OSTALI

KONSENZUALNI
KONTRAKTI
Locatio conductio, societas, mandatum
Locatio conductio
 Locare – staviti na raspolaganje
 Conducere – odvesti
Locatio conductio rei


 D.19.2.25.1 (GAIUS libro decimo ad edictum provinciale):

 Qui fundum fruendum vel habitationem alicui locavit....
 (Ko zemljište radi obrade ili kuću u svrhu stanovanja da u
zakup (najam)...


 D.19.2.19.1 (ULPIANUS libro trigesimo secundo ad

edictum):
 Si quis dolia ... locaverit....”
 (Ako neko da u najam burad za vino ....)

Locatio conductio operarum
 Pauli Sent. 2.18.1:
 Homo liber, qui statum suum in potestate habet, et
peiorare eum et meliorem facere potest: atque ideo
operas suas diurnas nocturnasque locat.
 (Slobodan čovek koji je sam sebi gospodar može
svoj položaj i pogoršati i poboljšati, pa prema tome
može iznajmiti svoju radnu snagu i po danu i po
noći.)

Locatio conductio operis faciendi
 D.19.2.59 (IAVOLENUS libro quinto Labeonis
posteriorum):
 Marcius domum faciendam a Flacco conduxerat:
 (Marcije je ugovorio da će sazidati kuću Flaku:)


 D.19.2.25.7 (GAIUS libro decimo ad edictum

provinciale):
 Qui columnam transportandam conduxit....
 (Ako je neko ugovorio da će prevesti stub...)
Zadaci:

 Navedi koji bi tip locatio conductio (prema

pandektističkoj odnosno modernoj terminologiji) bili
sledeći pravni poslovi:
 Petar je ugovorio s Markom da će mu dati svoga roba
Stiha da mu ovaj pomogne u berbi grožđa uz naknadu.
 Petar je ugovorio s Markom da ga on podučava u
sviranju harfe uz naknadu.
 Petar je ugovorio s Markom da njegovog sina nauči
obućarskom zanatu.
 Petar je ugovorio s Markom da će on, Petar, po
Markovim instrukcijama kopati kanal pored njegove
kuće.
ZOO:

 Zakup
 Član 567 (Pojam)
 (1) Ugovorom o zakupu obavezuje se zakupodavac da preda određenu stvar zakupcu na upotrebu, a ovaj se obavezuje da mu
za to plaća određenu zakupninu.
 (2) Upotreba obuhvata i uživanje stvari (pribiranje plodova), ako nije drukčije ugovoreno ili uobičajeno.


 Ugovor o delu
 Član 600 (Pojam)
 Ugovorom o delu poslenik (preduzimač, izvođač radova) obavezuje se da obavi određeni posao, kao što je izrada ili opravka
neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog rada i sl, a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu.


 Zakon o radu:
 Ugovor o radu
 Član 30.
 1.Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
 2. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i poslodavac.
 3. Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik.

Locatio conductio i emptio venditio

 D.19.2.2.pr. (GAIUS libro secundo rerum cottidianarum):

 Locatio et conductio proxima est emptioni et venditioni
isdemque iuris regulis constitit: nam ut emptio et venditio
ita contrahitur, si de pretio convenerit, sic et locatio et
conductio contrahi intellegitur, si de merecede convenerit.
 (Locatio i conductio najbliži je kupovini i prodaji i
podvrgnut je istim pravnim pravilima. Naime kao što se
kupovina i prodaja zaključuju tako što se postiže saglasnost
o ceni, tako se isto smatra da je zaključen locatio i
conductio kada je postignut sporazum o zakupnini.)

 D.19.2.22.3 (PAULUS trigesimo quarto ad edictum):
 Quemadmodum in emendo et vendendo naturaliter concessum est quod pluris sit minoris
emere, quod minoris sit pluris vendere et ita invicem se circumscribere, ita in locationibus
quoque et conductionibus iuris est:
 Kao što je pri kupovini i prodaji prirodno dopušteno da se ono što više vredi kupuje za manju
cenu, a što manje vredi prodaje za veću, te da se tako (u pregovaranju) izbegava istina, tako se
isto pravo primenjuje i kada se nešto daje u zakup (najam) ili uzima u zakup.


 D.19.2.23 (HERMOGENIANUS libro secundo iuris epitomarum):

 I zato se posle zaključenja ugovora o zakupu ne može tražiti njegov poništaj iz razloga što je
ugovorena zakupnina mala, izuzev ako bi se moglo dokazati da je suprotna strana postupala
dolozno.


 D.19.2.46 (ULPIANUS libro sexagesimo nono ad edictum):

 Ako neko uzme u zakup (iznajmi) za jedan novčić, zakup je ništav jer podseća na poklon.

 Gaius, Institutiones, 3.142-147:
 Za nastanak locatio conductio važe slična pravila (kao kod emptio venditio); sve
dok nije određena naknada smatra se da nije zaključen ugovor o zakupu odnosno
ugovor o delu odnosno najmu radne snage 143. Otuda, postavlja se pitanje da li je
zaključen locatio conductio kada je prepušteno drugom da proceni naknadu, npr.
da Ticije odredi kolika će ova biti. Prema tome, ako dam suknaru (fulonu) odeću
da je očisti i uredi ili krojaču da je okrpi bez ikakve određene naknade, koja treba
naknadno između nas da se utvrdi, postavlja se pitanje da li je zaključen ugovor o
delu. 144. Takođe nije izvesno da li postoji ugovor o zakupu ako tebi dam stvar da
je upotrebljavaš, a za uzvrat dobijem od tebe drugu stvar na upotrebu. 145.
Kupovina i prodaja i locatio conductio imaju toliko sličnosti, da se u nekim
slučajevima može postaviti pitanje da li je reč o kupoprodaji ili o zakupu. Takav će
biti slučaj ako je neka stvar data u večiti zakup što se dašava sa gradskim
zemljištem koje se daje pod uslovom da ne postoji pravo njegovog oduzimanja niti
od zakupca niti od njegovih naslednika dokle god bude plaćena zakupnina
(vectigal). Ipak, ovo će pre biti zakup (nego prodaja).
 146. Takođe, pitanje je da li je zaključena kupoprodaja ili zakup ako
ti dam gladijatore pod uslovom da ćeš mi za svakog koji čitav iz
arene izađe dati za trud dvadeset denara, a za svakog onog koji bude
ubijen ili osakaćen hiljadu denara. Oni koji su čitavi vraćeni pre se
mogu smatrati da su dati u zakup, a da su prodati oni koji su ubijeni
ili osakaćeni. Ishod zavisi od slučaja, jer su i kupoprodaja i zakup
zaključeni pod uslovom. A sada više nema sumnje da se nešto može
prodati ili zakupiti pod uslovom. 147. Isto tako je neizvesno da li je
kupoprodaja ili ugovor o delu zaključen ako sam sa zlatarom
ugovorio da od svog zlata napravi prstenje određene težine i oblika i
za to primi npr. dvesta denara. Kasije kaže da se ovde materijal
prodaje, a da je rad predmet ugovora o delu, ali većina autora
smatra da je zaključena kupoprodaja. Ali, ako sam dao svoje zlato, a
ugovorimo nagradu za njegov rad, sklopljen je ugovor o delu.

Zadaci:

 Zlatar Gaj ugovorio je s Markom da će mu napraviti zlatan prsten za 200 denara.

 U najezdi razbojnika pljačkaša opljačkana je Gajeva radnja.
 a) Koja pravna pravila važe u slučaju da je ugovoreno da Gaj napravi prsten od svog zlata?
 b) Koja pravna pravila važe u slučaju da je Gaj pravio presten od zlata koje mu je dao Marko?


 Primenjujući analogiju s ugovorom o kupovini i prodaji odgovori da li je nastao valjan

ugovor locatio conductio u sledećim slučajevima uz odgovarajuće obrazloženje:
 a) Gaj i Marko sporazumeli su se da će Gaj uzeti u zakup Markov vinograd, a visinu
zakupnine odrediće Ticije.
 b) Gaj i Marko sporazumeli su se da će Gaj uzeti u zakup vinograd od Marka i da će platiti
zakupninu onoliko koliko bude želeo.
 c) Gaj je prihvatio da Marku plati zakupninu za vinograd dvostruko veću od realne.
 d) Marko je prihvatio da Gaj plaća zakupninu u visini jednog novčića.

ZOO:

 Ugovor o delu
 Član 601 (Odnos sa ugovorom o prodaji)
 (1) Ugovor kojim se jedna strana obavezuje da izradi
određenu pokretnu stvar od svog materijala smatra se u
sumnji kao ugovor o prodaji.
 (2) Ali ugovor ostaje ugovor o delu ako se naručilac
obavezao dati bitan deo materijala potreban za izradu
stvari.
 (3) U svakom slučaju ugovor se smatra ugovorom o
delu ako su ugovarači imali u vidu naročito poslenikov
rad.
Locatio -conductio rei


najam robova i stoke
 D.19.2.60.7 (LABEO posteriorum libro quinto a Iavoleno epitomatorum):
 Servum meum mulionem conduxisti: neglegentia eius mulus tuus perit. Si ipse se locasset, ex
peculio dumtaxat et in rem versum damnum tibi praestaturum dico: sin autem ipse eum
locassem, non ultra me tibi praestaturum, quam dolum malum et culpam meam abesse: quod
si sine definitione personae mulionem a me conduxisti et ego eum tibi dedissem, cuius
neglegentia iumentum perierit, illam quoque culpam me tibi praestaturum aio, quod eum
elegissem, qui eiusmodi damno te adficeret.
 Ti si uzeo u najam moga roba goniča mazgi. Zbog njegove nemarnosti uginula je tvoja
mazga. Ako je on, sam sebe iznajmio (tj. zaključio ugovor o najmu) kažem da ću ja biti
odgovoran tebi za štetu do visine pekulijuma ili do iznosa do kojeg sam imao koristi od posla.
Ali ako sam ga ja iznajmio, ja neću biti odgovoran prema tebi ukoliko nije bilo mog dolusa ili
nepažnje (culpa). Ako si iznajmio goniča mazgi ne precizirajući određenu osobu, a ja sam ti
dao čoveka zbog čije je nemarnosti mazga uginula, smatram da ću ja biti odgovoran tebi za
krivicu, jer sam izabrao onoga koji ti je prouzrokovao štetu.

Najam robova i stoke
D.19.2.30.2 (ALFENUS libro tertio digestorum a Paulo epitomarum):
 Čovek je dao u najam mazge da nose određeni maksimum tereta.
Kako je konduktor povredio mazge pretovarivši ih, lokator je pitao
za tužbu. Odgovorio je (Servije) da on može podići ili tužbu iz
Akvilijevog zakona ili actio locati. Akvilijanska tužba može se
podići samo protiv onog ko je tada gonio mazge, a tužba iz najma
moguća je protiv najmoprimca i kada je štetu počinio neko drugi (a
ne najmoprimac).

 Actio legis Aquiliae – deliktna tužba, vezana za ličnost delinkventa

 Actio locati – tužba iz kontrakta, konduktor odgovara za potčinjena
lica i pomoćnike – culpa in eligendo
zakup stanova, podzakup

 D.19.2.30.pr (ALFENUS libro tertio digestorum a Paulo epitomatorum):

 Qui insulam triginta conduxerat, singula caenacula ita conduxit, ut
quadraginta ex omnibus colligerentur:.....
 (Neko je zakupio celu zgradu za trideset, pa je pojedinačne stanove izdao
tako, da za sve zajedno dobije četrdeset. Vlasnik zgrade je zgradu srušio,
navodeći da je trošna. Pitanje je na koliko treba proceniti vrednost spora u
slučaju da zakupac cele zgrade podigne tužbu ex conducto. On (Servije)
odgovara da ako je zgrada bila toliko trošna da je bilo neophodno da se
sruši, treba od sume za koju je vlasnik izdao nepokretnosti u zakup,
izračunati deo koji bi bio plaćen u vremenu u kojem zakupci više nisu
mogli stanovati, te na toliko proceniti vrednost spora; ako, međutim, nije
bilo neophodno da se zgrada sruši, već je to bilo učinjeno da bi se sazidala
veća zgrada, treba osuditi vlasnika na onoliko, koliko iznosi interes
zakupca da se stanari ne isele).
Zakup zemljišta i kolonat
 D.19.2.25.6 (GAIUS libro decimo ad edictum provinciale):
 Vis maior, quam Graeci θεοῦ βίαν appellant, non debet conductori
damnosa esse, si plus, quam tolerabile est, laesi fuerint fructus:
alioquin modicum damnum aequo animo ferre debet colonus, cui
immodicum lucrum non aufertur. apparet autem de eo nos colono
dicere, qui ad pecuniam numeratam conduxit: alioquin partiarius
colonus quasi societatis iure et damnum et lucrum cum domino
fundi partitur.
 Viša sila koju Grci nazivaju božja sila ne ide na štetu zakupca ako
su plodovi oštećeni više nego se to može podneti; inače običnu štetu
treba mirno da snosi kolon (zakupac zemlje) kome se inače ne
oduzima ni veća korist. Jasno je da ovde govorimo o kolonu koji je
zaključio ugovor o zakupu za gotov novac, jer inače, kolon
napoličar kao neka vrsta ortaka, zajedno s vlasnikom stvari snosi i
štetu i korist.
Odgovornost lokatora
 D.19.2.27pr -1 (ALFENUS libro secundo digestorum):
 Stanari ne mogu odmah smanjiti zakupninu, ako je neki deo stana koji koriste malo manje
komforan, jer uslov koji se odnosi na zakupca stana je da ako se nešto dogodi (u stanu) zbog
čega vlasnik nešto mora da poruši, on (stanar) mora da podnese mali deo nekomfora. To se ne
odnosi na slučaj da se vlasnik pojavljuje u onom delu stana koji stanar najviše koristi. 1.
Njemu (Serviju) je takođe postavljeno pitanje, ako se neko iseli (iz stana) zbog straha, da li i
dalje duguje zakupninu. Odgovorio je, ako je postojao razlog za strah od opasnosti iako u
stvari opasnosti nije bilo, onda ne duguje zakupninu. Ako nije bilo osnovanog razloga za
strah onda duguje zakupninu.


 D 19.2.25.2 (GAIUS Iibro decimo ad edictum provinciale):

 Ako je gradnjom suseda svetlost smanjena u stanu, zakupodavac odgovara stanaru; nema
sumnje da u tom slučaju kolon (zakupac zemljišta) ili stanar mogu napustiti zakupljenu stvar.
U slučaju da bude tužen za zakupninu može postaviti protivzahtev. Sličan je slučaj ukoliko
zakupodavac ne popravi oštećena vrata ili prozore.

ZOO:

 Obaveze zakupodavca
 Član 570 (Održavanje stvari)
 (1) Zakupodavac je dužan održavati stvar u ispravnom stanju za vreme trajanja zakupa i radi
toga vršiti potrebne opravke na njoj.
 (2) On je dužan naknaditi zakupcu troškove koje je ovaj učinio za održavanje stvari, a koje bi
on sam bio dužan učiniti.
 (3) Troškovi sitnih opravki izazvanih redovnom upotrebom stvari, kao i troškovi same
upotrebe, padaju na teret zakupca.
 (4) O upotrebi opravke zakupac je dužan obavestiti zakupodavca.


 Član 571 (Raskid ugovora i sniženje zakupnine zbog opravki)

 (1) Ako potrebne opravke zakupljene stvari ometaju njenu upotrebu u znatnoj meri i za duže
vreme, zakupac može raskinuti ugovor.
 (2) On ima pravo na sniženje zakupnine srazmerno ograničenju upotrebe stvari zbog tih
opravki.



ZOO:
 Podzakup
 Član 586 (Kad se stvari mogu dati u podzakup)
 (1) Ukoliko nije drukčije ugovoreno, zakupac može
zakupljenu stvar dati u zakup drugome (podzakup) ili
mu je po kom drugom osnovu predati na upotrebu, ali
samo ako se time ne nanosi šteta zakupodavcu.
 (2) Zakupac jemči zakupodavcu da će podzakupac
upotrebljavati stvar prema ugovoru o zakupu.



Obaveze/odgovornost zakupca

 Justiniani Institutiones, 3.24.5:

 Zakupac treba da postupa u skladu s ugovorom o zakupu, pa ako on nešto od toga propusti,
odgovaraće za sve što bi po načelu pravičnosti bio dužan da nadoknadi. Ko je zakupninu
(naknadu) za upotrebu odeće, srebra ili stoke dao ili se obvezao da će dati, od njega se
zahteva da stvar čuva na onaj način na koji veoma pažljiv pater familias čuva svoje vlastite
stvari.


 D.19.2.11.pr (ULPIANUS libro trigesimo secundo ad edictum):

 Da vidimo da li konduktor odgovara za krivicu robova kao i za onu koju je sam
prouzrokovao? I u kojoj meri je odgovoran; da li za noksalno izručenje robova ili pre
odgovara u svoje ime? I da li će odgovarati zbog krivice drugih (koji su u njegovoj službi
odnosno pod njegovom vlašću) ili odgovara zbog vlastite krivice? Ja smatram da on odgovara
u svoje ime za krivicu onih koji su u njegovoj službi iako tako nije dogovoreno, s obzirom da
se njegova krivica sastoji u tome što takva lica ima u svom domaćinstvu ili kao goste. I to je
potvrdio Pomponije u svojoj 63 knjizi komentara pretorovog edikta).
 D.19.2.13.7 (ULPIANUS libro trigesimo secundo ad
edictum):
 Zakupac se iselio zbog vojske koja je dolazila. Onda je
neprijateljska vojska poskidala prozore i ostalo. Ako
on (zakupac) nije obavestio vlasnika i iselio se,
odgovaraće na osnovu tužbe ex locato. Labeon je,
međutim, smatrao da je (zakupac) odgovoran ako se
mogao suprotstaviti (vojsci), a to nije učinio i to je
mišljenje ispravno. Ali ako nije mogao obavestiti
(vlasnika) smatram da ne odgovara.
Zadaci:

 Zakupčev rob ložač zaspao je pri peći, pa je seoska

kuća izgorila.
 Navedi koje su pravne mogućnosti zakupodavca
(najmanje dve) u ovom slučaju.
ZOO:

 Obaveze zakupca
 Član 581 (Upotreba stvari prema ugovoru)
 (1) Zakupac je dužan upotrebljavati stvar kao dobar privrednik, odnosno dobar domaćin.
 (2) On je može upotrebljavati samo onako kako je određeno ugovorom ili namenom stvari.
 (3) On odgovara za štetu koja nastane upotrebom zakupljene stvari protivno ugovoru ili njenoj nameni,
bez obzira na to da li je stvar upotrebljavao on, ili neko lice koje radi po njegovom nalogu, podzakupac ili
koje drugo lice kome je on omogućio da upotrebljava stvar.


 Član 585 (Vraćanje zakupljene stvari)

 (1) Zakupac je dužan čuvati zakupljenu stvar i po prestanku zakupa vratiti je neoštećenu.
 (2) Stvar se vraća u mestu u kome je bila predata.
 (3) Zakupac ne odgovara za istrošenost stvari koja nastaje njenom redovnom upotrebom, kao ni za
oštećenja koja potiču od njene dotrajalosti.
 (4) Ako je za vreme zakupa izvršio kakve promene na stvari, dužan je vratiti je u stanje u kome je bila kad
mu je predata u zakup.
 (5) On može odneti dodatke koje je učinio na stvari ako se mogu odvojiti bez njenog oštećenja, ali ih
zakupodavac može zadržati ako mu naknadi njihovu vrednost u vreme vraćanja.

Locatio conductio operis faciendi

 D. 50.16.5.1 (PAULUS libro secundo ad edictum)

'Opere locato conducto': his verbis Labeo significari ait
id opus, quod Graeci αποτέλεσμα vocant, non έργον id
est ex opere facto corpus aliquod perfectum.

 Locatio conductio operis označava, kaže Labeon, ono

delo koje Grci nazivaju apotelesma, a ne ergon, to jest
neki rezultat (predmet) koji je radom dovršen.

Imperitia
 D. 19.2.9.5 (ULPIANUS libro trigesimo secundo ad
edictum)
 Celsus etiam imperitiam culpae adnumerandam libro
octavo digestorum scripsit: si quis vitulos pascendos vel
sarciendum quid poliendumve conduxit, culpam eum
praestare debere et quod imperitia peccavit, culpam esse:
quippe ut artifex, inquit, conduxit.
 Celzo piše u osmoj knjizi Digesta da neumešnost (neznanje,
nesposobnost) treba smatrati krivicom (nemarnošću,
nehatom), pa stoga onaj ko preuzme telad za ispašu ili
(odeću) da je uredi, odnosno očisti, odgovara za nemarnost,
pa se ono što učini zbog neumešnosti smatra nemarnošću
(nehatom), jer je taj posao preuzeo izjavljujući da je vešt u
svom poslu.
Culpa


 D. 19.2.25.7 (GAIUS libro decimo ad edictum provinciale)

 Qui columnam transportandam conduxit, si ea, dum tollitur aut portatur
aut reponitur, fracta sit, ita id periculum praestat, si qua ipsius eorumque,
quorum opera uteretur, culpa accident: culpa autem abest, si omnia
facta sunt, quae diligentissimus quisque observaturus fuisset. idem
scilicet intellegemus et si dolia vel tignum transportandum aliquis
conduxerit: idemque etiam ad ceteras res transferri potest.
 Ako je netko ugovorio da će prevesti stub, pa se taj (stub) za vreme dok je
bio podizan, prevožen ili skidan (polagan, istovaran) polomi, on će
odgovarati za taj rizik ako postoji nemarnost na njegovoj strani ili kod
osoba čijim se radom koristio. Nemarnosti nema ako je poduzeto sve ono
o čemu bi vodio brigu veoma pažljiv čovjek. To isto tako treba shvatiti i u
slučaju kada je netko ugovorio da ce prevesti bačve ili gredu, a može se
primeniti i na ostale stvari.

Custodia (fullo, sarcinator)
 Gaius, Institutiones, 3.205:
 Isto tako, ako je suknar (fulon) uzeo odeću da je očisti i uredi
ili ako je krojač uzeo da je okrpi za određenu naknadu, njemu
pripada pravo na actio furti protiv onog ko je ukrao, a ne
sopstveniku, jer se sopstvenika ne tiče da li je odeća
ukradena, budući da ima pravo na tužbu iz ugovora o delu
(actio locati) protiv suknara ili krojača kojom će tražiti svoju
stvar, pod uslovom da suknar ili krojač imaju sredstava da
isplate naknadu za stvar. A ako su insolventni, tako da
vlasnik ne može da dobije svoje, i njemu pripada pravo na
tužbu iz krađe, jer je zainteresovan da stvar ne propadne.

Vis maior
 D. 19.2.59 (IAVOLENUS libro quinto Labeonis
posteriorum)
 Marcius domum faciendam a Flacco conduxerat:
deinde operis parte effecta terrae motu concussum erat
aedificium. Massurius Sabinus, si vi naturali, veluti
terrae motu hoc acciderit, Flacci esse periculum.
 Flako je ugovorio s Marcijem da mu podigne kuću;
pošto je deo posla bio završen, došlo je do zemljotresa
pa se zgrada sruši. Masurije Sabin smatra, kad je do
toga došlo prirodnom silom, kao što je zemljotres, da
to ide na štetu (rizik) Flaka.
Zadaci:

 Marko je dao svoga roba Stiha poznatom muzičaru

Gaju da ga on nauči sviranju flaute do sledećih
januarskih Kalenda kada Marko priređuje koncert u
svojoj vili..
 Koja pravna pravila važe u sledećim slučajevima:
 Gaj je, zbog nedostatka vremena, poverio ovaj posao
svom učeniku Hektoru. Stih, međutim, nije naučio
dobro da svira flautu.
 Podučavajući Stiha sviranju flaute, Gaj ga je jako
udario palicom po glavi, tako da mu je oštetio oko.
 Pljačkaši su upali u Gajevu kuću i ukrali roba Stiha.
ZOO: Ugovor o delu
 Član 600 (Pojam)
 Ugovorom o delu poslenik (preduzimač, izvođač radova) obavezuje se da obavi određeni
posao, kao što je izrada ili opravka neke stvari ili izvršenje nekog fizičkog ili intelektualnog
rada i sl, a naručilac se obavezuje da mu za to plati naknadu.
 Član 607 (Obaveza da izvrši delo)
 (1) Poslenik je dužan izvršiti delo kako je ugovoreno i po pravilima posla.
 (2) On je dužan izvršiti ga za određeno vreme, a ako ono nije određeno, onda za vreme koje je
razumno potrebno za takve poslove.
 Član 610 (Poveravanje izvršenja posla trećem)
 (1) Ukoliko iz ugovora ili prirode posla ne proizlazi što drugo, poslenik nije dužan da posao
obavi lično.
 (2) Poslenik i dalje odgovara naručiocu za izvršenje posla i kad posao ne obavi lično.
 Član 611 (Odgovornost za saradnike)
 Poslenik odgovara za lica koja su po njegovom nalogu radila na poslu koji je preuzeo da
izvrši, kao da ga je sam izvršio.
ZOO: Rizik

 Član 625 (Kad je poslenik dao materijal)

 (1) U slučaju kad je poslenik dao materijal za izradu stvari a stvar bude oštećena ili
propadne iz ma kog uzroka pre predaje naručiocu, rizik snosi poslenik, te nema
pravo na naknadu za dati materijal, kao ni na naknadu za svoj rad.
 (2) Ako je naručilac pregledao izvršeni rad i odobrio ga, smatra se da mu je stvar
predata, a da je kod poslenika ostala na čuvanju.
 (3) Ako je naručilac pao u docnju zbog neprimanja ponuđene stvari, rizik slučajne
propasti ili oštećenja stvari prelazi na njega.


 Član 626 (Kad je naručilac dao materijal)

 (1) Rizik slučajne propasti ili oštećenja stvari snosi naručilac ako je on dao
materijal za izradu.
 (2) U tom slučaju, poslenik ima pravo na naknadu samo ako je stvar propala ili bila
oštećena posle dolaska naručioca u docnju, ili ako se naručilac nije odazvao
njegovom urednom pozivu da stvar pregleda.
 Ugovor o građenju
 Član 630 (Pojam)
 (1) Ugovor o građenju je ugovor o delu kojim se izvođač obavezuje da prema određenom
projektu sagradi u ugovorenom roku određenu građevinu na određenom zemljištu, ili da na
takvom zemljištu, odnosno na već postojećem objektu izvrši kakve druge građevinske radove,
a naručilac se obavezuje da mu za to isplati određenu cenu.
 (2) Ugovor o građenju mora biti zaključen u pismenoj formi.


 Prevoz
 Član 648 (Pojam)
 (1) Ugovorom o prevozu obavezuje se prevozilac da preveze na određeno mesto neko lice ili
neku stvar, a putnik, odnosno pošiljalac se obavezuje da mu za to isplati određenu naknadu.
 (2) Kao prevozilac, u smislu ovog zakona, smatra se kako lice koje se bavi prevozom kao
svojim redovnim poslovanjem, tako i svako drugo lice koje se ugovorom obaveže da izvrši
prevoz uz naknadu.



Locatio conductio operarum

 Pauli Sententiae 2.18.1:

 Slobodan čovek koji je sam sebi gospodar može svoj
položaj i pogoršati i poboljšati, pa prema tome može
iznajmiti svoju radnu snagu i po danu i po noći.


 D. 19.2.38.pr (PAULUS libro singulari regularum):

 Qui operas suas locavit, totius temporis mercedem
accipere debet, si per eum non stetit, quo minus operas
praestet.
 Ko je izajmio svoju radnu snagu, treba da dobije naknadu
za sve vreme, ako od njega nije zavisilo što nije mogao
raditi.

Zadaci:

 Marko treba da podigne krov na kući koju zida. Nema dovoljno

radnika, pa odluči da radi obavljanja fizičkih radova uposli Gajeve
robove Stiha i Pamfila. S obzirom na to da mu je potrebno više
radne snage, na istim poslovima će raditi Kvint i Sekst, slobodni
ljudi koji su voljni da se prihvate ovog posla i rade po uputstvima
Marka. Svi radnici za svoj rad plaćeni su po 20 sestercija na dan.
 Da li je reč o istom pravnom poslu u okviru kojeg su angažovani
Stih i Pamfil, kao i Kvint i Sekst? Obrazložite odgovor.


 Gaj je angažovao Kvinta i Seksta, slobodne ljude, u berbi grožđa, s

tim da su oni radili dnevno za 20 sestercija. Međutim, s obzirom da
je tri dana uzastopno vladalo nevreme, berba se nije mogla
obavljati. Nakon toga, Kvint se razboleo, pa je dva naredna dana
odsustvovao s posla. Koja će se pravila primeniti u ovim
slučajevima?
Zakon o radu:

 Ugovor o radu
 Član 30.
 1.Radni odnos zasniva se ugovorom o radu.
 2. Ugovor o radu zaključuju zaposleni i
poslodavac.
 3. Ugovor o radu smatra se zaključenim kad ga
potpišu zaposleni i direktor, odnosno preduzetnik.
Lex Rodia de iactu

 D.14.2.1 (PAULUS libro secundo sententiarum):

 Zakon ostrva Rodosa (o izbačenim stvarima odnosno o zajedničkoj
havariji) predviđa da štetu koja je nastala izbacivanjem robe radi
olakšavanja broda snose svi, jer je to učinjeno u zajedničkom interesu.


 D.14.2.2.pr (PAULUS libro trigensimo quarto ad edictum):

 Ako je zbog opasnosti za brod došlo do izbacivanja, vlasnici izgubljene
robe, ukoliko su zaključili ugovor o prevozu, treba da pokrenu spor protiv
zapovednika broda sa actio locati, dok on može pokrenuti spor protiv
ostalih čija je roba spašena sa actio conducti da bi se šteta srazmerno
podelila na sve. Servije je, međutim, odgovorio da protiv zapovednika
treba pokrenuti spor sa actio locati, da bi on robu ostalih putnika zadržao
dok oni ne namire odgovarajući deo štete. Ipak, i u slučaju da zapovednik
ne zadrži robu, on i dalje ima pravo na tužbu protiv putnika.

Societas i communio

 Ortakluk, ortaštvo, privredno udruženje građana

 Suvlasništvo, condominium
Societas – podela dobiti i gubitaka

 Gaius, Institutiones, 3.149-150:

 Magna autem quaestio fuit, an ita coiri possit societas, ut quis maiorem partem
lucretur, minorem damni praestet. quod Quintus Mucius <contra naturam societatis
esse censuit. sed Seruius Sulpicius, cuius> etiam praevaluit sententia, adeo ita coiri
posse societatem existimavit,.....
 (Veoma je sporno bilo da li se može ugovoriti ortakluk tako da jedan ortak ima
veći udeo u dobiti, a trpi manji rizik. Tako štogod je Kvint Mucije smatrao
suprotnim prirodi ortakluka. Međutim, Servije Sulpicije, čije je mišljenje
preovladalo, smatrao je da je takav ortakluk moguć u toj meri, da bi se čak moglo
uortačiti tako da neko uopšte ne učestvuje u riziku, a ipak deli dobit, ako je njegov
udeo toliko dragocen da je sa gledišta pravičnosti ovakva klauzula opravdana. A
može se i tako uortačiti da jedan ulaže imovinu, a drugi ne ulaže, pa da ipak
zajednički dele dobit, jer često nečiji rad vredi koliko imovina. 150. U slučaju da
nije ništa ugovoreno o udelima u dobiti i riziku, jasno je da će i dobit i šteta biti
podeljeni na jednake delove. A ako je o jednom izričito ugovoreno, npr. o dobiti, a
o drugom nije, na ono o čemu nije ugovoreno primenjuje se isti odnos (kao i na
ono o čemu je ugovoreno).
SGZ:

 O ortakluku
 § 723. Ugovor ortački biva onda, kad se dva ili više njih slože, da
svoj trud ili stvari svoje ulože na to, da korist, koja se otuda dobije,
među sobom dele.


 § 729. Ako drugojačije ugovoreno nije, svaki ortak dužan je jednak

deo u ortakluku uložiti.


 § 739. Pri deobi koristi ortačke najpre će se odbiti uloženi ulozi,

posle troškovi i pretrpljene štete, pa što preteče, ono će biti dobitak.
Glavno pripada svakom svoje, a dobitak će se deliti po meri uloga.
Trud i radnja uzima se u račun samo onoga ortaka, koji samo trud
mesto uloga daje, ili je uz ulog osobitu radnju obećao.
Skica za zakonik o oblig. i
ugovorima
 Privredno udruženje građana
 Čl. 590. (Pojam)
 1. Ugovorom o privredom udruženju građana obvezuju se uzajamno dva ili više
lica da udruže određena sredstva ili svoj rad radi postizanja određene zajedničke
privredne svrhe.


 Član 593. (Unošenje uloga u udruženje)

 1. Svaki udruženik dužan je uneti određeni ulog u udruženje.
 2. Ulog se može sastojati ne samo u novcu i drugim stvarima, nego i u drugim
pravima, kao i u radu.
 4. Ako veličina uloga pojedinih udruženika nije određena, svaki udruženik dužan
je uneti u udruženje jednak ulog.
 5. Ništav je ugovor o privrednom udruženju građana po kome neki udruženik nije
dužan uneti u udruženje nikakav ulog.

Societas leonina (lavovski
ortakluk)


 D.17.2.29.2 (ULPIANUS libro trigensimo ad Sabinum):

 Aristo refert Cassium respondisse societatem talem coiri non posse, ut alter lucrum
tantum, alter damnum sentiret, et hanc societatem leoninam solitum appellare:
 (Ariston navodi da je Kasije odgovorio da se ne može osnovati takav ortakluk u
kojem bi neko sticao samo korist, a drugi snosio štetu: takav se ortakluk obično
naziva lavovskim. I mi se slažemo s tim mišljenjem da je ugovor o ortakluku u
kojem bi jedan samo sticao, a drugi ne bi imao nikakve koristi, nego snosio štetu –
ništav, jer je najnepravičniji oblik ortakluka onaj u kojem neko snosi štetu, a nema
i koristi).


 D.17.2.5.1 (ULPIANUS, libro trigesimo primo ad edictum):

 (Ortakluk se može zaključiti i valjan je i između osoba koje nisu jednakih
imovinskih mogućnosti, jer često onaj siromašniji svojim radom nadopunjuje ono
što mu, upoređujući (samo) imovinu, nedostaje. Ortakluk čija bi svrha bila poklon
ne može se valjano osnovati).
Skica
 Član 597. (Podela dobitaka i gubitaka)
 1. Udruženici mogu ugovorom odrediti kako će se među njima deliti dobici i
gubici.
 2. Kad je ugovorom predviđeno samo kako će se deliti dobici, isto pravilo važi i za
podelu gubitaka.
 4. Ako ugovorom o udruženju nije određena drukčija podela, udruženici dele
dobitke na jednake delove i svaki snosi isti deo gubitaka, bez obzira što njihovi
ulozi nisu jednaki.
 5. Izuzetno od prethodnog stava, udruženik čiji se ulog sastoji isključivo u radu
učestvuje u snošenju gubitaka samo ako je tako ugovoreno.


 Član 589. (Ništavost lavovskog udruženja)

 1. Ništav je ugovor o udruženju kojim se neki udruženik lišava prava da učestvuje
u podeli dobitka.
 2. Isto važi i za ugovor kojim se neki udruženik, čiji se ulog ne sastoji isključivo u
radu, oslobađa da učestvuje u snošenju gubitaka.

Fedar, basna o kravi, kozi, ovci i vuku
 Vacca et capella, ovis et leo.


 Numquam est fidelis cum potente societas:

 Testatur haec fabella propositum meum.
 Vacca et capella et patiens ovis iniuriae
 Socii fuere cum leone in saltibus.
 Hi cum cepissent cervum vasti corporis,
 Sic est locutus, partibus factis, leo:
 “Ego primam tollo, nominor quia leo;
 Secundam, quia sum fortis, tribuetis mihi;
 Tum, quia plus valeo, me sequetur tertia;
 Malo afficietur si quis quartam tetigerit”.
 Sic totam praedam sola improbitas abstulit.


 Phaedrus. Fabulae Aesopiae

:
Zmaj Jovan Jovanović je prepevao
basnu
 Krava, koza ovca i lav.
 Ko se s jačim, nepoštenim druži,
 Druga nema, sve se na zlo tuži.



 Podigla se jedna četa mala,
 Četa mala, al je odabrana,
 U četi su četiri drugara:
 Krava koza i nevina ovca
 S poglavarom, s lavom gospodarom –
 Veru dali, poljem putovali,
 Namera ih dobra namerila
 Na jelena soja gospodskoga;
 Raskinuli lepo gorsko zvere,-
 Četir dela seli da podele.
 Progovara lave gospodaru:
 „Oj družino, moja braćo draga!
 „Prvog dela ja ću uzimati
 „Lav mi ime; a drugoga dela
 „Vi ćete mi, braćo, dodeliti
 „Ja sam hrabar, u me mišca snažna;
 „Treći mene pravom dopadnuće
 „Ja sam jači – tako i trebuje –
 „Ko s´četvrtog bude dohvatio
 „Teško tome, vesela mu majka!“
 Ode lave repom klimajući,
 Osta društvo gladno kukajući.
Societas i ius fraternitatis
 Gaius, Institutiones, 3.152-153:
 Ortakluk prestaje i smrću ortaka, jer se ovaj ugovor
zaključuje sa određenim licem. (153) Takođe, smatra
se da gubitak statusa (capitis deminutio) dovodi do
prestanka ortakluka, jer se po ius civile-u, gubitak
statusa izjednačava sa smrću; ali ako i dalje postoji
saglasnost da se produži ortakluk, smatra se da je
nastao novi ugovor o ortakluku. (154) Isto tako,
ortakluk prestaje ako su dobra nekog ortaka prodana
radi naplate, bilo da su izvršioci prodaje država ili
privatni poverilac.

Culpa levis in concreto
 D.17.2.72 (GAIUS libro secundo cottidianarum rerum):
 Socius socio etiam culpae nomine tenetur, id est desidiae atque
neglegentiae. culpa autem non ad exactissimam diligentiam
dirigenda est: sufficit etenim talem diligentiam communibus rebus
adhibere, qualem suis rebus adhibere solet, quia qui parum
diligentem sibi socium adquirit, de se queri debet.
 (Ortak je odgovoran ortaku, takođe, za kulpu. To je nemar i
nepažnja. Međutim, kulpa (nepažnja) se ne prosuđuje na temelju
usporedbe s veoma pažljivim ponašanjem. Dovoljno je, dakle, da
ortak pokaže u odnosu prema zajedničkim stvarima, takvu pažnju
kakvu pokazuje u odnosu prema svojim stvarima, jer ako neko
izabere sebi za ortaka nekog nedovoljno pažljivog, treba da to sam
sebi pripiše).

Beneficium competentiae
 D.17.2.63.pr (ULPIANUS libro trigensimo primo ad edictum):
 Verum est quod Sabino videtur, etiamsi non universorum bonorum
socii sunt, sed unius rei, attamen in id quod facere possunt quodve
dolo malo fecerint quo minus possint, condemnari oportere. hoc
enim summam rationem habet, cum societas ius quodammodo
fraternitatis in se habeat.
 (Tačno je ono što smatra Sabin, čak kada nije reč o ortakluku svih
dobara nego o ortakluku za obavljanje jednog posla, da ortaci treba
da budu osuđeni na onaj iznos koliko mogu da plate ili da ne plate
ništa, ako su prevarom dovedeni u situaciju da ne mogu da plate.
Ovo je u najvećem skladu s razumom, jer ortakluk podrazumeva u
sebi nekako bratsko pravo.

Infamia
 Gaius, Institutiones, 4.182:
 Oni koji su osuđeni po nekim tužbama postaju
nečasni, kao po tužbi za krađu, razbojništvo,
injuriju, a isto tako iz ortakluka, fiducije, tutorstva,
mandata, ostave.
Societas i consortium

 Gaius, Institutiones, 3.154, a-b:

 Međutim, ova vrsta ortakluka o kojoj je reč, tj. koja se zaključuje prostom
saglasnošću, spada u ius gentium, te može postojati po prirodi stvari između svih
ljudi. 154a. A postoji i jedan drugi oblik ortakluka, svojstven rimskim građanima.
Nekada je, naime, smrću starešine porodice nastajala između njegovih naslednika
neka vrsta zakonskog i prirodnog udruženja, koje se zvalo ercto non cito, tj.
nepodeljena imovina. Erctum (u starom jeziku) znači imovina, otuda se vlasnik
naziva erus , a ciere znači deliti, pa se zato kaže caedere (potući), secare (seći).
Druga lica, koja su želela da stupe u ovakvu vrstu ortakluka, mogla su to da učine
pred pretorom na osnovu zakonom određenog postupka. 154b. U ovakvom
ortakluku između braće ili drugih lica koja sklapaju ortakluk po ugledu na braću,
primenjuje se pravilo da ako jedan od ortaka oslobodi roba, ovaj postaje slobodan i
u odnosu na sve ostale, isto tako ako jedan mancipuje zajedničku stvar ona će
postati vlasništvo onoga ko ju je pribavio mancipacijom.

Vrste ugovora o ortakluku
 societas omnium bonorum
 societas questus
 societas alicuius negotiationis (societas
publicanorum, argentarii, exercitores, institores)
 societas unius rei
S. alicuius negotiationis - primer
 D.17.2.52.4 (ULPIANUS, libro trigesimo uno ad edictum):
 Neki su ugovorili ortakluk radi trgovine tekstilom. Jedan od
njih je krenuo da kupi robu, ali je upao u zasedu pljačkaša i
izgubio svoj novac. Njegovi robovi su ranjeni, a izgubio je
neke svoje stvari. Julijan kaže da je šteta zajednička i da
zbog toga drugi ortak treba da snosi na temelju tužbe pro
socio polovinu štete kako u gubitku novca tako i ostalih
stvari koje sa sobom ne bi nosio (ortak) da mu nisu trebale
za kupovinu u zajedničkom interesu. Ako je imao troškove
lečenja, Julijan s pravom smatra, da drugi partner treba da
snosi (jednak) deo tih troškova.
Slučaj četvoroprega (quadriga)
 Ulpijan, D.17.2.58. pr:
 Ti si imao tri konja, a ja jednog i zaključili smo
ortakluk, s tim da ti uzmeš moga konja, prodaš sva
četiri konja kao četvoropreg (quadriga) i meni daš
jednu četvrtinu cene. Međutim, moj konj je uginuo pre
prodaje. Celz kaže da, po njegovom mišljenju, ortakluk
više ne postoji i meni ne duguješ ništa od cene (koju si
dobio od prodaje) svojih konja, jer ortakluk nije
zaključen s ciljem da se napravi četvoropreg, nego da
se on proda. Ako je, međutim, ugovoreno da treba da
se napravi četvoropreg te da bude u zajedničkoj svojini
(susvojini) s tim da ti imaš tri četvrtine, a ja jednu
četvrtinu, onda nema sumnje da smo i dalje ortaci.
Odnosi ortaka s trećim licima

 D.17.2.74 (PAULUS libro sexagensimo secundo ad

edictum):
 Ako je neko zaključio ortakluk, ono što kupi
postaje njegovo, a ne zajedničko. Ali on može
tužbom iz ortakluka biti prisiljen da stvar učini
zajedničkom.
Zadaci:

 Gaj i Marko zaključili su ortakluk radi kupovine i prodaje

umetničkih predmeta i podele dobiti koja iz tog posla
eventualno proizađe. U tu svrhu bio im je potreban prostor i
početni kapital. Gaj je pronašao odgovarajuću prodavnicu
koja pripada Kvintu i s njim je ugovorio da mu je da i u
najam na godinu dana za odgovarajuću sumu novca. Za
početak posla bio im je potreban i dodatni novac, pa je Gaj
taj novac pozajmio od Lucija. Posao, međutim, nije baš
najbolje išao, pa je ortacima ponestalo novca za plaćanje
iznajmljenog prostora i za vraćanje pozajmljenog novca. S
obzirom da dugovi nisu plaćeni, najmodavac Kvint i
zajmodavac Lucije odluče da podignu tužbe. Koga će
tužiti? Zašto? Kako će Gaj i Marko regulisati međusobne
odnose dugovanja i potraživanja?
Skica:

 Odnosi sa trećim licima

 Član 607. (Obvezivanje udruženja)
 Poslom koji je u ime udruženja zaključio sa trećim
licem udruženik ovlašćen da upravlja poslovima
udruženja, ili poslovođa udruženja, stvaraju se
prava i obveze samo između trećeg i udruženja kao
celine.


 (Koja se bitna razlika uočava u odnosu na rimsko

pravo?)
Ortakluk i suvlasništvo

 Tekstovi:
 D.17.2.31 (ULPIANUS libro trigensimo ad Sabinum):
 Ut sit pro socio actio, societatem intercedere oportet: nec enim sufficit rem
esse communem, nisi societas intercedit. communiter autem res agi potest
etiam citra societatem, ut puta cum non affectione societatis incidimus in
communionem, ut evenit in re duobus legata, item si a duobus simul empta
res sit, aut si hereditas vel donatio communiter nobis obvenit, aut si a
duobus separatim emimus partes eorum non socii futuri.
 Da bi se mogla podići tužba iz ortakluka, ortakluk mora da postoji. Nije
dovoljno da je stvar zajednička ukoliko ne postoji ortakluk. Stvar u
suvlasništvu, naime, može biti i van ortakluka, na primer kada bez namere
da zaključemo ortakluk dođemo u zajednicu kao što se dešava kada jedna
stvar bude legirana dvojici ili ako je dvojica zajedno kupe ili ako dobijemo
zajedno nasledstvo ili poklon ili ako od dvojice odvojeno kupimo delove
stvari bez namere da budemo ortaci.
Zadaci:

 U kojim od navedenih situacija je reč samo o

suvlasništvu, a u kojima istovremeno postoje ortakluk i
suvlasništvo:
 a) Marko i Petar kao dobri prijatelji, odlučili su da
zajedno kupe kuću u kojoj će stanovati sa svojim
porodicama.
 b) Marko i Petar dobili su na poklon roba Stiha od svog
ujaka.
 c) Marko i Petar dogovorili su se da zajedno kupe staru
kuću, da je renoviraju i takvu prodaju, a cenu među
sobom podele.
MANDATUM
 D.17.1.1.pr-2 i 4 (PAULUS libro trigensimo secundo
ad edictum):
 Obligacija iz mandata nastaje saglasnošću volja
ugovornih strana. (1) Zbog toga se nalog može primiti i
preko glasnika ili pismom. (2) Isto tako bilo da se
napiše „pozivam te“ ili „hoću“ ili „nalažem“ ili bilo
koja druga reč, ima se prava na actio mandati. (4)
Ništav je nalog ako nije besplatan jer vuče poreklo iz
dužnosti i prijateljstva, a naplatnost se protivi
(prijateljskoj) dužnosti, jer ako dođe do plaćanja
novcem ovaj odnos spada više u locatio conductio.

INTUITU PERSONAE
 D.17.1.26.pr (PAULUS libro trigensimo secundo
ad edictum):
 Inter causas omittendi mandati etiam mors
mandatoris est: nam mandatum solvitur morte.
 Među razlozima zbog kojih prestaje mandat je i
smrt mandanta (nalogodavca): mandat se naime
razrešuje smrću. Ali ako je ispunjen zbog neznanja,
kažu da se ima prava na tužbu utilis causa. Julijan
je takođe pisao da se smrću mandanta razrešava
mandat, ali obligacija ponekad traje i dalje.
ZOO: NALOG
 Član 749 (Pojam)
 (1) Ugovorom o nalogu obavezuje se nalogoprimac prema nalogodavcu da za njegov račun
preduzme određene poslove.
 (2) Istovremeno se nalogoprimac ovlašćuje na preduzimanje tih poslova.
 (3) Nalogoprimac ima pravo na naknadu za svoj trud, osim ako je drukčije ugovoreno ili
proizlazi iz prirode međusobnog odnosa.
 Član 753 (Zamena)
 (1) Nalogoprimac je dužan izvršiti nalog lično.
 (2) On može poveriti izvršenje naloga drugome samo ako mu je nalogodavac to dozvolio, kao
i ako je na to prinuđen okolnostima.
 Član 767 (Smrt)
 (1) Nalog prestaje smrću nalogoprimca.
 (3) Nalog prestaje smrću nalogodavca samo ako je tako ugovoreno ili ako se nalogoprimac
primio naloga s obzirom na svoje lične odnose sa nalogodavcem.
 Član 768 (Stečaj, lišenje poslovne sposobnosti)
 Nalog prestaje kad nalogodavac ili nalogoprimac padne pod stečaj ili bude potpuno ili
delimično lišen poslovne sposobnosti.
Poslovi mandatara -pravni poslovi
 D.17.1.2.pr-6 (GAIUS libro secundo cottidianarum):
 Između nas zaključujemo madat kada bih ti naložio ili nešto što je samo u
mom interesu ili samo u tuđem ili i u mom i u tuđem ili u mom i tvom ili u
tvom i tuđem interesu. Jer ako bih ti naložio nešto što je samo u tvom
interesu, nalog je suvišan i iz njega se ne rađa obligacija. (1) Isključivo u
mom interesu biva mandat kada ti na primer dam nalog da vodiš moje
poslove ili da mi kupiš zemljište ili da za mene jemčiš. (2) Samo u
tuđem, ako ti na primer dam nalog da vodiš poslove Ticija ili da mu kupiš
zemljište ili da za njega jemčiš). (3) U mom i u tuđem interesu (interesu
trećeg) je kada tebi naložim da vodiš moje poslove i poslove Ticija ili da
kupiš zemljište za mene i Ticija ili da jemčiš za mene i Ticija. (4) U tvom i
mom interesu je mandat kada ti naložim da daš novac na zajam s kamatom
onome ko meni duguje novac iz zajma. (5) Mandat je u tvoju i tuđu korist
(u korist trećega) na primer kada tebi naložim da daš novac na zajam s
kamatom Ticiju, ali ako je zajam bez kamate onda je samo nalog u
interesu trećega (tj. Ticija).
Posredno zastupanje
 Mandatar obavlja pravne poslove u svoje ime, a za
račun mandanta.
Faktički poslovi
 Gaius, Institutiones, 3.162:
 In summa sciendum est, quotiens faciendum aliquid gratis
dederim, quo nomine, si mercedem statuissem, locatio et
conductio contraheretur, mandati esse actionem, veluti si
fulloni polienda curandave vestimenta dederim aut
sarcinatori sarcienda.
 Na kraju treba znati da kad god dam da mi se nešto
besplatno uradi i gde bi, da sam ugovorio naknadu postojao
ugovor o delu (locatio conductio operis faciendi), može se
podići tužba iz mandata, kao kada na primer dam suknaru
(fulonu) da očisti i uredi odeću ili krojaču da je sašije.

INTELEKTUALNI POSLOVI
 D.50.13.1.4 (ULPIANUS libro octavo de omnibus
tribunalibus):

 Iz istog razloga oni (upravitelji provincija) ne treba da

odlučuju ni o nagradama profesora civilnog prava:
pravna je, naime, nauka (veština) tako poštovanja
vredna stvar da ona ne sme biti novcem ni
procenjivana ni omalovažavana, postavljanjem pred
sudom zahteva za honorar, jer ono što se na ulazu u
hram časno daje, postaje nečasno kad se sudski
potražuje. Neki se, naime, honorari mogu časno
primiti, ali je nečasno ako se sudskim putem
potražuju).
Mandatum i negotiorum gestio

 Gaius, D.44.7.5.pr:
 Ako je neko obavljao poslove odsutnog, a to je radio po njegovom nalogu, očigledno je da tu
iz ugovora između stranaka nastaje tužba iz mandata na osnovu koje stranke mogu
međusobno putem suda zahtevati da jedna drugoj ispuni ono što treba da se ispuni po načelu
savesnosti i poštenja (bona fides). Ali ako se to radi bez naloga, određeno je da i tu nastaje
među strankama obaveza, pa su u tu svhu stvorene i tužbe koje nazivamo actiones
negotiorum gestorum, na osnovu kojih mogu međusobno stranke sudski zahtevati da jedna
drugoj ispuni ono što treba ispuniti po načelu bonae fidei. Ali ove tužbe ne nestaju ni iz
kontrakta ni iz delikta, jer onaj ko je obavljao tuđe poslove nije, smatra se, s odsutnim
prethodno zaključio ugovor, a nije, preuzimajući bez naloga obavljanje tuđih poslova, niti
učinio bilo kakav delikt. Još manje se može uzeti da onaj čiji su poslovi obavljani, a da on
nije znao, mogao zaključiti ugovor ili počiniti delikt. Zbog svega toga je iz razloga korisnosti
(utilitas causa) prihvaćeno da oni jedan drugoga obavezuju. To je prihvaćeno i zato što ljudi
često odu na put u nameri da se odmah vrate pa zato nikome i ne nalože da vodi brigu o
njihovim poslovima, ali kasnije, zbog nastupanja novih okolnosti, moraju nekada iz nužde
duže vremena odsustvovati: zato bi bilo nepravično dozvoliti da ti poslovi ostanu nedovršeni
(propadnu), a oni bi sigurno propali ako se onome ko je prihvatio da te poslove obavlja ne bi
dozvolila pravna mogućnost da sudski potražuje ono što je u korist (drugoga) iz svoje
imovine potrošio, ili onome čiji su poslovi obavljeni da ne može voditi spor protiv onoga koji
je te poslove preuzeo.

Actio negotiorum gestorum
 Onaj ko obavlja tuđe poslove neće imati samo onda pravo da se koristi tužbom iz
poslovodstva bez naloga kada je posao imao uspeh, nego je za to dovoljno da je
posao obavljen korisno (za dominus-a negotii) pa makar i ne imao uspeh. Zato će
poslovođa bez naloga, i u slučaju ako je popravljao kuću ili lečio bolesnog roba,
imati pravo na actio negotiorum gestorum makar kuća izgorela, a rob umro: to
dokazuje i Labeon. Ipak, Celz navodi da je Prokul u svojoj knjizi napisao da ne
treba uvek dozvoliti (tu tužbu), jer šta da se radi ako je poslovođa bez nalog
popravljao kuću koju je vlasnik napustio zbog nesrazernih troškova ili za koju je
smatrao da mu nije potrebna? On je, dakle, kaže ovaj, opteretio, prema
Labeonovom mišljenju, vlasnika, premda je svako ovlašćen, čak i kad nastoji da
izbegne buduću štetu, da stvar napusti. Međutim, Celz na lep način ismeva to
mišljenje; on, naime, kaže da na actio negotiorum gestorum ima prava onaj ko je
tuđe poslove vodio korisno, a nisu korisno vođeni poslovi ako su obavljani na
stvari koja nije potrebna ili koja samo opterećuje pater familiasa. U skladu je s tim
i ono što Julijan piše, naime, da onaj ko je popravljao kuću ili lečio bolesnog
roba ima pravo na tužbu iz poslovodstva bez naloga ako je to korisno
obavljao, makar uspeh i ne bio postignut. Postavljam pitanje: šta ako je
negotiorum gestor mislio da korisno postupa, a pater familas od toga nema nikakve
koristi? Mislim da ovde nema mesta za actio negotiorum gestorum, jer iako ne
uzimamo u obzir konačan uspeh, ipak posao treba da je korisno započet).
ZOO:

 Poslovodstvo bez naloga

 Član 220 (Opšte pravilo)
 (1) Poslovodstvo bez naloga je vršenje tuđih poslova, pravnih ili
materijalnih, bez naloga ili ovlašćenja, ali za račun onoga čiji su
poslovi, a radi zaštite njegovih interesa.
 (2) Vršenju tuđeg posla može se nezvano pristupiti samo ako posao
ne trpi odlaganje, te predstoji šteta ili propuštanje očigledne koristi.


 Član 221 (Obaveze poslovođe bez naloga)

 (3) Ukoliko nije što drugo zakonom naređeno, poslovođa bez
naloga ima obaveze nalogoprimca.
Condictiones sine causa

 D.50.17.206 (POMPONIUS libro nono ex variis

lectionibus):
 Iure naturae aequum est neminem cum alterius detrimento
et iniuria fieri locupletiorem.
 (Prema prirodnom pravu pravično je da niko ne treba da se
obogati na šteti i nepravdi učinjenoj drugome).


 D.12.7.1.3 (ULPIANUS libro quadragensim tertio ad

Sabinum):
 Postoji saglasnost da se kondikcijom može tužiti nekoga za
ono što je on dobio bez pravnog razloga (osnova) ili se
odnosi na razlog koji pravno nije zadovoljavajući.

Upotreba kondikcija
 Verbalni, literarni kontrakti stricti iuris
 Mutuum
 Condictio furtiva
 --------------------------------------------------------
 Condictiones sine causa – datio + sine causa
 Ko može da vindicira, ne može da kondicira i
obrnuto.
ZOO:

 Sticanje bez osnova

 Član 210 (Opšte pravilo)
 (1) Kad je neki deo imovine jednog lica prešao na
bilo koji način u imovinu nekog drugog lica, a taj
prelaz nema svoj osnov u nekom pravnom poslu ili
u zakonu, sticalac je dužan da ga vrati, a kad to nije
moguće - da naknadi vrednost postignutih koristi.
 (2) Obaveza vraćanja, odnosno naknade vrednosti
nastaje i kad se nešto primi s obzirom na osnov koji
se nije ostvario ili koji je kasnije otpao.
Condictio indebiti (solutio indebiti)

 D.12.6.1.pr-1 (ULPIANUS libro vicensimo sexto ad edictum):

 A sada da razmotrimo i isplatu nedugovanog. To biva u slučaju kada neko ne
znajući (u zabludi) isplati, pa to može kondikcijom natrag potraživati; ako je
znajući da nije dužan isplatio, prestaje mogućnost postavljanja zahteva da mu se to
vrati.

 D.12.6..65.9 (PAULUS libro septimo decimo ad Plautium):
 Nedugovano nije samo ono što se uopšte ne duguje, nego i ono što se duguje
jednom ako bude isplaćeno drugom ili, ako ono što jedan duguje, drugi isplati kao
da svoju obavezu isplaćuje.

 D.12.6.41 (NERATIUS libro sexto memranarum):
 Što je pupila obećao stipulatoru bez odobrenja tutora, može biti vraćeno ako je
platio, jer to nije čak ni prirodna obligacija.

Zadaci:

 Marko je nasledio svog oca Kvinta. Očev prijatelj Gaj

zatražio je od Marka da mu vrati novac koji je on
pozajmio njegovom ocu. Marko je to učinio, ali je
naknadno saznao da je njegov otac već vratio dug,
doduše ne samom Gaju nego njegovom sinu pod
vlašću (filius familias).
 Kakve su pravne posledice Markove isplate:
 a) ako je Gaj znao da je dug vraćen
 b) ako Gaj to nije znao

ZOO:

 Pravila vraćanja
 Član 211 (Kad se ne može tražiti vraćanje)
 Ko izvrši isplatu znajući da nije dužan platiti, nema pravo da zahteva vraćanje,
izuzev ako je zadržao pravo da traži vraćanje ili ako je platio da bi izbegao
prinudu.


 Član 212 (Dvostruka isplata duga)

 Ko je isti dug platio dva puta, pa makar jednom i po osnovu izvršne isprave, ima
pravo tražiti vraćanje po opštim pravilima o sticanju bez osnova.


 Član 213 (Izvršenje neke prirodne obaveze, ili neke moralne ili društvene
dužnosti)
 Ne može se tražiti ono što je dato ili učinjeno na ime izvršenja neke prirodne
obaveze ili neke moralne ili društvene dužnosti.

Condictio ob causam datorum

 D.12.4.7.1 (IULIANUS libro sexto decimo digestorum):

 Zemljište koje je bilo predato na ime miraza može se
kondikcijom natrag zahtevati ako do braka nije došlo, a i
plodovi se mogu kondicirati. Isto pravilo važi i za robinju i
njeno dete.

 D.12.4.10 (IAVOLENUS libro primo ex Plautio):

 Ako žena, u želji da dâ miraz, akceptilacijom oprosti
novčani dug onome za koga je trebalo da se uda, pa do
braka ne dođe, s pravom će to kondicirati, jer nije bitno da
li je on dobio novac na taj način što mu je predat, ili tako
što mu je oprošten dug.
Condictio ob turpem vel iniustam
causam


 D.12.5.2.pr-1 (ULPIANUS libro vicensimo sexto ad edictum):

 Ako ti nešto dam da ne opljačkaš hram, ili ne ukradeš, ili ne ubiješ čoveka. U
ovom slučaju, piše Julijan, ako ti dam nešto da ne ubiješ čoveka, to se može
kondicirati. (1) Isto tako ako ti dam nešto da mi vratiš stvar koju sam kod tebe
ostavio u deposit ili da mi vratiš pisanu ispravu (priznanicu).


 D.12.5.3 (PAULUS libro decimo ad Sabinum):

 Ako su i primalac i davalac nemoralno postupili, tada kažemo da se ono što je dato
ne može potraživati, kao kada bi nekome dao novac da nepravedno presudi.


 D.12.5.4.3 (ULPIANUS libro vicensimo sexto ad edictum):

 Što je dano prostitutki, ne može se nazad zahtevati, kako to pišu Labeon i Marcel,
ali navodeći nove razloge, tj. ne zbog toga što je nemoralnost obostrana, nego
samo onoga ko daje. Jer ona nemoralno postupa jer je prostitutka, a nemoralno ne
prima novac kad je već prostitutka.
Zadaci:

 Marko je uhvaćen u preljubi. Dao je 5000 sestercija Gaju da

on to ne kaže Markovoj ženi Silviji kao i mužu njegove
ljubavnice.
 Može li Marko tražiti novac nazad ukoliko Gaj nije ispunio
obećanje, pa je Markovu preljubu otkrio njegovoj ženi
Siliviji?


 Marko je dao novac Gaju da ne opljačka hram.

 a)Može li Marko tražiti novac nazad ako je Gaj ispunio
obećanje i nije opljačkao hram?
 b) Da li može tražiti novac nazad ukoliko je Gaj opljačkao
hram?