PRELIVNE BRANE

POGLAVLJA
 PRELIVNE BRANE

SADRŽAJ

D. SEKTORSKE USTAVE
A. OPŠTE KARAKTERISTIKE
15. KARAKTERISTIKE
1. ZADATAK PRELIVNIH BRANA
16. USTAVE SA OSOM ROTACIJE NIZVODNO
2. PODELA USTAVA
17. USTAVE SA OSOM ROTACIJE UZVODNO
B. RAVNE USTAVE - TABLASTE
E. CILINDRIČNE USTAVE
3. KARAKTERISTIKE
18. KARAKTERISTIKE
4. DRVENE USTAVE
19. NORMALNE CILINDRIČNE USTAVE
5. METALNE JEDNOSTAVNE USTAVE
20. SPUŠTAJUĆE CILINDRIČNE USTAVE
6. ZAPTIVANJE METALNIH USTAVA
21. CILINDRIČNE USTAVE SA KLAPNOM
7. METALNE DUPLE USTAVE
F. KLAPNE
8. RAVNE USTAVE SA KLAPNOM
22. KARAKTERISTIKE
9. KLASIFIKACIJA SILA KOD RAVNIH USTAVA
23. RAVNE KLAPNE
C. SEGMENTNE USTAVE
24. KLAPNE SA CEVASTIM GLAVNIM NOSAČEM
10. KARAKTERISTIKE
25. KLAPNE RIBLJI TRBUH
11. NORMALNE SEGMENTNE USTAVE
G. KROVNE USTAVE
12. SEGMENTNE USTAVE SA KLAPNOM
26. KARAKTERISTIKE
13. SEGMENTNE SPUŠTAJUČE H. REŠENJE
14. SEGMENTNE DUPLE USTAVE NEPOKRETNIH DELOVA PRELIVNIH BRANA
27. KARAKTERISTIKE

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 2
 PRELIVNE BRANE

28. STUBOVI NA PRELIVU I OBALNI STUBOVI

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 3
 PRELIVNE BRANE

A. OPŠTE KARAKTERISTIKE
1. ZADATAK PRELIVNIH BRANA

TO SU BRANE MALE VISINE, RADE SE NA REČNIM TOKOVIMA U CILJU PODIZANJA PRIRODNOG NIVOA VODE I EVENTUALNO ZA STVARANJE
AKUMULACIJE

I  HIDROELEKTRANA
DA OMOGUĆI  SNABDEVANJA NASELJA VODOM
ZAHVATANJE  SNABDEVANJA INDUSTRIJE VODOM
VODE ZA  NAVODNJAVANJA
POTREBE  ODRŽAVANJE PLOVNE DUBINE
ZADATAK
PRELIVNIH
BRANA
II  PRIHVATANJE POPLAVNOG TALASA
DA OMOGUĆI  EVAKUACIJU PLIVAJUĆIH TELA
ZAŠTITU OD  EVAKUACIJU LEDA, ŠTO PREDSTAVLJA
VODA NEKAD VRLO VAŽAN ZADATAK

PRELIVNU POKRETNI DEO  USTAVE RAZLIČITIH TIPOVA

BRANU ČINI

 OD BETONA
Sl.9.1. Opšta dispozicija prelivne brane:
1 - preliv i slapište; 2 – stub; 3 – bočni zid; 4 – segmentna ustava; 5 – otvor za ispiranje; 6 –
zahvat vode; 7 – taložnik; 8 – kanal za ispiranje; 9 – odvod; 10 – niše tablastog zatvarača.

NEPOKRETNI  PRELIVNI
DEO PRAG  OD ZIDANOG
KAMENA

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 4
 PRELIVNE BRANE

2. PODELA USTAVA
 USTAVE SE DELE:  RAVNE USTAVE – TABLASTE
 SEGMENTNE USTAVE
 CILINDRIČNE USTAVE
 PO OBLIKU
 SEKTORSKE USTAVE
 KLAPNE
 KROVNE USTAVE
 RAVNE
 USTAVE KOJE OPTEREĆENJE PRENOSE NA STUBOVE  SEGMENTNE
 PREMA NAČINU
 CILINDRIČNE
PRENOŠENJA
 SEKTORSKE
OPTEREĆENJA
 USTAVE KOJE OPTEREĆENJE PRENOSE NA PRAG  KLAPNE
 KROVNE
 RAVNE
 PODIZAJUĆE  SEGMENTNE
 CILINDRIČNE
 SEKTORSKE
 PREMA PRAVCU  SPUŠTAJUĆE  KLAPNE
KRETANJA  KROVNE
 KOMBINOVANE
SASTAVLJENE SU OD DVA POKRETNA  RAVNE DUPLE
ELEMENTA, GORNJI SPUŠTAJUĆI I DONJI  USTAVE SA KLAPNOM
PODIZAJUĆI
 PREMA NAČINU  RAVNE DRVENE
 RUČNO POKRETANJE
POKRETANJA  RAVNE METALNE
USTAVE  SERVO MOTOR ZA BILO KOJI TIP
 MEHANIČKO POKRETANJE
USTAVE
 HIDRAULIČKO POKRETANJE  SEKTORSKE
 KLAPNE
 KROVNE

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 5
 PRELIVNE BRANE

 METALNE USTAVE (NAJRASPROSTRANJENIJI TIP)

 PREMA MATERIJALU
 DRVENE USTAVE (ZA MALE OTVORE I VISINE)
OD KOGA SE RADE
 ARMIRANOBETONSKE (RETKO SE PRIMENJUJU ZBOG VELIKE TEŽINE).

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 6
 PRELIVNE BRANE

B. RAVNE – TABLASTE USTAVE

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 7
 PRELIVNE BRANE

3. KARAKTERISTIKE

USTAVU ČINI VERTIKALNI PANO,

USTAVE SE KREĆU U NIŠAMA STUBOVA,

OBEZBEĐUJU OTVARANJE I ZATVARANJE OTVORA IZMEĐU STUBOVA

KORISTE SE ZA RASPONE DO 40 m I VISINE DO 16 m

JEDNOSTAVNA KONSTRUKCIJA
PREDNOST
VRLO SU RASPROSTRANJENE

KOD EVAKUACIJE LEDA I PLIVAJUĆIH TELA DIŽE SE KOMPLETNA USTAVA

NEDOSTATAK ZAHTEVA VELIKU VISINU STUBOVA

SILA PODIZANJA JE VEĆA U POREĐENJU SA DRUGIM TIPOVIMA USTAVA

JEDNOSTAVNE – RAVNE

PREMA KONSTRUKCIJI DUPLE

RAVNE SA KLAPNOM

KLIZAJUĆE
PODELA RAVNIH
USTAVA PREMA NAČINU KRETANJA NA TOČKOVIM

TIP STONEY, NA POKRETNOM SISTEMU TOČKOVA – KOLICIMA

RUČNO
PREMA NAČINU POKRETANJA
SA SERVO ELEKTROMOTORIMA PREKO LANACA

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 8
 PRELIVNE BRANE

4. DRVENE USTAVE

LAGANE SU
RADE SE OD DRVENIH GREDICA
KARAKTERISTIKE
KORISTE SE NA MESTIMA GDE JE NJIHOVA NAMENA SEKUNDARNOG KARAKTERA – OPRAVKA GLAVNIH USTAVA I SL.

KORISTE SE ZA OTVORE OD 1.50 .... 2.00 m

Drvene ustave a – pričvršćene sa zategama; b – pričvršćene sa metalnim trakama i zategama.

1 – povezane grede; 2 – šrafovi; 3 – metalna traka; 4 – letva za manevrisanje

Detalj oslanjanja
1-drvo na drvo, b,c – metal na metal. 1 – površina oslanjanja,2- čelilne trake, 3- čelični
profil U, 4-čelični profil L. Detalj zaptivanja
a-sa metalnim trakama, b-sa drvenim moždanicima, c-nut,d- metalni profili,e – drveni moždanici i
metalne trake.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 9
 PRELIVNE BRANE

5. METALNE JEDNOSTAVNE USTAVE

 NOSEĆI SKELET
TELO USTAVE JE OD METALA
 ZASTOR OD LIMA
TELO USTAVE ČINE:
 ELEMENT ZA ZAPTIVANJE
ODREĐUJE SE PO SLEDEĆEM POSTUPAKU :
 PODELI SE HIDROSTATIČKI PRITISAK NA BROJ JEDNAKIH POVRŠINA KOJI
KARAKTERISTIKE POLOŽAJ GLAVNIH NOSAČA ODGOVARA BROJU GLAVNIH NOSAČA

 ZA SVAKU POVRŠINU ODREDI SE TEŽIŠTE

 U TEŽIŠTU POVRŠINA SE NALAZI POLOŽAJ GLAVNOG NOSAČA
MOŽE BITI:

GLAVNI NOSAČ ( SL.9.3.)  HORIZONTALAN

 TROUGAONI

Sl.9.2. Raspored glavnih nosača kod ravnih ustava.

Sl.9.3.Dispozicija nosećih greda kod ravnih ustava:
a – horizontalni glavni nosači; b – trougaoni glavni nosač; 1 – glavni nosač; 2 – ukrućenja; 3 – zaptivanje u dnu.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 10
 PRELIVNE BRANE

6. ZAPTIVANJE METALNIH USTAVA

DA SPREČI GUBITAK VODE PREKO KONTAKTNIH POVRŠINA

USTAVE SA:
IMA ZA CILJ:
 STUBOVIMA I

 PRELIVNIM PRAGOM

 SA DRVENIM GREDICAMA
BOČNO  SA GUMOM
 SA TRAKOM PRITISNUTOM OPRUGOM
TIPOVI
ZAPTIVANJA
 SA DRVENIM GREDAMA
U DNU  SA METALNIM PROFILIMA
 SA GUMENIM TRAKAMA

Sl.9.5. Zaptivanje u dnu:

a – sa drvenom gredom; b – sa metalnim profilom; c – sa trakom od gume; 1 – ugaonik za prihvatanje; 2 –
Sl.9.4. Bočno zaptivanje kod metalnih ustava: drvena greda; 3 – metalni profil; 4 – traka od gume; 5 – profil ubetoniran u prag.
a – sa drvenom gredom; b – sa masivnom gumom; c – sa gumenom trakom koju pritiska opruga; 1 – drvena
greda; 2 – klinovi; 3 – guma; 4 – opruga; 5 – L profil; 6 – gumena traka; 7 – telo ustave.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 11
 PRELIVNE BRANE

7. METALNE DUPLE USTAVE

ONE SU TEŠKE KADA IMAJU VELIKE DIMENZIJE – ZAHTEVAJU VELIKU SILU PODIZANJA
NEDOSTATAK JEDNOSTAVNIH USTAVA KOMPLETNO SE PODIŽU ZA EVAKUACIJU PLIVAJUĆIH TELA I POPLAVNOG TALASA

POKRETANJE ZAHTEVA VELIKI UTROŠAK ENERGIJE

RADE SE ZA ODNOSE L/H = 5 I RASPONA DO 50 m I VISINE 20 m

ELIMINIŠU NEDOSTATKE JEDNOSTAVNIH USTAVA

SAČINJENE SU OD DVE USTAVE, JEDNE GORNJE I JEDNE DONJE

KARAKTERISTIKE DUPLIH USTAVA
SPUŠTANJEM GORNJE USTAVE EVAKUIŠU SE PLIVAJUĆI PREDMETI
PODIZANJEM DONJE USTAVE EVAKUIŠE SE NANOS

ZAUZIMAJU MALO PROSTORA PO VISINI

SA ZASTOROM UZVODNO
TIPOVI DUPLIH USTAVA SA ZASTOROM NIZVODNO NA DONJOJ USTAVI – GLAVNI NOSAČ JE UZVODNO

SA NOSEĆIM SKELETOM NA ISTOJ VERTIKALI

OMOGUĆUJU POVOLJNIJE HIDRAULIČKE USLOVE PRELIVANJA

KUKASTE DUPLE USTAVE NA SL.9.7. PRIKAZANI SU RAZLIČITI TIPOVI KUKASTIH USTAVA SA DETALJIMA ZAPTIVANJA DONJE I
GORNJE USTAVE

Sl.9.6.Metalna dupla ustava:

a – sa zastorom uzvodno na donjoj i gornjoj ustavi; b – sa nosećim skeletom na uzvodnom delu kod Sl.9.7. Metalna kukasta ustava:
donje ustave; c – sa nosećim skeletom obeju ustava na istoj vertikali; 1 – donja ustava; 2 – gornja a,b – različiti tipovi; c – detalj zaptivanja između donje i gornje ustave; 1 – donja ustava; 2 – ustava – kuka;
ustava; 3 – ploča – vertikalni liz zastora; 4 – noseći skelet. 3 – kolica; 4 – put kretanja; 5 – spušteni položaj kuke; 6 – zaptivanje sa oprugom.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 12
 PRELIVNE BRANE

8. RAVNE USTAVE SA KLAPNOM

KORISTI SE KOD VELIKIH OTVORA

KARAKTERISTIKE ZA VISINE USPORA DO 8.00 m

PRAKTIČNIJE SU OD RAVNIH DUPLIH USTAVA SA KUKOM

DAJU BOLJE HIDRAULIČKE USLOVE PRELIVANJA

PREDNOSTI OMOGUĆUJU FINO REGULISANJE NIVOA VODE U JEZERU

OMOGUĆUJU EVAKUACIJU LEDA I PLIVAJUĆIH TELA

RADE SE ZA VISINE DO 2.5 m

KLAPNE NA
OPTIMALNI ODNOS DUŽINE I VISINE JE 1:3 DO 1:4
TABLASTIM USTAVAMA
KLAPNA SE NAJBOLJE KOMBINUJE SA TROUGAONIM GLAVNIM NOSAČEM TABLASTE USTAVE

Sl.9.8. Ravna ustava sa klapnom:

1 – donja ustava; 2 – klapna; 3 – spuštena klapna.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 13
 PRELIVNE BRANE

9. KLASIFIKACIJA SILA KOJE DELUJU NA TABLASTU USTAVU

GLAVNE
SILE SE DELE U TRI KATEGORIJE SEKUNDARNE
NEPREDVIDLJIVE

SOPSTVENA TEŽINA
HIDROSTATIČKI PRITISAK ( UZVODNI I NIZVODNI)

NADPRITISAK USLED PRELIVANJA PREKO USTAVE

GLAVNE SILE ČINE:
PRITISAK PRILIKOM TEČENJA ISPOD USTAVE
DINAMIČKI PRITISAK VODE U TRENUTKU PRELIVANJA VODE
SILE TRENJA U TRENUTKU DIZANJA I SPUŠTANJA USTAVE

HIDROSTATIČKI PRITISAK SA MAKSIMALNIM UZVODNIM NIVOOM I MINIMALNIM NIZVODNIM

UTICAJ TALASA

SEKUNDARNE SILE ČINE: PRITISAK VETRA

SILE USLED POMERANJA OSLONACA

SILE USLED PROMENE TEMPERATURE

PRITISAK LED – KATASTROFALNI PRITISAK LEDA

NEPREDVIDLJIVE SILE: SILA USLED BLOKADE ZAPTIVANJA ILI BLOKADE TOČKOVA USLED ZAMRZAVANJA

UDAR BRODOVA

 NEKE OD OVIH SILA SE MOGU SRAČUNATI,

 ONE KOJE SE NE MOGU SRAČUNATI UZIMAJU SE KROZ KOEFICIJENT SIGURNOSTI

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 14
 PRELIVNE BRANE

C. SEGMENTNE USTAVE

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 15
 PRELIVNE BRANE

10. KARAKTERISTIKE
SASTOJE SE OD JEDNOG SEGMENTNOG ILI
RAVNOG PANOA

PANO SE OKREĆE OKO JEDNE HORIZONTALNE

OSOVINE
OSOBINE SEGMENTNIH
OKRETANJE SE OBAVLJA PREKO BOČNIH
USTAVA
NOGU KOJE SE OSLANJAJU NA STUBOVE

USTAVA SE PODIŽE PREKO LANACA

OVAJ TIP SE KORISTI ZA OTVORE 35 x 10

m

SILA PODIZANJA JE MANJA

PREDNOSTI U ODNOSU NA VEĆA JE SIGURNOST U ZIMSKIM USLOVIMA

TABLASTE – RAVNE USTAVE STUBOVI SU MANJE DEBLJINE (NE RADE SE NIŠE)

SEGMENTNE USTAVE IMAJU VEĆU KRUTOST – VEĆI MOMENAT INERCIJE

ZAHTEVA STUBOVE NA PRELIVU VEĆE DUŽINE

NEDOSTACI U ODNOSU NA
PONEKAD ZAHTEVA I VIŠLJE STUBOVE U ODNOSU NA TABLASTE USTAVE
TABLASTE – RAVNE USTAVE
UNOSE KONCENTRACIJE NAPONA U STUBOVE

NORMALNE SEGMENTNE USTAVE

SEGMENTNE USTAVE SA KLAPNOM

TIPOVI SEGMENTNIH USTAVA
SPUŠTAJUĆE SEGMENTNE USTAVE

DUPLE SEGMENTNE USTAVE

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 16
 PRELIVNE BRANE

11. NORMALNE SEGMENTNE USTAVE

NAJČEŠĆE KORIŠĆEN TIP

OMOGUĆUJU EVAKUACIJU POPLAVNOG TALASA

KARAKTERISTIKE
OMOGUĆUJU PRANJE DNA OD ALUVIJALNOG MATERIJALA

ZA EVAKUACIJU LEDA I PLIVAJUĆIH TELA POTREBNO JE DA SE KOMPLETNA USTAVA PODIGNE

POD TIPOVI NORMALNIH SEGMENTNIH USTAVA SA ZAOBLJENIM ZASTOROM (a)

SU USTAVE: SA RAVNIM ZASTOROM (b)

UZVODNI ZASTOR (1)

GLAVNI NOSAČ (2)
UKRUĆENJA (3)
ELEMENTI NORMALNIH SEGMENTNIH USTAVA
NOGE(4)
OSLONCI (5)
BOČNO ZAPTIVANJE (6)

Sl.9.9. Segmentna ustava:

a – sa cilindričnim uzvodnim zastorom; b – sa ravnim uzvodnim zastorom; 1 –
ploča; 2 – glavni nosač; 3 – ukruženja; 4 – noge; 5 – oslonci; 6 – bočno
zaptivanje

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 17
 PRELIVNE BRANE

12. SEGMENTNE USTAVE SA KLAPNOM

SEGMENTNA USTAVA SE PODIŽE ISKLJUČIVO KADA NAIĐE POPLAVNI TALAS

KLAPNA SE KORISTI ZA REGULISANJE NIVOA VODE U JEZERU I

KARAKTERISTIKE
ZA EVAKUACIJU PLIVAJUĆIH TELA

NA SLICI 9.10. DATA JE SEGMENTNA USTAVA SA NJENIM DELOVIMA

Sl.9.10. Segmentna ustava sa klapnom:

a – veza sa cilindričnom cevi; b – veza preko zakrivljene
konzole; 1 – segmentna ustava; 2 – klapna; 4 – letva za
manervisanje; 5 – kinematički mehanizam za pokretanje klapne;
6 – stub; 7 – cilindrična cev; 8 - zakrivljene konzole.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 18
 PRELIVNE BRANE

13. SEGMENTNE SPUŠTAJUĆE USTAVE

OVAJ TIP USTAVE SE SPUŠTA DA BI OMOGUĆIO EVAKUACIJU PLIVAJUĆIH TELA

 VODA KROZ GALERIJU (2) ULAZI U KOMORU (3)

 PRITISKA KUKU I USTAVA SE SPUŠTA

 AUTOMATSKO
SPUŠTANJE I PODIZANJE  ISPUŠTANJEM VODE IZ KOMORE (3) PREKO GALERIJE (4) USTAVA SE
PODIŽE

 MEHANIČKO  KORISTI SE SERVO MOTOR ZA POKRETANJE

Sl.9.11. Segmentna automatska – spuštajuća

ustava:
a sa osloncem nizvodno; b – sa osloncem uzvodno;
1 – segmentna spuštajuća ustava; 2 – galerija za
ulaz vode; 3 – prostor pod pritiskom; 4 – galerija za
odvod; 5 – oslonac; 6 – preliv; 7 – stub; 8 – ploča
za zadržavanje i zaptivanje.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 19
 PRELIVNE BRANE

14. SEGMENTNE DUPLE USTAVE

RADE NA ISTOM PRINCIPU KAO I DUPLE TABLASTE USTAVE

GORNJA USTAVA SE SPUŠTA ZA EVAKUACIJU PLIVAJUĆIH TELA

DONJA USTAVA SE PODIŽE ZA EVAKUACIJU NANOSA IZ JEZERA BEZ VELIKOG GUBITKA VODE

 DONJA USTAVA (1)

ELEMENTI DUPLE SEGMENTNE USTAVE  GORNJA USTAVA (2)

 ZUPČASTI TOČAK (3)

SL.9.11. SEGMENTNA DUPLA USTAVA:

1 – donja ustava; 2 – gornja ustava; 3 – zupčasti
točak; 4 – uzvodna pomoćna ustava.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 20
 PRELIVNE BRANE

D. SEKTORSKE USTAVE
15. KARAKTERISTIKE

SAČINJENE SU OD JEDNOG SEKTORA KRUGA

ZATVORENE SU SA DVE ILI TRI STRANE (GORE, UZVODNO I BOČNO) I (GORE, DOLE, UZVODNO I BOČNO)
OKREĆU SE OKO HORIZONTALNOG OSLONCA NA PRAGU

SPUŠTAJU SE U NIŠE PRAGA

SPUŠTANJE MOŽE BITI DELIMIČNO ILI POTPUNO

OSOBINE
REGULISANJE POLOŽAJA JE AUTOMATSKO VODOM POD PRITISKOM
POSTAVLJAJU SE NA KRUNI PRELIVA (GDE NEMA PUNO NANOSA)
KORISTE SE ZA RASPONE DO 50 m I VISINE USPORA DO 5 ... 6 m
SPUŠTANJEM EVAKUIŠU SE PLIVAJUĆA TELA
RAZLIKUJU SE OD SEGMENTNIH PO NAČINU OSLANJANJA – OSLANJAJU SE U VIŠE TAČAKA NA PRAGU PRELIVA

A. POTOPLJENE
SA OSOM ROTACIJE NIZVODNO B. PLIVAJUĆE
TIPOVI C. POLUPOTOPLJENE

SA OSOM ROTACIJE UZVODNO D. BUBANJ

Sl.9.13. Šeme sektorske ustave:

a – potopljena; b – plivajuća; c – polupotopljena; d – bubanj: 1 – telo ustave; 2 –
oslonac; 3 – uređaj za zadržavanje; 4 – prostor pod pritiskom; 5 – spuštena ustava.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 21
 PRELIVNE BRANE

16. SEKTORSKE USTAVE SA OSOM ROTACIJE NIZVODNO

RADE AUTOMATSKI
ZATVORENE SU SA TRIJU STRANA (UZVODNO, GORE I BOČNO)

POLOŽAJ USTAVE SE DEFINIŠE UBACIVANJEM VAZDUHA ILI

1. POTOPLJENE VODE POD PRITISKOM U PROSTOR ISPOD USTAVE
SEKTORSKE USTAVE U SVAKOM POLOŽAJU USTAVE TREBA DA POSTOJI RAVNOTEŽA
SL 9.15 SA:

 SOPSTVENOM TEŽINOM,

 SILOM TRENJA I

 HIDROSTATIČKIM PRITISKOM U PIEZOMETRU

Sl. 9.15. Uslov ravnoteže kod potopljenih ustava:
1 – cev za dovod vode; 2 – piezometar; 3 – teleskopska cev

RADE AUTOMATSKI
2. PLIVAJUĆE
ZATVORENE SU SA SVIH STRANA
SEKTORSKE USTAVE
PODIZANJE SE OSTVARUJE UBACIVANJEM VODE POD PRITISKOM U PROSTOR ISPOD USTAVE
SL.9.16
SPUŠTANJE USTAVE NASTAJE ISPUŠTANJEM VODE IZ PROSTORA POD PRITISKOM

3. POLUPOTOPLJENE POKREĆU SE MEHANIČKI

SEKTORSKE USTAVE RAZLIKUJU SE OD PRETHODNIH SEKTORSKIH USTAVA PO DELIMIČNO OTVORENOJ GORJOJ POVRŠINI
SL.9.17 SILA SE PRENOSI SAMO NA JEDAN DEO GORNJE POVRŠINE USTAVE

Sl.9.16.Šema sila koje deluju na plivajuću sektorsku ustavu: Sl.9.17.Šema sila koje deluju na polupotopljenu sektorsku ustavu:
a – u podignutom položaju; b – u srednje spuštenom položaju a – u spuštenom položaju; b – u srednje spuštenom položaju.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 22
 PRELIVNE BRANE

17. SEKTORSKE USTAVE SA OSOM ROTACIJE UZVODNO

RADE AUTOMATSKI
ZATVORENE SU SA SVIH STRANA
E. KARAKTERISTIKE
DIZANJE SE OBAVLJA UBACIVANJEM VAZDUHA POD PRITISKOM U PROSTOR ISPOD USTAVE
SPUŠTAJU SE ISPUŠTANJEM VODE IZ PROSTORA POD PRITISKOM

NA SL.9.18. DATA JE ŠEMA SILA KOJE DELUJU NA SEKTORSKU USTAVU BUBANJ U RAZLIČITIM POLOŽAJIMA

Sl.9.18. Šema sila koje deluju na sektorsku ustavu tipa »

bubanj».

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 23
 PRELIVNE BRANE

F. CILINDRIČNE USTAVE
18. KARAKTERISTIKE

SAČINJENE SU OD JEDNE CILINDRIČNE CEVI

OSOBINE OSLANJAJU SE U NIŠAMA STUBOVA NA PRELIVU PREKO

CILINDRIČNIH ZUPČASTE LETVE
USTAVA
IZVODE SE ZA VELIKE OTVORE DO 50 m DUŽINE I VISINE
USPORA DO 12 m

IMAJU VELIKU KRUTOST

PRIMENJUJU SE NA REKAMA GDE SE OČEKUJE VELIKA KOLIČINA

LEDA
PREDNOSTI
CILINDRIČNIH
MOGU SE POKRETATI MEHANIČKI SA JEDNOG KRAJA AKO JE L
USTAVA 2
X H < 100 m

UKOLIKO JE L x H > 100 m2 MORAJU SE PODIZATI SA OBA

KRAJA

IMAJU VELIKU TEŽINU

NEDOSTACI SKUPE SU
CILINDRIČNIH
USTAVA TEŽE SE MONTIRAJU

NE RADE AUTOMATSKI

1. NORMALNE CILINDRIČNE USTAVE

TIPOVI
CILINDRIČNIH 2. SPUŠTAJUĆE CILINDRIČNE USTAVE
USTAVA
3. CILINDRIČNE USTAVE SA KLAPNOM

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 24
 PRELIVNE BRANE

19. NORMALNE CILINDRIČNE USTAVE

PODIŽU SE

KARAKTERISTIKE USPORAVAJU NIVO VODE U JEZERU

PROPUŠTAJU POPLAVNI TALAS

NE OMOGUĆAVAJU FINO REGULISANJE NIVOA VODE U JEZERU

NEDOSTATAK PRI EVAKUACIJI PLIVAJUĆIH TELA USTAVA SE PODIŽE KOMPLETNO

GUBITAK VODE PRI EVAKUACIJI PLIVAJUĆIH TELA JE VELIKI

REŠENJE NEDOSTATKA NEDOSTATAK OVE USTAVE ELIMINIŠE SE KONSTRUKCIJOM CILINDRIČNE USTAVE SA KLAPNOM

Sl.9.19. Tipovi cilindričnih ustava:

a – zaptivanje gredom; b – sa kljunom na dole; c – sa štitom; 1 – čelični cilindar; 2 - zupčasta letva; 3 – drvena
greda; 4 – donji kljun; 5 – zaštitni štit.

Sl.9.20. Elementi cilindrične ustave:

1 – metalna ploča; 2 – podužni nosač; 3 – poprečno ukrućenje; 4 – noseća konstrukcija; 5 – staza
za kretanje; 6 – donji kljun; 7 – drvena greda; 8 – zubčasti luk; 9 – zubčasta letva.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 25
 PRELIVNE BRANE

20. SPUŠTAJUĆE CILINDRIČNE USTAVE

SPUŠTAJU SE U PRAG PRILIKOM EVAKUACIJE VODE IZ JEZERA

OMOGUĆUJU EVAKUACIJU PLIVAJUĆIH TELA DELIMIČNIM SPUŠTANJEM U PRAG

OSOBINE CILINDRIČNIH USTAVA
MOGUĆE JE REGULISATI UZVODNI NIVO

PRI NAILASKU POPLAVNOG TALASA SPUŠTA SE KOMPLETNA USTAVA

ZAPTIVANJE U DNU IZLOŽENO JE BRZOM TROŠENJU

NEDOSTATAK
SLOJ MULJA I PESKA IZAZIVA TROŠENJE I KIDANJE ZAPTIVKE

REŠENJE NEDOSTATKA CILINDRIČNE USTAVE SA KLAPNOM

NA SL.9.21. PRIKAZANA JE CILINDRIČNA USTAVA U PODIGNUTOM I SPUŠTENOM POLOŽAJU

Sl.9.21. Cilindrična spuštajuća ustava:

a – u radnom položaju; b – u spuštenoj poziciji; 1 – cilindrično telo; 2 – zupčasti luk na cilindru; 3 – zupčasta letva; 4 – zaptivanje u dnu.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 26
 PRELIVNE BRANE

21. CILINDRIČNE USTAVE SA KLAPNOM

KLAPNOM SE REGULIŠE NIVO VODE U JEZERU

KLAPNA OMOGUĆUJE EVAKUACIJA PLIVAJUĆIH TELA IZ JEZERA

KARAKTERISTIKE
ZAPTIVANJA SU MANJE IZLOŽENA TROŠENJU
CELA SE USTAVA PODIŽE U SLUČAJU NAILASKA POPLAVNOG TALASA

ZAPTIVANJE IZMEĐU KLAPNE I CILINDRA JE IZLOŽENO OŠTEĆENJU:

NEDOSTATAK  ZBOG ULASKA PESKA, I

 KRETANJA KLAPNE

TIPOVI CILINDRIČNIH USTAVA SA 1. KLAPNE MONTIRANE NA TELO CILINDRA – NORMALNA CILINDRIČNA USTAVA SL.9.22,a.
KLAPNOM 2. CILINDRIČNA USTAVA SA NIŠOM U CILINDRU ZA SMEŠTAJ KLAPNE, Sl.9.22,b.

NA SLICI 9.22. PRIKAZANI SU ELEMENTI CILINDRIČNIH USTAVA SA KLAPNOM U SPUŠTENOM I PODIGNUTOM POLOŽAJU KLAPNE.

Sl.9.22. Elementi cilindričnih ustava sa klapnom:

a – normalna cilindrična ustava sa klapnom; b – cilindrične ustave sa nišom za klapnu; 1 –
normalna cilindrična ustava; 2 – podignuta klapna; 3 – spuštena klapna; 4 – cilindrična ustava
sa nišom.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 27
 PRELIVNE BRANE

G. KLAPNE
22. KARAKTERISTIKE

POTIČE OD POTREBE DA SE IZ JEZERA EVAKUIŠU

PLIVAJUĆA TELA SA MALIM GUBITKOM VODE IZ
JEZERA

IDEJA U PRVO VREME KLAPNA JE KORIŠĆENA U

KONSTRUKCIJE KOMBINACIJI SA DRUGIM USTAVAMA: RAVNIM,
CILINDRIČNIM, SEGMENTNIM, ITD.

DANAS SE KLAPNE KORISTE I KAO SAMOSTALNE

USTAVE

KOD VELIKIH OTVORA DO 40 m

ZA POVRŠINE: L x H < 100 m2

PRIMENA
EKONOMIČNE SU ZA VISINE DO 4.00 m

OPTEREĆENJE PRENOSE DIREKTNO NA PRAG

 RAVNE KLAPNE
PREMA NAČINU PRENOŠENJA SPOLJAŠNJEG
TIPOVI KLAPNI  KLAPNE SA CEVASTIM GLAVNIM NOSEĆIM ELEMENTOM
OPTEREĆENJA

 KLAPNE RIBLJI TRBUH

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 28
 PRELIVNE BRANE

23. RAVNE KLAPNE

NAJRASPROSTRANJENIJI TIP

NA UZVODNOM LICU SE NALAZI PANO – ZASTOR

PANO SE OSLANJA NA PODUŽNE NOSAČE

KARAKTERISTIKE
PODUŽNI NOSAČI SE OSLANJAJU NA DIJAFRAGME

DIJAFRAGME SU POSTAVLJENE NA MESTIMA OSLANJANJA – LEŽAJEVA KLAPNE

DIJAFRAGME SU POVEZANE SA LANCIMA ZA PODIZANJE KLAPNE

Sl.9.23. Klapne:
a – ravna; b – sa donjom cevi kao glavnim nosačem; c – sa gornjom cevi
kao glavni nosač; 1 – metalna ploča – zastor; 2 – poprečno ukrućenje; 3 –
podužni nosač; 4 – glavni nosač; 5 – krajnja dijafragma; 6 – oslonac; 7 –
noseća cev.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 29
 PRELIVNE BRANE

24. KLAPNE SA CEVASTIM GLAVNIM NOSAČEM

CEVASTI NOSAČ POVEĆAVA RASPON PRIMENE KLAPNE

KARAKTERISTIKE
SMANJUJE SAVIJANJE KLAPNE U PODUŽNOM PRAVCU

 PODUŽNO SAVIJANJE JE MALO

 CEV SE OSLANJA NA PRAG
NOSEĆA CEV U DONJEM DELU
KLAPNE
 PREČNIK CEVI JE VELIKI
 NEDOSTATAK
TIPOVI KLAPNI SA CEVASTIM  ZAPTIVANJE JE TEŠKO
GLAVNIM NOSAČEM

 TORZIJU I SAVIJANJE PREUZIMA CEVASTI GLAVNI NOSAČ

NOSEĆA CEV U GORNJEM DELU  ZAPTIVANJE NA DONJEM DELU JE EFIKASNIJE
KLAPNE
 DOMEN PRIMENE JE OGRANIČEN ZBOG OGRANIČENOG PREČNIKA
CEVI

Sl.9.23. Klapne:
a – ravna; b – sa donjom cevi kao glavnim nosačem; c – sa gornjom cevi kao glavni nosač; 1 – metalna ploča – zastor; 2 – poprečno ukrućenje; 3 – podužni nosač; 4 – glavni nosač; 5 – krajnja dijafragma; 6 – oslonac;
7 – noseća cev.

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 30
 PRELIVNE BRANE

25. KLAPNA RIBLJI TRBUH

SAČINJENA JE OD DVA PANOA – UZVODNOG I NIZVODNOG

PANOI SU POVEZANI DIJAFRAGMAMA POSTAVLJENIM U PRAVCU LEŽAJA

KOD VEĆIH RASPONA PREDVIĐAJU SE PODUŽNI NOSAČI KOJI UKRUĆUJU UZVODNI I NIZVODNI PANO

KARAKTERISTIKE NA NIZVODNOM PANOU PREDVIĐENI SU OTVORI:

 PREKO KOJIH ULAZI VODA U KLAPNU,

 VODA U KLAPNI POVEĆAVA TEŽINU KLAPNE, I

 POMAŽE LAKŠEM SPUŠTANJU KLAPNE.

SILA PODIZANJA KLAPNE JE MALA

PREDNOST
KLAPNA SE MOŽE PODIZATI SAMO SA JEDNOG KRAJA

Sl.9.24. Ustava klapna riblji trbuh:

1 – uzvodni pano; 2 – nizvodni pano; 3 – dijafragma; 4 – otvor za osmatranje; 5 - galerija za ispiranje nanosa; 6 – ispust galerije; 7 – kućica vitla za podizanje ustave

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 31
 PRELIVNE BRANE

H. KROVNE USTAVE
26. KARAKTERISTIKE

SASTOJE SE OD DVE NEZAVISNO VEZANE USTAVE ZA PRELIVNI PRAG

U PODIGNUTOM POLOŽAJU FORMIRAJ OBLIK KROVA

OPIS U SPUŠTENOM POLOŽAJU FORMIRAJU PROSTOR POD PRITISKOM

PROSTOR POD PRITISKOM JE, CEVIMA PREKO ZATVARAČA, SPOJEN SA GORNJOM VODOM

REGULISANJEM PRITISKA U OVOJ KOMORI ODREĐUJE SE POLOŽAJ KROVNE USTAVE

AMERIČKI TIP
TIPOVI KROVNIH USTAVA
EVROPSKI TIP

Sl.9.25. Tipovi krovnih ustava:

a – američki tip; b – evropski tip; 1 – uzvodna klapna; 2 – nizvodna klapna; 3 – točkići; 4 – prostor pod pritiskom; 5 – lanac za podizanje; 6 – oslonci; 7 – točkovi koji se kreću po uzvodnom licu

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 32
 PRELIVNE BRANE

I. REŠENJE NEPOKRETNIH DELOVA PRELIVA

27. KARAKTERISTIKE

DA OBEZBEDI OSLANJANJE USTAVE

ZADATAK NEPOKRETNOG DA OBEZBEDI VEZU BRANE SA OBALAMA

DELA
DA OBEZBEDI UNIŠTENJE ENERGIJE VODE
KOJA PRELIVA

PRIRODE FUNDAMENTA

TIPA USTAVE
REŠENJE NEPOKRETNOG
DELA ZAVISI OD USLOVA ZA EVAKUACIJU VELIKIH VODA

NAČINA UNIŠTENJA ENERGIJE

PRELIVNI PRAG Sl. 9.26. Tipovi nepokretnog dela prelivne brane:

a – fundament na steni; b – sa uzvodnim i nizvodnim uklještenim zubom; c – sa uzvodnim i nizvodnim
STUBOVI KOJI RAZDVAJAJU PRELIVNA zubom slobodno oslonjenim; d – sa pribojima do nepropusnog sloja; e – sa kesonom; f – sa pribojem; g –
KONSTRUKTIVNI POLJA sa zavesom i šipovima; 1 – uzvodni zub; 2 – nizvodni zub; 3 – oslonac; 4 – keson; 5 – priboj; 6 – zavesa;
7 – šipovi.
ELEMENTI
OBALNI STUBOVI KOJI POVEZUJU BRANU
SA OBALOM

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 33
 PRELIVNE BRANE

28. STUBOVI NA PRELIVU I OBALNI STUBOVI

TO SU VERTIKALNI ELEMENTI

RAZDAVAJAJU OTVORE NA PRELIVU

KARAKTERISTIKE
POPREČNI PRESEK ZAVISI OD TIPA USTAVE

OBLIK POPREČNOG PRESEKA TREBA DA OMOGUĆI EVAKUACIJU ŠTO VEĆE KOLIČINE VODE

 OBIČNO 6.00 DO 7.00 m

DEBLJINA
 KOD SEGMENTNIH USTAVA 3.50 DO 4.00 m JER NEMA NIŠE
 ZAVISI OD DIMENZIJA USTAVE
DUŽINA
 IZMEĐU UZVODNE I NIZVODNE NIŠE OSTAVLJA SE RAZMAK OD 1.50 DO 2.00 m
DIMENZIJE
 SPUŠTAJUĆA
 ZAVISI OD NAČINA KRETANJA USTAVE
 PODIŽUĆA
VISINA
 TREBA DA POSTOJI ZAŠTITNA VISINA OD MAX NIVOA U JEZERU DO NOSAČA MOSTA OD
1.50 m

OBJEKTI HIDROELEKTRANA-2009., GAF Niš, Autorizovana predavanja, Prof.dr Veljko Marković i Doc.dr. Jelena Marković - Branković III - 34