Машински факултет

Универзитета у

Београду

ЗАВРШНИ РАД

ОСНОВИ ИНЖЕЊЕРСТВА РИЗИКА И ЗАШТИТЕ

ОД ПОЖАРА

Назив теме:

ОДРЕЂИВАЊЕ ПРОТОКА ВОДЕ НА

ХИДРАНТСКОМ ПРИКЉУЧКУ
ПРИМЕНОМ КАЛИБРИСАНИХ МЛАЗНИЦА

Ментор: Студент:

др Иван Аранђеловић Ђорђе Живадиновић 132-2018

Београд, септембар 2023. год.
1. Списак коришћених ознака............................................................................1
2. Увод. . ................................................................................................................2

2.1 Хидрантске инсталације…………………………………………………...2

3. Правилник о техничким нормативима...........................................................3

4. Законска регулатива.........................................................................................4

5. Параметри хидрантских инсталација.............................................................4

6. Одређивање проточне карактеристике млазнице.........................................5

7. Литература........................................................................................................8
1.Списак коришћених ознака
Табела 1. коришћене физичке величине
бр ознака физичка величина јединица мере
1. Q проток воде кроз [l/min]
млазницу
2. P притисак [bar]
3. К проточна [ l/(min bar )
карактеристика
2.Увод

2.1Хидрантске инсталације
Хидрантска мрежа је скуп цевовода, уређаја, и опреме којим се вода намењена за
гашење пожара из сигурних извора доводи до штићених простора.
Сигурни извори за њено снабдевање су водоводна мрежа, резервоари и бунари.
Хидрантски прикључци (хидранти) се постављају на хидрантску мрежу, a употребљавају
се непосредно за гашење пожара или за напајање ватрогасних возила водом.
На прикључцима хидрантске мреже се постављају спојнице за постављање ватрогасних
црева, које се стандардно израђују у величинама: А – ø 110 mm, B – ø 75 mm, C – ø 52 mm
и D – ø 25 mm.

У зависности од конструкције и места (положаја) постављања хидрантска мрежа може

бити: на спољни унутрашња.

У спољну хидрантску мрежу се вода од извора за снабдевање доводи прстенастим

системом цевовода до хидрантских прикључака (хидраната). Притисак на пркључцима
спољне хидрантске мреже не сме бити нижи од 2,5 bar, при чему проток на прикључку не
сме бити нижи од 5 l/s. Хидранти на спољној хидрантској мрежи се изведе као подземни и
надземни.

Унутрашња хидрантска мрежа може бити засебна или заједничка са мрежом воде за
пиће. Ако je изведена као засебна, може се користити и вода употребљена у технолошком
процесу.
1. Унутрашња хидрантска мрежа мора стално бити под притиском.
2. Ha унутрашњем хидрантском прикључку највиши хидростатички притисак износи
7 bar.
3. Унутрашње хидрантске инсталације карактерише мала ефикасност јер се велика
количина воде не потроши на гашење пожара.

Најзначајнији елементи хидрантске мреже су запремински проток и радни притисак.

Радни притисак ни на једном прикључку не сме бити мањи од 2,5 bar. Мери се после два
минута истицања при дефинисаним минималним протоцима који одговарају одређеним
висинама објеката.
Проток воде кроз млазницу константног отвора је директно пропорционалан квадратном
корену из притиска. Коефицијент пропорционалности се назива проточна
карактеристика млазнице и прописује се за протоке 2 bar, 4 bar, 6 bar. За попречни
пресек млазнице d = 12 mm калибрише се млазница.

Хидрантска мрежа са свим уређајима и арматуром, контролише се најмање два пута

годишње.
Црева у хидрантским ормарима контролишу се најмање једанут у 5 година, при чему се
морају испитати притиском воде од 12 bar, осим црева пречника 33 mm, која се испитују
притиском од 7 bar.
3.Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење
пожара

Члан 24. Унутрашња хидрантска мрежа у стамбеним и јавним објектима и производним

погонима може бити засебна или заједничка са мрежом воде за пиће. У засебној
унутрашњој хидрантској мрежи може се користити и вода употребљена у технолошком
процесу.
Члан 25. Унутрашња хидрантска мрежа мора стално да буде под притиском воде, без
обзира на извор из ког се снабдева водом, тако да на највишем спрату објекта на млазници
има најнижи притисак од 2,5 bar при протоку воде датом у табели 3. На унутрашњем
хидрантском прикључку највиши хидростатички притисак износи 7 bar.
Члан 26. За унутрашњу хидрантску мрежу употребљавају се цеви најмањег унутрашњег
пречника 52 mm, односно хидрантски прикључак најмањег унутрашњег пречника 52 mm,
тип С, према стандарду JUS M.B6.673. Цеви за унутрашњу хидрантску мрежу постављају
се тако да буду заштићени од механичког оштећења. Цеви за унутрашњу хидрантску
мрежу не постављају се кроз просторије угрожене пожаром.
Члан 27. Међусобно растојање хидраната одређује се тако да се целокупан простор који
се штити покрива млазом воде, при чему се води рачуна о томе да дужина црева износи 15
метара, а дужина компактног млаза 5 метара. Хидранти се смештају у пролазе,
степенишне просторе и путеве за евакуацију, у непосредној близини улазних врата
просторија које могу бити угрожене пожаром, тако да не ометају евакуацију.
Члан 28. У хидрантски ормар поставља се ватрогасно црево називног пречника 52 mm са
млазницом пречника 12 mm. Изузетно од става 1. овог члана, у стамбеним објектима,
поред стандардног прикључка пречника 52 mm, могу се постављати прикључци пречника
25 mm на које се прикључују црева сталног пресека и називног пречника 25 mm, са
млазницом пречника 8 mm, са лоптастом славином. У случајевима из става 2. овог члана
није обавезно постављање стандардног ватрогасног црева из става 1. овог члана. Вентил у
хидрантском ормару поставља се на 1,50 метара од пода, а ормар се означава ознаком за
хидрант (словом ''Н'').
Члан 29. Просторије са високим специфичним пожарним оптерећењем штите се са
најмање два млаза. Члан 30. Унутрашња хидрантска мрежа се не сме поставити у
производним погонима и складиштима у којима коришћење воде може створити запаљив
гас и изазвати експлозију, пожар и ширење пожара.

Висина објекта,м Најмањи проток ,1/ѕ

До 22 5
23 до 40 7.5
41 до 75 10
Изнад 75 12.5

44
4.Законска регулативa
Нормативно уређење обавеза уградње и одржавања хидрантских инсталација,
почело је релативно касно, и то кроз правилнике којима се уређују неке специфичне
делатности: Правилник о смештају и држању уља за ложење (Службени лист СФРЈ број
45/1967) [2], Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању
и претакању запаљивих течности (Службени лист СФРЈ број 20/1971 и 23/1971) [3], као и
Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и претакању
течног нафтног гаса (Службени лист СФРЈ број 24/1971, 26/1971 и 24/2012) [4]. Први
нормативни акт који уводи општу обавезу извођења и одржавања хидрантских
инсталација је Правилник о техничким нормативима за спољну и унутрашњу хидрантску
мрежу за гашење пожара (Службени лист СФРЈ број 44/1983) [5], који је после непуних 8
година замењен Правилником о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење
пожара (Службени лист СФРЈ број 30/1991) [6]. Данас је на снази Правилник о техничким
нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење пожара (Службени гласник РС
број 3/2018) [7].
Последњим цитираним Правилником је прописано да хидрантске арматуре и пратећа
опрема морају да испуне услове дефинисане стандардима: SRPS EN 671-1:2015 [22],
SRPS EN 671-2:2015 [23], SRPS EN 14339:2009 [20] или SRPS EN 14384:2009 [21].
Међутим, према Правилнику о техничким и другим захтевима за ватрогасну опрему
(Службени гласник РС број 374/2009) [8] ватрогасне млазнице морају да, поред услова из
цитираних стандарда, испуне и услове прописане стандардима:
SRPS Z.C1.060:1971 [10], SRPS Z.C1.061:1971 [11], SRPS Z.C1.062:1971 [12],
SRPS Z.C1.063:1971 [13], SRPS Z.C1.064:1971 [14], SRPS Z.C1.065:1971 [15],
SRPS Z.C1.066:1971 [16], SRPS Z.C1.067:1971 [17] и SRPS Z.C1.068:1971 [18].
Чланом 44 Закона о заштити од пожара (Службени гласник Републике Србије
111/09, 20/15 и 87/18) [21] прописана је обавеза котролисања хидрантских инсталација,
сваких шест месеци.

5.Параметри хидрантских инсталација

Нумерички параметри битни за исправност хидрантских инсталација су прописани

Правилницима [7] и [9], као и Стандардом SRPS EN 671-3:2011 [24]. То су:

 статички притисак (мери се на сваком прикључку),

 динамички притисак који се мери на прикључку са најнеповољнијим
хидрауличким карактеристикама (контролни прикључак), а за остале се одређује
прорачуном и
  проток (одређује се мерењем или прорачуном).

Приликом одређивања статичког притиска манометарски прикључак са манометром се

поставља на хидрантски прикључак. На други крај манометарског прикључка се поставља
млазница са засун вентилом. Вентил на хидрантском прикључку се отвара до краја, као и
засун вентил. Када се појави вода, у пуном млазу, на млазници, засун вентил се затвара, а
на манометру се очитава вредност статичког притиска. Приликом мерења динамичког
притиска, на контролни прикључак се поставља иста опрема као за мерење статичког
притиска. Затим се обезбеђује истицање воде из инсталације, са протоком који је
дефинисан Правилником [7] – Чланови 12, 20. и 30. Вредност динамичког притисака се
очитава на контролном прикључку, када престану осцилације осцилације измерених
вредности притиска. После истека времена испуштања, при истицању воде у пуном млазу,
очитава се вредност притиска на манометру, која се усваја као вредност динамичког
притиска за контролни прикључак. Динамички притисак за остале прикључке се одређује
тако што се измерена вредност статичког притиска умањи за разлику статичког и
динамичког притиска остварену на контролном прикључку. Проток се може мерити
посебним уређајем, што некад у теренским условима рада може бити изузетно тешко, или
израчунати на основу динамичког притиска. За израчунавање протока на основу
динамичког притиска, неопходно је утврдити проточне карактеристике свих млазница које
ће бити коришћене приликом мерења.
Прописане граничне вредности параметара на прикључку спољне мреже су прописане
Чланом 17. Правилника [7], и то су: минимални динамички притисак 2,5 bar, а минимални
проток 5 l/s.
Максимални статички притисак на прикључку унутрашње мреже је 7 bar, а минимални
динамички 2,5 bar што је прописано Чланом 20. Правилника [7].

6.Одређивање проточне карактеристике млазнице

Проток воде кроз млазницу константног отвора је директно пропорционалан
квадратном корену из притиска. Коефицијент пропорционалности се назива проточна
карактеристика млазнице. Према томе важи релација:

Q  KP (1)
где су: P - притисак [bar]; Q - проток [l/min]; К - проточна карактеристика [ l /(min bar )
].
За неке типове млазница, на пример на млазнице које испуњавају услове стандарда [13],
[16] или [17] (све оне испуњавају и услове стандарда SRPS EN 671-2:2015 [23]) , проток на
основу динамичког притиска се може израчунати применом стандарда SRPS
Z.C1.050:1989 [19]. Међутим цитирани стандард није применљив на млазнице које
испуњавају услове стандарда [10] (оне истовремено испуњавају и услове стандарда SRPS
EN 671-1:2015 [22]), или на млазнице које испуњавају услове стандарда [11] (оне
истовремено испуњавају и услове стандарда SRPS EN 671-2:2015 [23]). Напомињемо да
хармонизовани прописи SRPS EN 671-1:2015 [22] и SRPS EN 671-2:2015 [23] не дефинишу
тачну вредност проточне карактеристике млазнице, већ дају његове минималне допустиве
вредности за одређене пречнике усника млазнице.
Приликом одређивања проточне карактеристике, манометарски прикључак са манометром се поставља
на хидрантски прикључак. На други крај манометарског прикључка се поставља млазница која се
испитује. Подешавањем вентила на хидрантском прикључку регулише се притисак у инсталацији.
Проток се мери ултразвучним мерачем, који се поставља на доводу у хидрантски прикључак, за
фиксиране вредности притиска и то 2,0 bar, 3,0 bar , 4,0 bar, 5,0 bar,7,5 bar. Добијене резултате уносимо
у Табелу 1.

Табела 1 Резултати мерења

Pi [bar] Pi Qi [l/min] Qi Pi

2,0 1,42 125 175,50

3,0 1.73 149 257,77

4,0 2,00 175 350,66

5,0 2,24 195 436,80

7,5 2,45 333 815,85

Процену вредности за проточну карактеристику ватрогасне млазнице одредићемо

поступком најмањих квадрата. Према томе, неопходно је одредитити вредност параметра
К за коју функција

f (K)  (Q  K P )2 , (2)

i i
i

достиже минимум. Диференцирањем претходне релације по параметру К добијамо да се

минимум достиже када је:

f '(K)  Pi (Qi  Pi ), (3)

односно за:
 i
K

K
Q i
Pi
  Q Pi .
i i
(4)
P
i
i i 9,84
На основу израчунате вредности параметра К=206,96 одређујемо вредности протока Q приказане у
Табели 2.

Табела 2 Вредности протока Q на основу израчунате вредности параметра К

𝑝 [𝑏𝑎𝑟] √𝑝 [𝑏𝑎𝑟] 𝑄 [𝑙/𝑚𝑖𝑛] 𝑄 [𝑙/𝑠] 𝑄 [𝑚3/ℎ]
1,00 1,00 206,96 3,44 12,38
1,25 1,12 231,79 3,86 13,89
1,50 1,22 252,49 4,20 15,12
1,75 1,32 273,18 4,55 16.38
2,00 1,41 291,81 4,86 17,49
2,25 1,50 310,44 5,16 18,57
2,50 1,58 326,99 5,43 19,54
2,75 1,66 343,55 5,72 20,59
3,00 1,73 358,04 5,96 21,45
3,25 1,80 372,52 6,20 22,32
3,50 1,87 387,01 6,45 23,22
3,75 1,94 401,50 6,69 24,08
4,00 2,00 413,92 6,89 24,80
4,25 2,06 426,33 7,10 25,56
4,50 2,12 438,75 7,31 26,31
4,75 2,18 451,17 7,51 27,03
5,00 2,24 463,59 7,72 27,79
5,25 2,29 473,93 7,89 28,40
5,50 2,35 486,35 8,10 29,15
5,75 2,40 496,70 8,27 29,77
6,00 2,45 507,05 8,45 30,41
6,25 2,50 517,40 8,62 31,03
6,50 2,55 527,74 8,79 31,64
6,75 2,60 538,09 8,96 32,25
7,00 2,65 548,44 9,14 32,90
7,25 2,69 556,72 9,27 33,37
7,50 2,74 567,07 9,45 34,01
7,75 2,78 575,34 9,58 34,48
8,00 2,83 585,69 9,76 35.13
7.Литература
[1]Закон о заштити од пожара, Службени гласник РС 111/2009,20/2015 и 87/2018.
[2]Правилник о смештају и држању уља за ложење,Службени лист СФРЈ 45/1967.
[3]Правилник о изградњи постројења за запаљиве течности и о ускладиштавању и
претакању запаљивих течности, Службени лист СФРЈ 20/1971 и 23/1971.
[4]Правилник о изградњи постројења за течни нафтни гас и о ускладиштавању и
претакању течног нафтног гаса, Службени лист СФРЈ 24/1971, 26/1971 и 24/2012.
[5]Правилник о техничким нормативима за спољну и унутрашњу хидрантску мрежу за
гашење пожара, Службени лист СФРЈ 44/1983.
[6] Правилник о техничким нормативима за хидрантску мрежу за гашење пожара,
Службени лист СФРЈ 30/1991.
[7]Правилник о техничким нормативима за инсталације хидрантске мреже за гашење
пожара, Службени гласник РС 3/2018.
[8]Правилник о техничким и другим захтевима за ватрогасну опрему, Службени гласник
РС 74/09.
[9]Правилник о посебним условима које морају испуњавати правна лица која добијају
овлашћење за обављање послова контролисања инсталација и уређаја за гашење
пожара и инсталација посебних система, Сл. гласник РС 52/15 и 59/16.
[10] SRPS Z.C1.060:1971 - Ватрогасна опрема - Млазница, тип D, DN 25, Савезни
завод за стандардизацију, Београд, 1971.
[11] SRPS Z.C1.061:1971 - Ватрогасна опрема - Млазница, тип C, DN 52, Савезни
завод за стандардизацију, Београд, 1971.
[12] SRPS Z.C1.062:1971 - Ватрогасна опрема - Млазница, тип B, DN 75, Савезни
завод за стандардизацију, Београд, 1971.
[13] SRPS Z.C1.063:1971 - Ватрогасна опрема - Млазница са славином, тип С, DN 52,
Савезни завод за стандардизацију, Београд, 1971.
[14] SRPS Z.C1.064:1971 - Ватрогасна опрема - Млазница са славином, тип B, DN 75,
Савезни завод за стандардизацију, Београд, 1971.
[15] SRPS Z.C1.065:1971 Ватрогасна опрема - Млазница са славином и распршивачем,
тип C, DN 52, Савезни завод за стандардизацију, Београд, 1971.
[16] SRPS Z.C1.066:1971 - Ватрогасна опрема - Млазница, универзална, са славином и
универзалном главом, тип C, DN 52; Савезни завод за стандардизацију, 1971.
[17] SRPS Z.C1.067:1971 - Ватрогасна опрема - Млазница, универзална, тип C, DN 52;
Савезни завод за стандардизацију, Београд, 1981.
[18] SRPS Z.C1.068:1971 - Ватрогасна опрема - Млазница, универзална, тип B, DN 75,
Савезни завод за стандардизацију, Београд, 1981.
[19] SRPS Z.C1.050:1989 - Ватрогасна опрема - Проток воде кроз млазницу, Савезни
завод за стандардизацију, Београд, 1989.
[20] SRPS EN 14339:2009 - Подземни пожарни хидранти, Институт за стандардизацију
Србије, Београд,2009.
[21] SRPS EN 14384:2009 - Наддземни пожарни хидранти, Институт за стандардизацију
Србије, Београд,2009.
[22] SRPS EN 671-1:2015 - Инсталације за гашење пожара – системи црева –део 1,
цревна витла са полукрутим цревом, Институт за стандардизацију Србије, 2015.
[23] SRPS EN 671-2:2015 - Инсталације за гашење пожара – системи црева –део 2,
системи са пљоснатим цревом, Институт за стандардизацију Србије, Београд, 2015.
[24] SRPS EN 671-3:2011 - Инсталације за гашење пожара – системи црева –део 3,
одржавање цревних витла са полукрутим цревом и цревних система са пљоснатим
цревом, Институт за стандардизацију Србије, Београд, 2011.
[25] Б. Јаћимовић, ... , Методи и примери експерименталног рада у процесном инжењерству и
термотехници, Машински факултет, Београд 2022.
[26] I. Aranđelović, S. Genić, R. Rajić, I. Đinović, Određivanje protoka vode na hidrantskom
priključku primenom kalibrisanih mlaznica, Zbornik Međunarodnog kongresa o procesnoj
industriji – Procesing, Vol. 32 No. 1, pp. 329-332, July Belgrade 2019.
[27] Aranđelović, S., Rajić, R., Tanasić N., Proračun protoka vode kroz hidrantsku mlaznicu, 348 – 351,
Zbornik radova 6. naučno – stručnog skupa Politehnika, 348 – 351, Beograd 2021.