3 Sistem Nacinalnih Racuna2

Statistika ekonomske aktivnosti
I deo
Sistem nacionalnih računa
Statistika ekonomske aktivnosti
Sadržaj predavanja
• Osnovne karakteristike sistema nacionalnih računa

• Osnovni makroekonomski agregati u sistemu
nacionalnih računa
• Redosled i okvirna sadržina računa za ukupnu
ekonomiju
2
Osnovne karakteristike sistema nacionalnih računa
Šta predstavlja sistem nacionalnih računa?
• Nacionalni proizvođači zvanične statistike izrađuju i

publikuju tri vrste ekonomskih računa:
– Nacionalni računi
– Platni bilans
– Statistika državnih finansija
• Platni bilans i statistika državnih finansija se

zasnivaju na nacionalnim računima
– prikazuju i posebno
3
Osnovne karakteristike sistema nacionalnih račun a
Nacionalni računi predstavljaju:

• Skup integrisanih makroekonomskih računa, bilansa
i tabela koje se baziraju na međunarodno
usaglašenoj metodologiji (koncepti, definicije,
klasifikacije i računovodstveni standardi)
Nacionalni računi prikazuju:
• Stanje i tokove ekonomske aktivnosti koji su
pogodni za ekonomske analize i formulisanje
ekonomske politike
4
• Sistem nacionalnih računa (SNR) se zasniva na

širem konceptu ekonomske aktivnosti (proizvodnja
materijalnih dobara i usluga, kao i nematerijalne
usluge)
Nacionalni računi prikazuju:

• Proizvodnju, potrošnju i akumulaciju bogatstva
• Dohodak
• Raspodelu dohotka
• Upotrebu dohotka
• Ekonomsku razmenu zemlje sa inostranstvom
5
• Pored računa za ukupnu ekonomiju, SNR obuhvata

detaljnije račune:
– Sektorske račune (npr. država, domaćinstva i
preduzeća)
– Finansijske račune
– Input-autput tabele
– Satelitske račune
• SNR prikazuje vrednost stanja imovine i obaveza u

određenom trenutku (na početku i kraju perioda),
promene koje nastaju kao posledica proizvodnje i
transfernih dohodaka
6
Osvrt na razvoj sistema nacionalnih računa
Razvoj Sistema nacionalnih računa

• Potreba da se definiše jedinstven i sveobuhvatan,
međunarodno uporediv način prikazivanja
ekonomskih aktivnosti
• Početak razvoja SNR - prve procene nacionalnog
bogatstva: Viljem Peti (William Petty) i Gregori
King (Gregory King)-Engleska
• Prvi nacrti nacionalnih računa u Australiji
7
Doprinos razvoju nacionalnih računa dali su:

• Kenej (Quesney)
• Kejns (Keynes)
• Tinbergen (Tinbergen)
• Friš (Frsch)
• Maršal (Marschal)
• Rikardo (Ricardo)
• Marks (Marx)
• Leontijev (Leontief)
• Mid (Meade)
• Stoun (Stone)
• Kuznjec (Kuznets) 8
• „Sistem nacionalnih računa i pomoćnih tabela” (UN

1953.)
• System of National Accounts − SNA 1993
– Rezultat višegodišnje saradnje međunarodnih
organizacija (UN, EZ, MMF, SB, OECD...)
• Poslednja revizija SNR izvršena je 2008.
9
Osnovne karakteristike sistema nacionalnih
računa
• Na nivou Evrope, zajednička metodologija izrade

sistema nacionalnih računa sadržana je u Evropskom
sistemu računa 1995 (European system of account –
ESA, 1995)
• Nova verzija ESA 2010
• Promene sa i bez uticija na BND
10

Spisak konceptualnih pitanja koje utiču na BND
1. R&D su prepoznati kao kapitalne investicije
2. Vrednovanje autputa za sopstvenu finalnu upotrebu za tržišne
proizvođače
3. Neživotno osiguranje – proizvod, štete od katastrofa i
reosiguranje
4. Sistem naoružanja države prepoznati kao kapitalna dobra
5. Troškovi rashodovanja za velika kapitalna dobra
6. Klasifikacija državnog, javnog i privatnog sektora
7. Mali “alati”
8. Treći sopstveni izvor EU baziran na PDV-u
9. Indeksirani državni dužnički instrumenti
10. Centralna banka – alokacija outputa
11. Poboljšanje zemljišta prepoznati kao posebnu imovinu
11
Spisak konceptualnih pitanja koje NE utiču na BND
1. Opcije na akcije zaposlenih
2. Super dividende
3. Specijalne namene inostranih tela i državnog zaduživanja
4. Centrale i holding kompanije
5. Subsektori sektora finansijskih korporacija
6. Garancije
7. Specijalna prava vučenja IMF kao imovinu i obaveze
8. Potraživanja poreskog kredita
9. Dobra za obradu posalta u inostranstvo
10. Trgovina
11. Penziona šema poslodavca
12. Naknade plaćene na pozajmice HoV i kredite u zlatu
13. Građevinske aktivnosti u inostranstvu
14. FISIM između rezidentnih i nerezidentnih finansijskih institucija
12
računa
• U SR Jugoslaviji, izrada nacionalnih računa prema
metodologiji Ujedinjenih nacija iz 1993. započela je
u drugoj polovini 1990-ih
• Prvi obračuni objavljeni su za 1997.
• Nacionalni računi u Srbiji su u skladu sa Sistemom

nacionalnih računa 1993. i Evropskim sistemom
računa 1995.
• Obračun BDP-a po metodologiji ESA 2010.
13
računa
• RZS izrađuje nacionalne račune sa godišnjom

dinamikom za institucionalne sektore i za ukupnu
ekonomiju
• Izrađuju se:
– Svi tekući računi
– Račun kapitala
– Računi odnosa sa inostranstvom
• Finansijski računi i bilansi stanja još uvek se ne
sastavljaju
14
računa
Značaj i primena sistema nacionalnih računa
Tri osnovne namene korišćenja podataka SNR-a:
1) Praćenje performansi ekonomije jedne zemlje
2) Makroekonomske analize i prognoze
3) Međunarodna poređenja
15
računa
• Stanje i kretanje performansi ekonomije

• Merenje nivoa ekonomskog razvoja i stope
ekonomskog rasta
• Praćenje kretanja osnovnih ekonomskih varijabli
– potrošnja domaćinstva, potrošnja države, bruto
investicije, izvoz, uvoz itd.
• Bruto domaći proizvod – ključni agregat iz SNR
16
računa
Ostali ekonomski indikatori:

• Finalna potrošnja i bruto investicije
• Stopa štednje (odnos štednje i BDP-a)
• Stopa investicija (odnos investicija i BDP-a)
• Bruto investicije prema BDP-u
• Budžetski deficit prema BDP-u
• Tekući bilans spoljnotrgovinske razmene prema
BDP-u itd.
• Kritične vrednosti indikatora
17
računa
• Makroekonomska analiza
• Input-output tabele koriste se u analizi strukturnih
uticaja i analizi produktivnosti (sektorski nivo ili
nivo proizvoda)
18
računa
• Međunarodna poređenja osnovnih agregata

– npr. BDP i BDP per capita
• Međunarodno usaglašeni principi, koncepti,
definicije, klasifikacije i računovodstveni standardi
– upredivost podataka različitih zemalja
19
računa
Obuhvat sistema nacionalnih računa
SNR obuhvata:
• Proizvodnju dobara i usluga - namenjena tržištu za prodaju
• Dobra i usluge koja se razmenjuju za druga dobra ili
usluge ili se koriste za plaćanja u naturi
• Dobra i usluge koje se pružaju besplatno od strane države
• Proizvodnju dobara za sopstvene potrebe
• Usluge stanovanja vlasnika stanova
• Usluge koje domaćinstva plaćaju drugim licima da ih
obavljaju umesto njih
SNR ne obuhvata:
• Usluge koje obavljaju članovi domaćinstva besplatno za
sopstvene potrebe
20
računa
21
računa
• Ilegalna i skrivena dobra i usluge

• Iako se jedan deo ovih aktivnosti obuhvata SNR,
znatno veći deo sive ekonomije ostaje neobuhvaćen
računa
Konceptualni okvir sistema nacionalnih računa
• Institucionalne jedinice obavljaju ekonomske

aktivnosti i transakcije s drugim insitucionalnim
jedinicama za svoj račun, poseduju dobra i imovinu,
preuzimaju finansijske obaveze i donose odluke
• Dve velike grupe: domaćinstva i pravna lica
23
računa
Ekonomska aktivnost u sistemu nacionalnih računa

registruje se na dva načina:
• promene-tokovi
• stanja-stokovi
24
računa
• Ekonomski tokovi odražavaju promenu ekonomske

vrednosti u određenom periodu (stvaranje,
transformaciju, razmenu ili nestanak ekonomske
vrednosti)
• Stanja mere ekonomsku vrednost u određenom
trenutku
25
računa
• Transakcije predstavljaju ekonomske tokove između

institucionalnih jedinica na osnovu zajedničnog
sporazuma ili unutar samih jedinica
• Mogu biti novčane (u novcu) i nenovčane (trampa, u
naturi)
26
računa
Transakcije se dele na:
1) Transakcije dobara i usluga opisuju poreklo i
namenu dobara i usluga
2) Transakcije raspodele, dodata vrednost se
raspodeljuje na rad, kapital i državu, uključujući
transakcije preraspodele dohotka i bogatstva
3) Finansijske transakcije obuhvataju nabavku neto
imovine ili nastanak neto obaveza posredstvom
finansijskih instrumenata
4) Ostale transakcije odnose se na akumulaciju i druge
ekonomske tokove koji nisu prethodno obuhvaćeni, a
utiču na promenu vrednosti imovine ili obaveza
27
računa
Institucionalne jedinice se agregiraju u institucionalne
sektore:
1. Sektor nefinansijskih preduzeća
2. Sektor finansijskih institucija
3. Sektor opšte države
4. Sektor domaćinstva
5. Sektor neprofitnih institucija koje pružaju usluge
domaćinstvima
28
računa
Alokacija institucionalnih jedinica u sektore vrši se na

osnovu tri pitanja:
1) Da li institucionalna jedinica proizvodi dobra i
usluge namenjene tržištu ili ne?
2) Da li je netržišna institucionalna jedinica deo države
ili je kontrolisana od strane države ili nije?
3) Da li tržišne institucionalne jedinice pružaju
finansijske usluge ili ne?
29
računa
• Institucionalna jedinica je rezidentna u zemlji ako

postoji ekonomski interes na teritoriji te zemlje,
odnosno, ako je angažovana u ekonomskim
aktivnostima te zemlje duže vreme, obično
najmanje godinu dana
• Rezidentne institucionalne jedinice obavljaju
transakcije sa ne-rezidentnim (stranim) jedinicama
• Predstavljene su u posebnom računu inostranstva
30
računa
• Domaći koncept podrazumeva da se obuhvata

proizvodnja (dohodak) ostvarena u okviru
geografskih granica jedne zemlje
• Nacionalni koncept podrazumeva da se domaća

proizvodnja (dohodak) proširuje i na proizvodnju
(dohodak) rezidentnih institucionalnih jedinica koja
je ostvarena u inostranstvu, a umanjuje za
proizvodnju (dohodak) koju nerezidentne
institucionalne jedinice ostvare unutar granica
zemlje
31
računa
Način evidentiranja transakcija
• SNR bazira se na dvojnom knjigovodstvu

• Svaka transakcija evidentira se u računima dva puta na
strani svakog učesnika u transakciji, i prodavca i
kupca
• Transakcije dobara i usluga se prikazuju u tržišnim
cenama
• Tri vrste tržišnih cena jer iznos koji plaća kupac nije
isti kao iznos koji dobija prodavac
– Bazne cene
– Proizvođačka cena
– Kupovna cena
32
računa
• Bazna cena predstavlja iznos koji proizvođač prima od

kupca za jedinicu proizvoda, koji je umanjen za sve
poreze na proizvode i uvećan za subvencije na
proizvode
• Proizvođačka cena je cena koju zaračunava
proizvođač kada roba napušta fabriku, tj. bazna cena
uvećana za poreze na proizvode (uključujući i neodbitni
PDV) koje plaća proizvođač umanjene za subvencije
• Kupovna (nabavna) cena jeste cena koju plaća kupac,
a koja uključuje sve poreze minus subvencije na
proizvode (osim odbitnog PDV-a), kao i transportne
troškove i trgovinsku maržu
33
računa
• Računi se sastoje od leve i desne strane računa

• Tekući računi - leva strana računa predstavlja
upotrebu sredstava, a desna strana računa
predstavlja izvore sredstava
• Račun akumulacije i bilans stanja imovine - desna
strana računa prikazuje promene u obavezama, a
leva strana promene u imovini
34
računa
• Svaki račun se zatvara sa bilansnom stavkom

• Bilansna stavka jednog računa prenosi se na drugi
(sledeći u nizu računa)
– prva je stavka na desnoj strani tog računa
• Bilansna stavka zatvara jedan, a otvara drugi račun
– na taj način povezuje račune u jednu celinu
• Bilansna stavka može da bude izražena u bruto i neto
iznosu
– Potrošnja osnovnih fondova - amortizacija
35
Osnovni makroekonomski agregati u sistemu
nacionalnih računa
Osnovne ekonomske relacije u sistemu nacionalnih
računa
• Osnovna relacija od koje se polazi u SNR je:
ukupna ponuda dobara i usluga = ukupna upotreba
dobara i usluga
• Ukupna ponuda dobara i usluga

– domaća proizvodnja (P) i uvoz (U)
• Ukupna upotreba dobara i usluga
– Međufazna potrošnja (MP), finalna potrošnja (FP),
bruto investicije (BI) i izvoz (I)
36
nacionalnih računa
računa
• Međufazna potrošnja sastoji se od dobara i usluga
utrošenih u procesu proizvodnje
• Finalna potrošnja obuhvata dobra i usluge koji su
namenjeni finalnim potrošačima
P + U = MP + FP + BI + I
• Ukupna proizvodnja umanjena za međufaznu

potrošnju je bruto dodata vrednost (BDV)
37
Osnovni makroekonomski agregati u
sistemu nacionalnih računa
računa
• Zanemarili smo poreze i subvencije na trenutak

• Bruto dodata vrednost (BDV) predstavlja vrednost
svih dobara i usluga koji su raspoloživi za različite
vrste upotrebe, izuzev međufazne potrošnje
BDV = P − MP
P – MP = FP + BI + I − U
38
računa
• Sve kategorije potrošnje dobara i usluga -
međufazna potrošnja, finalna potrošnja, bruto
investicije i izvoz vrednuju se sa aspekta krajnjeg
kupca u kupovnim cenama
• Ukupna proizvodnja se vrednuje sa aspekta

proizvođača u baznim cenama
39
računa
P + Pr – Sb – MP = FP + BI + I − U
40
Bruto domaći proizvod
Tri metoda obračuna BDP-a:

• Proizvodni
• Prihodni
• Rashodni
41
nacionalnih računa
Proizvodni metod obračuna BDP

• Bruto domaći proizvod se može izračunati
– agregiranjem vrednosti ukupne proizvodnje
umanjene za međufaznu potrošnju po sektorima
– koja se na nivou ukupne ekonomije uvećava za
poreze na proizvode umenjene za subvencije
BDP = P + Pr – Sb − MP
BDP = BDV + Pr − Sb
42
• BDP po rashodnom metodu predstavlja zbir

finalne potrošnje, bruto investicija i izvoza umanjen
za vrednost uvoza
BDP = FP + BI + I − U
43
• Finalna potrošnja
– finalnu potrošnju domaćinstva
– finalnu potrošnju države
– finalnu potrošnju neprofitnih institucija koje
pružaju usluge domaćinstvima
44
• Finalna potrošnja domaćinstva obuhvata:

– vrednost izdataka za hranu
– vrednost ostalih tekućih izdataka (odeća, obuća,
stanovanje, nameštaj itd.)
• Izdaci za kupovinu stana ili za rekonstrukciju stana
tretiraju kao bruto investicije u osnovna sredstva
• Finalna potrošnja domaćinstva, merenje životnog
standarda
45
• Finalna potrošnja države i neprofitnih institucija

koje pružaju usluge domaćinstvima obuhvata
netržišnu proizvodnju
• Troškovi proizvodnje umanjeni za povremene
prodaje na tržištu i bruto investicije za sopstvene
potrebe, i rashode za nabavku tržišnih dobra i usluge
koje se besplatno obezbeđuju domaćinstvima
(socijalni transferi u naturi)
46
• Bruto investicije obuhvataju troškove za proizvode

koji će se koristiti za buduću proizvodnju
– kupovina mašina, opreme, nekretnina, promene u
zalihama, sticanje minus prodaja dragocenosti
• Kupovina vozila za domaćinstvo tretira se kao
finalna potrošnja domaćinstva
• Kupovina vozila u poslovne svrhe tretira kao bruto
investicije u osnovne fondove
47
Dohodovni (prihodni) metod obračuna BDP-a

• Faktori proizvodnje: rad, država, kapital
• BDP je jednak sumi vrednosti dohodaka od rada,

države i kapitala
• Zbir plata zaposlenih uključujući doprinose koje

plaćaju poslodavci (bruto plate) PL, poreza
umanjenih za subvencije na proizvodnju i uvoz i
bruto poslovnog viška (BPV) i mešovitog dohotka
(BMD)
BDP = PL + Pr – Sb + BPV + BMD
48
nacionalnih računa
Tri načina obračuna BDP-a
49
• Sva tri metoda, bar teorijski, treba da daju istu

vrednost BDP-a
• U praksi, obično dolazi do manjih ili većih
odstupanja
• Konačan obračun BDP-a dobija se usklađivanjem
rezultata dobijenih na osnovu ova tri metoda
50
nacionalnih računa
Struktura BDP-a po tri metoda obračuna za EU-27
51
• BDP se veoma često koristi kao aproksimativna

mera blagostanja/životnog standarda stanovništva
• Poređenje proizvodnje između zemalja
• Kada se izoluje efekat promena cena tokom vremena
– poređenje proizvodnje tokom vremena
• BDP per capita
52
nacionalnih računa
Realni i nominalni bruto domaći proizvod
• Nominalne varijable
– količine izražene u tekućim cenama
• Realne varijable
– količine izražene u stalnim cenama
• Nominalni BDP obuhvata finalne prodaje po
tržišnim cenama
• BDP se izračunava u realnim vrednostima, odnosno
u nepromenjenim cenama iz neke odabrane bazne
godine
– eliminacija uticaj cena
53
• Primer obračuna BDP-a (pretpostavka: u ekonomiji postoje

samo dva proizvoda, uvoz nije potreban)
• Nominalni BDP
BDPn=P1tQ1t +P2tQ2t
• Pt cene iz tekućeg perioda
• Qt količine iz tekućeg perioda
• Realni BDp
BDPr=P10Q1t +P20Q2t
• P0 cene iz baznog perioda
• Qt količine iz tekućeg perioda
54
• Deflator BDP-a meri prosečan rast cena svih

finalnih dobara i usluga koji su uključeni u obračun
BDP-a
– Odnos nominalnog i realnog BDP-a
• Dva načina obračuna BDP-a u stalnim cenama

– Deflacija
– Ekstrapolacija
55
• Deflacija - vrši se stavljanjem u odnos komponenti

BDP-a u tekućim cenama sa odgovarajućim
indeksima cena
• Ekstrapolacija - vrednost BDP-a u baznoj godini u

tekućim cenama množi se sa indeksom fizičkog
obima
56
• Indeksi cena koji se koriste za deflaciju su indeksi

potrošačkih cena, indeksi cena proizvođača, indeksi
uvoznih cena, indeksi izvoznih cena i drugi
• Postupak dvostruke deflacije: proizvodni i

rashodni obračun BDP-a
57
nacionalnih računa
Deflacija ako je BDP obračunat po proizvodnom

metodu (BDV=P-MP)
• Deflacionira se nominalna vrednost proizvodnje po
baznim cenama sa indeksom cena proizvodnje
• Međufazna potrošnja po kupovnim cenama
deflacionira se sa odgovarajućim indeksom cena
međufazne potrošnje
• Realna dodata vrednost
– realna vrednosti proizvodnje umanjena za realnu
vrednost međufazne potrošnje
58
Deflacija ako je BDP obračunat po rashodnom

metodu (BDP = FP + BI + I − U)
• Uvoz u tekućim cenama deflacionira se sa indeksom

uvoznih cena i tako dobijena vrednost oduzme od
vrednosti finalne upotrebe (FP+BI+I) u stalnim
cenama
– dobijena deflacioniranjem vrednosti finalne
upotrebe u tekućim cenama sa indeksom cena
finalne upotrebe
59
• Greške dvostruke deflacije se mogu javiti u

obračunu dve serije podataka:
– proizvodnje i međufazne potrošnje − ako se
koristi proizvodni metod
– vrednosti finalne upotrebe i uvoza − ako se
koristi rashodni metod
• Posebno su greške velike gde dodata vrednost
predstavlja mali udeo u BDP
60
• Primer: ekstrapolacija dodate vrednosti iz bazne

godine u tekućim cenama indeksom fizičkog obima
proizvodnje koji meri promenu u tekućem u odnosu
na bazni period
• Ovaj metod se koristi kada podaci za primenu
metoda dvostruke deflacije nisu dovoljno pouzdani
ili za kvartalne obračune BDP-a
61
• Kod nekih usluga nije moguće dobiti

zadovoljavajuće podatke o promeni fizičkog obima
autputa (npr. finansijske i poslovne usluge,
obrazovanje, odbrana)
• Treći način obračuna:
• Procenjuju se promene u dodatoj vrednosti u stalnim
cenama na osnovu promena obima inputa koji se
koriste u ovim uslugama
• Inputi mogu biti ukupni inputi, radni inputi ili
međufazni inputi
62
• Kombinovanjem ovih metoda može se izvesti

obračun BDP-a u stalnim cenama
• Obračun BDP-a u stalnim cenama u Srbiji po

delatnostima izvršen je upravo po metodu
ekstrapolacije bruto dodate vrednosti uz upotrebu
jednostrukih autput i input indikatora
63
Bruto nacionalni dohodak i bruto raspoloživ
dohodak
• Bruto nacionalni dohodak uključuje i primarne

dohotke koji rezidenti ostvaruju u inostranstvu, a ne
uključuje primarne dohotke nerezidenata na teritoriji
jedne zemlje
• Primarni dohodak definiše se kao dohodak ostvaren
od vlasništva nad faktorima proizvodnje: rada,
neproizvedene nefinansijske imovine i kapitala
• Primarni dohoci (primljene naknade zaposlenima i
dohodak od svojine)
64
nacionalnih računa
Bruto nacionalni dohodak i bruto raspoloživ dohodak
• BND = BDP + primarni dohoci rezidenata u

inostranstvu – primarni dohoci nerezidenata u zemlji
• Na nivou EU je razlika između BDP-a i BND-a

veoma mala
• Izuzetak: Irska i Luksemburg
65
Bruto nacionalni dohodak i bruto raspoloživ
dohodak
• BNRD = BND + primljeni tekući transferi iz

inostranstva – plaćeni tekući transferi inostranstvu
• Tekući transferi obuhvataju:

– Doprinose za socijalno osiguranje
– Socijalnu pomoć
– Poreze na dohodak
– Doznake iz inostranstva
– Ostali transferi
BNRD = FP + BŠ
66
Bruto štednja, bruto investicije i neto zaduženja
BŠ = BNRD – FP
• Domaćinstva predstavljaju najvažniji izvor domaće
štednje iz koje se finansiraju investicije u zemlji ili
inostranstvu
• Stopa bruto štednje domaćinstva koja predstavlja

odnos bruto štednje i bruto raspoloživog dohotka
• Ovaj indikator pokazuje koliki deo bruto

raspoloživog dohotka domaćinstva uštede
67
• Odnos duga prema dohotku domaćinstva - odnos

duga domaćinstva iz kredita, prema stanju na kraju
kalendarske godine i bruto raspoloživog dohotka
koji su domaćinstva primila tokom te godine
68
Odnos duga prema dohotku domaćinstva u EU,
2008.
69
• Bruto štednja zajedno sa neto kapitalnim trasferima

– izvori sredstava za investicije u nefinansijsku
imovinu (bruto investicije)
• Bruto investicije obuhvataju neto kupovine fiksne
imovine, kao što je poslovni prostor, stanovi,
postrojenja, oprema, zatim sticanje minus prodaja
dragocenosti i/ili promene u zalihama
• Kada se od bruto investicija oduzmu promene u
zalihama i dragocenostima dobijamo bruto
investicije u osnovne fondove
70
Stopa bruto investicija
– Za sektor domaćinstva
• odnos bruto investicija i bruto raspoloživog
dohotka (8,01%, EU-28, 2014)
– Za sektor nefinansijskih preduzeća

• odnos bruto investicija i bruto dodate
vrednosti (19,11%, EU-28, 2013)
71
Neto pozajmice (+)/neto zaduženja (−) = BŠ + NKT−

BI
Upotreba > izvori sredstava

potreba za zaduživanjem
Upotreba < izvori sredstava
izvor za pozajmice
Neto pozajmice (+)/neto zaduženja (−) = NFI – NO
72
Redosled i okvirna sadržina računa za
ukupnu ekonomiju
Računi se grupišu u tri osnovne grupe:

1) Tekući računi
2) Računi akumulacije
3) Bilansi stanja
73
ukupnu ekonomiju
Tekući računi
Tekući računi
Račun proizvodnje Računi dohotka

Račun stvaranja dohotka
Račun raspodele primarnog dohotka
Račun preraspodele dohotka
Račun upotrebe dohotka
74
ukupnu ekonomiju
Tekući računi
Račun proizvodnje
• Prikazuje ukupnu vrednost proizvodnje i vrednost
međufazne potrošnje
• Bruto dodata vrednost
– ukupna proizvodnja umanjena za međufaznu
potrošnju
• Bruto domaći proizvod
– zbir bruto dodatih vrednosti svih rezidentnih
institucionalnih jedinica uvećanih za vrednost
poreza na proizvode i umanjenih za subvencije
na proizvode
75
ukupnu ekonomiju
Tekući računi
Računi dohotka prikazuju kako se dohodak
• Stvara u procesu proizvodnje, tj. kako se dodata
vrednost raspodeljuje na faktore
– rad, u vidu naknada zaposlenih
– državu, u vidu poreza na proizvodnju i uvoz
– kapital, u vidu poslovnog viška ili mešovitog
dohotka
• Raspodeljuje institucionalnim jedinicama
• Preraspodeljuje između institucionalnih jedinica
• Upotrebljava: raspodeljuje na finalnu potrošnju i
štednju između sektora koji su krajnji potrošači
76
ukupnu ekonomiju
Tekući računi
Račun raspodele primarnog dohotka prikazuje
• Raspodelu BDP-a (naknade zaposlenih, poreze na
proizvodnju i uvoz i dohodak od svojine) koja se
potiru između institucionalnih sektora u okviru
zemlje
• Primanja jednog sektora su istovremeno plaćanja
drugog sektora
• Ostaju samo transakcije sa inostranstvom
77
ukupnu ekonomiju
Tekući računi
Račun sekundarne raspodele dohotka

• Dohodak se preraspodeljuje putem tekućih transfera
u novcu i naturi domaćinstvima od strane države i
neprofitnih institucija koja pružaju usluge
domaćinstvima
• Primanja jednog sektora su plaćanja drugog sektora
• Na nivou ukupne ekonomije transakcije sekundarne
preraspodele unutar zemlje se potiru
• Ostaju samo transakcije sa inostranstvom
78
ukupnu ekonomiju
Tekući računi
Račun upotrebe dohotka
• Prikazuje kako se bruto raspoloživ nacionalni dohodak
alocira na finalnu potrošnju i bruto štednju u sektorima
koji su finalni potrošači (sektor domaćinstva, države i
NPID)
• Bruto štednja je bilansna stavka kojom se završavaju
tekući računi
• Prenosi na prvi od računa akumulacije
• Štednja negativna, FP>BRD, gubitak se pokriva
prodajom kapitala ili zaduživanjem
• Štednja pozitivna, kupovinu nove imovine ili za
smanjenje obaveza
79
ukupnu ekonomiju
Računi akumulacije i bilansi stanja
• Računi akumulacije prikazuju transakcije kapitala i

finansijske transakcije
– Račune kapitala
– Finansijske račune
– Račune ostalih promena imovine
• Prikazuju promene u imovini i obavezama nastale

tokom obračunskog perioda
80
ukupnu ekonomiju
Račun kapitala
• Prikazuje transakcije vezane za nabavku
nefinansijske imovine, kao i kapitalne transfere koji
dovode do redistribucije bogatstva
• Kapitalni transferi su transakcije u kojima se
imovina vlasnika prenosi sa jedne insitucionalne
jedinice na drugu
• Bilansna stavka računa upotrebe dohotka prenosi se
na desnu stranu računa kapitala (bruto štednja)
81
ukupnu ekonomiju
• Bruto štednja uvećana za neto kapitalne transfere,

iznos raspoloživ za nabavku nefinansijske imovine
(bruto investicije)
• Primljeni i dati kapitalni transferi između
rezidentnih institucionalnih sektora se potiru na
nivou ukupne ekonomije
• Ostaju samo neto kapitalni transferi vezani za
transakcije sa inostranstvom
• Bilansna stavka računa kapitala je neto pozajmica
(+) ili neto zaduženje (−) koja se nalazi na levoj
strani računa
82
ukupnu ekonomiju
Finansijski račun
• Prikazuje finansijske transakcije koje dovode do
promena u finansijskoj imovini (leva strana računa) i
u obavezama (desna strana računa)
• Bilansna stavka ovog računa je takođe neto
pozajmica ili neto zaduženje koja se sada nalazi na
desnoj strani računa
• Svaka transakcija mora biti registrovana u jednom
od tekućih računa ili u računu kapitala, a
istovremeno registrovana i kao novčana transakcija u
finansijskom računu
83
ukupnu ekonomiju
Finansijski računi za sektore pokazuju:
• Kako sektori koji su u deficitu dobijaju potrebna
finansijska sredstva zadužujući se ili smanjujući
svoju finansijsku imovinu
• Kako sektori koji imaju višak, taj višak koriste za
kupovinu nove finansijske imovine i smanjenje
dugovanja
• Rezidentne jedinice obavljaju transakcije i sa
nerezidentima
• Zbir neto zaduženja ili neto pozajmica svih
institucionalnih sektora daje vrednost neto zaduženja
ili neto pozajmica ukupne ekonomije prema
inostranstvu 84
ukupnu ekonomiju
Račun ostalih promena u imovini
• Prikazuje promene u imovini, obavezama i neto
vrednosti pod dejstvom faktora koje su rezultat
nepredvidivih neekonomskih događaja
– Otkrića rudnih nalazišta, ratovi, prirodne
katastrofe, poplave, zemljotresi
• Promene nivoa i strukture cena takođe može uticati
na promenu vrednosti imovine, obaveza i neto
vrednosti
– Prikazuju se u posebnom računu revalorizacije
85
ukupnu ekonomiju
Bilans stanja pokazuje:
• Stanje imovine, obaveza i sopstveni kapital u
određenim vremenskim tačkama
– na početku i na kraju obračunskog perioda
• Promene u imovini, obavezama i sopstvenim
sredstvima između ove dve vremenske tačke
posmatranja
– promene se prikazuju u bilansu promene stanja
• Na nivou ukupne ekonomije prikazuju nacionalno
bogatstvo kao razliku između vrednosti finansijske i
nefinansijske imovine i vrednosti obaveza
86
ukupnu ekonomiju
• Tekući računi, računi akumulacije i bilansi stanja

izrađuju se za svih pet institucionalnih sektora
pojedinačno i za ekonomiju u celini
• Sektor inostranstva prikazuje transakcije koje

obavljaju rezidenti sa nerezidentnim jedinicama
– izrađuju se samo za ekonomiju u celini
87
ukupnu ekonomiju
Pojednostavljena šema računa za ukupnu
ekonomiju
88
ukupnu ekonomiju
Pojednostavljena šema računa za ukupnu
ekonomiju
89
ukupnu ekonomiju
Osnovni računi, bilansne stavke i osnovni agregati
u sistemu nacionalnih računa
90
ukupnu ekonomiju
Osnovni računi, bilansne stavke i osnovni agregati u
91
ukupnu ekonomiju
Dohodak domaćinstva (račun primarne i račun
sekundarne raspodele dohotka)
92
ukupnu ekonomiju
Pojednostavljen račun odnosa sa inostranstvom
Upotreba Izvori
Uvoz 10
Minus Izvoz 15
Plus Naknade zaposlenima i dohodak od svojine 1
primljen iz inostranstva
Minus Naknade zaposlenima i dohodak od imovine 4
isplaćen inostranstvu
Plus Primljeni tekući transferi iz inostranstva 2
Minus Dati tekući transferi inostranstvu 1
Plus Primljeni kapitalni transferi iz inostranstva 1
Minus Dati kapitalni transferi inostranstvu 1
Jednako Neto zaduženja iz inostranstva -7
Finansijski računi Imovina Obaveze
Promene u finansijskoj imovini 0
Minus Promene u finansijskim obavezama 7
Novac 3
Zajmovi 4
Jednako Neto zaduženja iz inostranstva 93
-7
ukupnu ekonomiju
Ostali računi i tabele
Račun odnosa sa inostranstvom obuhvata:
• Račun dobara i usluga sa inostranstvom
• Račun primarnih dohodaka i tekućih transfera sa
inostranstvom
• Račun akumulacije sa inostranstvom
• Račun imovine i obaveza inostranstva
• Sve transakcije nerezidenata sa nacionalnom

ekonomijom predstavljene su iz ugla inostranstva
• Registruju se dva puta, u računu nacionalne
ekonomije kao priliv (odliv), i u računu inostranstva
kao odliv (priliv)
94
ukupnu ekonomiju
Ostali računi i tabele
• Sistem nacionalnih računa sadrži i input-autput

tabele - matrični prikaz celokupne ekonomske
aktivnosti zemlje
– Finalna upotreba po osnovnim kategorijama po
granama delatnosti proizvođača
– Podaci o ukupno raspodeljenim sredstvima po
granama delatnosti
– Podaci o strukturi međufazne potrošnje po
delatnostima porekla autputa i po delatnostima
namene inputa u kojima su upotrebljeni
95
ukupnu ekonomiju
Izvori podataka za izradu nacionalnih računa
Tri glavna izvora podataka za izradu nacionalnih
računa:
• Statistička istraživanja zasnovana na izveštajnom
metodu prikupljanja podataka
• Administrativni podaci na osnovu administrativnih
evidencija (registara)
• Popisi i ankete (popis stanovništva, domaćinstava,
stanova, poljoprivrednih gazdinstava, anketa o
potrošnji domaćinstva, anketa o radnoj snazi)
96
ukupnu ekonomiju
Najznačajnija statistička istraživanja (sprovodi ih

RZS), na bazi izveštajnog metoda prikupljanja
podataka:
• Kompleksni godišnji izveštaj za finansijske
institucije kojim se prikupljaju podaci poslovnih
banaka i osiguravajućih društava (zaposlenost,
zarade, tekući i kapitalni transferi)
97
ukupnu ekonomiju
• Kompleksni godišnji izveštaj za korisnike

budžetskih sredstava obuhvata:
– Sve jedinice koje su prema zakonu u obavezi da
sastavljaju završni račun za korisnike budžetskih
sredstava
• Republike Srbije
• Lokalne uprave
• Organizacije obaveznog socijalnog osiguranja
(završni računi: npr., podaci o prihodima i
rashodima itd.)
• Godišnji izveštaj o investicijama u osnovna sredstva
pravnih lica koja su neposredni investitori
98
ukupnu ekonomiju
Administrativni izvori podataka koji se koriste za

izradu nacionalnih računa obuhvataju podatke iz
različitih oblasti statistike:
• Finansijski izveštaj pravnih lica (bilans stanja, bilans
uspeha itd; kod nas, pravna lica dostavljaju ove
podatke Agenciji za privredne registre)
• Statistika državnih prihoda i rashoda (tradicionalno
ove podatke prikuplja Ministarstvo finansija za
potrebe sastavljanja državnog budžeta)
99
ukupnu ekonomiju
• Statistika spoljne trgovine (izvoz i uvoz robe, putem

carinske službe)
• Monetarna statistika (centralna banka)
• Statistika poslovnih banaka i osiguravajućih
društava (centralna banka)
• Poreska evidencija (poreska uprava)
100

3 Sistem Nacinalnih Racuna2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

3 Sistem Nacinalnih Racuna2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Statistika ekonomske aktivnosti

• Osnovne karakteristike sistema nacionalnih računa

• Nacionalni proizvođači zvanične statistike izrađuju i

• Platni bilans i statistika državnih finansija se

Nacionalni računi predstavljaju:

• Sistem nacionalnih računa (SNR) se zasniva na

Nacionalni računi prikazuju:

• Pored računa za ukupnu ekonomiju, SNR obuhvata

• SNR prikazuje vrednost stanja imovine i obaveza u

Razvoj Sistema nacionalnih računa

Osvrt na razvoj sistema nacionalnih računa

Doprinos razvoju nacionalnih računa dali su:

• „Sistem nacionalnih računa i pomoćnih tabela” (UN

• Na nivou Evrope, zajednička metodologija izrade

Osvrt na razvoj sistema nacionalnih računa

• Prvi obračuni objavljeni su za 1997.

• Nacionalni računi u Srbiji su u skladu sa Sistemom

• RZS izrađuje nacionalne račune sa godišnjom

• Stanje i kretanje performansi ekonomije

Ostali ekonomski indikatori:

• Kritične vrednosti indikatora

• Međunarodna poređenja osnovnih agregata

• Ilegalna i skrivena dobra i usluge

• Institucionalne jedinice obavljaju ekonomske

• Dve velike grupe: domaćinstva i pravna lica

Ekonomska aktivnost u sistemu nacionalnih računa

• Ekonomski tokovi odražavaju promenu ekonomske

• Transakcije predstavljaju ekonomske tokove između

Alokacija institucionalnih jedinica u sektore vrši se na

• Institucionalna jedinica je rezidentna u zemlji ako

• Domaći koncept podrazumeva da se obuhvata

• Nacionalni koncept podrazumeva da se domaća

• SNR bazira se na dvojnom knjigovodstvu

• Bazna cena predstavlja iznos koji proizvođač prima od

• Računi se sastoje od leve i desne strane računa

• Svaki račun se zatvara sa bilansnom stavkom

• Ukupna ponuda dobara i usluga

• Ukupna proizvodnja umanjena za međufaznu

• Zanemarili smo poreze i subvencije na trenutak

• Ukupna proizvodnja se vrednuje sa aspekta

Tri metoda obračuna BDP-a:

Proizvodni metod obračuna BDP

• BDP po rashodnom metodu predstavlja zbir

• Finalna potrošnja domaćinstva obuhvata:

• Finalna potrošnja države i neprofitnih institucija

• Bruto investicije obuhvataju troškove za proizvode

Dohodovni (prihodni) metod obračuna BDP-a

• BDP je jednak sumi vrednosti dohodaka od rada,

• Zbir plata zaposlenih uključujući doprinose koje

• Sva tri metoda, bar teorijski, treba da daju istu

Struktura BDP-a po tri metoda obračuna za EU-27

• BDP se veoma često koristi kao aproksimativna

• Primer obračuna BDP-a (pretpostavka: u ekonomiji postoje

• Deflator BDP-a meri prosečan rast cena svih

• Dva načina obračuna BDP-a u stalnim cenama

• Deflacija - vrši se stavljanjem u odnos komponenti

• Ekstrapolacija - vrednost BDP-a u baznoj godini u

• Indeksi cena koji se koriste za deflaciju su indeksi

• Postupak dvostruke deflacije: proizvodni i

Deflacija ako je BDP obračunat po proizvodnom

Deflacija ako je BDP obračunat po rashodnom

• Uvoz u tekućim cenama deflacionira se sa indeksom

• Greške dvostruke deflacije se mogu javiti u