Лабораторије

Огњен Поповић
Ђорђе Влаисављевић
Петар Ерић
II-10

Петар Ерић
Индустријска
Прве индустријске истраживачке лабораторије основане су 1860-их у Француској, а убрзо
су уследиле велике лабораторије у немачкој индустрији од 1870-их па надаље. Стил ових
лабораторија је варирао од компаније до компаније, а вероватно чак и унутар компанија..
Након тога је уследила фармацеутска истраживачка лабораторија јер је Баиер почео да
диверзификује од боја до фармацеутских производа. Ове лабораторије су развиле нове
производе за компанију и стога се сматрало да обезбеђују будућност компаније. До 1920-
их, свака хемијска или фармацеутска компанија је имала неку врсту истраживачке
лабораторије.

Лабораторије за мале радове биле су бројније. На сличан начин, већина фармацеута би

имала задњу радњу која је делом служила као лабораторија, а делом као мала фабрика
лекова. Ове фармацеутске радионице су по много чему биле сличне савременим
хемијским лабораторијама. Прилично добар пример такве лабораторије била је
лабораторија Друштва апотекара у Апотекарској дворани у Лондону основана 1672.
Након развоја ситуације у касном осамнаестом и раном деветнаестом веку, Велика
лабораторија је изграђена 1822–1823.
Ђорђе Влаисављевић
Његова главна намена била је производња лекова
за Краљевску морнарицу и Источноиндијску
компанију, али је такође обављала хемијске
огледе. Већина радних лабораторија у хемијској
индустрији и другим сродним
индустријама попут пиварства биле су мале и лоше
опремљене. У најбољем случају би до
краја деветнаестог века били снабдевени гасом и
текућом водом, али то није било
извесно чак ни у двадесетом веку.
Ђорђе Влаисављевић
Школска лабораторија је место где је већина нас први пут наишла
на хемијску лабораторију. Ипак, на први поглед школска
лабораторија изгледа чудан концепт: зашто би школа имала
нешто тако опасно као хемијска лабораторија? Делимично је то
зато штов су очигледни били у великој мери занемарени у
деветнаестом веку све до 1960-их. То што школе заиста имају
лабораторије било је резултат веровања да се хемија може
предавати само кроз практичну наставу. У почетку се наука
предавала у оној мери у којој су предавања често била
прилично једноставна.
Ђорђе Влаисављевић
Међутим дошло је до велике промене која је
приморала изградњу школских лабораторија. Држава је почела да обезбеђује
образовање
за општу популацију уместо црквених или приватних школарина
С обзиром на опште уверење да хемију треба предавати у виду практичних вежби,
нека
врста школске лабораторије је тако постала неопходна. Што се тиче њиховог општег
облика, они су имали тенденцију да копирају класични или стил сличним
универзитетским, али у поједностављеном облику док су школе које се плаћају
могле би
приуштити изградњу лабораторија доста сличним универзитетским
лабораторијама.

Ђорђе Влаисављевић
Кључни концепт практичне наставе био је да ученици треба да изводе одређени
скуп
вежбе за побољшање њихових експерименталних способности и њиховог
разумевања
хемије. Најједноставнији начин да се то уради била је квалитативна анализа соли
непознатих метала користећи такозвана групна анализа. У овим тестовима су
коришћени
различити реагенси, али је најпроблематичнија од ових хемикалија био
сумпороводик.
До тог времена, ретко се користио јер је стари систем обуке путем квалитативне
неорганске анализе био пометен реформама наставе хемије касних 1960-их и
1970-их, а
не због безбедносних разлога. Ђорђе Влаисављевић
Други сет рутинских вежби била је волуметријска анализа
раствора непознате концентрације коришћењем стандардних раствора и обојених
индикатора помоћу пипете, једноставне бирете и конусне посуде. Средњошколци
су
такође носили једноставне неорганске и органске препарате у отвореној
лабораторији

Ђорђе Влаисављевић
Најновије лабораторије
-Промена дизајна лабораторија je почела
крајем деведесетих. Разлог за то je био све
већи
број захтева за побољшање здравља и
безбедности.
-Први универзитет који je увојио нови дизајн
био je Oksford, чија je нова зграда отворена
2004. године и њена вредност je око 60
милиона фунти.
Огњен Поповић
Нове истраживачке лабораторије имају неколико нових карактерискита
-Релативно су мале и оивичене су по четири димњака на сваком од
дугачких зидова, са
клупама у средини. Ово је далеко већа густина димних ормара него у
традиционалним
лабораторијама. Спољни зид окренут ка канцеларијском простору је
провидан тако да
свако ко ради напољу може да види да ли постоји хитан случај у
лабораторији. Други зид
се отвара ка ходнику који има друге мале просторије, од којих свака
садржи део опреме,
као што је спектрометар нуклеарне магнетне резонанце (НМР) или
течни хроматограф
високих перформанси (ХПЛЦ).
Огњен Поповић
-Кључни аспект зграде лабораторије у Оксфорду је
концепт поделе простора на „чисте” и
„прљаве” области.
-„Прљави” лабораторијски рад је одвојен од „чистих”
канцеларијских простора ван
лабораторија и заједничких простора као што је
атријум између канцеларијског блока и
лабораторијског блока.Ова сегрегација је обележена
употребом тепиха за „чисте”
просторе и линолеума или плочица за „прљаве”
области.
Огњен Поповић
-Такође, још једна важна карактеристика
модерних лабораторија је
лабораторијска клупа
са Ц-оквиром, која је челични оквир у
облику слова Ц (који може бити на
точкићима) са
којег могу да виси ормарићи за
складиштење.
Огњен Поповић
-Током 1990-тих година је препознато да уколико
би лабораторије биле флексибилније да
би то доста утицало на безбедност.Нове
лабораторије у Оксфорду су толико
флексибилне
(делимично због употребе Ц-оквира) да се лако
могу претворити из лабораторија
органске хемије у биохемијске лабораторије или
чак канцеларије ако је потребно.
Огњен Поповић
БУДУЋНОСТ ЛАБОРАТОРИЈЕ
Како наука постаје све више
мултидисциплинарна и интегрисана,
димни ормар ће
сигурно остати препознатљива
карактеристика хемијских
лабораторија.

Огњен Поповић
-Каква ће бити ситуација за 50 година?
Ако претпоставимо да здравље и безбедност остају
најважнији и да постоји све већа
тенденција у свету да се ради код куће (поготово након
пандемије ЦОВИД-19 2020–2021),
будућност може лежати са роботиком. Већ неки од послова
у лабораторији, као што је
рад НМР спектрометра, је у великој мери аутоматизован и
следећи корак сигурно мора
бити аутоматизација извођења самих експеримената. Ово је
већ донекле урађено у добро
финансираној фармацеутској индустрији и вероватно ће се
наставити и развијати.
Огњен Поповић
Ако неко жели да створи потпуно безбедну
лабораторију, најбољи начин да се то уради
је да се научник уклони из лабораторије. Људи
су често експериментатори склони
грешкама и они су крхки, подложни повредама
од експлодирајућег стакленог посуђа и
тровању хемикалијама које користе. Неки
хемичари би могли тврдити да експерименти
на даљину нису "права" хемија.
Огњен Поповић
Утицај нове инструментације
Занимљива је чињеница да хемијске
лабораторије нису превише користиле
струју све до краја Другог светског рата.
Гас је био кључан извор енергије. Након
развитка ратне опреме у Другом
светском рату, утицај је полако прелазио
и на лабораторију. На пример радари.
Они су били врло скупи све до 60-их
година 20. века када су појефтинили.
Петар Ерић
Изглед лабораторија под утицајем развоја
инструментације
• Неко би можда помислио да је развој
нове инстументације знатно утицао и
на изглед самих лабораторија,
међутим, то није истина.
Лабораторије су углавном већ имале
посебне просторије за различите
гране изучавања, а подруми су
коришћени за спектрометре.
Петар Ерић
• Промена у изгледу лабораторија
примећена је након експанзије
академске хемије како би задовољиле
све потребе. Један од примера може
бити Универзитет Станфорд у
Калифорнији. Споља, зграде самих
лабораторија изгледале су као пословне.
Гледало се да се обезбеди што је више
природног светла могуће.
Петар Ерић
• Спектрометри су и дефинитивно
смештени у сада специјално
дизајниране велике подруме и
направљени су пролази који би
повезивали две зграде
лаобораторија, док су на пример,
микроанализе биле смештене у
центру зграда.
Петар Ерић