5.

Дан – манастир Жича - Маглич

https://www.google.com/maps/dir/Manastir+%C5%BDi%C4%8Da,+%C5%BDi%C4%8Da,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8
%D1%98%D0%B0/@43.6549989,20.5510352,13z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x4757aa0b920885c5:0x8af04689b54c1cb3!2m2!1d20.6460521!2d43.6952568!1m5!1m1!1s0x4757ae8af108eadb:0xb691817cf9be8140!2m
2!1d20.5357917!2d43.6137391!3e0?entry=ttu
 5. Дан – манастир Жича - Маглич
Маглич је средњовековни замак у ибарској клисури, 20 km јужно од Краљева. Смештен је на врху
брда, око кога Ибар прави оштру окуку чиме подножје брда окружује са три стране. Заравњени
плато на ком је утврђење подигнуто уздиже се неких стотинак метара од дна клисуре и јединог
караванског пута који је повезивао Моравску долину и Косово поље. Средином 2006. године је
тврђава привремено била затворена за посетиоце због иструнулости дрвених платформи у кулама
које би могле попустити под човечијом тежином, а сама тврђава је ноћу осветљења, чиме привлачи
додатну пажњу пролазника магистралног пута.
Не зна се када је Маглич подигнут, али се сматра да га је највероватније подигао Урош I после
монголских продора, да би спречио продор нових најезди кроз Ибарску клисуру, односно да би
заштитио прилаз својој задужбини Сопоћанима и Немањиној Студеници са те стране.
Друга претпоставка је да га је почетком XIII века подигао Урошев отац Стефан Првовенчани да би
заштитио своју задужбину Жичу и Студеницу.
Развој српске средњовeковне државе и њено померање ка југу, допринели су да Маглич изгуби на
значају, као утврђење у срцу државе далеко од граница и потенцијалних освајача. Зато није ни чудо
да је у њему било седиште српског архиепископа Данила II. Он је из Маглича управљао, како
црквеним тако и државним пословима, а унутар града је организовано писање црквених књига.
Нема података о паду Маглича у турске руке, али је он у прикључен Османској царевини
непосредно или одмах након турског уласка у Смедерево 20.06. 1459. када и цела српска
деспотовина.
 5. Дан – Маглич – манастир Студеница

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9C%D0%B0%D0%B3%D0%BB%D0%B8%D1%87,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%A1%D1%8
2%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+Unnamed+Road,+%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.5359792,20.4933387,12z/d
ata=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x4757ae8af108eadb:0xb691817cf9be8140!2m2!1d20.5357917!2d43.6137391!1m5!1m1!1s0x4757b49aec881e5d:0x5b1990b6cf2d8d4a!2m2!1d20.5316786!2d43.4866074!3e0?entry=ttu
 5. Дан – Маглич – манастир Студеница
Манастир Студеница је мушки манастир Српске православне цркве. Основао га је 1186. године
српски жупан Стефан Немања.[1] Године 1206. на место игумана долази принц Растко — у
монаштву први архиепископ српски, Свети Сава — и под његовим старатељством Студеница
постаје културни, уметнички, медицински и духовни центар српске државе.
Замишљена као својеврсни маузолеј родоначелника династије Немањић, Богородичина црква
данас чува мошти великог жупана Стефана Немање, велике жупанице Ане (Анастасије) Немањић,
првог српског краља, Стефана Првовенчаног и краља Стефана Радослава. Као један од најстаријих
и највећих српских средњовековних манастира, Студеница представља непокретно културно добро
Републике Србије и споменик културе од изузетног значаја. УНЕСКО је 1986. године уврстио
Студеницу у листу Светске баштине човечанства. Често се наводи као први у рангу, и најугледнији
српски манастир.
Немањин трећи син, Сава Немањић, пренео је 1207. године мошти свога оца из Хиландара у
Студеницу, где су положене у већ припремљену гробницу. Свети Сава је над очевим моштима
измирио своју завађену браћу, Стефана и Вукана Немањића. Под његовим старатељством,
Студеница је постала политички, културни, медицински и духовни центар средњовековне Србије. Он
је управо ту написао Студенички типик, у ком је задао устројење монашког живота у манастиру
Студеница.
 5. Дан – манастир Студеница – Савине испоснице

https://www.google.com/maps/dir/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%BF%D1%80%D0%B0
%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B8+%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%A1%D1%82%D1%83%D0%B4%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+Unnam
ed+Road,+%D0%91%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0+36343,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0+%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B
0+%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+30,+%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%BE,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.5055276,20.4805776,14z/data
 5. Дан – манастир Студеница – Савине испоснице
Горња Савина испосница, као и Доња Савина испосница представљају непокретно културно добро
као споменик културе.
Испосницу је подигао Свети Сава после свог повратка са Хиландара, у коју се повлачио за време
постова где се у миру и тишини молио. По предању, Свети Сава управо у испосници пише
Студенички типик и Житије Светог Симеона, а средњовековни записи откривају да је он у
недоступној клисури установио читаву преписивачку школу из које су потекле књиге исписане
српским језиком и ћирилицом да пруже народу највеће благо – просвету. [1]

До Горње Савине испоснице се стиже шумском стазом која у првом делу пролази кроз бујну шуму и
пролазећи поред Доње Савине испоснице, она се сужава на стазу не ширу од једног метра, која се
налази између литице и дубоке провалије. После проласка кроз дрвену капију, указује се
вишеспратна испосница, која је залепљена на литицу, до које води уска стаза и дрвени наткривен
мост. У средњем веку мост је имао улогу да рушењем спречи долазак непријатеља у испосницу.

Омања црква посвећена Светом Ђорђу и келије Горње испоснице су затворене када монаха нема у
њима, осим једне просторије коју крију једноставна дрвена врата без ознака. Ту је Савина пећина у
којој се светац по предању подвизавао и Савино буре – извор заштићен зидом с прозорчићем кроз
који ходочасници дугом кутлачом захватају воду која се користи као лек.
 5. Дан – Савине испоснице - Рашка

https://www.google.com/maps/dir/%D0%93%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%B0+%D0%A1%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B0+%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+30,+%D0%A1%D
0%B0%D0%B2%D0%BE%D0%B2%D0%BE,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.4064686,20.4080475,11z/data
=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x4757b16abc0fa291:0xe1e65832e6b48501!2m2!1d20.4698521!2d43.526277!1m5!1m1!1s0x4756306092c4f453:0x2dcf0c3b8cdeab88!2m2!1d20.6150936!2d43.2863993!3e0?entry=ttu
 5. Дан – Савине испоснице - Рашка
Рашка представља општину која се налази на југозападу Србије, између Копаоника и Голије, на
рекама Ибар и Рашка. Овај градић један је од простора који на најбољи начин чувају српску
традицију и дух старих времена. У њему се налазе значајни културно-историјски споменици и важни
списи, као што је манастир Градац и фототипско издање Мирослављевог јеванђеља.Излетишта – У
непосредној близини манастира Градац налази се излетиште Очна Бања, познато но извору воде
која је погодна за лечење очних болести. Излетиште је прелепо уређено а у њему се налазе и
садржаји за децу као што су тобогани и љуљашке. Због тога ћете овде увек видети велики број
породица. На само 9 километара од Рашке у близини манастира Старе Павлице налази се
излетиште Изворак. У јарузи у којој се налази ово излетиште слива се вода са четири извора. На
овом локалитету одржава се Сабор изворне српске песме и сабор беседе и здравице.
Верски објекти – Ако вам је приоритет традиција и верски туризам онда нема бољег места за посету
од Рашке. Прелепи манастири Кончул, Градац, Стара и Нова Павлица налазе се на територији
Рашке. Овде ћете наићи на неке од необичних светиња као што је Црквиште у Паклењу ( црква која
је потпуно укопана у земљу ) црква Свете Петке у Јарандолу и црква светог Петра и Павла у Бинићу.
Једна од најлепших цркава, црква Светог Саве у Супњу подигнута је 2002. године а њена изградња
још увек траје.
Културно-историјске знаменитости – Постоји велики број културно-историјских знаменистости које
би требало посетити ако се нађете у Рашки, а ми ћемо навести три локације које не смете заобићи.
У питању су средњовековни град Бревник, кућа Курслулића из XИX века ( зграда центра за културу )
и спомен собу Рашка ратна престоница краљевине Србије 1915, подигнуту на стогодишњицу
боравка краљевске владе у Рашки.
 5. Дан – Рашка – манастир Петрова црква

https://www.google.com/maps/dir/%D0%A0%D0%B0%D1%88%D0%BA%D0%B0,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0+%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%8
5+%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B0+%D0%9F%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0+%D0%B8+%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B0+%D1%83+%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%83,+Slava+Ra%C
5%A1kovi%C4%87a+147,+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.219483,20.4887345,12z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!
1s0x4756306092c4f453:0x2dcf0c3b8cdeab88!2m2!1d20.6150936!2d43.2863993!1m5!1m1!1s0x475628f4f42ac6ad:0x3651ece2816f811a!2m2!1d20.5275427!2d43.1613477!3e0?entry=ttu
 5. Дан – Рашка – манастир Петрова црква
Црква Светих апостола Петра и Павла.
Петрова црква у Расу, код Новог Пазара (пуним називом: црква Светих апостола Петра и Павла),
представља најстарији споменик црквене архитектуре на простору Србије и првобитно је седиште
рашке епископије. Црква се налази 2 km северно од центра Новог Пазара, а према до сада
познатим писаним изворима потиче из 4. века, али је вероватно и старијег датума. Што је чини
најстаријом у Европи.[тражи се извор] Црква се налази у склопу насеља "Дежевски пут" односно
"Постење«
Историја цркве, када је реч о времену њене изградње, а касније и обнове није у потпуности извесна.
Приликом археолошких ископавања која су на локалитету цркве спроведени 1956. године, на
дубини од 2 метра пронађен је кнежевски тимулус из 5. века п. н. е. који је садржао грчке вазе,
сребрно посуђе, златан накит израђен техником филиграна и гранулације и велику количину
стаклених и ћилибарских зрна која се данас налазе у Народном музеју у Београду. Мада није у
потпуности прецизно, сматра се да се на месту данашње цркве смењивао пагански храм,
ранохришћански храм и средњовековна црква. У унутрашњости цркве је пронађен јак темељни зид
кружног облика, а у северозападном делу цркве римски жртвених са очуваним натписом: „Славним
боговима и богињама овог места — Марко Викторин Урцијан бенефициариј одужи се“. Постојање
ових артефаката даје места нагађањима да је на месту цркве постојао римски храм. Остаци
пронађени на локалитету сведоче да је црква више пута разарана, а данашњи облик цркве
највероватније води порекло из 6. века и представља израз ранохришћанске, односно византијске
архитектуре.