КРИТЕРИЈУМ ОЦЕЊИВАЊА ПО ТЕМАМА ХЕМИЈА-7.

РАЗРЕД

НАСТАВНИК: Мирјана Миркаило

ОЦЕНА 2 ОЦЕНА 3 ОЦЕНА 4 ОЦЕНА 5

ХЕМИЈА У - хемију сврстава у - наводи - прави разлику - објасни како
СВЕТУ ОКО природне и примере између се у хемији
НАС експерименталне практичне елемената, долази до
науке; - дефинише примене једињења и сазнања,
предмет елемената, смеша из објашњава
проучавања хемије; једињења и свакодневног принцип
- дефинише појам смеша из живота на одрживог
супстанце и сопственог основу њихове развоја; -
материје; - наводи окружења; - сложености; објашњава
супстанцу и физичко дефинише разлику између
поље као облике чисте супстанце хемијских
постојања материје; хемијске елемената и
- наводи основне елементе, једињења; -
врсте супстанци и једињења и повезује
примере; - смеше; - практичну
дефинише појам разликује примену
смеша и препознаје супстанцу од елемената,
примере смеша из физичког тела, једињења и
свакодневног супстанцу од смеша из
окружења; - физичког поља; сопственог
повезује хемију са окружења са
другим наукама и њиховим
професијама; својствима;
ХЕМИЈСКА - наводи правила - правилно - описује -
ЛАБОРАТОРИЈ понашања у рукује основне експериметалн
А хемијској лабораторијски операције о појединачно
лабораторији; - м посуђем, лабораторијске или у групи
наводи какве прибором и технике испита, опише
незгоде могу супстанцама; - (загревање и објасни
настати у хемијској наводи назив и супстанци на физичка и
лабораторији и употребу безбедан хемијска
мере заштите; - основног начин, својства и
описује како се лабораторијско пресипање физичке и
испитује мирис г посуђа и течности и хемијске
супстанци на прибора; - безбедно промене
правилан и организују руковање супстанце; -
безбедан начин (2); радно место, супстанцама, повезује
- набраја шта припрем и посуђем и физичка и
садржи ормарић за одлаже прибор прибором); - хемијска
прву помоћ у и други наводи својства
хемијској материјал за примере супстанци са
лабораторији; - рад; - физичких и њиховом
наводи којим дефинише хемијских применом; -
врстама промена експеримент, својстава, примењује
супстанце подлежу; физичка и физичких и знања о
 хемијска хемијских својствима и
својства, промена; променама
физичке и супстанци на
хемијске новим
промене; - примерима;
разликује
физичка и
хемијска
својства и
промене
супстанци на
наведеним
примерима;
АТОМИ И - зна да се - наводи - пише - пише
ХЕМИЈСКИ супстанца састоји из квалитативно и распоред распоред
ЕЛЕМЕНТИ честица; - квантитативно електрона по електрона по
дефинише појам значење новоима (три новоима
атома; - описује симбола нивоа); - (четири нивоа);
структуру атома, да хемијских дефинише - одређује
нуклеони (протони елемената; - појам изотопа; - положај
и неутрони) чине наводи односе наводи називе елемента у ПСЕ
језгро, а електрони маса протона, изотопе на основу
образују неутрона и водоника, задатих
електронски електрона; - препознаје параметара; -
омотач; - пише описује примере одређује
ознаке електрона, структуру изотопа положај
протона, неутрона; - електронског елемената, елемента у
наводи омотача и зна наводи Периодном
наелектрисања да се електрони примену систему на
протона, неутрона и у атому изотопа; - основу
електрона; - пише разликују по дефинише атомског броја
хемијске симболе; - енергији појам елемента (број протона),
наводи четири (енергетски на основу односнo броја
врсте хемијских нивои); - атомског броја и распореда
елемената; израчунава (савремена електрона у
максимални дефининиција); омотачу; -
број електрона - описује како повезује
у прва четири се мења својства
нивоа; - пише енергија елемента и
распоред електрона са његов положај
електрона по удаљавањем од у Периодном
новоима (два језгра; - зна шта систему на
нивоа); - су валентни основу
дефинише електрони и атомског броја
појам атомског симболички (број протона),
и масеног броја представља односнo броја
и уме да на валентне и распореда
основу задатих електроне електрона у
параметара Луисовим омотачу; -
(атомског и симболима; - повезује
масеног броја) одређује структуру атома
 израчуна број валентни ниво племенитих
елементарних и број гасова са
честица у валентних њиховим
атому; - уме да електрона; - својствина и
пронађе пореди заступљеношћу
податке дате у наелектрисање у природи.
таблици и масу протона,
Периодног електрона и
система неутрона; -
елемената пореди
(атомски број, наелектрисање
група, и масу и
периода); - величину
дефинише атомског језгра
појам и електронског
коефицијента; - омотача; -
објашњава да је описује
стварна маса структуру ПСЕ;
атома мала и
сконцентрисана
у језгру;
МОЛЕКУЛИ, - зна да су чисте - дефинише - разуме - електронским
ЈОНИ, ЈОНСКА супстанце појам јонске и значење да се у једначинама
ЈЕДИЊЕЊА изграђене од атома, ковалентне хемији користе представља
молекула и јона; - везе, разликује електронске, промене на
наводи да поларну и структурне и последњем
ковалентна веза неполарну молекулске енергетском
може бити поларна ковалентну формуле и нивоу при
и неполарна; - везу; - зна који разуме њихово стварању
дефинише је тип хемијске значење; - хемијске везе; -
молекуле; - везе заступљен објашњава како објашњава
разликује које врсте у молекулима од атома разлику између
елемената граде елемената, настају јони, чистих
ковалентну, а које ковалентним и како од атома супстанци
јонску везу; - јонским настају (елемената и
наводи да једињењима; - молекули, то једињења) и
ковалентна веза наводи и јест описује смеша, на
може бити објашњава разлику између основу врста
једнострука, примере атома, јона и честица које их
двострука и молекула код молекула; - изграђују; -
трострука; - зна шта којих су објашњава упоређује
је валенца заступљене значење појма сличности и
елемента; - наводи једнострука, хемијске разлике између
квалитативно и двострука и формуле структуре
квантитативно трострука веза, једињења са атома, јона и
значење хемијских примере јонском везом молекула по
формула; молекула (формулске броју и врсти
елемената и јединке); - субатомских
молекула наводи својства честица и како
једињења; - јонских и од њиховог
разликује ковалентних броја зависи
 електронске, супстанци; - наелектрисање
структурне и наводи пример атома, молукла
молекулске кристалних и јона; -
формуле; - решетки; - разликује
дефинише и разликује кристалне од
разликује појам хемијске аморфних
индекса и елементе и супстанци
коефицијента; - једињења на према
уме да на основу уређености
основу формуле хемијских честица које их
одреди валенцу симбола и изграђују; -
елемената и формула; - разликује
обрнуто, пише наводи структуру
формуле примере атомских,
једињења; - поларних и јонских и
дефинише јоне, неполарних молекулских
анјоне, катјоне; молекула; кристалних
- дефинише решетки; -
валенцу у повезује тип
јонским и хемијске везе
ковалентним са својствима
једињењима; јонских и
ковалентних
супстанци и
кристалним
решеткама које
их граде; -
представља
структуру
молекула и
јона помоћу
модела
симбола и
формула; -
повезује тип
хемијске везе
са својствима
супстанци;
ХОМОГЕНЕ И - дефинише појам - наводи дефинише - разликује
ХЕТЕРОГЕНЕ раствора, наводи примере појам хомогене примере
СМЕШЕ компоненте хомогених и и хетерогене хомогених и
раствора; - наводи хетрогених смеше; - хетерогених
примере раствора у смеша из разликује појам смеша на
свакодневном живота; - растворљивост основу
животу; - наводи дефинише и као физичког хомогености
правила за појам својства од састава; -
одређивање растворљивости појма описује како се
растварача; - (квалитативно растварања као примењује
наводи методе за значење); - физичке поступак за
растварање смеша; описује да је промене; - раздвајање
- наводи значај воде вода растварач објашњава састојака
и ваздуха за живот; за супстанце са процес смеше на
- израчунава масу јонском и растварања основу
раствора; полaрном супстанци; - физичких
ковалентном решава својстава
везом; - једноставније супстанци у
примењује задатке из смеши, на
правила за растворљивост конкретним
одређивање и; - решава примерима; -
растварача; - једноставније уме да
решава задатке задатке из прикупља
из масеног разблаживања; податке
процентног - описује посматрањем и
састава поступак или мерењем и
раствора саставља табеларно или
уврштавањем апаратуру и графички
података у изводи приказује
пропорцију или поступак резултате; -
формулу; - цеђења, објашњава
наводи одливања и квантитативно
примере одвајања значење
загађивања магнетом; - растворљивост
воде и ваздуха описује како се и; - решава
за живот; примењује сложеније
поступак за задатке из
раздвајање растворљивост
састојака смеше и; - решава
на основу сложеније
физичких задатке из
својстава разблаживања
супстанци у и мешања
смеши; - раствора.
разликује воду
као једињење
(чиста
супстанца) од
примера вода у
природи које су
смеше; -
дефинише
засићен,
незасићен и
презасићен
раствор и
објашњава
разлику тих
појмова; -
повезује тип
хемијске везе и
поларност
растворене
супстанце и
 растварача са
растворљивошћ
у супстанце; -
тумачи значење
масеног
процентног
састава на
комерцијалним
ХЕМИЈСКЕ - дефинише - наводи који - хемијским - саставља
РЕАКЦИЈЕ И хемијске реакције; - ефекти могу једначинама једначине
ХЕМИЈСКЕ зна да се хемијским бити представља хемијских
ЈЕДНАЧИНЕ једначинама показатељи једноставније реакција
представљају одвијања хемијске примењујући
хемијске промене хемијских реакције; - правила за
(реакције); - наводи реакција; - објашњава да њихово писање
правила за писање разликује су све промене (примењује
хемијских реактанте од супстанци Закон о
једначина; - реакционих праћене одржању масе);
дефинише Закон о производа; променом - објашњава да
одржању масе; енергије; - су промене
дефинише којима
егзотермне и супстанце
ендотермне подлежу
процесе; условљене
разликама на
нивоу честица и
на основу
хемијске
једначине; -
објашњава
Закон о
одржању масе;
- објашњава
квалитативно и
квантитативно
значење
хемијских
једначина.
ИЗРАЧУНАВАЊ - проналази - дефинише - израчунава - израчунава
Е У ХЕМИЈИ вредности појам стварну масу релативну
релативне атомске релативне атома; - врши атомску масу
масе у таблици ПСЕ; атомске масе и израчунавања изотопске
- на основу хемијске објашњава на основу смеше, на
формуле зашто је формуле која основу масених
израчунава уведен; - повезује бројева и
релативну дефинише релативну процентуалне
молекулску и појам атомску масу, заступљености
моларну масу релативне унифицирану изотопа; -
супстанце; - молекулске атомску масу и израчунава
дефинише закон масе; - стварну масу процентни
сталних масених дефинише атома; - састав
 односа; - зна ознаке унифицирану дефинише једињења; -
и основне мерне атомску појам мола; - врши
јединице за масу, јединицу масе; дефинише израчунавања
количину супстанце, - разликује појам моларне на основу
моларну масу; појам масе од масе; - Закона
појма количине објашњава одржања масе
супстанце, као и значење и Закона
њихове формулације сталних
основне мерне закона о масених
јединице; - сталним односа; -
рачуна однос масеним самостално
маса елемената односима; - саставља
у једињењу; - изводи једначине
израчунава стехиометријск хемијских
количину а израчунавања реакцијa и
супстанце на на основу изводи
основу једначине стехиометријск
хемијске а
реакције израчунавања
( n=N/N A, на основу њих ;
n=/M) ; - - изводи
квантитативно стехиометријск
тумачи а израчунавања
хемијске си која обухватају
мболе и реактант у
формуле вишку; - уме да
користећи прикупи
реалативну податке
атомску и посматрањем и
молекулску мерењем, да их
масу, количину табеларно и
супстанце и графички
моларну масу ; прикаже и
изводи
једноставна
уопштавања и
систематизациј
у резултата.
ВОДОНИК И - наводи - зна да - саставља - саставља
КИСЕОНИК И заступљеност неметали и хемијске једначине
ЊИХОВА водоника и метали реагују с једначине добијања
ЈЕДИЊЕЊА. кисеоника у кисеоником и реакције водоника у
СОЛИ природи; - наводи граде оксиде; - оксидације; - реакцији
физичка и хемијска наводи физичка објашњава метала са
својства и примену и хемијска појмове базни, киселином; -
водоника, својства кисели и пише једначине
кисеоника, озона; - водоника и неутрални хемијских
дефинише појам кисеоника и оксиди, реакција
изотопа и наводи повезује их са анхидриди електролизе
изотопе водоника; - њиховом киселина и воде и
дефинише појам применом; - зна анхидриди термичког
алотропије и разлику у база; - описује разлагања
наводи алотропске физичким да оксиди жива(II)-оксида;
модификације својствима неметала који - објашњава
кисеоника; - алотропских реагују с водом разлоге
дефинише појам модификација граде различитих
праскавог гаса и кисеоника; - кисеоничне својстава
наводи његов саставља киселине; - кисеоника и
састав; - дефинише формуле објашњава озона; -
појам оксида и оксида на појмове базни објашњава
препознаје основу оксид и разлику између
молекулске валенце/назива анхидрид база; воде и
формуле оксида; - , даје хемијски - описује да праскавог гаса;
дефинише појам и тривијални оксиди метала - саставља
оксидације и назив који реагују с једначине
наводи врсте оксидима; - водом с њом хемијских
оксидација; - пише формуле граде реакција; -
наводи физичка и киселина, хидроксиде; - повезују
хемијска својства хидроксида и дефинише киселост
оксида, киселина, соли; - именује киселине, киселина са
хидроксида и соли; оксиде, хидроксиде, на присуством
- наводи поделу хидроксиде, основу теорије водоникових
оксида на киселе, киселине и електролитичке јона у раствору;
базне и неутралне; - соли на основу дисоцијације; - - повезују
наводи врсте формуле; - зна хемијске базност
оксидација; - тип хемијске реакције хидроксида са
дефинише појам везе у неутрализације присуством
корозије; - једињењима представља хидроксидних
дефинише појам неметала и хемијским јона у раствору
индикатора; - на метала (оксиди, једначинама; - - тумачи
основу формуле или киселине, описује да се за реакцију
назива препознаје хидроксиди, одређивање рН неутрализације
представнике соли); - зна како вредности као реакцију
оксида неметала, се киселине и раствора између H+ и
оксида метала, базе доказују користи OH– јона и уме
хидроксида,кисели помоћу универзална да то прикаже
на и соли у индикатора и индикаторска једначином; -
свакодневном промену боје хартија и објашњава да
животу; - дефинише индикатора; - одређује рН се доказивање
појам електролита, описује да у вредност кисело-базних
неелектролита; - воденим одређених својстава
тумачи ознаке са растворима раствора и раствора
амбалаже електролита комерцијалних помоћу
комерцијалних постоје јони производа; - индикатора
производа; због којих ови решава заснива на
раствори стехиметријске постојању
проводе струју; задатке на одређених јона
- познаје pH- основу већ у раствору (Н+
скалу и на написане или ОН- ); -
основу pH хемијске решава
вредности једначине; - стехиметријске
разврстава решава задатке задатке; -
 растворе у разблаживања изводи
киселе, базне и раствора стехиометријск
неутралне; - познатом а израчунавања
описује да се за масом која обухватају
одређивање рН растварача; реактант у
вредности вишку; - решава
раствора задатке
користи разблаживања
универзална раствора
индикаторска непознатом
хартија и масом
одређује рН растварача и
вредност мешањем два
одређених раствора.
раствора и
комерцијалних
производа; -
решава
рачунске
задатке
применом
формула за
количину
супстанце; -
решава задатке
из масеног
процентног
састава
раствора
уврштавањем
података у
пропорцију или
формулу;

АКТИВНОСТ НА ЧАСУ ПРОЦЕНАТ ЧАСОВА НА КОЈИМА ЈЕ УЧЕНИК БИО ПРИСУТАН И АКТИВНО

УЧЕСТВОВАО У РАДУ

мање од 20 % НЕДОВОЉАН (1)

од 20 до 39 % ДОВОЉАН (2)

од 40 до 59 % ДОБАР (3)

од 60 до 79 % ВРЛОДОБАР (4)

од 80 до 100 % ОДЛИЧАН (5)

ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА УЧЕНИЧКИХ ПРОДУКАТА

Садржај мора да одговара задатој теми. ОЦЕНА 2
Припремљен плакат или ППТ или други
продукт презентује уз читање без излагања
наученог Тачност презентованих
информација
Садржај мора да одговара задатој теми. ОЦЕНА 3
Припремљен плакат или ППТ или други
продукт презентује уз излагање наученог
садржаја из уџбеника Тачност презентованих
информација
Садржај мора да одговара задатој теми. ОЦЕНА 4
Припремљен плакат или ППТ или други
продукт Излагање наученог садржаја из
уџбеника и других извора Издвајање теза
Писање формула и једначина (ако их тема
садржи) Тачност презентованих информација
Садржај мора да одговара задатој теми. ОЦЕНА 5
Припремљен плакат или ППТ или други
продукт. Излагање наученог садржаја из
уџбеника и ван уџбеника Издвајање теза
Писање формула и једначина (ако их тема
садржи) Постављање питања одељењу
вазаних за тему излагања, током и након
излагања Тачност презентованих
информација

ОПШТИ ЕЛЕМЕНТИ ОЦЕЊИВАЊА ЗНАЊА ПРИ УСМЕНОМ ОДГОВАРАЊУ

Ученик-ца претежно самостално или уз ОЦЕНА 2

помоћ наставника набраја, препознаје,
наводи, дефинише основне хемијске
појмове, изграђивачке честице, својства,
величине, процедуре, правила, примену
супстанци, представнике класа једињења,
примере или појаве, влада основном
хемијском симболиком.
Ученик-ца самостално или уз мању помоћ ОЦЕНА 3
наставника дефинише појмове или појаве,
разликује значење једних појмова од других,
врши једноставне експерименте, разликује
примере из свакодневног живота, описује
структуру, саставља хемијске формуле, врши
једноставнија израчунавања на основу
формула, правилно обележава ознаке и
јединице мере физичких величина, именује
једноставнија органска једињења, уређује
или пише једноставније једначине
Ученик-ца изводи експерименте и ОЦЕНА 4
идентификује резултате, табеларно и
графички приказује резултате, објашњава
структуру супстанци и честица, пише
различите врсте формула, објашњава
значење појмова, формулација и појава,
решава рачунске задатке из области
структуре супстанце, раствора,
стехиометријских израчунавања, саставља
сложеније формуле једињења, уређује и
саставља једначине, влада номенклатуром.
Ученик-ца идентификује поступке и ОЦЕНА 5
процедуре, објашњава и анализира процесе,
појаве, структуре, на основу изграђивачких
честица, узрочно-последично повезује
појмове, решава сложене рачунске задатке,
уређује и пише сложене једначине, влада
сложенијим примерима номенклатуре,
повезује градиво у оквиру дате теме,
предмета, природних наука и свакодневнег
живота.