Polno sazrevanje 4-9 meseci

• Pronošenje 4,5-9 meseci
• Ovulacija 1 jaje u toku 24 časa
• Reprodukcioni ciklus 24 časa
• Polni nagon i parenje se zove gaženje
• Sezona parenja tokom cele godine
• Jedan petao oplođava 10 koka
• Živina nosi jaja u serijama
• Leženje pilića 21 dana
• Trajanje nosivosti 2-3 godina
• Trajanje života 10-15 godina
Razmnožavanje živine
- Oplodnja
- Parenje živine
- Haremsko parenje
- Odnos polova 10:1
- Veštačko osemenjavanje živine
- Razviće embriona
- Formiranje jajeta
- Vreme formiranja jajeta 24 časa
- Kvalitet nasadnih jaja
- Spoljašnji kvalitet jaja
- Masa
- Oblik
- Kvalitet ljuske
- Unutrašnji kvalitet jaja
- Stanje halaza
- Visina žumanca i belanca
- Jaja za nasad
- Poreklo nasadnih jaja
- Sakupljanje 3 do 4 puta dnevno
- Skladištenje jaja
- Vreme čuvanja 5-7 dana
- Temperatura čuvanja 14 – 150C
- Izbor jaja za nasad
- Priprema jaja za nasad
- Dezinfekcija jaja
- Uslovi leženja jaja
- Temperatura 37,7 0C
- Vlažnost vazduha 65-75%
- Okretanje jaja
- Ventilacija
Veštačko izvođenje pilića
- Inkubatorske stanice
- Inkubatori
- Tip inkubatora
- Način zagrejavanja
- Kapacitet inkubatora
- Uslovi rada inkubatora
- Organizacija leženja pilića
- Vađenje pilića iz inkubatora
- Čuvanje pilića u inkubatorskoj stanici
- Transport pilića
Odgajivanje podmalatka živine
- Prirodno odgajivanje
Veštačko odgajivanje živine
- Uslovi odgajivanja
- Temperatura 33-340C
- Vlažnost vazduha 65-75%
- Ventilacija
- Osvetljenje
- Gustina naseljenosti
- Hranjenje i napajanje
- Prostirka
- Kontrola telesne mase
- Priprema objekta i opreme
- Raspored opreme
Ta b e la 8.1. O p tim a ln e te m p e ra tu rn e n o rm e
za p o d m la d a k živin e , u 0 C
Sta ro st Vrsta živin e

ne d Pilić i Ć u rić i G u šč ić i Pa č ić i
1 32-35 35-38 28-30 33-36
2 30 32-35 24-28 30-33
3 26-28 29-32 20-24 26-30
4 24-26 26-28 18-22 20-26
5 20-22 23-25 14-22 18-20
6 18-20 20-22 14-22 15-22
6-18 16-22 16-22 14-22 15-22
Objekti i oprema za živinu
- Živinarnici
- Lokacija objekta
- Veličina objekta
- Izbor materijala za izgradnju
- Potreba za prostorom
- Uslovi gradnje živinarnilaka
- Prostorno rešenje
- Živinarnici sa veštački kontrolisanim ambijentom
- Živinarnici sa prirodno kontrolisanim ambijentom
- Objekti sa ispustom
- Tipovi živinarnika
- Vrste živinarnika
- Sistem ventilacije
- Sistem grejanja
Živinarska oprema
- Funkcionalnost opreme za živinu
- Funkcionalna u radu
- jednostavna konstrukcija
- Trajna
- Pouzdana
- Minimalni troškovi održavanja
- Pokretna
- Pristupačna živini
- Ušteda u hrani
- Smanjenje fizičkog rada
- Oprema za hranjenje
- Oprema za napajanje
- Gnezda
- Oprema za grejanje
- Oprema za ventilaciju
- Oprema za čišćenje i pranje
- Ostala oprema
Sistemi držanja
- Ekstenzivan
- Intenzivan
- Poluintenzivan
- Baterijski sistem
- Obogaćeni kavezi
- Podni sistem
- Podni sistem u objektu
- Podni sistem sa ograničenim ispustom
- Podni sistem sa neograičenim ispustom
- Avijarni sistem
Klasični (konvencionalni) kavezi
Prednosti konvencionalnih
kaveza
 Lakše održavanje
higijene
 Smanjen rizik od širenja

bolesti i parazita
 Nema direktnog
kontakta sa izmetom
 Manja mogućnost
izbijanja kanibalizma
 Manja grupa vodi

stabilnijoj socijalnoj hijerarhiji
Nedostaci konvencionalnih kaveza
 Nedostatak prostora koji

onemogućava bilo kakvu vrstu vežbe
 Nedostatak gnezda
 Nedostatak sedala
 Nedostatak peščanog
kupatila
 Nemogućnost skrivanja
od agresivnih ptica
Obogaćeni kavezi
 Kompromis izmedju konvencionalnih

kaveza i alternativnih sistema
 Različiti tipovi kaveza
 Više prostora po nosilji
 Veća visina kaveza
 Različita veličina grupe
 Dodatna oprema:
gnezda
sedala
peščana kupatila
oprema za oštrenje kandži

Prednosti obogaćenih kaveza
 U odnosu na konvencionalne
sisteme pružaju daleko bolje
uslove za ispoljavanje prirodnog
ponašanja
 U odnosu na podni sistem

bolje održavanje higijene
manji rizik od pojave
širenja bolesti i parazita
Nedostaci obogaćenih kaveza
 Zavise direktno od tipa kaveza,
tipa opreme, genotipa ptica,
veličine grupe...
 Povećan rizik od kanibalizma
 Još uvek nije dovoljna

mogućnost za ispoljavanje
prirodnog ponašanja (LayWel, 2006)
 Deformacija grudne kosti

usled upotrebe sedala
u toku dana
Podni sistem
 Jedan nivo na kome se nalazi prostirka

 Duboka prostirka 1/3 objekta
 Žičani pod ili sedala 2/3 objekta
 Do 7 koka na m²
 Gnezda
Avijarni sistem
 Tip podnog sistema na više

sparatova
 Sedala, hranilice, pojilice na više
spatova
 do 18 koka na m²
 15 cm sedala po koki
Podni sistem sa ispustom
(free range) i ekološki uzgoj
 U objektu iste uslove
 Razlika – izlaz van objekta
 Od 2,5 do 10 m² po koki
 Raz. oprema (hranilice, pojilice, nastrešnice, šatori...)
 Ekološki indentičan podnom

 Proizvođači pridržavati direktive EU o organskoj proizvodnji
 Aditivi, boje, lekovi zabranjeni
 Max. 3000 koka, 6 koka na m²
Prednosti podnog sistema
 Omogućavaju potpuno
ispoljavanje prirodnih
potreba i ponašanja živine
 Kosti čvršće u odnosu na
kavezne sisteme
Nedostaci podnog sistema
 Teško se uspostavlja hijerarhija

 Problemi sa kljucanjem perja
i oštećenjima nogu
 Visok stepen rizika od pojave
kanibalizma, bolesti, endoparazita,
povreda
 Povećan sadržaj prašine
u vazduhu
Tehnologija proizvodnje jaja za priplod
- Uslovi sredine
- Organizacija proizvodnje
- Smeštaj i uslovi gajenja
- Temperatura
- Ventilacija i vlažnost vazduha
- Program osvetljenja
- Naseljenost
- Hranjenje i oprema za hranjenje
- Napajanje i oprema za napajanje
- Gnezda
- Postupak sa nasadnim jajaima
Tehnologija proizvodnje jaja brojler
- Organizacija tova pilića

- Podni sistem
- Baterijski sistem gajenja
- Uslovi smeštaja
- Svetlosni režim
- Sistem hranjenja
- Sistem napajanja
- Sistem ventilacije
- Prostirka
- Prirast brojlera
- Nega pilića
- Preventivna zaštita
- Isporuka brojlera
- Čišćenje objekta
Ishrana živine
- Značaj pravilne ishrane

- Hraniva za ishranu živine
- Energetska hraniva
- Kukuruz
- Pšenica, ječam, raž, ovas, sirak
- Ulja i masti
- Proteinska hraniva
- Sojina sačma
- Suncokretova sačma
- Sačma uljane repice
- Kukuruzni gluten
- Stočni kvasac
- Ostala hraniva
- Hraniva animalnog porekla
- riblje brašno
- Mesno brašno i mesnokoštano
- Brašno perja
- Kabasta hraniva
- Lucerkino brašno
- Mineralna hraniva
- Stočna so
- Stočna kreda
- Dikalcijum fosfat i monokalcijum fosfat
- Školjke
- Krečnjak
- Premiksi i ostali dodatci
- Potrebe živine u hranljivim materijama
- Proteini
- Energija
- Minerali
- Vitamini
- Ishrana priplodnog podmlatka
Hranljiva Jedi- Nosilje smedje boje ljuske
materija nica 0-6, ned. 6-12, ned. 12-18, 18 ned. do
ned. prvog jajeta
Telesna masa g 500 1.100 1.500 1.600
Metabolička energija kcal/kg 2.800 2.800 2.850 2.850
Sirovi protein % 17,00 15,00 14,00 16,00
Linolna kiselina % 1,00 1,00 1,00 1,00
Kalcijum % 0,90 0,80 0,80 1,80
Fosfor i % 0,40 0,35 0,30 0,35
Kalijum % 0,25 0,25 0,25 0,25
Natrijum % 0,15 0,15 0,15 0,15
Hlor % 0,12 0,11 0,11 0,11
Magnezijum mg 570,0 470,0 370,0 370,0
Mangan mg 56,0 28,0 28,0 28,0
Bakar mg 5,0 4,0 4,0 4,0
Jod mg 0,33 0,33 0,33 0,33
Selen mg 0,14 0,10 0,10 0,10
Vitamin A IU 1.420,0 1.420,0 1.420,0 1.420.0
Vitamin D3 ICU 190,0 190,0 190,0 280,0
Vitamin E IU 9,5 4,7 4,7 4,7
Vitamin K mg 0,47 0,47 0,47 0,47
- Ishrana kokošaka za proizvodnju jaja za nasad
Hranljiva materija Jedinica Od 0 do 3 Od 3 do 10 Od 10 do Period

nedelje nedelje prvog jajeta nosivosti
Metabol. energija kcal/kg 2.850 2.725 2.650 2.750
Sirovi protein % 20,00 17,00 14,00 16,5-17,5
Linolna kiselina % 1,20 1,00 1,20 1,20-1,50
Kalcijum % 1,00 1,10 1,50 3,00-3,20
Fosfor usvojivi % 0,50 0,35 0,40 0,42
Kalijum % 0,40 0,40 0,60 0,60
Natrijum % 0,15 0,15 0,15 0,15
Hlor % 0,12 0,12 0,13 0,13
Magnezijum mg 600 500 400 500
Vitamin A IU 10.000 10.000 16.000 16.000
Vitamin D3 ICU 3.,500 3.500 3.000 3.000
Vitamin E IU 90 90 100 100
Vitamin K mg 2,50 2,50 10,0 10,00
- Ishrana kokošaka nosilja konzumnih jaja
Hranljiva materija Jedin Roditeljske Komercijalne Nosilje jaja

nosilje tipa nosilje tipa smeđe boje
leghorn pri leghorn pri ljuske pri
konzumaciji konzumaciji 100 konzumaciji 110
100 g hrane g hrane g hrane
Metabol. energija kcal/kg 2.900 2.900 2.900
Sirovi protein % 16,00 17,00 17,00
Linolna kiselina % 1,00 1,00 1,10
Kalcijum % 3,25 3,25 3,60
Fosfor usvojivi % 0,25 0,25 0,27
Kalijum % 0,15 0,15 0,16
Natrijum % 0,15 0,15 0,16
Hlor % 0,13 0,13 0,14
Magnezijum mg 50 50 55
Vitamin A IU 300 300 300
Vitamin D3 IU 30 30 33
Vitamin E IU 1 0,5 0,55
Vitamin K mg 0,1 0,05 0,055
- Ishrana brojlerskih pilića
Hranljiva materija Jedinic Od 0 do 2 Od 2 do 5 Od 5 do 8

a ned. uzrasta ned. uzrasta ned. uzrasta
Metabol. energija kcal/kg 3100 3.200 3.200
Sirovi protein % 23,00 21,00 19,00
Lizin % 1,10 1,00 0,85
Metionin % 0,50 0,38 0,32
Linolna kiselina % 1,00 1,00 1,00
Kalcijum % 1,00 0,90 0,80
Fosfor usvojivi % 0,45 0,35 0,30
Kalijum % 0,30 0,30 0,30
Natrijum % 0,20 0,15 0,12
Hlor % 0,20 0,15 0,12
Magnezijum mg 600 600 600
Vitamin A IU 1.500 1.500 1.500
Vitamin D3 ICU 200 200 200
Vitamin E IU 10 10 10
Vitamin K mg 0,50 0,50 0,50
Tabela 1. Sastav smeša za
brojlere
Starter Grower Finisher

(1-14 d) (15-28 d) (29-42 d)
Kukuruz 47,85% 45,32% 51,28%
Pšenica 5,00% 10,00% 10,00%
Sojin griz 7,00% 15,00% 15,00%
Sojina sačma 33,57% 23,09% 17,45%
Sojino ulje 1,50% 1,93% 1,80%
Lizin 0,22% 0,14% 0,12%
DL – Metionin 0,38% 0,30% 0,26%
L – Treonin 0,09% 0,03% 0,02%
Monokalcijum fosfat 1,29% 1,56% 1,46%
Kreda 1,67% 1,14% 1,11%
Soda bikarbona 0,21% 0,25% 0,25%
So 0,22% 0,24% 0,24%
Premiks 1,00% 1,00% 1,00%
Ukupno 100,00% 100,00% 100,00%

Stocarstvo Cas 15 Zivinarstvo

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Stocarstvo Cas 15 Zivinarstvo

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STOČARSTVO

- Važan privredni značaj

- Gaji se svuda u svetu

- Pilići – Mladunčad od rođenja pa 2-3 meseca starosti

- Divlja kokoš – Bankiva – Gallus ferigineus

- Rase za proizvodnju jaja

- Laki tip kokošaka

- Laki tip kokošaka prvobitno stvoren u Italiji

- Laki tip kokošaka prvobitno stvoren u Italiji

- Laki tip kokošaka prvobitno stvoren u Španiji

- Teški tip kokošaka

- Teški tip kokošaka

- Teški tip kokošaka

- Srednji tip kokošaka

Izbor grla za priplod

Metodi odgajivanja živine

- Odgajivanje u čistoj krvi

Metodi ukrštanja živine

• Polno sazrevanje 4-9 meseci

Sta ro st Vrsta živin e

 Smanjen rizik od širenja

 Manja grupa vodi

 Nedostatak prostora koji

 Kompromis izmedju konvencionalnih

 U odnosu na podni sistem

 Povećan rizik od kanibalizma

 Još uvek nije dovoljna

 Deformacija grudne kosti

 Jedan nivo na kome se nalazi prostirka

 Tip podnog sistema na više

 Ekološki indentičan podnom

 Teško se uspostavlja hijerarhija

- Organizacija tova pilića

- Značaj pravilne ishrane

Hranljiva materija Jedinica Od 0 do 3 Od 3 do 10 Od 10 do Period

Hranljiva materija Jedin Roditeljske Komercijalne Nosilje jaja

Hranljiva materija Jedinic Od 0 do 2 Od 2 do 5 Od 5 do 8

Starter Grower Finisher

You might also like