You are on page 1of 20

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА И

КОНВЕРЗИЈА У
АРХИТЕКТУРИ
7. предавање
КОНВЕРЗИЈА ИНДУСТРИЈСКИХ ОБЈЕКАТА
РАЗУМЕВАЊЕ ПОТЕНЦИЈАЛА
Конверзија индустријских објеката се
оправдава из следећих разлога:

 заузимају велике просторе у


урбаној структури града
 често имају повољну локација
 објекти су уобичајено великих
димензија
 објекати поседују атрибуте
флексибилности
 носећи конструктивни систем је
веома солидан
АТРИБУТ ЛОКАЦИЈЕ

МАКРО-ЛОКАЦИЈЕ
• БРАУНФИЛДИ У УРБАНИМ ЗОНАМА;
ПРЕДНОСТИ: САОБРАЋАЈНА ПОВЕЗАНОСТ, БЛИЗИНА
ВИСКО-КВАЛИФИКОВАНЕ РАДНЕ СНАГЕ, ДОБАВЉАЧА И
ТРЖИШТА
НЕДОСТАЦИ: МОГУЋЕ РЕСТРИКЦИЈЕ ПРЕМА
АУТОМОБИЛСКИМ И ТЕРЕТНИМ ВОЗИЛИМА

• БРАУНФИЛДИ У СУБУРБАНИМ ЗОНАМА;


ПРЕДНОСТИ: БЛИЗИНА ЈАКИХ САОБРАЋАЈНИХ
АРТЕРИЈА, БЛИЗИНА ВЕЛИКИХ СТАМБЕНИХ НАСЕЉА,
НЕДОСТАЦИ: ОБЈЕКТИ УГЛАВНОМ НИСУ ПОД
РЕЖИМОМ ЗАШТИТЕ (НЕМАЈУ АРХ. И ИСТОРИЈСКУ
ВРЕДНОСТ)

• БРАУНФИЛДИ У РУРАЛНИМ ЗОНАМА


ПРЕДНОСТИ: ИДИЛИЧАН АМБИЈЕНТ ПРИВЛАЧИ
ТУРИСТЕ АЛИ И ПОТЕНЦИЈАЛНЕ СТАНОВНИКЕ
НЕДОСТАЦИ: САОБРАЋАЈНИ ПРИСТУП МОЖЕ БИТИ
ЛОШ, МНОГЕ ПОТЕНЦИЈЛНЕ ФУНКЦИЈЕ МОГУ БИТИ
НЕОДГОВАРАЈУЋЕ ЗБОГ ПОЛИТИКЕ ЗАШТИТЕ
ПРИРОДНОГ ОКРУЖЕЊА И ОСТЕЉИВОСТИ
СТАНОВНИКА ПРЕМА ПРИДОШЛИЦАМА, НЕДОСТАТКА Комплекс „Поморавље“ Ниш 4
АТРИБУТ ЛОКАЦИЈЕ
МИКРО-ЛОКАЦИЈЕ
• „ЗАТВОРЕН“, „ЗАКЛОЊЕН“
ПРЕМА ДИСПОЗИЦИЈИ ОБЈЕКАТ ЈЕ ПОСРЕДНО ПОВЕЗАН СА
ЈАВНИМ ПРОСТОРОМ, ШТО ПОДРАЗУМЕВА НЕКУ ВРСТУ
БАФЕРА (МЕЂУПРОСТОРА) ИЗМЕЂУ ЊИХ;
КАРАКТЕРИСТИЧНО ЗА ОБЈЕКТЕ У ОКВИРУ
ИНДУСТРИЈСКОГ КОМПЛЕКСА ГДЕ ЈЕ ОБЈЕКАТ ФИЗИЧКИ
УДАЉЕН И ЗАКЛОЊЕН (ДРУГИМ ОБЈЕКТИМА ИЛИ
СЛИЧНИМ СТРУКТУРАМА) У ОДНОСУ НА ЈАВНУ
САОБРАЋАЈНИЦУ;
• „ИЗЛОЖЕН“
ОДНОС ИЗМЕЂУ ОБЈЕКТА И ЈАВНЕ САОБРАЋАЈНИЦЕ ЈЕ
ДИРЕКТНИЈИ У ОДНОСУ НА ПРЕТХОДНУ ОПЦИЈУ; ОБЈЕКАТ
ЈЕ ФИЗИЧКИ УДАЉЕН ОД ЈАВНОГ ПРОСТОРА АЛИ ЈЕ
ИЗЛОЖЕН, ВИДЉИВ, ТЕ УСПОСТАВЉА ВИЗУЕЛНУ ВЕЗУ С
ЊИМ; КАРАКТЕРИСТИЧАН ЗА ИНДУСТРИЈСКЕ ОБЈЕКТЕ
ИЗГРАЂЕНЕ КАО СЛОБОДНОСТОЈЕЋЕ НА ПАРЦЕЛИ, ДОК
УРБАНА КОМПОЗИЦИЈА ДЕТЕРМИНИШЕ СТЕПЕН
ИЗЛОЖЕНОСТИ ТЈ. ОТВОРЕНОСТИ ПРЕМА ЈАВНОМ
ПРОСТОРУ;
• „ПОВЕЗАН“, „ИНТЕГРИСАН“
ОБЈЕКАТ КОЈИ ЈЕ У ДИРЕКТНОЈ ВЕЗИ СА ЈАВНИМ
ПРОСТОРОМ, ТО ГА ЧИНИ УНАПРЕД ИНКОРПОРИРАНИМ У
ПОСТОЈЕЋИ УРБАНИ ПРОСТОР; КАРАКТЕРИСТИЧНО ЗА
ОБЈЕКТЕ У УРБАНИМ ГРАДСКИМ ЗОНАМА КОД КОЈИХ ЈЕ
УТВРЂЕН ПРИНЦИП ЗАТВОРЕНОГ БЛОКА И ИВИЧНЕ
ИЗГРАДЊЕ. Комплекс „Поморавље“ Ниш 5
• БЛОКОВСКИ СИСТЕМ
АТРИБУТИ ПРОСТОРНОГ ЦЕЛОКУПАН САДРЖАЈ ИНДУСТРИЈСКОГ КОМПЛЕКСА
КВАЛИТЕТА СИНТЕТИЗОВАН УНУТАР ЈЕДНОГ ОБЈЕКТА - БЛОКА, СВЕ
АКТИВНОСТИ ПОД ИСТИМ „КРОВОМ“ И ИСТОМ ФОРМОМ.
ОВАЈ СИСТЕМ ЈЕ КАРАКТЕРИСТИЧАН ЗА 20. ВЕК, ПЕРИОД
ПРОСТОРНИ КОНЦЕПТ МОДЕРНИЗМА И МАСОВНУ ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈУ.
ОСМИШЉЕН СА ОСНОВНИМ ЗАДАТКОМ РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ
• ПАВИЉОНСКИ СИСТЕМ ПРОИЗВОДНОГ ПРОЦЕСА АЛИ И ЕКСПЛОАТИСАЊА
ПОЈЕДИНАЧНИ ОБЈЕКТИ КОЈИ СЛУЖЕ ОДРЕЂЕНИМ РАСПОЛОЖИВОГ ПРОСТОРА. БЛОКОВСКИ СИСТЕМ
НАМЕНАМА (ПРОИЗВОДНИ ПОГОН, СКЛАДИШТЕ ИЛИ ПОДРАЗУМЕВА НЕДОВОЉАН, МАЛИ ИЛИ НЕПОСТОЈЕЋИ
ПОМОЋНИ, ПРАТЕЋИ САДРЖАЈИ), КАО САМОСТАЛНЕ РАЗМАК ИЗМЕЂУ ПОЈЕДИНИХ ФУНКЦИОНАЛНИХ ДЕЛОВА
ЦЕЛИНЕ КОМПОЗИЦИОНО РАСПОРЕЂЕНИ УНУТАР ИНДУСТРИЈСКОГ КОМПЛЕКСА.
КОМПЛЕКСА. ИСТОРИЈСКИ ПОСМАТРАНО, ЈЕ НАЈСТАРИЈИ И
КАРАКТЕРИСТИЧАН ЈЕ ЗА РАНИ РАЗВОЈ ИНДУСТРИЈЕ У 18.И БЛОКОВСКИ СИСТЕМ ПРЕПОЗНАЈЕ ПО СТРУКТУРАМА КОЈЕ
19. ВЕКУ, АЛИ НИКАДА У ПОТПУНОСТИ НИЈЕ НАПУШТЕН, СЕ ОДЛИКУЈУ ВЕЛИКОМ ХОРИЗОНТАЛНОМ ПОВРШИНОМ,
ЈЕР ПОЈЕДИНЕ ТЕХНОЛОШКЕ И СИТУАЦИОНЕ ПОТРЕБЕ КОМПАКТНОМ ФОРМОМ ТЕ САМИМ ТИМ МАЛИМ
ЗАХТЕВАЈУ УПРАВО ОВАКАВ КОНЦЕПТ ИЗГРАДЊЕ ВРЕДНОСТИМА ФАКТОРА (КОЕФИЦИЈЕНТА) ОБЛИКА.
ИНДУСТРИЈСКОГ КОМПЛЕКСА. ТАКОЂЕ, ОБЈЕКТЕ БЛОК СИСТЕМА, ЗА РАЗЛИКУ ОД
ПАВИЉОНСКИХ, КАРАКТЕРИШЕ ОДНОС КОЈИ СЕ МОЖЕ
ПАВИЉОНСКИ СИСТЕМИ ПОДРАЗУМЕВАЈУ ОБЈЕКТЕ КОЈИ ОКВИРНО ИЗРАЗИТИ РЕЛАЦИЈОМ – ДУЖИНА : ШИРИНА ≥ 1-1.5
ПОРЕД ТОГА ШТО ФУНКЦИОНАЛНО РАЗДВАЈАЈУ ПОЈЕДИНЕ
(2).
ИНДУСТРИЈСКЕ ПРОЦЕСЕ, ТАКОЂЕ У ПОРЕЂЕЊУ СА
ДРУГИМ КОНЦЕПТИМА, ПОДРАЗУМЕВАЈУ КАРАКТЕРИСТИКЕ, НЕДОСТАТАК: ПРЕИЗГРАЂЕНОСТ КОМПЛЕКСА, МАЊА
КОЈЕ СЕ МОГУ ИЗРАЗИТИ КАО ВИСОКЕ ВРЕДНОСТИ ЗАСТУПЉЕНОСТ БОЧНОГ ПРИРОДНОГ СВЕТЛА У ОБЈЕКТУ
КОЕФИЦИЈЕНТА ОБЛИКА, ДОК СЕ ФОРМА ОБЈЕКАТА МОЖЕ
ОПИСАТИ КАО КОМПАКТНА, ЧЕСТО ИЗДУЖЕНА, ТЈ. ОДНОС
ДУЖИНА : ШИРИНА >> 2. ТАКОЂЕ, УОБИЧАЈЕНО ЈЕ ДА • МЕШОВИТИ СИСТЕМ
ОБЈЕКТИ ПАВИЉОНСКОГ КОНЦЕПТА НЕМАЈУ ПОСЕБНО
ВЕЛИКЕ ДИМЕНЗИЈЕ, ШТО ЈЕ РЕЗУЛТАТ РАЗДВАЈАЊА
КОМБИНАЦИЈА ОВА ДВА ЕКСТРЕМНА ПРОСТОРНА
ФУНКЦИОНАЛНИХ ЈЕДИНИЦА.
КОНЦЕПТА. НАЈВЕЋИ БРОЈ КОМПЛЕКСА ПРИПАДА УПРАВО
ПРЕДНОСТИ: ПРОСТОР ЗА ПРОШИРЕЊЕ, ЛАКШИ ПРИСТУП ДО ОВОМ ТИПУ. МЕШОВИТИ СИСТЕМ ИМА АТРИБУТЕ И ЈЕДНОГ
ОБЈЕКТА; И ДРУГОГ КОНЦЕПТА; ОБЈЕКТИ МЕШОВИТОГ КОНЦЕПТА
НЕДОСТАЦИ: ВЕЋА ИЗОЛОВАНОСТ, МАЊА БЕЗБЕДНОСТ МОГУ
Кнежев БИТИ
арсеналИ СЛОЖЕНИ ЈЕР ПРЕДСТАВЉАЈУ СИНТЕЗУ,
Крагујевац 6
ОБЈЕДИЊЕНЕ СТРУКТУРЕ ВИШЕ ПАВИЉОНА. САМИМ ТИМ
АТРИБУТИ ПРОСТОРНОГ
КВАЛИТЕТА ПОДЕЛА
• ПРИЗЕМНЕ НИСКЕ ХАЛЕ – НИСКЕ (ДО
ТИПО-МОРФОЛОШКЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ 7М)
ОБИЧНА ХАЛА, ШЕД-ХАЛА, ХАЛА СА ЛАНТЕРНАМА, СЛЕПЕ ХАЛЕ

• ПРИЗЕМНЕ ВЕЛИКЕ/ВИСОКЕ ХАЛЕ


ВИШЕ КРИТЕРИЈУМА КЛАСИФИКАЦИЈЕ (ВИШЕ ОД 7М)
ВИСОКЕ ХАЛЕ, ХАЛА СА КРАНОМ, ВИСОКА СКЛАДИШТА

• ВЕЛИЧИНА
• ФОРМА, ОБЛИК • ВИШЕСПРАТНЕ ИНДУСТРИЈСКЕ
• СПРАТНОСТ
ЗГРАДЕ
ВИШЕСПРАТНЕ ПРОИЗВОДНЕ ЗГРАДЕ И ВИШЕСПРАТНА СКЛАДИШТА
• ДОСТУПНОСТ ДНЕВНОГ СВЕТЛА /НАЧИН
УВОЂЕЊА ДНЕВНОГ СВЕТЛА
• ПРИЗЕМНИ НИСКИ ПАВИЉОНИ
ЕНЕРГАНЕ, ГАРАЖЕ, РАДИОНИЦЕ, АЛАТНИЦЕ, СЕРВИСНЕ СТАНИЦЕ
И СЛ.

• НЕ ЗГАДЕ
СИЛОСИ, БАЗЕНИ, КРАНОВИ НА ОТВОРЕНОМ, ПЛАТФОРМЕ И СЛ.
7
АТРИБУТИ КУЛТУРНОГ
КОНТЕКСТА
ЕСТЕТИКА ИНДУСТРИЈСКЕ
АРХИТЕКТУРЕ
(ПЕРИОДИЗАЦИЈА ИНДУСТРИЈСКЕ
АРХИТЕКТУРЕ)

• РАНА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА (ДО


20.В.)
• МОДЕРНИСТИЧКА ИНД.
АРХИТЕКТУРА ПРВЕ ПОЛОВИНЕ
20.В.
• ПОСТ-МОДЕРНИЗАМ
ПОСЛЕРАТНОГ ПЕРИОДА (ДРУГА
ПОЛОВИНА 20.В.)
Зграда Бигз-а Београд 8
РАНА ИНДУСТРИЈАЛИЗАЦИЈА (ДО 20.В.)
 развој лаке прерађивачке индустрије
 вишеспратност (обично преко три спрата)
 форма издужена, дугих фасадних фронтова
 објекти су слободностојећи или у низу због потребе природног осветљења и
проветравања преко фасада
 конструктивно снажни објекти
 масивни, зидани конструктивни систем у комбинацији са носачима од ливеног,
касније и кованог гвожђа у правилним
 нишама зидова које формирају унутрашњи рам који носи таванице (у почетку
је и дрво коришћено)
 спољашњи зидови перфорирани у регуларним интервалима са великим
прозорским отворима
 велики отворени унутрашњи простор углавном без подела због бољег
природног осветљења
 унутрашња обрада зидова није обично заступљена због
 пожарног оптерећења
 степенишне вертикале уобичајено су издвојене од остатка
 унутрашњег простора из против пожарних разлога
 без таванског простора (етаже) због смањења пожарних ризика
 могу да садрже подрумску етажу
 скромна фасадна орнаментика, ако постоји углавном истиче идентитет
компаније и налази се на истакнутом делу објекта кули са вертикалним
комуникацијама или прочељу зграде
 уз индустријске погоне граде се раднички станови у
 непосредној близни због неефикасних транспортних средстава
 локације су унутар урбаних зона градова уз изворе енергије
 попут воде или угља
 спољни простор око објеката је слободан због омогућавања приступа
9
МОДЕРНИСТИЧКА ИНД.
АРХИТЕКТУРА ПРВЕ ПОЛОВИНЕ
20.В.
• ливено и ковано гвожђе је замењено челиком у конструкцијама
• армирани бетон као претходно изливен или ливен на лицу места,
такође се користи као основни материјал чије се конструктивне
могућности усавршавају постепено
• скелетни рамовски систем постаје основни конструктивни
систем фабрика и складишта
• конструкција постаје све елегантнија што даје могућност
максималног продора природног светла преко великих
стаклених портала
• видљив је утицај модерног покрета на естетику индустријских
зграда и комплекса
• у организацији индустријског комплекса почиње да доминира
блоковски систем градње
• објекти постају приземни, док осветљење долази и са кровова
• убрзање развоја тешке индустрије
• флексибилност унутрашњег простора је императив градње
• површине које заузимају постају све веће, па индустрија излази
из градова у субурбана подручја

10
ПОСТ-МОДЕРНИЗАМ ПОСЛЕРАТНОГ
ПЕРИОДА (ДРУГА ПОЛОВИНА 20.В.)
 развијају се по концепту започетом у претходном периоду (од почетка 20. века) и
под утицајем модерног покрета и интернационалног стила
 масовна и брза градња из овог периода умањила је квалитет појединачних зграда,
те имају генерално низак архитектонски статус
 грађене су углавном као скелетне рамовске конструкције од бетона или челика са
лаким панелним зидовима
 пројектовани су и изграђени са минималним термичким стандардом
 укључују групацију повезаних објеката, некад и различитих форми и конструкције
– блок или мешовити системи
 главне фабричке или складишне зоне су уобичајено приземне великих површина у
основи и висине таванице
 карактеристичне су велике површине крова, који је раван, плитке косине или
назубљени/шед (према северном светлу или са застакљеним лантернама)
 покривач крова су лаки панели - кровни филц, наборани азбестни панели или
челични лимови постављени на минимално изолованој подлози.
 материјали индустријских објеката су генерално лаки, малих маса и танки, поред
традиционалних користе се и нови индустријски материјали од азбеста, пластике и
сл.
 мање ових зграда је унутар градског центра, већина је позиционирана у
периферним индустријским зонама
 акценат је на развоју саобраћајних коридора са којим је битно повезати
индустријске зоне и комплексе
 капацитети носивости зграда пројектовани су са оптимумом ношења лаких панела

11
АТРИБУТИ КУЛТУРНОГ КОНТЕКСТА
КУЛТУРНО-ИСТОРИЈСКЕ ВРЕДНОСТИ
 ИСТАКНУТИ (ФЛЕГШИП) ОБЈЕКТИ - ИСТИНСКА РЕМЕК ДЕЛА
АРХИТЕКТУРЕ, ВРЕДНИ И ИМПОЗАНТНИ ПРЕМА СВОЈИМ ЕСТЕТСКИМ
 „ПИОНИРИ“- ОБЈЕКТИ КОЈИ СУ КАРАКТЕРИСТИЧНИ ПО ПРЕМИЈЕРНОМ
КОРИШЋЕЊУ (ПРВИ ПУТ ИКАДА ИЗВЕДЕНИМ) ОДРЕЂЕНОГ АРХИТЕКТОНСКОГ ИЛИ
ГРАДИТЕЉСКОГ (КОНСТРУКТИВНОГ) ЕЛЕМЕНТА ИЛИ ПОСТУПКА
 „ГИГАНТИ“- АКЦЕНАТ ЈЕ НА ДИМЕНЗИЈАМА ОБЈЕКАТА, ИЗНАД ПРОСЕЧНИХ И
ОЧЕКИВАНИХ ЗА ТИП ОБЈЕКТА. У ПОРЕЂЕЊУ СА ФЛЕГШИП ОБЈЕКТИМА, ОВДЕ
ИМПРЕСИВНОСТ ДИМЕНЗИЈА ПРЕВАЗИЛАЗИ ЕСТЕТСКУ КАТЕГОРИЈУ ОБЈЕКТА;
 „ВРЕМЕНСКА КАПСУЛА“- ЧИНЕ ОНИ ОБЈЕКТИ КОЈИ СУ „АУТЕНТИЧНИ
ЧУВАРИ“(ИСТОРИЈСКИ) ВРЕДНИХ ТЕХНОЛОШКИХ АРТЕФАКАТА; ЊИХОВА НАЈВЕЋА
ВРЕДНОСТ НАЛАЗИ У ОПРЕМИ И ИНСТАЛАЦИЈАМА КОЈЕ СУ ТУ СМЕШТЕНЕ.
ЊИХОВА БУДУЋНОСТ И ОЧУВАЊЕПРВЕНСТВЕНО СУ ВЕЗАНИ ЗА ОДНОС ПРЕМА
ВРЕДНОЈ ОПРЕМИ КОЈУ ЧУВАЈУ, ЗНАЧИ ДА И У ФИЗИЧКОМ СМИСЛУ ТА ОПРЕМА
(НПР. МАШИНЕ, ИНСТАЛАЦИЈЕ) ПОСТАЈЕ ТРАЈНИ ЕЛЕМЕНТ АРХИТЕКТОНСКЕ
КОМПОЗИЦИЈЕ И ПРОСТОРА КОЈИ ДЕФИНИШУ.
 ДРУШТВЕНИ СПОМЕНИЦИ - СВОЈ СТАТУС ТЕМЕЉЕ ПРЕМА ВАЖНОСТИ
ДРУШТВЕНИХ ДОГАЂАЈА КОЈИМА СУ ТИ ОБЈЕКТИ ДАЛИ ФИЗИЧКИ КОНТЕКСТ, ТЈ.
БИЛИ ЊИХОВИ „СВЕДОЦИ“. НИ ОВА СЕ КАТЕГОРИЈА БЕЗ ИНТЕРПРЕТАЦИЈЕ
ДРУШТВЕНЕ ИСТОРИЈЕ (ШТО ИНАЧЕ НЕМА МАТЕРИЈАЛНИ КАРАКТЕР) НЕ МОЖЕ
РАЗЛИКОВАТИ ОД ОСТАЛИХ КАТЕГОРИЈА, АЛИ СЕ ДИФЕРЕНЦИЈАЦИЈА ПРАВИ ТАКО
ШТО ОВИ ОБЈЕКТИ ПОСТАЈУ СПОМЕНИЦИ, А ИСТОРИЈСКИ НАРАТИВ ДОБИЈА
МАТЕРИЈАЛНУ ПРЕДСТАВУ ПРЕМА МУЗЕОЛОШКИМ СТАНДАРДИМА.
 ТИПСКЕ ЗГРАДЕ - ОБЈЕКТИ КОЈИ СЕ МОГУ НАЗВАТИ И ТИПСКИМ, ЈЕР
НАЈЧЕШЋЕ КОРИСТЕ СВЕ МОГУЋНОСТИ ЗА РАЦИОНАЛИЗАЦИЈУ ТРОШКОВА У
ЊИХОВОЈ РЕАЛИЗАЦИЈИ, ОД ПРОЈЕКТОВАЊА ПА ДО ИЗГРАДЊЕ И ОДРЖАВАЊА, ШТО
ЧЕСТО ПОДРАЗУМЕВА КОРИШЋЕЊЕ СТАНДАРДИЗОВАНИХ, СЕРИЈСКИХ ЕЛЕМЕНАТА;
ЊИМА ТАКОЂЕ НЕДОСТАЈЕ АРХИТЕКТОНСКА ЕСТЕТИЧНОСТ, МАЛО ШТА ОСТАВЉА
УТИСАК КОД ОВИХ ОБЈЕКАТА – НИ КОНСТРУКТИВНА РЕШЕЊА, НИ РАСПОН,
ФИЗИЧКА ФОРМА, МАТЕРИЈАЛИЗАЦИЈА И ДР.
 ПОМОЋНИ ОБЈЕКТИ – НЕРЕТКО ИЗГРАЂЕНИ БЕЗ АУТОРА, ОД РЕЦИКЛИРАНОГ
ИЛИ ОСТАТАКА ГРАЂЕВИНСКОГ МАТЕРИЈАЛА ПРЕОСТАЛОГ ОД ГЛАВНЕ ИЗГРАДЊЕ;
У ОВУ КАТЕГОРИЈУ СУ СМЕШТЕНИ НА ОСНОВУ КАРАКТЕРИСТИКА КВАЛИТЕТА
ГРАДЊЕ И ТРЕТМАНА БЕЗ ОБЗИРА НА ЊИХОВЕ ФУНКЦИОНАЛНЕ ОДРЕДНИЦЕ;
Зграда Бигз-а Београд 12
НАЈКАРАКТЕРИСТИЧНИЈЕ ИНДУСТРИЈСКЕ ФОРМЕ
начајне за конверзију
Фотографска колекција
брачног пара Бехер је имала кључну улогу
у промовисању и већој видљивости
индустријске естетике
Industrial mills – зидани вишеспратни
индустријски објекти ране
индустријализације
Типични индустријски објекти XIX века
Јављају се као класичне вишеспратне зграде (до 6 спратова)
текстилне фабрике; или са унутрашњим атријумским простором
који повезује све етаже нпр. код пивница и дестилерија

Веома често се конвертују, нуде:


• широк отворен простор, добро осветљен,
• таванице (МК) добре носивости,
• најчешће су од опеке, камена или бетона,
• међу најстаријим индустријским објектима, често са
одређеним степеном заштите;
• ентеријер обично остаје оригиналан (груби зидови и дрвени
под) док се унутрашњи подеони зидови обично уносе као
лаке преграде.

Најчешће се конвертују у становање и пословни простор

Виши спратови се теже рентирају, јер приступ њима може бити


неодговарајући.
Daylight factories – вишеспратне фабрике
модернистичког периода

• вишеспратни објекти из (раног) XX века, период


модернизма
• бетонски скелети са великим стакленим фасадним
површинама,
• типичне за аутомоблилску индустрију раног 20. века
• изузетна трајност и функционалност,
• велика носивост таваница (печуркасте или
касетиране)
• дуго су задржале индустријску функцију
• најчешће се адаптирају за пословне / комерцијалне
намене
• у последње време углавном на листама за заштиту
• недостаци претерана „транспарентност“
(осветљеност и изложеност) и слаба енергетска
ефикасност
Great halls – велике приземне хале

• углавном челичне или бетноске хале,


• жел. станице, производне хале са или без крана,
турбинске хале, авионски хангари
• конверзија је условљена њиховом локацијом, оне у
центру (нпр. некадашње жел. станице) су пожељније
од некадашњих погона на периферији
• већином нису заштићене, али са снажним
индустријским карактером
• конвертују се у шопинг центре, оутлет центре,
индустрију, изложбени простор, музеје, лабораторије
• с обзиром на размеру објекта, флексибилност
унутрашењег простора је кључ успеха у конверзији
намене,
• најчешће се конвертују тако што скелетна
консутркција остаје, док зграде добијају нови омотач
Шед хале

• једна од највиртуознијих форми


индустријске архитектуре
• слабо цењене нарочито у конверзији
• врло мало ових објекта је од заштитом
• адаптибилне за индустрију
• избегавају се за стамбене, пословне и
јавне просторе,
• недостатак: без конвенционалних
прозора и низак архитектоски
Не зграде
Индустријске инсталације
и разне структуре

• веома интересантни индустријским археолозима и


конзерваторима, који их штите у смислу очувања
индустријске баштине.

• конверзија ових објеката није очигледна, осим као


очигледни музејски експонати

• могу бити концертни простори, изложбени простори,


уметнички студији, музеји, па чак и театри, видиковци,
вештачке стене за пењање високи објекти;

• индустријски базени се користе за тренинг ронилаца и


школу роњења....

• овде припадају и силоси које се најконвенционалније


конвертују од свих објеката из ове групе
ХВАЛА
НА ПАЖЊИ
ДР ЉИЉАНА ЈЕВРЕМОВИЋ, ДОЦЕНТ
LJILJANA.JEVREMOVIC@GAF.NI.AC.RS
КАБИНЕТ 329, III СПРАТ

You might also like