Franc Šubert

1797-1828
BIOGRAFIJA
 Franc Peter Šubert (nem. Franz Peter Schubert;
Beč, 31. januar 1797 — Beč, 19. novembar 1828) je
bio austrijski kompozitor, koji se smatra
poslednjim majstorom bečke klasične škole. Franc
Šubert je jedan od najranijih pobornika muzičkog
romantizma.
BIOGRAFIJA
 Franc Peter Šubert (nem. Franz Peter Schubert;
Beč, 31. januar 1797 — Beč, 19. novembar 1828) je
bio austrijski kompozitor, koji se smatra
poslednjim majstorom bečke klasične škole. Franc
Šubert je jedan od najranijih pobornika muzičkog
romantizma.
BIOGRAFIJA
 I pored toga što je umro u 31 godini života, napisao je oko 630 solo
pesama (kompozicija), devet simfonija, među kojima je najpoznatija
Nedovršena simfonija, sonate, kvartete, nekoliko opera i mnoga druga
dela. Šubert se ubraja u najnadarenije kompozitore 19. veka.
NEDOVRŠENA SIMFONIJA

 Nedovršena simfonija (nem. Unvollendete) je jedno od najpoznatijih

Šubertovih simfonijskih dela. Muzikolozi se ne slažu oko razloga zašto Šubert
nije završio simfoniju, iako je rad na njoj započeo 6 godina pre svoje smrti.
Simfonija ima dva stava - postoji samo fragment trećeg stava
 Simfonija s postojeća dva stava je premijerno izvedena 17. decembra 1865. u
Beču, dirigent je bio Johan fon Herbek
 Veći deo života Šubert je proveo u Beču u materijalno skromnim prilikama, a
izdržavao se kao učitelj muzike. Afirmisao se u umetničkom krugu prijatelja koji
su od 1823. priređivali privatne koncerte zvane „šubertijade“, posvećene njegovoj
muzici.
 Za vreme života nije dobio priznanje za svoj rad.
 Šubert je rođen u Himelpfortgrundu (danas deo Alsergrunda), predgrađu Beča
31. januara 1797. Njegov otac Franz Teodor Šubert, učitelj, bio je sin
moravskog seljaka, a njegova majka Elizabet (rođena Viec), kćerka šleskog
majstora bravara, pre braka radila je kao kućna pomoćnica. Franc Teodor je
imao ukupno četrnaestero dece, petoro njih je preživelo.
 U svojoj šestoj godini, Šubert je počeo da prima redovne instrukcije od oca, a godinu
dana kasnije je upisan u očevu školu. U to vreme je počelo i njegovo formalno muzičko
obrazovanje.
 Otac ga je učio osnovama violine, nije bio muzički obrazovan
 U sedmoj godini ga je podučavao Mihael Holzer, orguljaš i vođa zbora crkve u
Lixtentalu.
 Svirao je violu u gudačkom kvartetu, te je većinu svojiih prvih kompozicija
napisao za ovaj sastav.
 U novembru 1808. je postao učenik na „Štatkonvikt“ (carskoj bogosloviji) preko
horske školarine.
 Tu je Šubert upoznao Mocartove uvertire i simfonije
 Jedan od važnih muzičkih uticaja dolazio je od pesama Johana Rudolfa
Cumstiga, koji je bio važan kompozitor pesama toga vremena, koje je Šubert
hteo da „modernizuje“
 Šubertovo prijateljstvo sa Spaunom započelo ja na Štatkonviktu i trajalo je
čitavog života.
 Šubertu su povremeno dopuštali da diriguje orkestrom Štatkonvikta, a Salijeri
je odlučio da ga privatno uči muzičkoj kompoziciji i teoriji
 Na kraju 1813, napustio je Štatkonvikt, i vratio se kući na studije u
Normalhauptšulu gde je učio da postane učitelj. Godine 1814. počinje da radi u
očevoj školi sa najmlađim učenicima. Tokom dve godine rada kao učitelj, i dalje
je nastavio privatnu obuku o kompoziciji kod Salijerija. Salijeri ga je naučio o
muzici više nego svi ostali. Rastali su se 1817. godine.
 Godine 1814. je Šubert je upoznao mladu sopranistkinju Terezu Grob, kćerku
lokalnog proizvođača svile i za njen glas napisao nekoliko liturgijskih dela
(najpoznatija su Salve Regina i Tantum Ergo).
 Šubert je hteo da je oženi, ali je bio sprečen strogim zakonima o braku iz 1815.
koji su zahtevali od mladoženje da dokaže kako ima sredstva za uzdržavanje
porodice.
 Jedna od najproduktivnijih Šubertovih godina bila je 1815. u kojoj je komponovao
više od 20.000 taktova muzike, od čega je više od polovine bilo za orkestar
 Značajne promene dogodile su se u Šubertovom životu 1816.
 Šober, student iz dobrostojeće porodice pozvao je Šuberta da se useli u kuću
njegove majke. Predlog je došao u vreme kada je odbijen za radno mesto u
Ljubljani i kada je odlučio da ne radi u očevoj školi.
 Do kraja godine postao je gost u Šoberovom domu. Pokušavao je da poveća
prihode dajući muzičke časove, ali je brzo odustao i posvetio se
komponovanju.
 Veći deo dela iz tog vremena je neobjavljen, ali su rukopisi i kopije kružile
među prijateljima i poštovaocima.
 1817. Šober je predstavio Šuberta Johanu Mihaelu Voglu, uglednom baritonu
dvadeset godina starijem od Šuberta. Vogl za kojega će Šubert napisati brojne
pesme postao je jedan od glavnih promotera Šuberta u bečkim muzičkim
krugovima.
 Kasno 1817. Šubertov otac dobio je novo radno mestu u školi u Rosau, Šubert
se pridružio ocu i nevoljno se posvetio učiteljskim dužnostima.
 Šubert je proveo leto 1818. kao učitelj muzike u porodice Johana Karla
Esterhazjata u njegovom dvorcu u Željezovcama (tada Austrija, danas
Slovačka). Podučavao je sviranju klavira i pevanju njegove dve kćerke Mari i
Karolin, za relativno dobru platu. Posao mu nije oduzimao previše vremena te
je tokom boravka komponovao. U to vreme je napisao svoju svetski poznatu
kompoziciju Vojni marš broj 1. u D-duru.
 Njegove veće muzičke kompozicije (osim njegovih misa) izvodio je samo
amaterski orkestar u Gundelhofu, grupa koja je izrasla iz zabava kvarteta u
njegovom domu.
 Godine 1822. upoznao je nemačkog kompozitora Karl Marija fon Vebera i
Betovena, ali iz tih poznanstava nije se puno izrodilo.
 Iako preokupiran pozorištem i kasnije svojim službenim dužnostima, Šubert je
pronašao vremena za pisanje velikog broja kompozicija. Završio je Misu br. 5
(D. 678), a 1822. započeo je rad na delu koje najviše pokazalo njegovu zrelu
ličnu muzičku viziju, VIII simfonija u h-molu, „Nedovršena Simfonija“.
 Usred kreativne aktivnosti njegovo zdravlje se narušilo. Službeni razlog smrti
bila je tifoidna groznica, iako su iznesene i druge teorije. Kasno u leto 1828.
posetio je dvorskog lekara, koji je potvrdio njegove sumnje da je neizlečivo
bolestan te da će verovatno ubrzo umreti.
 Šubert je preminuo u Beču u svojoj 31. godini, 19. novembra 1828. u stanu
svog brata Ferdinanda. Poslednje muzičko delo koje je želeo da čuje bio je
Betovenov Gudački kvartet br. 14 u cis-molu, op. 131. U skladu sa vlastitim
željama pokopan je kraj Betovena, čoveka kojem se divio, na seoskom groblju
u Veringu.
HVALA NA PAŽNJI