ТИПОЛОГИЈА

СРЕДЊОВЕКОВНИХ
ИСТОРИЈСКИХ ИЗВОРА
Средњовековни наративни извори у најужем смислу

1. Компендији античке историје

 Еутропије (-396/7) – преглед римске историје од Ромула
до смрти Јовинијана 364, писан на захтев цара Валенса.
 Иако паганин, задржава објективност
 Популаран, преведен на грчки
 Дело му наставља Павле Ђакон (до 541.)
 Еутропијев и Павлов текст продужује Ландолф Мудри
до цара Лава V Јерменина
 Опис Јулијана Апостате
2. Светске хронике
 Јевсевије из Цезареје (-340)
 Дело: “Општа историја”
 Пореклом највероватније из Палестине
 Епископ Цезареје 314. године
 Наклоњен аријанству, али враћен у Цркву 325. у Никеји
 “Vita Constantini”
 “Хронолошки ступци” - од Авраама до Константина (324.
године) - данас изгубљено:
 Први део - потпуно изгубљен
 Други део - сачуван у латинском преводу
 Продужује га Јероним до битке код Једрена (378)
 Проспер Тирон (-463)
 Аквитанац
 секретар папе Лава Великог
 сарадник Августина против пелагијанаца
 Написао Epitoma de chronicon - прераду и допуну
Јевсевија до вандалског освајања 455.
 Од 425. године има самосталну вредност - Проспер
пише на основу личнних сећања (пример)
Црквене историје
 Циљ писања: доказ Божијег учешћа у историјским
дешавањима
 Јевсевије из Цезареје
 Историја цркве у 10 књига
 До 324. године
 Приступ библиотекама, јавним, али и приватним архивима
 Оригинал - грчки, латински превод- Тираније Руфин, продужио
до 395.
 Сулпиције Север (-420)
 Дело: Historia Sacra
 Хронолошки: до 400. године
 Изоставио део који се тиче догађаја из Новог
завета
 Пример Сулпицијановог писања - текст о
сузбијању Присцилијанове (гностичке) јереси
 Павле Орозије (-420)
 ученик и пријатељ св. Августина.
 Написао црквену историју насловљену Историја
против пагана јер узвраћа на паганске оптужбе да су
хришћани криви за пад Рима 410.
 Веома угледно дело – преведено на англосаски (по
налогу Алфреда Великог) и арапски (у 10. веку у
Кордовском калифату, користи Ибн Халдун у 14.
веку).
 Пример писања: приказ владавине краља Валије
 Олдерик Витал (-1142)
 монах у Нормандији
 Написао црквену историју по налогу свог опата,
који је желео историју њиховог манастира, али
се дело претворило у историју Француске и
Енглеске.
Анали (летописи)
 Почињу да се пишу у 8. веку у облику белешки уз

ускршње таблице. Мали анали – кратке белешке уз саме

таблице. Велики анали – опширније, засебно писане
белешке.
 Велики анали Франачке (Annales regni Francorum) – 741–

829; неке белешке редиговао Ајнхард.

 Annales Bertiniani – 830–882; баве се западном Франачком,

последњи део пише Хинкмар, архиепископ Ремса.

 Annales Fuldenses – 839–887; баве се источном Франачком.
 Анали франачког краљевства
 „Велики лоршки анали“ по манастиру Лорш, наводном месту
настанка или „Ајнхардови анали“по имену Ајнхарда, њиховог
наводног аутора
 Обе хипотезе побијене
 Писци: анонимни монаси
 Прва редакција: латински са упливима варваризама
 Друга редакција: бољи стил, могућ Ајнхардов утицај
 У настојању да увелича краља Карла Великог, први хроничар је
пропустио читав низ догађаја: не спомиње пораз Франака
у Ронсевалском кланцу 778. и устанак Пипина Грбавог 792, а пораз
од Саксонаца у бици код Зинтела 782. проглашава победом Франака.
 http://www.thelatinlibrary.com/annalesregnifrancorum.html
Gesta
 Дела црквених и световних личности

 Претеча је Liber pontificalis: зборник биографија папа

писаних од 6. века, редигован 887. и поново 1431.

Генеалогије (родослови)
 У почетку кратке белешке о рођењу, венчању и смрти

 Касније, нарочито у Фландрији - књижевни жанр

 Основна идеја: родоначелник породице да се повеже са

неком познатом личношћу (Капети са Каролинзима,

Немањићи са Ликинијем, Лазар са Немањићима)
Врсте историјских извора које се ослањају на
античке узоре

 Каролиншка ренесанса подстиче писање историја

по узору на античке (од 9. в.)
 Нитард (-844)
 Оснивач књижевне врсте историја
 Редак световњак међу писцима овог доба
 Написао историју подела синова Лудвига
Побожног
 Узори: Тацит и Салустије
 Није објективан, политички мотивисан спис
 Биографије
 Ајнхард (-840)
 обнављач жанра са биографијом Карла Великог
 Узор му је Светоније и његова биографија Августа
 Асерије (-909)
 биограф Алфреда Великог.
 Сугерије (-1151)
 биограф Луја VI.
 Отон Фрајзиншки (-1158)
 биограф Фридриха Барбаросе.
 Из Ајнхардове биографије Карла Великог:
Тела бејаше велика и јака, стаса висока, али не преко реда; висина му је
била, колико се зна, седам стопа; чело му је било округло, очи веома велике и
живе, нос нешто већи него осредњи, прилично просед, лице ведpo и весело.
Због тога му је стас био угледан и достојанствен, и кад је седео и кад је
стајао, премда је био широка и кратка врата, овелика стомака; то је прикрила
складност осталих удова. Корак му бејаше чврст, а цело држање тела
мужевно, глас, додуше јасан, али није баш одговарао обличју тела; здравље
му је било добро, само што га је четири године пре смрти често спопадала
грозница; на крају је и на једну ногу храмао. Па и онда је више радио по
свом нахођењу нe­ro по савету лекара, које је готово мрзео, јер су му
саветовали да се у јелу одрекне печења, на које је био навикао, и да се
привикне на кувано месо. Непре-стано се бавио јахањем и ловом; то му је
било урођено, јер тешко ћеш на свету наћи иједан народ, који би се у том
умећу могао мерити с Францима. Ужитак му је била пара воде, што је од
природе била топла; вежбао је тело честим пливањем, у којем је био толико
вешт, да, с правом, не би могао никога држати врснијим.
Аутобиографије
 Августин

 Исповести
 Виберт из Ножана (-1121)
 Гиралд из Камбреа (-1223)
 цар Карло IV (-1378) – аутобиографија која иде
до 1340 - пример аутобиографије у позном
средњем веку
 Из Августинових Исповести:

 „Duboki ponor je čovek…lakše je izbrojati vlati njegove kose nego

promene njegovog srca“
 „Tražio sam način da zavolim, toliko sam voleo ideju da volim“

 „Šta mi je bliže ako ne ja sam“

 „U čoveku postoje mesta za koja čak ni čovekov duh ne zna“

 „Tražio sam poreklo zla i nisam našao rešenje“

 „Sve što jeste, jeste dobro“

 „Šta je vreme? Ako me niko ne pita, znam. Ali ako me pitate i ako

pokušam da objasnim – ne znam“

 „Gde bi moje srce moglo pobeći od moga srca? Gde bih mogao

pobeći od samoga sebe?“