POREMEĆAJI IMPULSA I NAVIKA

BAZIČNE ODLIKE

 Pacijenti imaju impuls ka radnjama ili reakcijama koje ne mogu da kontrolišu

 Posledice mogu biti po osobu ili druge

 Ponašanje / reakcija je bez jasne ili racionalne motivacije

 Postoji osećaj tenzije i/ ili uzbuđenja pre sprovođenja poriva u delo

 Olakšanje, osećanje zadovoljstva i gratifikacije po izvršenom delu

 Može postojati kajanje i ruminiranje, ali to nije dovoljno da se spreči buduća reakcija
 BAZIČNE ODLIKE

 Heterogena kategorija

 Problematično je definisati da li ponašanje pripada nekom drugom poremećaju

 Poremećaji iz ove grupe su slični sa zavisnostima i opsesivnim poremećajima

 Zavisnostima (tenzija – radnja – zadovoljstvo)

 opsesivnom poremećajima (tenzija – radnja - redukcija tenzije)
 POREMEĆAJI IMPULSA I NAVIKA
ICD-11
ICD – X Patološko kockanje
(F 63)
prebačeno u bolesti
Poremećaji navika i impulsa zavisnosti
Trihotilomanija prešla u
F63.0 OK spektar
•Patološko kockanje

F63.1
•Piromanija ICD-11
Dodat: Kompulisivno
F63.2
•Kleptomanija seksualno ponašanje i
Intermitenti
F63.3 eksplozivni poremećaj
•Trihotilomanija
 POREMEĆAJI IMPULSA I NAVIKA

DSM-IV Patološko
kockanje
Poremećaji kontrole impulsa prebačeno u
bolesti zavisnosti
•Intermitentni eksplozivni poremećaj

•Patološko kockanje

•Kleptomanija Trihotilomanija
prešla u OK
•Piromanija
spektar
•Trihotilomanija
 POREMEĆAJI IMPULSA I NAVIKA

DSM 5
Destruktivni, poremećaji kontrole impulsa i poremećaji ponašanja

•Intermitentni eksplozivni poremećaj

•Poremećaj ponašanja

•Antisocijalni poremećaj ličnosti

•Poremećaj prkosa i opozicionalnosti

•Piromanija

•Kleptomanija
 DSM 5 VS ICD - X

 DSM

 Eksternalizirajući poremećaji

 Akcenat je na problemima kontrole emocija ili ponašanja koji rezultuju narušavanju prava

drugih kao i konflikt sa društvenim normama i autoritetom

 U osnovi je crta dezinhibicije kao i neuroticizma

 DSM 5 VS ICD - X

 ICD

 Akcenat je na repetitivnom ponašanju koje je bez jasne motivacije i šteti drugima

 Osoba ne može da kontroliše impuls

 INTERMITENTNI EKSPLOZIVNI POREMEĆAJ

 Pojava diskretnih epizoda u kojima osoba ne može da se odupre agresivnim impulsima što

se manifestuje kao:
 Verbalna agresija ili fizička agresivnost prema materijalnim dobrima, životinjama ili ljudima

(2 x nedeljno u proseku, tri meseca. Agresija ne rezultuje štetom ili povredama.

 Tri bihevioralna ispada tokom 12 meseci koji uključuju štetu i povrede životinja ili ljudi

 Stepen agresivnosti izražen tokom epizoda je grubo neproporcionalan provokaciji ili

 INTERMITENTNI EKSPLOZIVNI POREMEĆAJ

 Agresivni ispadi nisu sa predumišljajem i nisu sredstvo postizanja opipljivog cilja (novca,

moći, zastrašivanja)

 Agresivni ispadi izazivaju ili značajan distres ili probleme u

profesionalnom/interpersonalnom funkcionisanju ili vode finansijskim/legalnim
posledicama

 Ne uspostavlja se dijagnoza pre 6. godine

 INTERMITENTNI EKSPLOZIVNI POREMEĆAJ

 Prevalenca oko 8% (60% navodi prisustvo „subkliničkih“ formi poremećaja (McLaughlin,

et al., 2012)

 Početak pre 40. godine, najčešće počinje oko 12. godine (Coccaro, 2012)

 Odnos muškaraca i žena – 2.3 : 1.4

 Trajanje u proseku 12-20 godina

 Prethodi drugim poremećajima (zbog gomilanja problema:razvodi, finansije, itd.)

 INTERMITENTNI EKSPLOZIVNI POREMEĆAJ

 Rizik faktori (Nickerson et al., 2012)

 Genetika (blizanačka studija, nedostatak: samo agresivno ponašanje a i ne i osobe sa dijagnozom; rezultat: generalni genetski faktor i
specifičan za fizičku agresiju)

 Jača reakcija amigdale na stimuluse koji izazivaju agresiju

 Umanjena količina serotonina, posebno u limbičkom sistemu i orbitofrontalnom korteksu, i povećana količina levodopa, povišena
koncentracija noradrenalina i testosterona (Voon et a., 2009)

 Trauma u detinjstvu (intenzitet traume i posebno interpersonalne, problem emocionalne regulacije; možda na precepciju opasnosti
reaguju agresijom)

 Izloženost traumi tokom života, posebno ponavljanje t. iskustvo problem u kontroli ljutnje Levodop – prekusor
 Vojnici dopamina
 Izbeglice
 INTERMITENTNI EKSPLOZIVNI POREMEĆAJ

 Tretman (Morland et al., 2012)

 Problematičan jer ne traže pomoć i nisu motivisani

 Antidepresivi i stabilizatori raspoloženja

 KBT pristup – „anger managment“, rad na zonama konflikta, razvoj pozitivnih coping strategija
 KLEPTOMANIJA

 Ponovljeni neuspesi da se osoba odupre impulsima da ukrade objekte koji joj nisu potrebni za

ličnu upotrebu ili zbog svoje novčane vrednosti.

 B. Rastući osećaj napetosti neposredno pred krađu.

 C. Zadovoljstvo, gratifikacija ili olakšanje u vreme izvođenja krađe (naknadano krivica, depresija,

žaljenje)

 D. Krađa se ne izvodi da bi se ispoljio bes ili osveta i nije posledica sumanutosti ili halucinacija.

 E. Krađe se ne mogu bolje objasniti poremećajem ponašanja, maničnom epizodom ili

antisocijalnim poremećajem ličnosti

 KLEPTOMANIJA

 Prevalencija oko 1% (u psihijatrijskoj populaciji procenat je znatno viši)

 8% psihijatrijskih pacijenata zadovoljava kriterijume za kleptomaniju

 Kod žena je ovaj poremećaj češći i to u odnosu 1:3 (Sarasalo et al., 1997)

 Ispod 5% uhvaćenih kradljivaca su kleptomani

 Početak je u adolescenciji ili ranom odraslom dobu

 Hroničan poremećaj
 KLEPTOMANIJA

 U odnosu na kradljivce, kleptomani su češće (Sarasalo et al., 1997):

 Ž ene

 Stariji

 Krali (jer kradu ne zbog dobiti već psiholoških razloga tj. redukcije tenzije)

 Osećaju stid (77%)

 Ego – distoni fenomeni (pokušavaju da prestanu ali neuspešno što rađa krivicu, stid)
KLEPTOMANIJA: MODELI OBJAŠ NJENJA
KLEPTOMANIJA
 PIROMANIJA

 A. Namerno i ciljano podmetanje vatre u više navrata.

 B. Tenzija ili afektivno uzbuđenje pre čina.

 C. Vatra i njen situacioni kontekst izazivaju fascinaciju, interesovanje, radoznalost ili

privlačnost.

 D. Zadovoljstvo, gratifikacija, ili olakšanje dok se pali vatra ili svedoči ili učestvuje u

njenim posledicama.
 PIROMANIJA

 E. Vatra se ne podmeće zbog novčane dobiti, sociopolitičke ideologije, radi skrivanja kriminalne

aktivnosti, izražavanja besa ili osvete, poboljšanja uslova života, kao odgovor na halucinacije i
sumanutosti, ili kao posledica otežanog rasuđivanja (usled npr. demencije, mentalne retardacije,
intoksikacije supstancama).

 F. Podmetanje vatre se ne može bolje objasniti poremećajem ponašanja, maničnom epizodom ili

antisocijalnim poremećajem ličnosti.

 PIROMANIJA

 Vrlo malo istraživanja na temu piromanije

 Istraživanja ukazuju na prevalencu između 0.5% i 3.5% (Kosky & Sillburn, 1984)

 Češće muškarci nego žene, u bilo kom dobu

 60% između 11 i 18 godina u US (Raines & Foy, 1994)

 Epizodičan tok
 PIROMANIJA

 Faktori rizika

 Povišen nivo levodopa, povišen nivo monoaminoksidaze (Voon et al., 2009) – nije replikovano!

 Agresivnost
Monoaminoksidaza
 Antisocijalno ponašanje, poremećaji ponašanja (MAO)
-Enzim koji metaboliše
 Sramežljivost, odbacivanje vršnjaka (Chen, Arria & Anthony, 2003) serotonin
 PIROMANIJA

 Tretman

 Farmakoterapija + psihoterapija (slično kao i za kleptomaniju)

 PATOLOŠ KO KOCKANJE

 Prebačen u bolesti zavisnosti unutar DSM-5 i ICD-11

 Biološki i fenomenološki profil poremećaja mnogo bliži drugim bolestima

zavisnosti (Andreasen, 2007)

Opioidni receptori
(dominantno)
reaguju na kockanje
 PATOLOŠ KO KOCKANJE

 Perzistentno maladaptivno kockarsko ponašanje koje vodi značajnom propadanju ili

distresu ispoljeno kroz bar 4 od sledećeg u 12 meseci:

 Potreba za kockanjem sa sve većim sumama novca kako bi se postiglo željeno zadovoljstvo

 Nemir i iritiranost pri pokušaju da se prekine ili smanji kockanje

 Ponovljeni pokušaji da se kontroliše, smanji ili prekine kockanje

 Preokupiranost kockanjem

 Kockanje je način bežanja od problema ili otklanjanja disforičnog afekta

 PATOLOŠ KO KOCKANJE

 Perzistentno maladaptivno kockarsko ponašanje koje vodi značajnom propadanju ili

distresu ispoljeno kroz bar 4 od sledećeg u 12 meseci:

 Nakon gubitka novca pri kockanju, često se vraća sutradan radi poravnanja tj. neutralisanja gubitka

 Laganje članovima porodice, terapeutu, ili drugima kako bi se prikrile razmere uvučenosti u kocku

 Ugrožavanje ili gubitak značajne veze, posla, obrazovanja ili prilike za napredovanje zbog kockanja

 Oslanjanje na druge da bi se obezbedio novac radi saniranja očajne finansijske situacije izazvane

kockanjem
 PATOLOŠ KO KOCKANJE

 Faze patološkog kockanja

 Osećanje pobednika (sledeći put pobeđujem)  progresivno gubljenje novca  Očaj

(Nedić & Ž ivanović, 2011)

 Kockanje se ne može bolje objasniti drugim razlozima

 PATOLOŠ KO KOCKANJE

 Specifikatori u odnosu na:

 Tok (epizodičan, perzistentan)

 Prirodu remisije (nepotpuna, potpuna)

 Intenzitet (blag, umeren, težak) – broj simptoma je kriterijum

 PATOLOŠ KO KOCKANJE

 Prevalenca između 1% i 3% (verovatno je da će ovi procenti rasti), (Gerstein et al., 1999)

 Češće muškarci nego žene, u bilo kom dobu, odnos 3.5 : 1.5 (Volberg, 1994)
Telescoping – kod
 Počinje u ranom odraslom dobu najčešće žena se patološko
kockanje
 „Telescoping“ efekat kod žena (Gerstein, et al., 1999) uspostavlja brzo i uz
alkohol

 Muškarci – klađenje, karte, Ž ene – bingo, slot aparati (Ladd & Petry, 2002)

 Ukoliko se ne tretira – hroničan tok, 20 % suicidalni

 PATOLOŠ KO KOCKANJE

 Etiološki i rizik faktori

 Genetika (monozigotni blizanci > dizigotni blizanci)

Triptofan– prekusor
 Više levodopa, manje triptofana serotonina

 Impulsivnost, netolerancija na frustraciju, sensation seeking

 Alkohol
PATOLOŠ KO KOCKANJE-KOGNITIVNE KARAKTERISTIKE

Ove distorzije dovode do precenjivanje

šansi za dobitkom, što vodi u dalju igru
Near miss
 DOPAMIN I ADIKCIJA DOPAMIN I KOCKANJE

kontrola kockari

Nama razlika, mada

postoje indikacije da postoji
smanjena aktivnost samo kod onih kod kojih postoji
visoko izražena crta impulsivnosti (posebno impulsivni
kada su u lošem ili dobrom raspoloženju)

Dopamin i adikcija (smanjena aktivnost u limbičkom sistemu) Clark et al (2012 NeuroImage),

 PATOLOŠ KO KOCKANJE

 OPIOIDNI SISTEM

 NOVIJE PET STUDIJE: razlika nije u početnom baseline novou opioidnih receptora, već u

smanjenoj reaktivnosti u odnosu na one koji nisu kockari (subjektino i slabiji doživljaj
euroforije na aktivaciju ovog sistema)
PATOLOŠ KO KOCKANJE
 TRIHOTILOMANIJA

Trihotilomanija –
 A. Ponovljeno čupanje kose koje za posledicu ima gubitak kose. čupkanje kose

 Ponovljeni pokušaji da se smanji ili prekine čupanje kose (Ego-distoni fenomen)

 Poremećaj izaziva klinički značajan distres ili otežano socijalno, profesionalno ili drugo

funkcionisanje.

 D. Poremećaj se ne može bolje objasniti drugim mentalnim poremećajem ili medicinskom

bolešću (npr. dermatološkom).

 TRIHOTILOMANIJA

 Prevalenca između 1.5 – 3.4%.

 Mnogo češći kod žena, 10:1
 Ima epizodičan tok
 Počinje u pubertetu, sa hormonalnim promenama češće
 Potencijalna genetska osnova, sličan mehanizam razvoja kao kod OKP
 Prebačen u opsesivni spektar (Swedo, 1993) :
 Ego-diston impuls
 Odgovor na opsesiju
 Jaka anksioznost prethodi ponašanju, posledično dolazi do umanjenja anksioznosti
 TRIHOTILOMANIJA

 Tretman:

 Antidepresivi

 Stabilizatori

 KBT
 KOMPULISVNO SEKSUALNO PONAŠANJE

 Stabilan obrzac pri kome osoba ne može da kontroliše intenzivne,

ponavljajuće seksulane impulse ili nagone, što rezultuje u repetitivnom seksualnom ponašanju koje se manifustuje u
jednom ili više od navedenog: i
 Repetitivno seksualno ponašanje je postalo centrali fokus osobinog života

 Brojni prethodni neuspešni pokušaji da se redukuje sek. aktivnost ili prestane

 Nastavlja sa ovim ponašanjem uprkos negativnim posledicama (npr. bračni konflikt)

 Nastavlja sa aktivnošću čak i kada joj to ne donosi ili joj donosi vrlo malo zadovoljstva
 KOMPULISVNO SEKSUALNO PONAŠANJE
 Karakteristike:
 Može da se manifestuje kroz raličite aktivnosti: sek. aktivnost sa drugima, masturbaciju,
upotrebu pornografije, internet sex, telefonski sex

 Aktivnost započinje često kao odgovor na depresiju, anksioznost, dosadu, samoću itd.

 Vrlo često imaju istoriju seksualnog zlostavljanja, pri čemu žene imaju veći procenat ove
vrste traume

 Češći je kod muškaraca

KOMORBIDNOST I DIFERENCIJALNA DIJAGNOSTIKA POREMEĆAJA
IMPULSA I NAVIKA
Poremećaj Komorbidnost
Intermitentni eksplozivni Anksiozni i depresivni
poremećaj poremaćaji, zavisnosti
Kleptomanija Depresivni i anksiozni
poremećaji, zavisnosti, bulimija
nervosa (za kleptomaniju) i
Piromanija kockanje (za piromaniju)
Patološko kockanje Depresivni (60%-75%) i
anksiozni poremećaji (16%-
40%), zavisnosti (35%-65%)
Trihotilomanija Depresivni poremećaji, na telo
usmerene kompulzije –
ekskorijacija, grickanje noktiju
Diferencijalna dijagnoza
(Najčešći primeri)
Depresivni i anksiozni
poremećaji
Antisocijalni PL, manična
epizoda, organski
poremećaji, psihoza,
„Hero syndrome“ (za
piromaniju)
Antisocijalni i Borderline PL,
manična epizoda, Parkinsonova
bolest
Dismorfije, tikovi, psihoze
https://www.youtube.com/watch?v=yKrF-2PWjsw&ab_channel=Dr.ToddGrande

psycho. And IED

https://www.youtube.com/watch?v=8PnYb_ZvMzU&ab_channel=UniversityofMinnesota
tretman kleptomania

https://www.youtube.com/watch?v=LXKQRIZdqoE&ab_channel=MentalHealthProfessionalsNetwork

tretman trihotilomanije 24m