Академија струковних студија Косовско МетохијскаОдсек Звечан

Семинарски рад
Хидроелектране
Електране и разводна постројења 2

Студент Професор
Жељко Миловановић 08/2020 мр. Д. Милосављевић
 Садржај

1. Увод
2. Историја
3. Воденичко коло и воденица
4. Прве хидроелектране
5. Литература
 1. Увод

Хидроелектрана је постројење у којем се потенцијална

енергија воде најпре претвара у кинетичку енергију њеног
струјања, а потом у механичку енергију вртње врата турбине
те, коначно у електричну енергију у електричном генератору.
Хидроелектрану у ширем смислу чине и све грађевине и
постројења, које служе за прикупљање (акумулирање),
довођење и одвођење воде (брана, захвати, доводни и
одводни канали, цевоводи итд.), претворбу енергије (водне
турбине, генератори), трансформацију и развод електричне
енергије (расклопна постројења, далеководи) те за смештај и
управљање целим скупом (стројарница и сл).
Хидроелектрана је постројење у којем се потенцијална енергија воде
најпре претвара у кинетичку енергију њеног струјања, а потом у
механичку енергију окретање врата турбине те, коначно у електричну
енергију у електричном генератору. Хидроелектрану у ширем смислу
чине и све грађевине и постројења, које служе за прикупљање
(акумулирање), довођење и одвођење воде (брана, захвати, доводни и
одводни канали, цевоводи итд.), претварање енергије (водне турбине,
генератори), трансформацију и развод електричне енергије (расклопна
постројења, далеководи) те за смјештај и управљање целим скупом
(стројарница и сл).
 2. Историја

Хидроелектрана је постројење у којем се потенцијална

енергија воде најприје претвара у кинетичку енергију
њезиног струјања, а потом у механичку енергију вртње
вратила турбине те, коначно у електричну енергију у
електричном генератору. Хидроелектрану у ширем смислу
чине и све грађевине и постројења, које служе за
прикупљање (акумулирање), довођење и одвођење воде
(брана, захвати, доводни и одводни канали, цјевоводи итд.),
претворбу енергије (водне турбине, генератори),
трансформацију и развод електричне енергије (расклопна
постројења, далеководи) те за смјештај и управљање целим
скупом (стројарница и сл).
 3. Воденичко коло и воденица

Хидроенергија се свудa користила. У Индији се користило воденичко

коло и воденица, као и у Римском Царству, за млевење жита у брашно. У
Кини се воденице користе још од династије Хан.

Хидроенергија се користила у Римском Царству и за рударство, а

састојало се у поткопавању планине великим количинама воде, која је
довођена путем акведуката с оближњих планинских река. Исти
акведукти рабљени су у испирању великих количина злата. Та се метода
користила у рудницима Лас Медулас у Шпанији, Великој Британији, и
не само за вађење злата, него и за олово и коситар. Касније се то развило
у хидраулично рударење, што је кориштење млазова воде високог тлака,
за испирање стена и седимената, посебно присутно за време златне
грознице у САД.
Воденичко коло висине 13 метара
 4. Прве хидроелектране

Током 1770.-тих француски инжењер Бернард Форест де Бéлидор

издаје књигу Архитектура хидраулике, која описује хидрауличне
стројеве с хоризонталном и вертикалном оси. Крајем 19. века,
развијени су први електрични генератори, што је отворило могућност
изградње првих хидроелектрана. Године 1881. прорадила је прва
хидроелектрана која је производила истосмерну електричну струју,
године 1895. на слаповима Ниагаре прва модерна хидроцентрала
почела је производити измјеничну електричну струју, што означава
велику победу Теслина скупа изменичне струје, који, за разлику од
Едисонова, омогућава пријенос великих количина електричне
енергије на даљину. Давне 28. коловоза 1895., пуштена је у погон прва
хрватска хидроелектрана Јаруга, која је друга најстарија
хидроелектрана у свету и прва у Еуропи.
 5. Закључак

Хидроелектране су есенцијално битне за нашу људску

цивилизацију и егзистенцију. Свакодневно се
снабдевамо ресурсима које добијамо помоћу
хидроелектрана и оне су неопходна ставка у данашњој
привреди. Требамо их чувати и више улагати.
 6. Литература
• https://hr.wikipedia.org