АНТРОПОЛОГИЈА И

ПЕДАГОГИЈА
 Човек и антропологија

 Интересовање за човека, његов начин и смисао

живота веома је старо

 Све до 19. века питања човека су (као и сва

друга питања) расправљана у оквирима филозофије
и теологије

 Антропологија као наука

стара је тек нешто више од једног века
 Основна ? антропологије
(која веома интересују и педагогију као науку о васпитању човека)

? Шта је човек
? Каква је његова природа
? Може ли човек да се развија и мења
? Шта је култура и како она настаје
? Какав је однос између личности и културе
? Шта су културне тековине и вредности (како се
према њима односити, каква је њихова
вредност, трајање...)
 Наведена питања
интересују педагогију бар у следећа 3
аспекта:
1. као садржај васпитно-образовне делатности
2. као фактори развитка човека, чиниоци васпитања
3. као општи услови, средина, атмосфера у којој се
васпитање остварује

Пошто су то основна питања сваког васпитања,

јасно је због чега је повезаност
антропологије и педагогије објективна и нужна
 Педагошке дилеме
проистекле из ове повезаности:
 Да ли се васпитање може третирати као културни
процес?
 Да ли је смисао васпитања у очувању постојећих
култура и друштава или у њиховом мењању или је
васпитање у служби и једног и другог?
 Да ли су развитак човека и формирање његове
личности детерминисани постојећом културом или је
то аутономан развитак?
 Да ли су разлике међу културама појединих народа
довеле и до разлика међу људима који у њима живе?
 Летимичан преглед развитка
антрополошких схватања/педагошких схватања?

Џон Лок, Холбах, Русо, Спенсер, Диркем, Дилтај,

следбеници Фројда, Маргарет Мид, Фром, Олпорт,
Маркс и Енгелс – баве се и антрополошким и
педагошким питањима

Те две ствари код њих нису подвојене,
оне чине јединство,
то су само различити аспекти посматрања човека,
његове природе и развитка, односа човека и
средине, могућности њиховог узајамног деловања
Развитак антрополошких сазнања, археологије,
етнологије, геологије и физичке антропологије,
истраживања и описивања живота примитивних
народа крајем 18. и 19. века...

...даје основу да се и постојећи човек и

његова култура посматрају у другачијем
светлу, на бази неких реалније утврђених
чињеница, на основу историјског
сагледавања развитка човека.
Антрополози врло различито и противречно
одговарају на основна антрополошка
питања.Тако постоје различите концепције
антропологије:
суперорганистичка, концептуалистичка,
реалистичка, структуралистичка...

Кроз историју има више покушаја да се педагошке

концепције заснују и изведу из одређених
антрополошких концепција.
1. Најизразитији пример те повезаности налази се код
представника културне педагогије у Европи и код америчке
варијанте културне педагогије - код реконструктивиста
2. Прогресивисти у САД - полазе од релативистичке концепције
културе и културних вредности: све је променљиво,
вредности служе као општи миље за развитак човека, у
центар васпитне делатности се стављају интересовања
човека
3. Есенцијалисти полазе од универзалистичке концепције
културе и вредности и траже обавезне програме образовања
4. Представници теолошке педагогије – човек је слика Бога на
земљи и човек и култура садрже у себи натприродне
компоненте
5. Натуралисти – култура се налази у сталном развијању и
усавршавању, па и развитак човека треба да се схвати као
процес усавршавања
Педагошка антропологија/антропологија васпитања

Oсновни проблеми:

 Могућност развитка и васпитања човека, формирање

његове личности
 Фактори тог развитка
 Однос човека и културе
 Улога школе и других васпитно-образовних
институција у развитку културе и васпитању
 Садржај васпитно-образовне делатности
 Функција наставника у васпитању
 Могућност трансмисије културних вредности на
младу генерацију и човека уопште
Повезаност антропологије и педагогије је
посебно наглашена у оним педагошким
концепцијама које полазе и почивају на
принципу поштовања човека као
индивидуе и личности, које то стављају
у центар свих педагошких делатности.