Predavanjе 1

ГЕОДЕЗИЈА
Предметни наставник:
др Славољуб Томић, дипл.инж. геод
E-mail: geotomic@mts.rs
slavoljubtomic@vggs.rs
Недељни фонд часова: 4 часова (2 + 2)

2 часа предавања
2 часа вежби
(2 часа консултације)
12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 1
ГЕОДЕТСКА ШКОЛА
ГЕОДЕЗИЈА
Предавања
 у периоду извођења комбиноване наставе -online
на Интеренет страници Грађевинског одсека
www.vggs.rs
Вежбе
 у амфитеатру на I спрату у згради Високе
грађевинско-геодетске школе у ул. Хајдук
Станкова бр.2
 уторак 1. и 2. час (од 14.00 до 15.35 часова) –I група;
 уторак 3. и 4. час (од 15.35 до 17.20 часова) –II група;

ГЕОДЕЗИЈА
Консултације
 У кабинету бр. 9 на другом спрату у згради ВГГШ у ул.
Хајдук Станкова бр.2,
 уторак од 13.00 – 14. 30,
Присуство вежбама је обавезно !!

ГЕОДЕЗИЈА
 ЛИТЕРАТУРА
 Проф. др Славољуб Томић , „Геодезија”, уџбеник,
Висока грађевинско-геодетска школа, Београд, 2013.
 мр Јасмина Остојић-Недељковић, др Чедомир
Цвијовић, Мирјана Нанушевић, „Геодезија -
практикум”, Висока грађевинско-геодетска школа,
Београд, 2004.
 Проф. др Слободан Контић, „Геодезија”, Универзитет у
Београду, Грађевински факултет, Београд, 2005.

ГЕОДЕЗИЈА
ОБАВЕЗЕ СТУДЕНАТА
Студенти су обавезни да редовно похађају
вежбе;
У току семестра, на часовима вежби, студенти
раде 10 вежби које заједно сачињавају
Годишњи задатак;
Све активности на изради вежби се прегледају,
евидентирају и оверавају на часовима вежби;

ГЕОДЕЗИЈА
На крају семестра се брани Годишњи задатак
(све планиране вежбе морају бити урађене);
 У току семестра се раде два самостална

задатка, који се посебно бодују, а који улазе у
укупан број вежби из Годишњег задатка.
Термин израде самосталних задатака ће бити

благовремено најављен.

ГЕОДЕЗИЈА
У току семестра (на половини и крају) полаже
се тест који уједно може да, заједно са успешно
урађеним самосталним задацима, послужи
као парцијални испит за студенте који га са
успехом реше;
На крају семестра се полаже испит (за

студенте који нису задовољни постигнутим
резултатом на тестовима и самосталним
задацима)

ГЕОДЕЗИЈА
БРОЈ БОДОВА
Могући број бодова: 100
– предиспитне обавезе: 40
– испит: 60
Предиспитне обавезе чине:

– Одбрана Годишњег задатка: 20
– I Самостални задатак: 10
– II Самостални задатак: 10

ГЕОДЕЗИЈА
БРОЈ ПОЕНА
Могући број бодова: 100
– предиспитне обавезе: 40
– испит: 60
Испит: 60 , или
– I Тест (I парцијални испит): 30
– II Тест: (II парцијални испит): 30

ГЕОДЕЗИЈА
ПОСЕБНИ УСЛОВИ
Активност на часу вежби се евидентира и
заједно са успешно завршеном вежбом се
бодује са максимално 2 бода (све вежбе укупно
20 бодова);
Завршене вежбе, без евиденције о активности

на часу, а које се донесу на преглед приликом
одбране Годишњег задатка се бодују са 1
поеном (све вежбе укупно 10)
ГЕОДЕЗИЈА
Услов за полагање испита: одбрана
самостално урађених вежби (Годишњи
задатак) – неопходно минимално 15 поена;
Уколико заједно, на Годишњем задатку,
самосталним задацима и тестовима, освоји 51
поен, студент се може ослободити полагања
испита (у овом броју поена најмање 15 мора
бити из одбрањеног Годишњег задатака);
Присуство предавањима и вежбама
искључиво уз ИНДЕКС
ГЕОДЕЗИЈА
За вежбе студенти морају имати:
Свеску А4 формата са исцртаном табелом
задатака на првој страни (табелу нацртати
према датом моделу),
Прибор за писње цртање и
Рачунар (џепни) са могућношћу рачунања
тригонометријских функција и претварања
угловних вредности изражених у степенима у
децимални облик
Испит се полаже писмено;

ГЕОДЕЗИЈА
ОЦЕЊИВАЊЕ
– 51 – 60п …………. 6
– 61 – 70п …………. 7
– 71 – 80п ….……… 8
– 81 – 90п …………. 9
– 91 – 100п ……...… 10
Оцену формира укупан број освојених поена :

– Одбрањен Годишњи задатак + I и II Самостални
задатак + I и II Тест, или
– Одбрањен Годишњи задатак + I и II Самостални
задатак + испит.
ГЕОДЕЗИЈА
Студентима који су прешли са студија на
Грађевинским факултетима, а који имају
урађене и оверене све вежбе из практикума за
геодезију са факултета, признају се вежбе уз
добијање 30 бодова и ослобађју се похађања
часова вежби и израде самосталних задатака.
Обавезни су да донесу на увид урађен елаборат
вежби са факултета или други доказ у
успешности израде вежби (евиденција из
индекса)
ГЕОДЕЗИЈА
Ако желе могу да раде планиране вежбе и
самосталне задатке, уз могућност освајања 40
бодова (као и остали студенти).
Обавезни су да полажу тестове (парцијалне
испите) или испит.
 Ако желе да им се евентуално призна оцена са
Факултета, дужни су да покрену прописану
процедуру признавања оцена са других
факултета или всоких школа.
ГЕОДЕЗИЈА
НАСТАВНЕ ТЕМЕ
 Предмет геодезије;
 Научни и практични циљеви геодезије
 Улога геодезије у планирању и изградњи
 Задаци геодезије у грађевинарству
 Облик и димензије земље
 Координате и координатни системи
 Извори геодетских информација
 Организација геодетске службе у Србији;
 Геодетске мреже
 Мерење углова
ГЕОДЕЗИЈА
 Мерење дужина
 Мерење висинских разлика
 Тачност геодетских резултата мерења
 Методе позиционирања тачака у простору
 Методе прикупљања података о простору у циљу
израде планова
 Основни појмови о картама;
 Геодетски планови;

ГЕОДЕЗИЈА
 Мерење на аналогним и дигиталним

геодетским плановима;
 Преношење грађевинског пројекта на терен.
Методе обележавања.
 Толеранције и тачност геодетског
обележавања;
 Геодетски радови при пројектовању, грађењу и
обележавању кружних кривина на терену;
 Рачунска кубатура маса;

1. УВОД
 Узајамна повезаност геодезије и грађевинарства
 Разлози за изучавање геодезије на овом студијском
програму су:
– упознавање са геодезијом као научном
дисциплином,
– упознавање са геодетским методама мерења и
просторног позиционирања,
– упознавање са врстама и типовима геодетских
података и других просторних информација,
– упознавање са улогом геодезије и просторних
информација у грађевинарству,
1. УВОД
– упознавање са изворима геодетских података и

начинима њиховог прибављања,
– коришћење геодетских података у пројектовању
и изградњи објеката, као и извођењу грађевинских
радова,
– упознавање са улогом и задацима геодетског
стручњака у фази пројектовања и изградње
објеката, као и извођењу грађевинских радова,...
 Геодетски подаци се у грађевинарству користе у
свим фазама пројектовања и извођења
грађевинских радова.
1.1 - ПРЕДМЕТ ГЕОДЕЗИЈЕ
 Геодезија:
гео – Земља и дезис – делити
 Геодезија је научна дисциплина која се бави
премером и приказивањем површи земље.
(Хелмерт, 1880.)
 Геодезија је дисциплина која се бави мерењем

и репрезентацијом Земље укључујући и њено
гравитационо поље у тродимензионалном
простору. (Vanícek and Krakiwsky, 1986)
 Геодезија је грана примењене математике која
одређује облике и површине великих делова
Земљине површине и облик Земље као целине;
змљомерство, тј. картографско приказивање
површине земље и појединих њених делова.
(Вујаклија)
 Геодетски премер је техничка дисциплина која
која одређује положај природних и вештачких
објеката на или испод Земљине површи, у
аналогном (карте и планови) или дигиталном
облику (3Д математички модели погодни за
компјутерску обраду и визуелизацију)
Инжењерски премер је процес мерења

линеарних и угловних величина на радилишту
у циљу израде планова ради коректног
лоцирања инжењерских објеката на терену.
 Инжењерска геодезија је грана геодезије која се

бави применама геодезије у инжењерско-
техничким областима, а посебно у
грађевинарству.

1.2. НАУЧНИ И ПРАКТИЧНИ ЦИЉЕВИ
ГЕОДЕЗИЈЕ
 Из наведених дефиниција геодезије произилазе

следће функције:
– позиционирање – одређивање положаја тачака
координатама A(YA, XA, HA):
– апсолутно;
– релативно.
– изучавање Земљиног гравитационог поља - неопходно за
трансформацију геодетских опажања извршених у физичком
простору у геометријски простор.

ГЕОДЕЗИЈЕ
Теоријске основе геодезије чине:

Математика:
 обезбеђује методе за обраду и анализу резултата
мерења;
 геодезија је примењена математика (геометрија
у простору);
Физика:
 мерења се обављају у физичком простору
(гравитационо поље, оптика, механика,
кретање електро-магнетних таласа,...);
ГЕОДЕЗИЈЕ
Информатика:
 алати за обрату, презентацију и експлоатацију
података прикупљених на терену (дигитални
планови, ДТМ, ...)
Унапређење техника геодетских мерења (Р.

Бошковић 18. век) увођењем:
контроле резултата мерења (сувишна мерења);
изравнање резултата мерења;

ГЕОДЕЗИЈЕ
Не постоје савршено тачна мерења и сва су

праћена грешкама мерења.
Да би повећали тачност, геодети исту

величину мере више пута (сувишним
мерењима се контролишу мерења и повећава
њихова тачност)
Поред велике пажње и савесности током

мерења неизбежно се јављају грешке које
умањују тачност резултата мерења.
ГЕОДЕЗИЈЕ
Пример
• Треба измерити дужину између тачака А и В и
одредити њену вредност по методи аритметичке
средине.
А d B
d1 = 328.532 m ; d2 = 328.525 m
d3 = 328.539 m ; d4 = 328.436 m

ГЕОДЕЗИЈЕ
• Представљањем мерења d1, d2, d3 i d4 на бројној
оси, уочава се блиско слагање између мерења d1,
d2 и d3, а резултат мерења d4 који је удаљен од
осталих резултата вероватно садржи грубу
грешку и одбацује се из обраде мерења.
d = (d1+d2+d3):3 = 328.532 m
(аритметичка средина)

1.3. ГЕОДЕЗИЈА И СРОДНЕ НАУЧНЕ
ДИСЦИПЛИНЕ
Из геодезије су се развиле следеће
дисциплине:
картографија – методе представљања
Земљине површи у рави и израда планова и
карата;
фотограметрија – израда карата и планова
на основу фотограметријских снимака :
 аерофотограметрија;
 терестричка фотограметрија;
 даљинска детекција.
 инжењерска геодезија – радови у
области пројектовања, изградње и
праћења изграђених објеката;
 катастар непокретности – јавни

инвентар непокретности

ГЕОДЕЗИЈА И СРОДНЕ НАУЧНЕ
ДИСЦИПЛИНЕ
 Геодетска метрологија је наука о геодетским
мерењима. Проучава:
 услове употребе мерних инструмената,
 методе за обраду података мерења,
 методе за умањење грешака мерења,
 методе мерења,
 методе за описивање тачности резултата
мерења.
 Мерење је скуп поступака који има за циљ

одређивање вредности мерене величине.
 У геодезији се првенствено мере:
 дужине,
 углови (хоризонтални и вертикални),
 висинске разлике,
 координате тачака (ГПС)
 Поред наведених мере се и друге величине које

утичу на тачност мерења (фрекфенција,
атмосферски параметри,..)

 Геодезија се бави мерењима и обрадом њихових
резултата у циљу израда планова, карата,
попречних и подужних профила, одређивање
координата и кота тачака.
 Тачност мерења је блискост слагања између
резултата мерења и истините вредности мерене
величине.
 Истините вредности су неодредиве (у противном
биле би резултат савршеног мерења)

 Мерења су праћена грешкама, а да би се оне
умањиле геодети примењују следеће методе:
1. контролу теренских мерења:
 мерење једне исте величне више пута;
 провера да ли резултати задовољавају
унапред постављене критеријуме (дозвољено
одступање);
2. Контрола обраде података и оцена

тачности резултата мерења.

1.4 УЛОГА ГЕОДЕЗИЈЕ У ПЛАНИРАЊУ
И ИЗГРАДЊИ
 „Закон о планирању и изградњи“ :
 катастарска парцела – основна катастарска
територијална јединица, део земљишта који се користи на
исти начин, чији је носилац права једно или више лица, а
чији је положај и облик приказан на плановима;
 грађевинска парцела - део грађевинског земљишта, са
приступом јавној саобраћајној површини, која је
изграђена или планом предвиђена за изградњу;
 претежна намена земљишта - начин коришћења
земљишта за више различитих намена, од којих је једна
преовлађујућа;

1.4 УЛОГА ГЕОДЕЗИЈЕ У ПЛАНИРАЊУ И
ИЗГРАДЊИ
 површина јавне намене – простор за уређење или изградњу
јавних објеката или јавних површина за које се утврђује
општи интерес, (улице, тргови, паркови и др.);
 грађевинско подручје - изграђени и уређени део насељеног
места, као и неизграђени део подручја планиран за
заштиту, уређење или изградњу објеката;
 бруто развијена грађевинска површина - збир површина
свих надземних етажа објекта, у нивоу подова свих делова
објекта – спољне мере ободних зидова (са облогама,
парапетима и оградама);
 индекс заузетости парцеле - однос габарита хоризонталне
пројекције изграђеног или планираног објекта и укупне
површине грађевинске парцеле, изражен у процентима;
ИЗГРАДЊИ
 индекс изграђености парцеле - однос (количник) бруто
развијене грађевинске површине изграђеног или
планираног објекта и укупне површине грађевинске
парцеле;
• регулациона линија - линија која раздваја површину
одређене јавне намене од површина предвиђених за друге
јавне и остале намене;
• грађевинска линија - линија на, изнад и испод површине
земље и воде до које је дозвољено грађење основног
габарита објекта и
• обухват плана - просторно или административно одређена
целина за коју је предвиђена израда неког просторног или
урбанистичког плана у склaду са законом.
ИЗГРАДЊИ
 Просторни планови су:

Просторни план Републике Србије,
Регионални просторни план,
Просторни план јединице локалне самоуправе и
Просторни план подручја посебне намене.
 Урбанистички планови су:

Генерални урбанистички план,
План генералне регулације и
План детаљне регулације.

ИЗГРАДЊИ
План детаљне регулације садржи нарочито:
границу плана и обухват грађевинског подручја;
поделу простора на посебне целине и зоне;
намену земљишта;
регулационе линије улица и јавних површина и грађевинске линије
са елементима за обележавање на геодетској подлози;
нивелационе коте улица и јавних површина (нивелациони план);
трасе, коридоре и капацитете за саобраћајну, енергетску,
комуналну и другу инфраструктуру;
правила уређења и правила грађења по целинама и зонама;
економску анализу и процену улагања из јавног сектора;
локације за које је предвиђена израда урбанистичког пројекта
графички део.
ИЗГРАДЊИ
 Урбанистичко-технички документи за
спровођење планских докумената су:
урбанистички пројекат,
пројекат препарцелације и парцелације и
пројекат исправке граница суседних парцела.
 Саставни делови сваког просторног плана и
урбанистичких планова су :
правила уређења,
правила грађења и
графички део.
1.5 ЗАДАЦИ ГЕОДЕЗИЈЕ У ГРАЂЕВИНАРСТВУ
 Задатак геодезије је просторно позиционирање
природних и вештачких објеката и појава на
Земљиној површи и дистрибуирање податаке, до
којих долази, свим заинтересованим
корисницима.
 За планирање и пројектовање неопходно је да се

поседују прецизне и поуздане информације о
локацији будућег објекта (геодетски планови).
 сви грађевински објекти који се пројектују морају
се поставити на пројектовани просторни положај,
а када се заврше унесу у садржај геодетских
планова.
 Неопходно је да будући грађевински стручњаци
познају основе геодезије због:
 упознавање са геодезијом као научном дисциплином,
 упознавање са геодетским методама мерења и просторног
позиционирања,
 упознавање са врстама и типовима геодетских података и
других просторних информација,
 упознавање са улогом геодезије и просторних информација у
грађевинарству,
 упознавање са изворима геодетских података и начинима
њиховог прибављања,
 коришћење геодетских података у пројектовању и изградњи
објеката, као и извођењу грађевинских радова и
 упознавање са улогом и задацима геодетског стручњака у фази
пројектовања и изградње објеката, као и извођењу грађевинских
радова.
Геодетски подаци се у грађевинарству користе у
свим фазама пројектовања и извођења грађевинских
радова .

Геодетски радови у грађевинарству, се могу
поделити на:
радове у оквиру претходних радова,
радове у току израде технчке документације,
радове у току реализације пројекта и
радове током експлоатације и одржавања изграђених
објеката.
 Геодетски радови се састоје из:

 припреме и израде геодетских подлога за потребе у
оквиру претходних радова и израде техничке
документације,
 радови на преношењу пројектованог решења на терен и
праћење реализације пројекта у свим фазама,
 снимање изведеног стања након реализације пројекта и
 испитивање стабилности тла и деформација објеката у
току њихове експлоатације и одржавања.
За потребе пројектовања и израде

техничке документације израђују следећи
типови геодетских подлога:
 катастарско-топографски планови (аналогни и
дигитални),
 наменски геодетски планови за пројектовање
ванстандардних размера (1:50, 1:100, 1:200 и друге),
 ортофото планови (најчешће дигитални),
 дигитални модели терена (ДМТ) и
 посебне скице и прикази који с добијају геодетским
мерењима.
 Геодетски радови у грађевинарству се одвијају
кроз следеће фазе:
 израда нових или ажурирање постојећих геодетских
подлога за пројектовање (израду идејног и главног
пројекта);
 постављање нове или провера и допуна постојеће
геодетске мреже у подручју планираног градилишта;
 дефинисање услова и тачности за пренос пројектованог
објекта на терен и израда пројекта обележавања;
 геодетско обележавање пројектоване геометрије
објекта у простору на терену и
 праћење понашања (хоризонталних померања и слегања)
објекта у току његове градње и током експлоатације.
 Пројекат геодетских радова за реализацију
неког грађевинског пројекта садржи:
 геодетске подлоге са нанешеним пројектованим
објектом;
 посебне делове у крупнијој размери са посебно важним
детаљима пројектованог објекта са свим неопходним
подацима;
 геодетске подлоге (планове) са нанетим
инфраструктурним објектима, пратећим објектима,
путевима и улицама у непосредном окружењу
градилишта;
 елаборат експропријације (ако се она спроводи);
 подаци о расположивим геодетским мрежама са
координатама тачака;
 неопходни подаци за геодетско обележавање
пројектованог објекта на терену;
 подаци за обележавање граница грађевинске парцеле,
грађевинске и регулационе линије;
 подаци за обележавање приступних саобраћајница,
зграда и свих пратећих објеката;
 начин контроле обележавања главних тачака и оса
пројектованог објекта;
 неопходни подаци за монтажу и контролу свих
монтажних конструкција на објекту (ако их има);
 спецификација неопходних стручњака, инструмената,
прибора и материјала за реализацију пројекта и
 предмер и предрачун свих геодетских радова на
реализацији грађевинског пројекта.
 Сви радови на реализацији неког грађевинског

пројекта, његовој каснијој експлоатацији и
одржавању могу се груписати у следеће групе:
пројектовање,
грађење,
експлоатација и
ревитализација.
1.6 ГЕОДЕТСКИ ПОДАЦИ У ГРАЂЕВИНСКИМ
РАДОВИМА
Реализација грађевинског пројекта дели се на:
планирање и израда идејног пројекта,
израда главног пројекта (пројектовање),
изградња објекта (извођење грађевинских радова),
израда пројекта изведеног стања и
праћење објеката у току експлоатације.
За потребе планирања и израде идејног пројекта
се користе:
топографске карте;
геодетски планови (ситнијих размера) и
остали геодетски подаци.
РАДОВИМА
За израду главног пројеката се користе:
геодетски планови крупнијег размера;
дигитални модели терена и
остали геодетски подаци.
У току изградње објеката користе се:

срачунати подаци из елабората обележавања,
геодетски подаци који се преузимају са пројекта
Пројекат обележавања чине подаци који се
добијају рачунским путем на основу података
садржаних у пројекту и теренских геодетских
података.
РАДОВИМА
 За израду пројекта изведеног стања се користе
постојећи подаци о координатама тачака
геодетских мрежа и расположива званична
геодетска документација се ажурира са
новонасталим стањем на терену, односно у коју
треба да се унесу настале промене.
 Праћење објеката у току експлоатације се обавља
перманентним цикличним високопрецизним
геодетским мерењем посебно одређених тачака
објеката. За ове потребе се користе посебно
пројектоване геодетске мреже и резултати
претходних циклуса геодетских мерења.

Predavanjе 1

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Predavanjе 1

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

ГЕОДЕЗИЈА

Недељни фонд часова: 4 часова (2 + 2)

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 2

Присуство вежбама је обавезно !!

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 3

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 4

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 5

 У току семестра се раде два самостална

Термин израде самосталних задатака ће бити

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 6

На крају семестра се полаже испит (за

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 7

Предиспитне обавезе чине:

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 8

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 9

Завршене вежбе, без евиденције о активности

Испит се полаже писмено;

Оцену формира укупан број освојених поена :

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 17

 Мерење на аналогним и дигиталним

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 18

– упознавање са изворима геодетских података и

 Геодезија је дисциплина која се бави мерењем

Инжењерски премер је процес мерења

 Инжењерска геодезија је грана геодезије која се

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 23

 Из наведених дефиниција геодезије произилазе

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 24

Теоријске основе геодезије чине:

Унапређење техника геодетских мерења (Р.

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 26

Не постоје савршено тачна мерења и сва су

Да би повећали тачност, геодети исту

Поред велике пажње и савесности током

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 28

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 29

 катастар непокретности – јавни

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 31

 Мерење је скуп поступака који има за циљ

 Поред наведених мере се и друге величине које

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 33

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 34

2. Контрола обраде података и оцена

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 35

12.10.22 ВИСОКА ГРАЂЕВИНСКО- 36

 Просторни планови су:

 Урбанистички планови су:

 За планирање и пројектовање неопходно је да се

 Геодетски радови се састоје из:

За потребе пројектовања и израде

 Сви радови на реализацији неког грађевинског

У току изградње објеката користе се:

You might also like