Akutna psihotična reakcija;

Perzistirajući sumanuti
poremećaj
• Poremećaj sa sumanutošću, po važećem klasifikacionom
sistemu (MKB 10) označava grupu poremećaja nepoznatog
uzroka, čija je osnovna karakteristika postojanja sumanutih
ideja
• sumanute ideje
 Klasifikacija i dijagnoza
• Prema MKB-10 poremećaj sa sumanutošću se definiše kao „grupa poremećaja
u kojima dugotrajne sumanute ideje čine jednu ili najuočljiviju kliničku
karakteristiku, uz povremenu pojavu depresivnih simptoma i retko prisustvo
olfaktivnih i taktilnih halucinacija“ i karakteristično odsustvo ostalih
psihopatoloških simptoma
• trajanje simptoma minimum 3 meseca

• Grupi sumanutih psihoza pripadaju:

1. Perzistentni poremećaj sa sumanutošću
2. Indukovani poremećaj sa sumanutošću
 Akutna psihotična reakcija
• posledica delovanja spoljašnjeg stresora (stresni, traumatski događaj)

• narušena percepcija realnosti i poremećaj u funkcionisanju

• glavni simptomi (nagli početak, halucinacije, sumanute ideje, dezorijentisanost)

• dobra prognoza i kratko trajanje (2 do 3 meseca)

• komplikacije
Klinički oblici akutnih i prolaznih psihotičnih poremećaja:
1. Akutni polimorfni psihotični poremećaj bez simptoma shizofrenije

2. Akutni polimorfni psihotični poremećaj sa simptomima shizofrenije

3. Akutni psihotični poremećaj sličan shizofreniji

4. Akutna paranoidna reakcija

5. Reaktivni depresivni psihotični poremećaj

• oboljenja iz grupe poremećaja sa sumanutošću se dele na dve
velike grupe:

1. Paranoične psihoze
2. Paranoidne psihoze
Paranoične psihoze
1. Revandikaciona sumanutost
•Procesni kverulanti
•Sumanuti pronalazači
3. Senzitivna sumanutost odnosa
•Fanatični idealisti 4. Interpretativna sumanutost
•Sumanuti megalomani
•Persekutorna sumanutost
•Hipohondrijska sumanutost

2. Strasna sumanutost
•Sumanutost ljubomore (patološka ljubomora)
•Erotomanska sumanutost (erotomanija)

Paranoidne psihoze
1. Hronična halucinatorna sumanutost
2. Parafrenija
Epidemiologija

• incidenca – 0,7-3,00
• prevalenca – 24-30
• starost – 18-80 (najčešće između 34. i 45. godine)
• početak bolesti – nagao ili postepen
• pol – veća učestalost kod ženskog pola
• uduženost sa: povredama glave, zloupotrebom psihoaktivnih supstanci…
Indukovani poremećaj sa sumanutošću

• prema MKB-10 predstavlja „poremećaj sumanutosti zajednički dvema

ili većem broju osoba koje su u bliskoj emotivnoj vezi, i gde samo jedan
boluje od psihotičnog poremećaja“
Etiologija i patogeneza

• uzrok poremećaja sa sumanutošću je nepoznat

• postoji značaj nekih faktora rizika
Klinička slika

• nagao i postepen početak

• dugo može ostati nezapažen
• inicijatori lečenja su najčešće treća lica
• razlika od shizofrenije
• emocije su očekivane: depresivni, frustrirani, ljutiti, ushićeni, agitirani…
• alomnezije
• radno sposobni
Diferencijalna dijagnoza

• kontraargumenti i kontračinjenice
• isključujući kriterijumi
Tok bolesti i prognoza

• obično traje čitav život, ali postoje i slučajevi izlečenja

• suicid
• prediktori pozitivnog toka: raniji početak, akutni početak, ženski pol, život u braku
• uglavnom se zadržava profesionalni status
Terapija

• retko iniciraju lečenje, negiraju tegobe

• sumanutost izvan domašaja farmakoterapije
• medikamentozna terapija: svi poremećaju sa sumanutošću se leče na isti način,
najbolje pacijenti reaguju na antipsihotičnu medikaciju
• suporativna psihoterapija: smanjenje anksioznosti, zadržavanje sumanutih ideja za
sebe
• nisu motivisani – hospitalno lečenje
• ne treba potceniti, ni preceniti