Писмо из Палестине - Јерусалим

Марија Јовановић III-9

Mентор: Невена Жикић This Photo by Unknown author is licensed under CC BY.
Градови и Химере - Јован Дучић

 „Градови и Химере“ су збирка путописа српског модернисте

Јована Дучића, који су писани у периоду од 1900. до 1940., први
пут објављени 1930, и допуњени 1940. Збирка се састоји од десет
путописа у облику писама о седам земаља: три
из Грчке (Атина, Крф и Делфи), два
из Швајцарске (Алпи и Женева), и по један
из Француск, Италије, Шпаније, Египта и Палестине.   У њима су
забележене Дучићеве рефлексије
о народима, историји, митологији, Богу, смрти и многим другим
темама.
O Палестини

 Пејзаж је по правилу променљив, међутим

изузетак су пејзажи Палестине за које
Дучић каже да су вечни.“Све је овде вечито
и све је овде свето” - сваки део пејзажа
прожет је Богом и причом о њему.Исти су
путеви којима су ходали апостоли и
евангелисти,исти су извори са којих су воду
пили библијски пророци и
светитељи Новог завета,села носе имена из
времена Соломонова...
 Утицај Палестине на човека

 Како каже све што издалека изгледа        невероватно ,у Палестини се показује    као               

 стварно и могуће.Док је боравио на    Гнезаретском језеру, за једну ноћ ,осетио                       је маштом,
срцем и духом целу легенду мученика са     Голготе.
 У додиру са Исусовом земљом Палестином човек се мења из темеља.Она има такав         
  утицај да ко год дође непобожан,врати се кући побожан, а
у његовом срцу више ништа не може заменити Христа.  
 То исто је важило и за Дучића чији је однос према Богу био тотално другачији пре путовања  на којем
је доживео откровљење.
 Jевреји

 Јевреји су описани као мрзовољан народ и највећи скептици на свету који нису веровали никоме
осим себи.
 Они су Исуса називали хвалисавцем ,шарлатаном и варалицом.Посебно их је разљућивало
то што су његове мисли биле изражене у алузијама и метафорама због који су желели да га и
каменују. 
 Пример: ,,Ја сам још мало времена с вама,па идем оном који ме посла'' - нису могли да схвате ко
га је послао, а такође мучило их је питање ко је он уствари.
 Стално је у разговору са Јеврејима потенцирао своју божанску мисију, на што су они
одговарали да је ђаво ушао у њега и да је пролупао.
 Ништа Јевреје није могло да убеди да је Исус син Божји, па ни то што је претворио воду у вину,
камен у хлеб или што је излечио човека који је био слеп од рођења. 
 Претио је Јеврејима да ће се Јерусалим порушити ,ако га не прихвате за Божјег посланика.
Највећа трагедија се огледа у томе што
нико није разумео Исуса .Он је умро са
уверењем да ништа није постигао и да
ништа од њега неће остати на овом
свету  и управо зато Дучић сматра 
 да је његова бол док је ишао на       
 губилиште управо највећа виђена 
  бол.Међутим васкрсење  представља
његову победу и највеће од свих Христових
чуда.
За Дучића Христот није сиромах и јагње(
које је претстављало симбол Исуса) већ хер
ој који се борио за     своју цркву.  
Зид плача

 Зид плача је место јеврејске молитве и Дучић ту наилази на људе који су

били плаћени од стране богатих да плачу за њих.
 Овде се он сетио свог народа и сматра да управо због Косова Србин боље од
осталих Европљана разуме јеврејско кукање и плакање, слично спрском
плачу за Косовом и царством Немањића.  
Срби као највећи хришћани
 Српски народ је за Дучића највећи хришћанин међу народима и то по основним врлинама, где су
херојство и мучеништво Христове особине,  по својим краљевима ,царевима  и свецима , али и
по лепоти црква, фресака и по житијима.
 Свети сава је једна од највећих фигура европскога 12. века и “по чистоти, и по лепоти и обимности
мисије, и по државничкој продорности и стварању”. Управо на њега мисли Дучић док хода по
Христовој земљи: Свети Сава му је највернији пратилац и стаља га одмах после Христа.
 Краљ Милутин је подигао у Јерусалиму манастир Светих Архангела, о којој су бринули Душан и
Урош Немањић, и истиче како овакву побожну везу са Палестином у то време није имао ниједан
други словенски народ. За хришћанство су Срби тукли и највеће битке на Балкану, на Марици и на
Косову, у којима се Европа борила против Азије, а битка на Косову је беспримеран случај и по
томе што су у њој погинули и српски и турски цар. 
 “У средњем веку је Српство и хришћанство било дакле исти појам”
 ,,Грчка је родила идеју о лепоти,Египат о смрти
а Палестина о Богу" 
Хвала на пажњи

Марија Јовановић III-9

Mентор: Невена Жикић This Photo by Unknown author is licensed under CC BY.