2.

Дан – Манастир Добрун – Плажа Љубави

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%BD,+%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%BD/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B0+
%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8+%2F+Pla%C5%BEa+Ljubavi,+M5,+Vi%C5%A1egrad+73240/@43.752633,19.3962715,16z/data=!3m1!4b1!4m13!4m12!1m5!1m1!1s0x4758464822dcca3b:0x1d5eaddd534f25dc!2m2!1d19.3983086!2d43.7566015!1m5!1m1!1s
0x475845b74bc1dab9:0x15c322e52185c69b!2m2!1d19.4058874!2d43.7506479?entry=ttu
2. Дан – Манастир Добрун – Плажа Љубави
Миленко Говедарица, власник једне од плажа које се сматрају посебно атрактивним, доказ је да није
потребно много, већ пре свега жеља и воља да се направи нешто лепо.
Плажа Љубави, како ју је назвао, удаљена је око 10 километара од града Вишеграда и налази се на
реци Рзав.
Обиље ентузијазма и жеља да се свима омогући уживање у природним лепотама, којима овај крај
обилује, биле су Миленкове звезде водиља. А ако не желите да пливате, можете пешачити и
истраживати иначе изузетно богато окружење.
Идеално место за љубитеље природе
Иако је у плану и изградња камп-приколица, у које би могли да се сместе посетиоци, Миленко не крије
да жели да прошири понуду и на историјске знаменитости краја, с обзиром да се у близини налазе
остаци старог града Добруна.
Током 15. века, Град проклете Јерине, како се још назива и Добрун, био је један од
најзначајнијих. Поред жупног храма, постојале су и карауле. Укупно њих три. Данас се са главног пута
виде само њихови остаци, иако су, колико је познато, дубровачки трговци некада живели у посебном
предграђу овог старог града.
Поред остатака Добруна, око Плаже љубави је и феноменална природа. Купање је овде безбедно, јер
је река Рзав углавном плитка и без брзака и изузетно чиста.
 2. Дан – Плажа Љубави - Ћиро

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%BD,+%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%BD/%D0%9F%D0%BB%D0%B0%D0%B6%D0%B0+
%D1%99%D1%83%D0%B1%D0%B0%D0%B2%D0%B8+%2F+Pla%C5%BEa+Ljubavi,+M5,+Vi%C5%A1egrad+73240/@43.752633,19.3962715,16z/data=!3m1!4b1!4m13!4m12!1m5!1m1!1s0x4758464822dcca3b:0x1d5eaddd534f25dc!2m2!1d19.3983086!2d43.7566015!1m5!1m1!1s
0x475845b74bc1dab9:0x15c322e52185c69b!2m2!1d19.4058874!2d43.7506479?entry=ttu
 2. Дан – Плажа Љубави – Ћиро
„Шарганска осмица“ – Од „Ћире“ до „Носталгије“
Некада…
Ова пруга ила је жила куцавица и веза Европе са Јадранским морем. Од Београда до
Дубровника и Зеленике,      ускоколосечном пругом од 760 мм, од 1925. до 1974.године кроз
тунеле, преко мостова и кроз планинске усеке саобраћао је чувени воз „Ћира“ остављајући за
собом препознатљиви мирис дима парне локомотиве..
Сада…
Део ове пруге на релацији од станице Шарган Витаси до Мокре Горе, који представља
јединствено градитељско дело, отргнут је од заборава и чувеном “Шарганском осмицом“
поново одјекује клапарање вагона и писак парњаче музејског воза „Носталгија“.
Од Мокре Горе до станице Шарган Витаси “Носталгија” пролази кроз 22 тунела, преко пет
мостова, савладава висинску разлику од 300 метара и све то на укупној раздаљини од 15.440
метара.
За време вожње путници имају прилику да са неког од пет видиковаца сагледају богатство и
лепоту природе овога краја.
2. Дан – Плажа Љубави – Ћиро
 2. Дан – Ћиро – пећина, мост, језеро
На раскрсници према манастиру Вардишта, постоји пећина (близу плаже) као и мост и језеро
 2. Дан – пећина, мост, језеро - Дражевина

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%BD,+%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%BD/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81
%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3+%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0+%D0%94%D0%BE%D0%B1%D1%80%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%A0%D0%B8%
D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0,+PC73%2B6VQ,+Dobrunska+Rijeka/@43.7348787,19.3804039,14z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x4758464822dcca3b:0x1d5eaddd534f25dc!2m2!1d19.3983086!2d43.7566015!1m5!1m1!1s0x47584703aaaaaaab:0xf19992bedb1e8a9e!2
 2. Дан – пећина, мост, језеро - Дражевина
Споменик Дражи Михаиловићу се налази у засеоку Дражевина, село Добрунска Ријека, у општини
Вишеград, на три колометра од манастира Добрун, и тринаест километара од Вишеграда. Споменик
је подигнут на месту где је Драгољуб Михаиловић 13. марта 1946. године ухапшен, а његови
пратиоци побијени.
Дражевина је мали засеок у селу добрунска ријека.
2. Дан – Дражевина – манастир и капела Вардиште

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3+%D0%9D%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0+%D0%94%D0%BE%D0%B1
%D1%80%D1%83%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D0%A0%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0,+PC73%2B6VQ,+Dobrunska+Rijeka/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%
B5%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B5%D0%B3+%D1%83+%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B5%D0%BC+%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%82%D1%83,+QC3X%2
2. Дан – Дражевина – манастир и капела Вардиште
Манастир Вазнесења Господњег се налази у Доњем Вардишту на путу Вишеград-Ужице. Смјештен
је у долини између Белог и Црног Рзава у подножју планине Варде. У саставу манастира се налази
парохијски дом, конак и гостинске собе, монашке келије, иконописачка и радионица за шивење.
Црква Вазнесења Господњег је грађена од 1991. до 1996. године. Храм је освештао митрополит
дабробосански Николај 21. јула 1996. године. Исте године је основана вардишка парохија
издвајањем из добрунске парохије. Манастир је настањен монахињама од августа 2007. године.
У близини манастира у мјесту Ваган (Бијело Брдо) се налази дрвена капела која датира из 1870.
године. Поред капеле, у Вардишту се налази и спомен-костурница коју су у спомен на погинуле
синове и њихове саборце у Првом свјетском рату подигли Јосиф и Стана Матковић. Спомен-
костурница је освештана на Видовдан 1932. године.
Капела и спомен-костурница у Вардишту је капела која је направљена као помен за 440 бораца
погинулих у Првом светском рату. Налази се у Вардишту, на граници између Србије и Босне и
Херцеговине. Капела је изграђена од армираног бетона и изгледом подсјећа на пирамиду. Висока је
осам метара. Испод капеле се налази костурница у којој су сачувани амблеми из неких значајних
битака које су вођене близу саме капеле.
2. Дан – манастир и капела Вардиште – Мокра Гора

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%92%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B0+%D0%93%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%9A%D0%B5%
D0%B3+%D1%83+%D0%94%D0%BE%D1%9A%D0%B5%D0%BC+%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%82%D1%83,+QC3X%2BVM6/Mokra+Gora,+Srbija/@43.7662276,19.4380333,13z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x475847e4e25fe0d1:0x
b89569a6f79bb5df!2m2!1d19.4491405!2d43.7546739!1m5!1m1!1s0x47583632940863a5:0xeece427bcc243207!2m2!1d19.5120382!2d43.7939168!3e0?hl=bs-BA&entry=ttu
2. Дан – манастир и капела Вардиште – Мокра Гора
Мокра Гора је живописно планинско село које се налази у западним пределима Србије. Славу је
стекла због тога што је окружена незаборавним крајолицима две најлепше српске планине,
смештена на пола пута између Таре и Златибора.
Завичајни дани Мокре Горе су традиционална манифестација која се сваке године организује крајем
јуна. Замишљен је као фестивал који окупља становнике Мокре Горе који су отишли из села и оне
који су још увек ту. Захваљујући занимљивим садржајима, манифестација је прерасла у туристички
догађај који сваке године посећују туристи из свих крајева земље, па чак и иностранства. На овој
новој сеоској светковини демонстрирају се старе вештине, оживљавају обичаји, излажу предмети
традиционалне занатске производње као и ткани и плетени производи женске домаће радиности.
Читав догађај употпуњен је незаобилазним кулинарским специјалитетима овог краја, сиром,
кајмаком и пршутом, и препознатљивом музиком трубача.
Оно што Мокру Гору чини посебно атрактивном дестинацијом јесте непосредна близина популарних
туристичких центара. Уколико путујете аутомобилом, можете успут посетити и многа друга
интересантна места, попут оближњих планина Таре и Златибора или све траженијег Перућачког
језера. Издвојили смо неколико предлога шта вреди обићи на овим околним дестинацијама, међу
којима су нека од најлепших места за одмор у Србији.
 2. Дан – Мокра Гора – Златибор

https://www.google.com/maps/dir/Mokra+Gora,+Srbija/%D0%97%D0%BB%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%B1%D0%BE%D1%80,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.7860848,19.5154941,12z/data=!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x47583632940863a5:0xee
ce427bcc243207!2m2!1d19.5120382!2d43.7939168!1m5!1m1!1s0x47582f8f84661877:0x43364460a56d557c!2m2!1d19.6982165!2d43.7304492!3e0?hl=bs-BA&entry=ttu
 2. Дан – Мокра Гора – Златибор
Златибор већ деценијама поносно заузима водеће место међу туристичким дестинацијама у Србији.
Широк спектар садржаја и могућности које ова планина обећава учинио ју је увек посећеним
местом, и у зимском и у летњем периоду. Ски-центар Торник најпосећенија је атракција планине.
Зими он је средиште свих спортова на снегу, док се лети овде можете опробати у читавом широком
распону активности, од шетње и јахања до екстремних спортова. Неколико драгуља природе и
богато културно-историјско добро чине ову планину посебно занимљивом.

Шта видети на Златибору?

Испланирајте свој одмор на најпосећенијој планини Србије уз помоћ савета у нашем блогу: Шта
обићи на Златибору.

Стопића пећина, Водопад Гостиље, Музеј Старо село у Сирогојну, Голд гондола, најдужа
панорамска жичара на свету, Златиборско језеро, Тара, Тара - Бањска стена
 2. Дан – Златибор – Ужице

https://www.google.com/maps/dir/Kraljeve+Vode,+Srbija/U%C5%BEice,+Srbija/@43.7916976,19.6888597,12z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x47582f8f84661877:0x43364460a56d557c!2m2!1d19.6982165!2d43.7304492!1m5!1m1!1s0x4759d34266ef8b59:0x58e8ff863b5b6
aab!2m2!1d19.842471!2d43.8555729!3e0?hl=bs-BA&entry=ttu
 2. Дан – Златибор – Ужице
Ужице лежи на обалама реке Ђетиње. Очуване су средњовековне рушевине тада већ врло важног
града. Ужице је било седиште партизанске армије у јесен 1941. године. 1946. године име је
промењено у Титово Ужице у част Јосипа Броза Тита, а старо име је враћено 1992. године.

Ужице је велики центар металне и индустрије машина и гајења воћа. Административни центар
истоимене општине и Златиборског округа.
Ужице је град са богатом историјом. На главном тргу се налазе библиотека и позориште. У центру су
и редакције новина, телевизијских и радио станица, као и неколико издавачких кућа. Народни музеј
отвара врата културном и историјском благу града, а изложба овог блага приказује векове богате
историје Ужица. Налази се на источној страни главне градске улице.

У граду постоји много статуа и споменика посвећених ужичким херојима, посебно у источном делу
града, под називом Доваре. Ужичка гимназија је једна од најстаријих високошколских установа у
Србији. У близини гимназије налази се неколико основних и средњих образовних установа. Милутин
Ускоковић, ужички писац, признат је као аутор првог модернистичког романа у Србији.
 2. Дан – Ужице – манастир Рујан

https://www.google.com/maps/dir/U%C5%BEice,+Srbija/Monastery+Rujan,+Vrutci,+Srbija/@43.8707561,19.7291939,13z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x4759d34266ef8b59:0x58e8ff863b5b6aab!2m2!1d19.842471!2d43.8555729!1m5!1m1!1s0x475832e12a3658a9:0x7a4fae
9a72566eda!2m2!1d19.7013695!2d43.8516438!3e0?hl=bs-BA&entry=ttu
 2. Дан – Ужице – манастир Рујан
Налази се под планином Пониквама, на реци Биоски (тј. Ђетињи). Смештен је у атару села Врутци,
код Ужица, на десној обали истоименог језера. Манастирски храм посвећен је светом
Великомученику Георгију. Порекло имена Рујан је од биљке руј, која расте у долини реке Ђетиње.
По њој је читава област, као и манастир добила име, Рујно.
У порти манастира сахрањен је епископ жички Хризостом Столић (1939—2012).Богати манастирски
поседи и приходи од "бање" су довели до тога да он доживи процват. Та манастирска бања звала се
"Биоштанска Бања". Манастир има посебан значај за срспку културу. У њему је настала и радила
прва штампарија у Средњовековној Србији. Монах Теодосије, је 1536. и 1537. године, штампао
чувено Рујанско Четворојеванђеље, у импровизованој техници, у дуборезу израђеним словима.
Међутим, Турци су убрзо открили штампарију, спалили је, а манастир уништили. Преживели монаси
су пребегли у манастир Рачу. Постоји и претпоставка да је манастир пострадао и 1608. године.
Манастир су Срби масовно походили до Кочине крајине (1788) да би од тад запустео. Земљиште су
присвојили Турци из Биошћа. До 1856. године срез се звао по њему Рујански, као и претходно
кнежина тог имена.
По једном запису из 1857. године, од манастирске цркве је остао само камен часне трпезе, а
стубови однесени и узидани у зграду медресе (муслиманске средње школе) у Ужицу. По изградњи
бране „Врутци” на Ђетињи 1980. године, манастир је потопљен након формирања вештачког језера
Врутци