7.

Дан – „Маркова раван“ – видиковци Увца

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B0+%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD+-+%D0%A3%D0%B2%D0%B0%D1
%86,+Unnamed+Road,+%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B5,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D
1%86+%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0,+Ursule+Bb,+Dru%C5%BEini%C4%87e,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.3495208,19.9552381,14.18z/data=!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x4
 7. Дан – „Маркова раван“ – видиковци Увца
Видиковац Молитва један је од најлепших видиковаца у Србији. Припада Специјалном резервату
природе Увац, месту које је последњих година постало симбол српског туризма. Видиковац Молитва
је један од многобројних видиковаца, са којих се пружа нестваран поглед на прелепе меандре Увца,
то јест Увачко језеро, али управо он важи за најлепши.
Специјални резерват природе Увац је једно од ретких природних станишта белоглавог супа. Ова
ретка врста, чини резерват природе посебним. Уколико имате среће, видећете лет белоглавог супа
током посете, што ће причу учинити потпуном.

Специјални резерват природе Увац привлачи велики број љубитеља природе, авантуриста и
фотографа. Свако ко воли да путује Србијом, дефинитивно има уписано ово место на листи места
која је посетио. Уколико није, сигурно планира, а то довољно говори о томе колико је ово место
посебно.
 7. Дан – видиковци Увца – Тубића пећина

https://www.google.com/maps/dir/%D0%92%D0%B8%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D1%86+%D0%9C%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B0,+Ursule+Bb,+Dru%C5%BEini%C4%87e,+%D0%A1%D1
%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/Tubi%C4%87a+pe%C4%87ina,+%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.3455153,19.960882,14z/data=!3m1!4
b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x4757e613d7497735:0x9ebf7644029916d8!2m2!1d19.96176!2d43.3607733!1m5!1m1!1s0x4757e75481e51031:0x461928cbca44f002!2m2!1d19.9905963!2d43.3274762!3e0?entry=ttu
 7. Дан – видиковци Увца – Тубића пећина
Тубића пећина налази се око 5 км северозападно од Сјенице, у селу Лопиже, засеок Тубића.
Улаз пећине је на 1.020 м надморске висине, а излаз је изворски, уз само корито Уваца на 980 м
надморске висине.
Пећина је састављена из више канала чија је укупна дужина 1.929 м. Главни канал дужине 798 м
местимично пресеца Маљевански поток који се губи у још увек хидролошки активним доњим
слојевима.
После изградње бране на реци Увац, излазни део пећине је често плављен водама акумулационог
језера.
Пећина је богата пећинским накитом. Спада у спелеолошке објекте који су лакши за посете гостију и
могла би бити интересантна за туристичке туре.
 7. Дан – видиковци Увца – Тубића пећина
Шта обавезно видети
Због непрестане водене активности пећина се годинама сама декорише, па у њеним дворанама и
каналима можете видети:
Кречњачке терасе – у великом броју красе унутрашњост пећине која подсећа на дворски врт
Сталактите – може се видети обиље њих, али углавном мање форме
Сталагмите, саливе, драперије – пећински накит који у нешто мањем броју дискретно попуњава
простор
Језерца која настају у периодима веће хидролошке активности
Осим тога Тубића пећина је због промене нивоа воде увек пуна изненађења. Када је изграђена
брана и направљено вештачко Сјеничко језеро, њене промене постале су још израженије.

Цена улазнице
Специјали резерват природе „Увац“ организује обиласке читавог подручја. Сваки обилазак прати
неко од организатора туре, чувар резервата и често неко од спелеолошких стручњака. Цена
улазнице у резерват „Увац“: 100 динара за особе старије од 18 година, односно 50 динара за младе
од 8 до 18 година.
 7. Дан – Тубића пећина – манастир Куманица

https://www.google.com/maps/dir/Tubi%C4%87a+pe%C4%87ina,+%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0
%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%9A%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D
1%86%D0%B0,+%D0%92%D1%80%D0%B1%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.2281833,19.7297355,11z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x4757e75481e51031:0x4
 7. Дан – Тубића пећина – манастир Куманица
Манастир Куманица припада Епархији милешевској Српске православне цркве. Налази се између
Пријепоља и Бијелог Поља и Сјенице, тачније налази се на територији општине Сјеница у селу
Врбница у долини реке Лим уз саму железничку пругу и магистрални пут, на граници Србије и Црне
Горе.
Прво писано помињање манастира везује се за 1514. годину. Среће се Куманица на два места у
Крушевском поменику. Ту је 1580. године преписан један "Пролог" руком јеромонаха Висариона, а
1604. године приложено му је јеванђеље. У рушевинама су сачувани делови плоча за које се
поуздано тврди да потичу из раздобља од краја 13. до средине 15. века, али је простор на северној
страни манастира уништен при градњи железнице, па је поузданије датовање првобитне цркве
онемогућено. Претпоставља се да је златно доба живота манастира било у другој половини 16. и
током 17. века. У оближњем селу Врбници имао је манастир три њиве у свом поседу.
Манастир Куманица је доживео урушавање и запуштење у другој половини 18. века.[1] Тада су из
манастира однете свете мошти Св. Григорија и Св. Харалампија.[2] Мошти светаца узели су Пржићи
из Бијелог Поља, са намером да их дају цркви Св. Николе (на Светој Гори - прозван "Григоријат").
Али тражили су половину прихода од прилога који буде народ давао, током поклоњења
светитељима. Када су то калуђери одбили, "Пржићи су исекли мошти на комаде и тако их
продавали".[3] По другом извору, дате су већ изломљене мошти на чување Бијелопољцу Антонију
Симоновићу, 1700. године.[4]
Александар Дероко је 1926. године затекао манастирску цркву у рушевинама. Тада су извршена
прва снимања и направљен је цртеж основе цркве, а касније је (1933) допунио Ђорђе Бошковић,
претпостављајући да црква потиче из 16-17 века.