Nizozemska polifonija

(14. i 15. vijek)

Prof. dr Ira Prodanov

Banja Luka
Zimski semestar, 2021.
 Političke i kulturološke prilike
 Prelaz iz 14. u 15. vek, stogodišnji rat Engleske i
Francuske slabi Francusku (1337 – 1453)
 Države koje postaju jake zahvaljujući trgovini su
nizozemske (Nizozemska, Belgija i deo severoistočne
Francuske)
 Prevlast Nizozemaca u muzičkoj kulturi koja će trajati
gotovo 2 veka
 Nizozemska polifonija ili flamanski procvat
 U druge umetnosti, naročito likovna, cvetaju; prizori iz
gradova, svakodnevice, portreti, pejsaži...
Burgundija
 Burgundija je do 1477. posedovala sve nizozemske države
 Dižon – cveta bogat dvorski život
 Razdoblje cvetanja polifonije Nizozemaca naziva se još i
Burgundska škola (1430 – 1470), a naredna faza je franko-
flamanska polifonija
 Visok stupanj vokalne reproduktivne umetnosti (crkvene
škole i dvorske kapele)
 Burgundske vojvode, Karlo Dobri i Filip Smjeli, imaju
kapele od 12 do 24 pevača na svom dvoru; školovani
muzičari, profesionalci; instrumentalisti iz raznih krajeva
Evrope - kosmopolitizam, internacionalnost; uticaj na sve
dvorove Evrope, uključujući Rim;
 Forme burgundske škole

 Polifonija, posebno tehnika IMITACIJE

 Tehnika komponovanja bila sama sebi svrha, tekst
koji je trebalo imitacijom istaći, nije se razumevao u
bravurama višeglasja
Misa
 Misa: prvi put sada zaokružena ciklična forma;
petostavačna; stavovi – 1. Kyrie, 2. Gloria, 3. Credo, 4.
Sanctus i Benedictus, 5. Agnus dei; u početku cantus firmus
iz Gregorijankog korala i to u sopranu; svaki stav je išao na
drugu melodiju – misa choralis;
 Kasnije jedna ista melodija iz Gregor. korala, ili narodni
napev ili originalna, ali u svim stavovima; nazivi misa su
početni stihovi tih melodija; takve mise su se nazivale
chanson mise; ako se znalo odakle je napev, dobijao je
oznaku po broju starocrkvenog tonaliteta; ako autor nije
hteo odati naziv napeva – misa sine nomini;
 Cantus firmus nije morao uvek da se čuje, mogao je biti u
račjoj inverziji ili diminuiran; tamo gde je autor stavljao
odlomke za dva ili tri glasa, prestao je da koristi cf. i pisao
originalno i samostalno;
 Misa
 Ponekad naziv prema tehnici koja je korišćena
 Ako je izabrana melodija u tenoru – tenorska misa ili
cantus firmus misa
 Dodan je dublji glas od tenora – contratenorbassus,
kasnije bassus
 Cela misa u istom tonalitetu
 Iako napev svetovni ili originalni, tekst misni
 Quodlibet mise – kombinovana od nekoliko svetovnih
napeva
 Misa parodija – autori već postojeće stavove drugih
autora proširivali, obrađivali uz nov, misni tekst; dakle,
jedan stav moteta, chansona ili madrigala mogao je
postati misni!
Napev Naoružan čovjek
(L’homme armé)
 Najčešće upotrebljavan svetovni napev u misama!
Neke verzije imaju „be“; neke su diminuirane
G. Dufay; Misa L’homme
armé
Difaj: Misa Lom arme (L’homme armé)

 U primeru Difajove mise, tekst nije u celosti ispisan,

pa su pevači mogli da ga razmeštaju kako su hteli;
 Cantus firmus se možda i svirao, te se tako veoma
isticao
 Pojedine ritmičke složenosti u glasovima dovode do
bogatstva u melodijskom tretmanu deonica
 Kao i kod svih ostalih Nizozemaca, samostalnost
SVIH deonica
 Motet
 Razlikuje se od moteta ars antike i ars nove
 Kod Nizozemaca UVEK CRKVEN
 U početku je bio troglasan, a deonica tenora svirana na
instrumentu
 Pojedine deonice imale punu slobodu kretanja, nisu ovisile o
izoritmiji koja je u ovo doba već napuštena
 U drugoj polovini XV veka četvoroglasje; napušta se običaj
korišćenja više tekstova, sada je samo JEDAN; retko se
pozajmljuje od nekud cf; najvažniji oblik sve do barokne monodije;
ali u burgundskoj školi još uvek troglasan; cf iz gregorijanskog
korala u najvišem glasu, veoma jasan; ovde počinje i praksa
deljenja na odseke – jedna melodija se imitirajući prenese kroz
sve glasove, završi se odsek, pa to kreće sa drugom melodijom,
ali su odseci ulančani – dok se u jednom glasu završava jedna
melodija, u drugom počinje nova; madrigalizmi!
Chanson
 Svaka polifona kompozicija na svetovni tekst
 Srodan motetu
 Obično troglasan; oblik se poklapa sa rimom u
stihovima – rimovani stihovi na istu melodiju, nov stih
– nova melodija ili pripev;
 Vremenom chanson postaje slobodno komponovano
delo
 Jača primena imitacije
 Silabičnost središnjih odseka – odličan kontrast
 Vremenom sve više dvočetvrtinski takt, a ne
tročertvrtinski
 Često izvođeni instrumentalno
 Predstavnici nizozemske polifonije
 John Dunstable (1380, 90 – 1453), poreklom Englez
 Pevač u Parizu, moguće i u Kambreu (možda
podučavao Difaja i Benšoaa); moguće da je posećivao
dvorove u Italiji;
 Pisao duhovnu i svetovnu muziku, uz instrumentalnu
pratnju (moteti, himne, šansoni, delovi misa).
 Sačuvano oko 60 opusa; uticaj foburdona; troglasje;
najviši glas preovladava i ističe se; disonancu postepeno
uvodi pomoću zadržica;
 Najpoznatiji opus: četvoroglasni motet na himnu Veni
Creator Spiritus; izoritmija;
 Neka dela originalna, bez pozajmljenog cantus firmusa
 Chanson O rosa bella najuspeliji, kasnije će biti cantus
firmus drugim autorima;
 Predstavnici nizozemske polifonije
 Guillaume Dufay (1400 – 1474)
 Poduke u crkvenoj školi u Kambreu – žive veze sa
Francuskom, Italijom i Engleskom.
 Kao sveštenik boravio u Italiji kao službenik savojskog
vojvode, i u papskoj kapeli;
 Kratko u Parizu, a zatim opet Kambre
 Doktor crkvenokanonskog prava!
 Sačuvano oko 200 dela (mise, moteti, šansoni...); često pisao
za prigode na razne svetovne tekstove;
 Pisao na crkvene ili svetovne cantus firmuse (L’ homme arme;
Je me deduis)
 Umeren u imitacionoj tehnici; istaknut sopran, ostale linije
mirnije; ponekad instr. pratnja;
 Istaknuta veza dominante i tonike; ponekad tekst u prvom
planu, ponekad muzika; madrigalizmi;
Predstavnici nizozemske polifonije

 Gilles Binchois (1400 – 1460)

 Živeo na burgundskom dvoru; više sklon svetovnoj
nego duhovnoj tematici;
 Najveći predstavnik burgundskog šansona;
 „Otac veselja“, često pisao na tekstove ljubavne lirike;
 Predstavnici nizozemske polifonije
 Jean/Johannes Ockeghem (1425 – 1495), najveći
predstavnik posle Difaja, a pre Deprea
 Član pevačke kapele u Antverpenu
 Posle 1452. verovatno službovao u kapeli francuskih
kraljeva Karla VII, Luja XI i Karla VIII
 1465. postao horovođa kraljevske kapele pa povremeno
boravio u Parizu
 Odličan pedagog, učitelj Deprea
 Posle njegove smrti brojne kompozicije tužbalice (čak je i
filozof Erazmo Roterdamski napisao tekst za jednu)
Predstavnici nizozemske polifonije

 Malo Ockeghemovih dela sačuvano (13 misa –

nepotpune; rekvijem, najstariji poznati; oko 10 moteta
i 20 šansona
 Koristio cantus firmus iz Greg. korala, ali lutajući (iz
glasa u glas)
 Svi glasovi ravnopravni; kontrast- smanjuje slog na
dvoglasje; kontrast homofonija – polifonija; još uvek
vrlo modalan; sklon kanonima – Misa prolationum
(svaki stav je dvostruki kanon)
Rukopis Chigi, Vatikan

Okegem?
Predstavnici nizozemske polifonije
 Jacob Obrecht (1450 – 1505)
 Pevač i horovođa u Utrehtu (možda i učenik Erazma
Roterdamskog
 Horovođa u Brižu, Antverpenu, Kambreu
 Putovanja u Italiju, italijanski uticaju u muzici (u Ferari umro
od kuge)
 26 misa (4 glasa); 31 motet (3 – 6 glasova)25 svetovnih
šansona; instrumentalna plesna muzika;
 Cantus firm. iz Gregorijanike ili svetovan; ponekad ceo,
ponekad prva fraza u prvom stavu mise, druga u drugom i
slično; ponekad više cf – u Misi carminum oko 20 svetovnih
napeva su cf; česte kanonske imitacije; manir: srednje dve
deonice u kanonu, a spoljašnje slobodne;
 Predstavnici nizozemske polifonije
Žosken de Pre
 Žosken de Pre (Josquin des Pres,1425 – 1495),
vrhunac ovog perioda
 Savremenik Rafaela i Leonarda Da Vinčija
 Rođen u Nizozemskoj, rano je otišao u Italiju (Milanska
katedrala), potom Papinska kapela u Rimu; posle
Modena, Ferara, Pariz;
 Čuven po Evropi; Luter je rekao da „muzičari od nota
rade šta mogu, a Žosken šta hoće“
Predstavnici nizozemske polifonije
Žosken de Pre
 Madrigalizmi, humor u muzici; samokritičan;
 Pazio na jasnost teksta koji odslikava muzika;
 Bas temelj kompozicije; kontrasti polifonija –
homofonija; rado koristi nizove akorada; blizak
tonalnosti;
 20 misa, 92 moteta, 62 šansona
 Motet u odsecima obrade jednog stiha i melodije; kad
se ona izimitira, sledi nov, ulančan odsek sa novom
melodijom;