6.

Дан – манастир Петрова црква – манастир Ђурђеви ступови

https://www.google.com/maps/dir/%D0%A6%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0+%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85+%D0%B0%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B0+%D0%9F%D0%B5%D1%82
%D1%80%D0%B0+%D0%B8+%D0%9F%D0%B0%D0%B2%D0%BB%D0%B0+%D1%83+%D0%A0%D0%B0%D1%81%D1%83,+Slava+Ra%C5%A1kovi%C4%87a+147,+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%B0%
D1%80,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8+%D0%A1%D1%82%D1%83%D0%BF
%D0%BE%D0%B2%D0%B8,+%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8+%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8,+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%8
0,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.1564712,20.4984774,15z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x475628f4f42ac6ad:0x3651ece2816f811a!2m2!1d20.5275427!2d43.1613477!1m5!1m1!1s0x4756290
0407e2297:0x49202e92464267bb!2m2!1d20.4976961!2d43.1661125!3e0?entry=ttu
 6. Дан – манастир Петрова црква – манастир Ђурђеви ступови
Ђурђеви ступови су манастир Српске православне цркве, посвећен Светом Ђорђу који се налази на
брду изнад Новог Пазара, у Старом Расу. Ђурђеви ступови су један од најстаријих српских
манастира.[1] Манастир је подигао велики жупан Стефан Немања у првим годинама после ступања
на престо великог жупана (изградња је завршена 1171. године)[1], а црква је осликана око 1175.
године[1]. Ктиторски натпис Стефана Немање у Ђурђевим Ступовима из 1170/1171. године је један
од ретких споменика тога доба који је датиран, а представља важно сведочанство о почецима
српске писмености. Манастир је уврштен у Светску културну баштину и под заштитом је УНЕСКО-
а[1]. Манастир постоји већ преко 845 година, а од тога је 300 година у рушевинама и 40 година се
обнавља. Данас је манастир великим делом обновљен[1]. У манастиру живе 4 монаха и 2
искушеника.
О посебном значају манастира, поред старих биографских текстова, говори и изузетан положај
манастира подигнутог на самом врху истакнутог узвишења, као и особена архитектура цркве Светог
Ђорђа са две куле-столпа/ступа који су дали каснији назив и цркви и манастиру – Ђурђеви ступови.
Слично архитектонско решење, прилично необично за православне цркве Балкана, има још само
доста мања Богородичина црква у Доњој Каменици, у којој су, међутим, оба предња торња
сачувана.

Ступ – представља пространији комад обрадивог земљишта у поседу владара, властеле, или
црквених институција, који су га непосредно искоришћавали. Зато се може рећи да су ступови били
део властелинске резерве, обрађиван бесплатним радом зависног становништва.
 6. Дан – манастир Ђурђеви ступови – Нови Пазар

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8+%D0%A1%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8,
+%D0%82%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8+%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8,+%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80,+%D0%A1%D1%80%D0%
B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.1511402,20.4883658,14z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1
m1!1s0x47562900407e2297:0x49202e92464267bb!2m2!1d20.4976961!2d43.1661125!1m5!1m1!1s0x4756283de66eab45:0x2ea7623f36196cd8!2m2!1d20.5181368!2d43.1406733!3e0?entry=ttu
6. Дан – манастир Ђурђеви ступови – Нови Пазар
Постанак Новог Пазара пада у доба успостављања турске власти у Рашкој области. Испод старога
града Раса, средишта старе српске државе Рашке и Немањине престолнице, развило се најкасније
у доба Вука Бранковића тржно место које се звало Трговиште, а налазило се на месту данашњег
локалитета званог Пазариште. У оближњем старом железном руднику Глухавици (Глуха Вас), Турци
су још од 1396. имали свога кадију и своју царину на територији Вука Бранковића. Оближње старо
Трговиште помиње се 1451. као трг српскога деспота. Турци су под султаном Мехмедом II узели
Трговиште од деспота Ђурђа (1456), а 1459, када су Турци заузели Деспотовину, у старом
Трговишту се помиње турски субаша, док се 1461. у истом месту помиње и турски кадија.[1] Тада је
поред старог Трговишта, које су Турци називали Ески Базар (тур. Eski Bazar; Старо Трговиште,
односно Стари Пазар) већ постојало и ново Трговиште, које су Турци називали Јени Базар (тур. Yeni
Bazar; Ново Трговиште, односно Нови Пазар). Временом, последњи назив је преовладао и ушао у
општу употребу.
 6. Дан – Нови Пазар – Стари Рас

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9D%D0%BE%D0%B2%D0%B8+%D0%9F%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D0%A0%D0%
B0%D1%81,+%D0%A1%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%87%D0%B5%D0%B2%D0%BE,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.12566,20.4220113,13z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x4756283de66eab45:
0x2ea7623f36196cd8!2m2!1d20.5181368!2d43.1406733!1m5!1m1!1s0x13532b5c9e9a2f27:0xf04927c27a396426!2m2!1d20.416029!2d43.128376!3e0?entry=ttu
 6. Дан – Нови Пазар – Стари Рас
Стари Рас је српски средњовековни град (тврђава) и средишња престоница српске средњовековне
државе Рашке. Остаци тврђаве налазе се на локалитету Градина изнад Старог Трговишта (Пазаришта),
на удаљености од 11 km западно од Новог Пазара. Као споменик културе од изузетног значаја, тврђава
Рас припада комплексу споменика у који се поред саме Градине са подграђем (Старо Трговиште, односно
Пазариште), убрајају и Градина у Постењу, Рељина градина, стара црква у Напрељу и латинска црква у
Постењу. Градина са Старим Трговиштем (Пазариштем), заједно са оближњом епископском црквом
Светих апостола Петра и Павла и манастирима Сопоћани и Ђурђеви ступови представљала је историјско
језгро српске средњовековне државе Рашке, чије је име било изведено управо из назива тврђаве Рас.
Споменички комплекс Старог Раса се заједно са манастиром Сопоћани почевши од 1979. године налази
на УНЕСКО-вој листи Светске баштине као обједињена заштићена целина под називом Стари Рас и
Сопоћани.
Место на коме је смештена тврђава Рас има богату историју која сеже до бронзаног доба. На том месту
се налазило римско војно утврђење, а током касноантичког периода саграђени су објекти за становање и
базилика. Име Рас највероватније води порекло од назива античког утврђења Арса коју помиње
византијски историчар Прокопије у 6. веку. Средњовековни Рас се први пут помиње у делима византијског
цара Константина VII Порфирогенита, који је поменуо ову тврђаву у склопу казивања о борбама између
Срба и Бугара крајем 9. века. У периоду од IX до почетка 12. века утврђење запоседају најпре Бугари, а
потом наизменично Срби и Византијци. Од краја XII века и током 13. века Рас је био политички и културни
центар српске државе и престоница првих владара из династије Немањића. Током XIV и у првој половини
15. века значај града у политичком смислу опада, али у исто време, услед развоја трговине, добија на
економском значају што доводи до богаћења његових становника и убрзаног развоја трговачког подграђа
(старо Трговиште). Град су 1455. године освојиле Османлије, а оснивањем оближњег Новог Пазара
почиње полако опадање његовог значаја.
 6. Дан – Нови Пазар – Стари Рас
Музеј Рас
Основан је 1952. у самом центру Пазара на Житном тргу. Обухвата области историје, етнологије,
археологије, оријенталистике, примењене уметности и још много тога везано за овај крај.
Проглашен је за институцију од националног значаја. Препорука уколико сте у граду.
Чувени османлијски војсковођа Иса-Бег- Исаховић, подигао је утврђење у XВ веку. Данас се уздиже
у центру Новог Пазара, са чувеном Кулом мотриљом која се види са градских улица, народном
библиотекон “Доситеј Обрадовић” која се налази унутар зидина, али и летњом позирницом где се
током лета одржавају разне манифестиације и концерти. Нажалост, тврђава је само делимично
очувана, џамија која се налазила унутар тврђаве – срушена је, а исту судбину доживели су још једна
кула и поједини бедеми.
Алтун – алем џамија
Право ремек – дело исламске архитектуре, саграђена почетком XВИ века, под заштитом је државе.
Најупечатљивија је џамија у Новом Пазару те најпосећенија.
Лејлек џамија
Најстарија џамија у Новом Пазару, потиче из XВ века. Мени лично јако симпатична. Доста мања од
Алтун – алем џамије, али ништа мање шармантна.
 6. Дан – Нови Пазар – Стари Рас
Амир – агин хан
Некадашњи хан Амир – аге, по својој лепоти истиче се у низу здања у Новом Пазару. Не зна се са
сигурношћу када је саграђен, али се верује да је током XВИИ века. Под заштитом је државе. Ово
здање је служило за преноћиште путника трговаца као и њихових каравана. Данас се користи у
угоститељске сврхе.
Себиљ
Новопазарски Себиљ је фонтана са две чесме, саграђен 2010. по узору на онај у Сарајеву. Важан
сегмент османске културе, где су на трговима постојале сличне чесме, на којима се свако жедан
могао напојити. Потичу из Арабије, касније Османлијског царства са којим су дошле до Балкана и
Европе.
 6. Дан – Стари Рас – манастир Сопоћани

https://www.google.com/maps/dir/%D0%A1%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0+%D1%81%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%9A%D0%BE%D0%B2%D0%B5%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0+%D0%BF%D1%80%D0%B5
%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D0%B8+%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4+%D0%A0%D0%B0%D1%81,+203,+%D0%A1%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%87%D0%B5
%D0%B2%D0%BE,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%A1%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8,+204,+%D0%94
%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.1204382,20.3876736,15z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x13532b5c9e9a2f27:0xf04927c27a396426!2m2!1d20.416
 6. Дан – Стари Рас – манастир Сопоћани
Данас је тешко прецизирати када су Сопоћани подигнути. Највероватнија је претпоставка да је
манастир подигнут у другој половини владавине краља Стефана Уроша I, највероватније око 1260.
године. До оваквог закључка се дошло заобилазним путем, с обзиром да је сасвим поуздан закључак
да је живопис манастира настао шездесетих година 13. века. Током периода османлијске власти, у 17.
веку, манастир је значајно страдао, а обновљен је у првим деценијама 20. века.
Након обнове Сопоћани су једно време били женски манастир. После доласка десет монаха и
искушеника из манастира Црна Река 1996. године манастир поново постаје општежитељни, као и што
је био у средњем веку. Данас манастир броји тридесет монаха и искушеника.
Припада Епархији рашко-призренској Српске православне цркве. Као целина представља непокретно
културно добро као споменик културе од изузетног значаја.
Проблем тачног одређивања године оснивања манастира додатно компликују још две композиције са
ликовима краља Стефана Уроша I и принчева Драгутина и Милутина. Прва композиција, на источном
и јужном зиду припрате, приказује Уроша и Јелену који прилазе Богородици на трону са малим
Христом на коленима. Испред Уроша је млади Драгутин који му досеже до прстију, а испред Јелене
стоји млађи и нижи Милутин. Према овоме, композиција је вероватно насликана око 1261. године, с
обзиром да је познато да се Драгутин родио око 1251. године. Друга композиција, са ликовима
Стефана Немање и Стефана Првовенчаног као монаха и краља Стефана Уроша I са моделом цркве у
руци, приказује Драгутина као младића од двадесет година који се својом висином изједначио са
својим оцем. Проблем датирања ове композиције је увећан услед чињенице да су све фигуре
насликане, на новом другом слоју малтера који је прекрио претходни. Према Драгутиновом узрасту,
ова фреска је можда насликана око 1271. године, али сигурно не после 1276. године с обзиром да је
Урош представљен као краљ са круном на глави.
 6. Дан – манастир Сопоћани - Сјеница

https://www.google.com/maps/dir/%D0%9C%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80+%D0%A1%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D0%B8,+204,+%D0%94%D0%BE%D1%99%D0%B0%D0%BD%D
0%B8,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.1861721,20.0620412,11z/data=!3m1!4b1!4m14!
4m13!1m5!1m1!1s0x13532afc1fa39ffb:0x95a82cd250ef918a!2m2!1d20.3739167!2d43.1181667!1m5!1m1!1s0x4757de16791c62d9:0xfd17808eb8a8110b!2m2!1d20.0060475!2d43.2722034!3e0?entry=ttu
 6. Дан – манастир Сопоћани - Сјеница
Сјеница се први пут помиње 1253. године у повељи краља Уроша Немањића као место на
дубровачком путу, где су пристајали и плаћали царину дубровачки трговци. У сјеничком крају се
налази место Царичина где је био летњиковац царице Јелене, жене цара Душана Силног.
Ослобођење Сјенице Срби су покушали током Бечког рата, између 1688. и 1690, као и 1737. године,
оба пута у сарадњи са аустријском војском. Због свог геостратешког и политичког положаја у 19.
веку Сјеница је сматрана веома важном тачком, па су према њој биле усмераване војне операције,
тако је било и у Првом српском устанку којим је руководио Карађорђе. На Ђурђевдан 1809. године
Карађорђеви устаници су боравили у Сјеници и делимично је ослободили од Турака. Сјеница им је
била успутна станица на путу ка Новом Пазару и Рогозни.
Сјеница је градско насеље у Србији у општини Сјеница у Златиборском округу
 6. Дан – Сјеница – „Маркова раван“

https://www.google.com/maps/dir/%D0%A1%D1%98%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0,+%D0%A1%D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%9A%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B1%D0%B0+%D0%9C%D0%B0%D1%8
0%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0+%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D0%BD+-+%D0%A3%D0%B2%D0%B0%D1%86,+Unnamed+Road,+%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BD%D0%B8%D1%9B%D0%B5,+%D0%A1%
D1%80%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B0/@43.3051264,19.9570081,13z/data=!3m1!4b1!4m14!4m13!1m5!1m1!1s0x4757de16791c62d9:0xfd17808eb8a8110b!2m2!1d20.0060475!2d43.2722034!1m5!1m1!1s0x4757e70673506ee9:
0xf5271063bfeff52b!2m2!1d19.9879405!2d43.337008!3e0?entry=ttu