СТРУКА (назив): МАШИНСТВО И ОБРАДА МЕТАЛА

Занимање (назив): СВА ЗАНИМАЊА ТРЕЋЕГ СТЕПЕНА

Предмет (назив): ТЕХНОЛОГИЈА МАТЕРИЈАЛА
Опис (предмета):
Модул (наслов): ТЕХНОЛОГИЈА МАТЕРИЈАЛА 1
Датум: Шифра: Редни број: 01
Сврха
Модул је развијен с циљем да ученици стекну основна знања, вјештине и навике из познавања
машинских материјала, која су им потребна за усвајање нових знања и будућу примјену у
пракси.
Специјални захтјеви / Предуслови
Посједовање елементарних знања из хемије и физике, усвојених кроз школовање у
основној школи.
Циљеви
Овај модул оспособљава ученике да:
 Познаје материјале који се примјењују у савременој машинској обради, те да
познаје њихове основне механичке, физичке и технолошке особине;
 Препознаје основне особине техничког гвожђа, његово добијање и примјену у
пракси;
 Познаје врсте ливеног гвожђа, њихово добијање и употребу. Односно да познаје
њихове међусобне односе у погледу квалитета и особина;
 Препозна врсте и особине ливова;
 Самостално користи литературу при одабиру потребних материјала;
 Одговорно се односи према раду, развија осјећај одговорности и тачности.

Јединице
1. Подјела и врсте машинских материјала
2. Својства материјала
3. Испитивање материјала са разарањем
4. Испитивање материјала без разарања
5. Кристална структура и кристализација метала
6. Дијаграм стања чистог метала, хомогених и хетерогених легура
7. Производња чистог гвожђа
8. Ливови

Смјернице за наставнике:
Резултати учења
Јединица 1. Подјела и врсте машинских Јединица 1.
материјала  Наставник ће обезбиједити шеме
Ученик би требао да буде способан да: одговарајућих подјела на
5.1.1. Дефинише појам машинских материјала; графофолији.
5.1.2. Наброји врсте материјала;
5.1.3. Идентификује разлику између производа,
полупроизвода и сировина.

Јединица 2. Својства материјла Јединица 2.

Ученик би требао да буде способан да:  Наставник ће обезбиједити шеме
7.2.1. Наброји хемијска, физичка, механичка и одговарајућих подјела на
технолошка својства материјала; графофолији.
7.2.2. Дефинише појам хемијских својстава
материјала користећи хемијске појмове
атома и хемијске везе;
7.2.3. Препозна утицај појединих врста
хемијских веза на особине материјала;
7.2.4. Уочи неке машинске дијелове који су
изложени одређеним врстама оптерећења;
7.2.5. Дефинише појам тврдоће и жилавости;
7.2.6. Објасни поједине врсте технолошких
својстава ( ливкост, заваривост, ....)
7.2.7. Зна примијенити поједине материјале у
зависности од њихових својстава.

Јединица 3. Испитивање материјала са Јединица 3.

разарањем  Испитивање затезне чврстоће,
Ученик би требао да буде способан да: тврдоће и жилавости
7.3.1. Наброји врсте испитивања материјала са демонстрирати у школској
разарањем; лабораторији или лабораторији у
7.3.1. Објасни дијаграм затезања, са оквиру предузећа. Посебну пажњу
карактеристичним тачкама; обратити испитивању тврдоће по
7.3.2. Објасни основне принципе испитивања Роквеловој методи. Настојати да
материјала на смицање, савијање, увијање ученици сами изврше процес
и жилавост; мјерења. При обради јединице
7.3.3. Наброји методе испитивања тврдоће; наставник ће припремити шематски
7.3.4. Објасни Бринелову, Роквелову и приказ појединих испитивања и
Викерсову методу за испитивање тврдоће; дијаграма затезне чврстоће.
7.3.5. Разликује поједине ознаке за испитивање
тврдоће.

Јединица 4. Испитивање материјала без

разарања Јединица 4.
 Наставник ће користити
Ученик би требао да буде способан да: дијапозитиве и филмове.
7.4.1. Наброји методе испитивања без
разарања;
7.4.2. Објасни радиографску и ултразвучну
методу испитивања;
7.4.3. Идентификује коришћење појединих
метода у пракси.

Јединица 5. Кристална структура и

Јединица 5.
кристализација метала  Наставник ће обезбиједити моделе
Ученик би требао да буде способан да: кристалних решетки, које ученици
7.5.1 Идентификује разлику између аморфне и могу самостално припремити у
кристалне структуре материјала; школској радионици.
7.5.2 Наброји врсте кристалних решетки;
7.5.3 Објасни распоред атома у поједним
кристалним решеткама;
7.5.4 Наброји фазе кристализације метала;
7.5.5 Набороји три типа стања легура.
Јединица 6. Дијаграм стања Јединица 6.
Ученик би требао да буде способан да: Користити унапријед припремљену
7.6.1. Конструише дијаграм стања чистог шему дијаграма стања чистог метала,
гвожђа; хомогених и хетерогених легура.
7.6.2. Наброји врсте гвожђа која се јављају Дијаграм Fe-Fe3C објаснити само у
на појединим температурним кратким цртама.
застојима;
7.6.3. Објасни дијаграме хомогених и
хетерогених легура;
7.6.4. Објасни појмове аустенита, ферита,
перлита и мартензита;
7.6.5. Препозна Fe-FeC3 дијаграм.

Јединица 7. Производња чистог гвожђа Јединица 7.

Ученик би требао да буде способан да: Користити узорке руде гвожђа и кокса,
7.7.1 Наброји особине чистог гвожђа; као и шематски приказ високе пећи.
7.7.2 Препозна постројење за производњу
чистог гвожђа;
7.7.3 Објасни процес добијања сировог гвожђа;
7.7.4 Наброји компоненте чиме се пуни висока
пећ, те да зна њихову улогу;
7.7.5 Наброји врсте сировог гвожђа и облике у
којима се може јавити угљеник у сировом
гвожђу.

Јединица 8. Ливови
Ученик би требао да буде способан да: Јединица 8.
7.8.1 Дефинише појам лива;  Наставник ће користити шематске
7.8.2 Наброји врсте ливова; приказе сивог лива, модификованог,
7.8.3 Препозна у којем се облику јавља угљеник нодуларног сивог лива, бијелог и
у појединим врстама ливова и какав то темпорованог лива на графофолији
утицај има на њихове особине; или паноима;
7.8.4 Наброји основне особине ливова, са Инсистирати на употреби литературе.
освртом на употребна својства;
7.8.5 Дефинише разлоге због којих се врши
модификовање сивог лива;
7.8.6 Наброји модификаторе за добијање
модификованог и нодуларног лива;
7.8.7 Објасни поступак темперовања;
7.8.8. Прочита ознаку лива.

Интеграција
Остварити везе са практичном наставом и механиком.

Извори
- Уџбеници
- Скице
- Цртежи
- Узорци
 - Слајдови
- Графофолије

Оцјењивање
Смјернице у прилогу.

СТРУКА (назив): МАШИНСТВО И ОБРАДА МЕТАЛА

Занимање (назив): СВА ЗАНИМАЊА ТРЕЋЕГ СТЕПЕНА
Предмет (назив): ТЕХНОЛОГИЈА МАТЕРИЈАЛА
Опис (предмета):
Модул (наслов): ТЕХНОЛОГИЈА МАТЕРИЈАЛА 2
Датум: Шифра: Редни број: 02
Сврха
Модул је развијен с циљем да ученици стекну знања у познавању, препознавању и примјени
материјала који се примјењују у машинству, са посебним нагласком на челике.
Специјални захтјеви / Предуслови
Модул 1.
Циљеви
Овај модул оспособљава ученике да:
 Разликује основне врсте челика и да их адекватно зна примијенити, користећи се
одговарајућом литературом;
 Препознаје и примјењује обојене метале и њихове легуре;
 Идентификује разлике између метала и неметала, те да буде упознат са широком
примјеном неметала у савременој индустрији;
 Познаје врсте, функцију и примјену горива и мазива;
 Самостално примјењује стечена знања у пракси.

Јединице
1. Челици
2. Обојени метали
3. Пластичне масе
4. Горива
5. Мазива
6. Заптивни материјали
7. Изолациони материјали

Смјернице за наставнике:
Резултати учења
Јединица 1. Челици Јединица1.
Ученик би требао бити способан да:  Користити шематске приказе
7.1.1. Дефинише појам челика, са освртом на постројења за добијање челика;
разлику између челика и ливова;  Наставник ће припремити
7.1.2. Наброји поступке добијања челика; шематски приказ утицаја појединих
7.1.3. Објасни Сименс-Мартинов поступак елемената на особине челика, по
добијања челика; узору на шему која се налази у
7.1.4. Идентификује предности СМ поступка у «Стројарском приручнику», Краут;
односу на конверторску методу добијања - Ученици ће урадити засебне табеле
челика; за означавање челика, које ће
7.1.5. Дефинише улогу појединих компоненти у
поступку добијања челика;
7.1.6. Наброји сталне и легирајуће примјесе
челика;
7.1.7. Објасни утицај угљеника, волфрама,
силицијума, хрома, ванадијума и никла на
особине челика; Објасни општу ознаку
(основну и допунску), за све три групе
челика;
7.1.8. Анализира ознаку челика, уз помоћ
литературе;
7.1.9. Изврши подјелу челика према разним
критеријумима;
7.1.10. Наброји основне особине алатних челика,
челика за побољшање и цементирање и
конструктивних челика;
7.1.11. Користећи се одговарајућом литературом,
самостално изабере челик, према потреби
и намјени.
Јединица 2. Обојени метали
Ученик би требао бити способан да:
7.2.1 Изврши подјелу обојених метала према
различитим критеријумима;
7.2.2 Објасни ознаке за легуре обојених метала;
7.2.3 Наброји механичке, физичке и хемијске
особине значајнијих обојених (бакра,
алуминијума) метала;
7.2.4 Идентификује гдје се користе обојени
метали;
7.2.5 Објасни од чега се добијају бакар и
алуминијум, те технолошки процес
добијања (основне назнаке);
7.2.6 Наброји легуре бакра (месинг и бронза) и
алуминијума (дуралуминијум) и њихове
особине;
7.2.7 Објасни означавање легура обојених
метала.
Јединица 3. Пластичне масе Јединица 3.
Ученик би требао бити способан да:
7.3.1. Наброји основне врсте пластичних маса;
7.3.2. Наброји својства пластичних маса;
7.3.3. Објасни употребу и прераду пластичних
маса.
Јединица 4. Горива
Ученик би требао бити способан да: Јединица 4.
7.4.1. Дефинише појам горива;  Користити узорке чврстих горива,
7.4.2. Наброји карактеристике горива;
користити приликом провјера
знања;
- Наведене табеле, наставник ће
припремити на графофолији или
паноу;
- Наставник ће припремити
графофолију са шематским
приказом подјеле челика.
Јединица 2.
- Користити шематски приказ
добијања бакра и његових легура;
- Користити шематски приказ
добијања алуминијума и његових
легура;
- Користити узорке руда из којих се
добијају поједине врсте обојених
метала;
- Практично приказати обојене
метале и њихове легуре;
- Практично приказати месинг и
бронзу;
- Ученик треба да зна да користи
литературу при одабиру обојених
метала.
- Наставник ће припремити
графофолију са шематским
приказом пластичних маса;
- Практично приказати узорке
пластичних маса;
- Ученик треба да зна да користи
литературу при одабиру
пластичних маса.
нафте и њених деривата.
7.4.3. Наброје врсте горива;
7.4.4. Идентификује предности течних у односу
на чврста горива;
7.4.5. Наброји начине добијања течних горива;
7.4.6. Објасни карактеристике течних горива са
нагласком на октански и цетански број.

Јединица 5. Мазива Јединица 5.

Ученик би требао бити способан да:  Користити узорке мазива и табеле које
7.5.1. Објасни улогу мазива у уређајима; се могу користити приликм избора
мазива;
7.5.2. Наброји својства мазива; - Ученик треба да зна да користи
7.5.3. Наброји врсте и намјене мазива; литературу при одабиру мазива.
7.5.4. Наброји подјелу мазивних уља;
7.5.5. Идентификује најважнија физичко-
хемијска својства мазивних уља;
7.5.6. Изведе класификацију мазивних масти.

Јединица 6. Заптивни материјали Јединица 6.

Ученик би требао бити способан да:  Користити различите врсте узорака
7.6.1. Објасни улогу заптивних материјала у заптивних материјала.
уређајима;
7.6.2. Наброји од чега зависи избор заптивних
материјла;
7.6.3. Изведе класификацију заптивних
материјала;
7.6.4. Наброји врсте и намјену заптивних
материјала.

Јединица 7. Изолациони материјали

Ученик би требао бити способан да: Јединица 7.
7.7.1. Прикаже подјелу изолационих материјала  Користити различите врсте узорака
према намјени; изолационих материјала.

7.7.2. Наброји основне термоизолационе,

електроизолационе и материјале за звучну
изолацију.
Интеграција
Остварити везе са практичном наставом и механиком.

Извори
- Уџбеници
- Скице
 - Цртежи
- Узорци
- Слајдови
- Графофолије

Оцјењивање
Смјернице у прилогу.