UVOD U HIDROTEHNIČKE KONSTRUKCIJE

Doc dr Milica Marković, dipl.inž.

1
SADRŽAJ PREDAVANJA

2
 VODOPRIVREDA I NJENE GRANE
DEFINICIJA VODOPRIVREDA JE GRANA NACIONALNE PRIVREDE. VODOPRIVREDA PREDUZIMA SVE NEOPHODNE MERE ZA RACIONALNO KORIŠĆENJE
VODOPRIVREDE VODNIH RESURSA.

1. HIDROENERGETIKA
2. TRANSPORT NA REKAMA
GRANE VODOPRIVREDE-
korišćenje voda 3. MELIORACIJE
4. SNABDEVANJE NASELJA VODOM I KANALISANJE
5. OSTALA KORIŠĆENJA VODA

1. HIDROENERGETIKA

KORIŠĆENJE ENERGIJE
VODENIH TOKOVA

3
2. TRANSPORT NA
REKAMA

REGULISANJE REČNIH
TOKOVA, PRISTANIŠTIMA I
ZAŠTITOM OBALA

3. MELIORACIJE

NAVODNJAVANJE,
ODVODNJAVANJE I ZAŠTITA
ZEMLJIŠTA OD EROZIJE U
SKLOPU KORIŠĆENJA
ZEMLJIŠTA ZA POTREBE
POLJOPRIVREDE.

4
4. SNABDEVANJE
NASELJA VODOM I
KANALISANJE

SNABDEVANJE VODOM I
KANALISANJE NASELJENIH
MESTA I INDUSTRIJSKIH
CENTARA.

5. OSTALA KORIŠĆENJA
VODA

KORIŠĆENJE VODE ZA
POTREBE RIBARSTVA,
BANJSKOG LEČENJA,
SPORTA NA VODI I TD.

5
 DA BI SE DOBIO MAKSIMALNI UČINAKU U NACIONALNOJ EKONOMIJI, REČNI TOK TREBA UREDITI I KORISTITI ISTOVREMENO U RAZLIČITE
SVRHE.

OVAKAV NAČIN KORIŠĆENJA NOSI NAZIV „KOMPLEKSNO KORIŠĆENJE“

 STVARA MOGUĆNOST ISTOVREMENOG KORIŠĆENJA REČNOG TOKA U RAZLIČITE SVRHE;

PRINCIPI  NE ISKLJUČUJE POGODNOST KORIŠĆENJA U BUDUĆNOSTI

KOMPLEKSNOG
KORIŠĆENJA VODA
 POŠTUJE I UKLJUČUJE, NA RACIONALAN NAČIN, POSTOJEĆE KORISNIKE

Primena gorenavedenih principa nije jednostavna, zbog specifičnosti korisnika koji:

 ZAHTEVAJU KONSTANTAN PROTICAJ (SNABDEVANJE VODOM)

 TRAŽE PROMENLJIV PROTICAJ (ENERGETIKA ILI NAVODNJAVANJE)
 DOVODE VODU (DERIVACIJE)
 ISPUŠTAJU VODU (KANALIZACIJA, ODVODNJAVANJE)
 TROŠE VODU (VODOSNABDEVANJE, NAVODNJAVANJE)
 NE SMANJUJU PROTICAJ REKE (ENERGETIKA, TRANSPORT NA VODI, RIBARSTVO, SPORT NA VODI)

PLAN KORIŠĆENJA (VODOPRIVREDNA OSNOVA) TREBA NA RACIONALAN I EKONOMIČAN NAČIN DA OBEZBEDI ZAHTEVE RAZLIČITIH GRANA PRIVREDE.
AKO JE OVAJ PRINCIP ZADOVOLJEN, REČ JE O „INTEGRALNOM KORIŠĆENJU VODA“

6
 HIDROTEHNIKA I HIDROTEHNIČKE KONSTRUKCIJE

 STUDIJOM RAZLIČITIH REŠENJA UREĐENJA VODNIH RESURSA

HIDROTEHNIKA PO DEFINICIJI  METODAMA BORBE PROTIV ŠTETNOG DEJSTVA VODE
JE DISCIPLINA KOJA SE BAVI:  KONSTRUKCIJAMA
 OPREMOM I INSTALACIJAMA ZA OSTVARIVANJE KORIŠĆENJA VODNIH RESURSA
DEFINICIJE

HIDROTEHNIČKE  INŽENJERSKE KONSTRUKCIJE KOJE ČINE SASTAVNI DEO HIDROTEHNIČKOG UREĐENJA VODNIH
KONSTRUKCIJE PO DEFINICIJI RESURSA.
SU:  TU NE SPADA HIDROMEHANIČKA I ELEKTRO OPREMA

 HIDROTEHNIČKE KONSTRUKCIJE SE RAZLIKUJU OD DRUGIH INŽENJERSKIH KONSTRUKCIJA JER SU IZLOŽENE, PORED UOBIČAJENOG
OPTEREĆENJA I UTICAJU VODE.
 UTICAJ VODE SE MANIFESTUJE KAO MEHANIČKI, FIZIČKO-HEMIJSKI I BIOLOŠKI.

DEJSTVO VODE NA
KONSTRUKCIJU
 HIDROSTATIČKI PRITISAK (VODA KOJA DELUJE NALAZI SE U STANJU MIROVANJA)
 HIDRODINAMIČKI PRITISAK (VODA KOJA DELUJE NALAZI SE U STANJU KRETANJA), JAVLJA SE KOD
MEHANIČKI UTICAJ USTAVA, PRELIVA RAZLIČITIH TIPOVA, SLAPIŠTA, ZAHVATA, DOVODA, VODNIH KOMORA, KANALA,
BRZOTOKA I ODVODNIH VADA
 OVI UTICAJI DEFINIŠU OBLIK I VELIČINU KONSTRUKCIJE.

7
 Javlja se prilikom kretanja vode u formi:
 EROZIJA POVRŠINA KONSTRUKCIJA SA KOJOM JE U KONTAKTU,
 ISPIRANJA I DEGRADACIJA BETONA
 ISPIRANJE ČESTICA NEKOHERENTNIH MATERIJALA
FIZIČKI UTICAJ
 UNIŠTAVANJE FUNDAMENTA NA KOME JE FUNDIRANA KONSTRUKCIJA

Konstruktivne mere koje su vrlo skupe:

 POVEĆANJE TRAJNOSTI BETONA
 KONSOLIDACIJA (NABIJANJE) TERENA ILI DRENIRANJE TERENA FUNDIRANJA

 JAVLJA SE KADA JE AKUMULISANA VODA AGRESIVNA, PROLAZI KROZ REŠENJE OD MESTA

ZAHVATANJA DO MESTA ISPUŠTANJA IZ HIDROTEHNIČKOG REŠENJA
 POSLEDICA JE DEGRADACIJA BETONA
DEJSTVO VODE NA
 AGRESIVNOST IZAZIVA :
KONSTRUKCIJU
KALCIJUM DIOKSID,
HEMIJSKI UTICAJ
SOLI AMONIJAKA,
SOLI MAGNEZIJUMA,
RASTVOR SULFATA,
ORGANSKE KISELINE,
MASNOĆA, ULJA ITD.

 JAVLJA SE KOD BETONSKIH KONSTRUKCIJA, METALNIH KONSTRUKCIJA I DRVENIH KONSTRUKCIJA

 UTICAJ SE MANIFESTUJE PREKO ALGI, BAKTERIJA, GLJIVA I MUVA.
BIOLOŠKI UTICAJ
 KOROZIJU IZAZIVA SEKRET KOJI IMA OSOBINE KISELINE ILI PROIZVOD KOJI PRODUKT NJIHOVOG
RAZLAGANJA.

8
 Hidrotehnička rešenja obuhvataju:
 VELIKI OBIM POSLOVA
 ISKOPI I NASIPANJA SE MERE MILIONIMA METARA KUBNIH
 ZAPREMINE BETONA KOJE SE UGRAĐUJU U TELO BRANE MERE SE TAKOĐE NA MILIONE METARA KUBNIH
 ISKOPI I BETONIRANJE GALERIJA, ŠAHTI I HIDROCENTRALA PROSTIRU SE NA DESETINE KILOMETARA SA HILJADE METARA KUBNIH
BETONA
 RADOVE NA INJEKTIRANJU FUNDAMENTA SUSPENZIJOM CEMENTA KOJE SE MERE NA HILJADE METARA KUBNIH

Primer izgradnje brane „Đerdap I“:

USLOVI ZA
IZVOĐENJE  ISKOP U ALUVIJALNOM MATERIJALU 4 900 000 M3
HIDROTEHNIČKIH
 ISKOP U STENI 7 420 000 M3
KONSTRUKCIJA
 NASIPANJE 3 810 000 M3
 BETONIRANJE 3 160 000 M3
 ARMATURA I METALNE KONSTRUKCIJE 167 000 TONA
 OPREMA ELEKTRO-MAŠINSKA 68 000 TONA
 TRAJANJE IZVOĐENJA NEKOLIKO GODINA
 UPOTREBA MAŠINA VELIKOG KAPACITETA
 UPOTREBA TRANSPORNIH SREDSTAVA VELIKOG KAPACITETA
 ZAHTEVA OZBILJNU ORGANIZACIJU GRADILIŠTA I GRAĐENJA

9
  U SLUČAJU BRANA FORMIRA SE AKUMULACIONO JEZERO KOJE POTAPA VELIKE POVRŠINE ZEMLJIŠTA
 UNIŠTAVAJU SE POLJOPRIVREDNA ZEMLJIŠTA, ŠUME, RUDNA NALAZIŠTA, RASELJAVA SE STANOVNIŠTVO IZ NASELJENIH MESTA,
IZMEŠTAJU SE SAOBRAĆAJNICE
 DA BI SE IZBEGLE ŠTETE IZVODE SE NASIPI
 NAJSVETLIJI PRIMER JE IZVOĐENJE HE ĐERDAP I I II ČIJA SE AKUMULACIJA PROSTIRE NA STOTINE KILOMETARA.
 PODIZANJEM NIVOA U JEZERU MENJA SE NIVO PODZEMNIH VODA I DESTABILIZUJU SE OBALE JEZERA

UTICAJ Tragičan primer je katastrofa na brani Vajont u Italiji od 9 oktobra 1963.:

HIDROTEHNIČKIH  POČELA JE SA RADOM 1960., VISINA BRANE 262 M,
KONSTRUKCIJA  OBALE SU BILE IZLOŽENE OSCILACIJAMA NIVOA PODZEMNIH VODA
NA OKOLINU  OVOM FENOMENU BILE SU IZLOŽENE FORMACIJE GLINENOG MATERIJALA KOJE SU OBAVIJALE
OBALE PLANINE TOK NA LEVOJ OBALI
 NAKON JAKIH KIŠA MASA ZEMLJE OD CCA 200 MIL.M3 SKLIZNULA JE U JEZERO PO JEDNOJ
STENOVITOJ KLIZNOJ POVRŠINI.
 VODA U JEZERU BILA JE GURNUTA PREMA DESNOJ OBALI I ZATIM PRELILA PREKO KRUNE BRANE
STVARAJUĆI POPLAVNI MLAZ OD CCA 200 M.
 TALAS STVOREN NA RECI VAJONT I ZATIM PROŠIREN NA DOLINU REKE PIAVE IZAZVAO JE VELIKE
MATERIJALNE I LJUDSKE GUBITKE.

10
  VISOKE BRANE FORMIRAJU AKUMULACIJE SA VELIKOM KOLIČINOM VODE,
NA MIL.M3.
 U SLUČAJU RUŠENJA BRANE OVA KOLIČINA VOD SA VELIKOM BRZINOM I
VELIKOM DUBINOM UNIŠTAVA DOLINU NIZVODNO OD BRANE

HAVARIJE NA  PORED MATERIJALNIH GUBITAKA U VELIKOM BROJU SLUČAJEVA BILI SU I

HIDROTEHNIČKIM GUBICI LJUDSKIH ŽIVOTA
KONSTRUKCIJAMA  SANACIJA POSLEDICA TRAJE DUGO I NEKADA KOŠTA VIŠE NEGO
KONSTRUKCIJA KOJA JE SRUŠENA

Primer rušenje brane Malpasset (H=66 m)

 SAGRAĐENA JE U FRANCUSKOJ U PERIOD 1952-1954.
 SRUŠENA JE 2 DECEMBRA 1959. USLED NAGLOG DIZANJA NIVOA VODE U
JEZERU USLED VELIKIH KIŠA
 NASTALA JE VELIKA MATERIJALNA ŠTETA I 400 LJUDI JE POGINULO.

11
 Brana može biti srušena i u toku rata, što se je desilo na brani Mohne (H= 40 m), na reci Mohni u Nemačkoj, sagrađena u period
1908-1913.
HAVARIJE NA Brana Eder (H=48 m), na reci Eder u Nemačkoj, sagrađena u periodu 1908-1914.
HIDROTEHNIČKIM
 NAKON VAZDUŠNIH NAPADA 17 MAJA 1943. NASTALO JE RUŠENJE TELA OVIH BRANA
KONSTRUKCIJAMA
 IZ JEZERA JE KRENULO CCA 8500 M3/S
 MATERIJALNA ŠTETA JE BILA NA PROSTORU OD DESETINE KILOMETARA NIZVODNO
 ŽIVOT JE IZGUBILO CCA 1200 LJUDI.

BRANA MOHNE

BRANA EDER

12
 KLASIFIKACIJA HIDROTEHNIČKIH KONSTRUKCIJA
HIDROTEHNIČKE KONSTRUKCIJE SE DELE:
KLASIFIKACIJA PREMA IZVORIŠTU VODE
1. PREMA IZVORIŠTU VODE
2. PREMA ULOZI U VODOPRIVREDI
3. PREMA EKONOMSKOJ I DRUŠTVENOJ VAŽNOSTI
 REČNE HIDROTEHNIČKE KONSTRUKCIJE
IZVEDENE NA REKAMA I VEZANE SU ZA KORIŠĆENJE VODE REKA
 JEZERSKE HIDROTEHNIČKE KONSTRUKCIJE
IZVEDENE NA JEZERIMA ZA POTREBE KORIŠĆENJA VODE JEZERA
 MORSKE HIDROTEHNIČKE KONSTRUKCIJE
IZVEDENE NA MORIMA I KORISTE SE ZA KORIŠĆENJE VODE MORA
13
 A) OPŠTE HIDROTEHNIČKE KONSTRUKCIJE - PRIMENJUJU SE U SVIM GRANAMA VODOPRIVREDE
KLASIFIKACIJA PREMA ULOZI U
VODOPRIVREDI
B) SPECIJALNE HIDROTEHNIČKE KONSTRUKCIJE - SLUŽE SAMO JEDNOJ GRANI VODOPRIVREDE

 BRANE
OBJEKTI ZA ZADRŽAVANJE POPLAVNOG TALASA  NASIPI
 USTAVE
 LONGITUDINALNI NASIPI
OBJEKTI ZA REGULISANJE REKA  OBJEKTI ZA ZADRŽAVANJE NANOSA
 OBJEKTI ZA USMERAVANJE LEDA I PLIVAJUĆIH TELA
A) OPŠTE HIDROTEHNIČKE
KONSTRUKCIJE ČINE
OBJEKTI NA ZAHVATU VODE  KAPTIRAJU VODU I USMERAVAJU PREMA KORISNIKU

OBJEKTI ZA DOVOD VODE  KANALI

TRANSPORTUJU VODU OD ZAHVATA PREMA MESTU  CEVOVODI
KORIŠĆENJA  TUNELI

14
  VODNA KOMORA; VODOSTAN;
HIDROENERGETSKI OBJEKTI
 TUNEL POD PRITISKOM; CEVI POD PRITISKOM;
 HIDROCENTRALE.

B) SPECIJALNE HIDROTEHNIČKE
KONSTRUKCIJE

 PRISTANIŠTA; KEJ, LUKA; PRISTANIŠTA ZA UTOVAR I ISTOVAR

ROBE; DOK;
OBJEKTI KOJI SE KORISTE ZA TRANSPORT NA VODI  SVETIONICI;
 PLOVNI KANALI; PREVODNICE; BRODSKI LIFTOVI;
 KANALI ZA TRANSPORT DRVETA.

15

OBJEKTI ZA POTREBE SNABDEVANJA NASELJA
VODOM
B) SPECIJALNE HIDROTEHNIČKE
KONSTRUKCIJE
B) OBJEKTI U MELIORACIJAMA
 SPECIJALNI ZAHVATI; STANICE ZA PREČIŠĆAVANJE VODE;
BAZENI ZA HLAĐENJE;
 PUMPNE STANICE; MREŽA ZA RASPODELU VODE;
 REZERVOARI; VODOTORNJEVI;
 KOLEKTORI; TALOŽNICE; FILTRI; SALE ZA AERACIJU, ITD.
 SPECIJALNI ZAHVATI;
 PUMPNE STANICE;
 IRIGACIONI KANALI SA OBJEKTIMA NA NJIMA; KANALI ZA
ISUŠIVANJE;
 DRENAŽE;
 KOLEKTORI ITD.
16

KLASIFIKACIJA PREMA
EKONOMSKOJ I
DRUŠTVENOJ VAŽNOSTI
KLASA HIDROTEHNIČKE
KONSTRUKCIJE ZAVISI OD:
**** KADA SE GORENAVEDENE KONSTRUKCIJE GRUPIŠU NA ISTOJ LOKACIJI ČINE “HIDROTEHNIČKI ANSAMBL”
**** VIŠE HIDRO ČVOROVA NA JEDNOM HIDROGRAFSKOM BASENU ČINI “HIDROSISTEM”.
I Konstrukcije od posebnog značaja
II Konstrukcije od velikog značaja
HIDROTEHNIČKE
KONSTRUKCIJE SE DELE U III Konstrukcije od srednje važnosti
5 KLASA:
IV Konstrukcije sa smanjenom važnošću
V Konstrukcije od vrlo male važnosti
NAZIV INSTALISANA SNAGA KATEGORIJA
> 250 000 KW 1
1. KAPACITETA  DEFINIŠE SE PREKO
PROIZVODNJE KATEGORIJE OBJEKTA
250 000 – 50 000 KW 2
ENERGETSKI OBJEKTI
50 000 – 5 000 KW 3
< 5 000 KW 4
 STALNE H.K – PERIOD TRAJANJA EKSPLOATACIJE JEDNAK JE VREMENU POSTOJANJA KONSTRUKCIJE
2. TRAJANJA KORIŠĆENJA
 PRIVREMENE H.K.– VREME TRAJANJA EKSPLOATACIJE, MANJE JE OD VREMENA POSTOJANJA, ONE ČINE
PRIVREMENE RADOVE U TOKU IZVOĐENJA OBJEKATA
▶ NJIHOVO DELIMIČNO ILI POTPUNO RUŠENJE IZAZVALO BI:
 GLAVNE – PRIMARNE H.K. - PRESTANAK RADA PREDUZEĆA
U OKVIRU KOMPLEKSA - SMANJENJE PROIZVODNJE, I
- SMANJENJE ZAŠTITE NASELJA OD POPLAVE.
3. VAŽNOSTI RADA
▶ NJIHOVO DELIMIČNO ILI POTPUNO RUŠENJE NE BI IZAZVALO
 SEKUNDARNE H.K. U
POSLEDICE KAO U SLUČAJU PRIMARNIH HIDROTEHNIČKIH
OKVIRU KOMPLEKSA
KONSTRUKCIJA.
ILI “HIDROČVOR”.
17
 KATEGORIJE H.K.

 STALNO
NAKON DEFINISANJA: TRAJANJA KORIŠĆENJA H.K. KONSTRUKCIJA SE UVRSTAVA U JEDNU OD 5 KLASA
 PRIVREMENO

 GLAVNE
VAŽNOSTI H.K.
 SEKUNDARNE

TABELA ZA UTVRĐIVANJE KLASE KONSTRUKCIJE

KAPACITET PROIZVODNJE - KATEGORIJA

VREME TRAJANJA VAŽNOST H.K. 1 2 3 4

KLASA KONSTRUKCIJE

GLAVNE I II III IV
STALNE
SEKUNDARNE III III IV IV

GLAVNE III III IV IV

PRIVREMENE
SEKUNDARNE IV IV IV V

18
ZAKLJUČAK

19