Хемија у

дигиталним
уређајима

Сара Недељковић
Анастасија Јовановић
Милица Симовић
Одељење I/4
Хемија у дигиталним
уређајима
 Хемија као природна наука
 Хемија у савременом свету технике и
технологије
 Хемија као допринос савремених
истраживања
 Развој хемије и дигиталних уређаја и
будућности
  Хемија као природна наука
 Хемија је природна и експериментална наука. Бави се проучавањем грађе, особина и
промена супстанци као и закона по којима се те промене дешавају. Класично се издваја
четири поља у хемији, мада постоји далеко већи број уско специјализованих грана хемије
и то: општа хемија, неорганска хемија, органска хемија и биохемија. Хемија је једна од
елементарних наука, поред математике блиска је и: физици, биологији, фармацији, 
медицини. У многим пословима као и у свакодневном животу заступљена је хемија.

 Хемија заузима централно место међу природним наукама. Између осталог, бави се и 

молекулима, њиховом структуром, особинама и трансформацијама, и принципима на
којима се особине молекула заснивају. Због ове своје свеобухватности, хемија има доста
заједничких тема са другим природним наукама, као што су физика, геологија и 
астрономија, с једне стране, и биологија, физиологија и медицина, с друге.

 Грчки атомисти Демокрит и Леукип су тврдили да постоје атоми (άτομος) као најмање и

недељиве честице. Међутим, због недостатка научних доказа, постојање атома је било
лако порећи, па се теорија о четири елемента дуго задржала, јер ју је заступао Аристотел
 (који је додао и пети елемент етар, као божанску силу)
  Области хемије

           
                          Аналитичка            Неорганска       Органска     Физичка         Биохемија  

 Основни појмови
1) Атом - (грчки άτομον (атомон) - недељив) је најмањи делић супстанце, тј. хемијског елемента који
испољава све особине тог хемијског елемента. Атом се састоји из језгра и електронског омотача.
2) Молекул - је најмања јединица хемијског једињења која задржава хемијски састав и својства. Молекул
се састоји из више атома, истог хемијског елемента као код кисеоника, (O2), или из различитих
елемената као код воде (H2O).
3) Мол
4) Елемент
5) Једињење
6) Супстанца
7) Хемијске везе
8) Хемијске реакције
9) Енергија
 Хемија у савременом свету технике и технологије
 Присутност хемије у нашем животу је невероватна. Она
је свуда око нас, само заступљена у различитим
облицима.

 Хемија објашњава како се храна мења док је

кувамо,како се храна производи ,како наше тело
користи храну коју једемо, и како одређени састојци
учествују у стварању хране. 

 Део важности хемије је у томе што објашњава како

чишћење функционише.

 Треба разумети основну хемију да би схватили како

функционишу витамини и лекови.Део важности хемије
лежи у испробавању новх медицинских препарата. 

 Хемија представља срце наше животне средине.

Хемија је присутна у уређајима које користимо у
свакодневном животу: алату, мобилним телефонима,
рачунарима, кућним апаратима и препаратима,
превозним средствима (аутомобилима, аутобусима,
моторима...)
 Рачунарска хемија
  
Рачунарска хемија је грана хемија која користи компјутерску симулацију да
помогне у решавању хемијских проблема. 
Користи методе теорисјке хемије уграђене у компјутерске програме за
израчунавање структуре и својстава молекула, група молекула и чврстих
материја. 
Неопходан је зато што се квантни проблем многих тела не може израчунати
аналитички, још мање у затвореном облику. 
Обично рачунски резултати само допуњују информације добијене хемијским
експериментима, али у неким случајевима могу открити и до сада непознате
хемијске појаве. 
Широко се користи у изради нових лекова и материјала. 
Примери таквих својстава су: 
• Структура (очекивани положаји саставних атома)
• Апсолутне и релативне енергије
• Електронске расподеле густоће набоја
• Диполи
• Виши мултиполни моменти
• Фреквенције вибрација
• Реактивност и
• Друге спектроскопске величине и попречни пресеци за судар са другим
честицама.
 Коришћене методе покривају и статичке и
динамичке ситуације. У свим случајевима,
рачунарско време, меморија и простор на
диску се брзо повећавају са величином
система који се проучава (један молекул,
група молекула или чврста супстанца). 
 Методе рачунарске хемије се крећу од врло
приближних до прецизних, које су изводљиве
само за мале системе. 
 Такозване „Аб инито“ методе су потпуно
засноване на квантној механици и основним
физичким константама. Друге методе се
називају епријским или полуемпријским јер
користе додатне емпиријске параметре. 
 И аб инитио и полу-емпиријски приступ
укључују апроксимације. Оне се крећу од
поједностављених облика једначина првог
принципа које је лакше или брже решити, до
апроксимација које ограничавају величину
система (нпр. периодични гранични увети), до
фундаменталних апроксимација основним
једначинама које су потребне за постизање
било каквог решења. 
 У принципу, аб инитио методе на крају
конвертују тачном решењу основних
једначина како се број апроксимација
смањује. 
 У пракси је немогуће елиминисати све
апроксимације, а заостала грешка неизбежно
остаје. Циљ рачунарске хемије је
минимализовати ову заосталу грешку док се
прорачуни одржавају проводљивим. 
 Области примене 
  Термин „теоријска хемија“ може се дефинисати као математички опис хемије, док се рачунарска хемија
обично користи када је математичка метода довољно добро развијена да се може аутоматизовати за
коришћење на рачунару. У теоријској хемији, хемичари, физичари и математичари развијају алгоритме и
компјутерске програме за предвиђање атомских и молекуларних својстава и путева реакције за хемијске
реакције. 
 Рачунарска хемија има два различита аспекта: 
 Рачунарске студије које су коришћене за проналажење пролазне тачке за лабораторијску синтезу или за
помоћ у разумевању експерименталних података (нпр. положај и извор спектроскопских пикова).
 Рачунарске студије које се користе за предвиђање могућности до сада потпуно непознатих молекула или за
истраживање реакционих механизама који се тешко проучавају путем експеримената.
 У рачунској хемији разликујемо неколико главних подручја: 
 Предвиђање молекуларне структуре молекула кориштењем симулације сила, или прецизнијих квантних
хемијских метода, за проналажење стационарних тачака на површини енергије како се положај језгара
мења.
 Чување и тражење података о хемијским ентитетима.
 Идентификовање корелација између хемијских структура и својстава.
 Рачунски приступи који помажу у ефикасној синтези једињења.
 Рачунски приступи дизајнирању молекула који на специфичне начине ступају у интеракцију с другим
молекулима (нпр. дизајн лекова и катализа ).
 Рачунарска хемија није тачан опис хемије из стварног живота, јер нам наши математички модели физичких
закона природе могу пружити само приближност. Међутим, већина хемијских појава може се до одређеног
степена описати у квалитативној или приближној квантитативној рачунској шеми. 
 Прецизност се увек може побољшати уз веће рачунске трошкове. Значајне грешке се могу појавити у аб
инитио моделима који садрже много електрона. Ово компликује проучавање молекула у интеракцији са
јединичним атомима велике атомске масе, као што су прелазни метали и њихова каталитичка својства.
Садашњи алгоритми у рачунарској хемији могу рутински израчунати својства малих молекула који садрже до
око 40 електрона са грешкама за енергије мање од неколико kJ/mol. 
 Софтверски пакети
  Постоје многи самодовољни софтверски
пакети рачунарске хемије. Неки укључују
многе методе које покривају широк распон,
док се други концентришу на врло
специфичан распон или чак на једну методу.
ХВАЛА НА
ПАЖЊИ!!!