Tehnika kola Smederevo

SEMINARSKI RAD
Predmet: Bezbednost saobradaja Tema: Aktivna bezbednost vozaa

Profesor: Dejan Vemid

Uenici: Ladarac Mihajlo Milo Manojlovid Jelena Miletid Ivan Milid

Kovin 2012.

Sadraj
Aktivna bezbednost vozaa Izbor najpogodnijeg reima kretanja Stanje puta Stanje vozila Klimatski uslovi Sigurnost i snalaenje u sloenim i opasnim situacijama Uzrast Iskustvo Inteligencija Vid Pol Pouzdano upravljanje vozilom Otpornost vozaa na zamor i dobar i fiziki razvoj Koordinacija kretanja (pokreta) 2 3 3 3 4 5 5 6 6 6 6 7 8 9

1|Aktivna bezbednost vozaa

Aktivna bezbednost vozaa

Voza se javlja kao uzronik saobradajnih nezgoda u 90% sluajeva, po statistici koja je uraena u Srbiji. Pod Aktivnom bezbednodu vozaa podrazumevaju se: 1. Izbor najpogodnijeg reima kretanja; 2. Sigurnost i snalaenje u sloenim i opasnim situacijama; 3. Pouzdano upravljanje vozilom; 4. Otpornost vozaa na zamor i dobar fiziki razvoj; 5. Koordinacija kretanja.

2|Aktivna bezbednost vozaa

Izbor najpogodnijeg reima kretanja

Obuhvata izbor najpogodnijeg reima kretanja. zavisno od karakteristika i stanja vozila, putnih, klimatskih i uslova saobradaja. Najbitniji faktori u izboru najpogodnijeg reima kretanja su: 1. Stanje puta; 2. Stanje vozila; 3. Klimatski uslovi.

Stanje puta
Kada govorimo o stanju puta, nas zanima da li se na odreenim deonicama izvode neki radovi, korekcije kolovoza, zatim da li je put odravan (u zimskim uslovima oiden od snega itd.). Takoe, interesuje nas da li je dovoljno osvetljen i da li je pravilno obeleen (horizontalna i vertikalna signalizacija). Elem, ovaj faktor u najvedoj meri zavisi od oveka i njegovog vladanja u saobradaju.

Stanje vozila
Pod stanjem vozila podrazumevamo tehniku ispravnost vozila, tj. da su svi ureaji i ostale komponente na vozilu ispravni, odnosno da su u najboljem redu, a to su: Ureaji za upravljanje i zaustavljanje, Pritisak u pneumaticima, Izduvni gasovi, kao i ureaji koji omoguduju normalnu vidljivost i jo mnogi drugi.

3|Aktivna bezbednost vozaa

Klimatski uslovi
Uticaj klimatskih uslova na saobradaj je dvostruk: 1. Neposredno menjaju spoljne uslove u kojima se saobradaj odvija; 2. Utiu na zdravlje vozaa. Npr. Padavine, magla, poledica i sline vremenske nepogode stvaraju uslove za nastanak saobradajne nezgode. Na zdravlje vozaa utiu veoma niske i isto tako veoma visoke temperature vazduha usled ega dolazi do umora, znojenja, stvaranja nervoze to moe dovesti do nasilnikog i agresivnog ponaanja, odnosno naina vonje.

4|Aktivna bezbednost vozaa

Sigurnost i snalaenje u sloenim i opasnim situacijama

U zavsinosti od uzrasta i iskustva, zdravstvenog stanja, inteligencije, vida i pola, moemo predpostaviti kako se voza moe ponaati u odreenim situacijama, to podrazumeva iroko rasporeivanje i brzo usmeravanje iliti koncentrisanje panje ka opasnim situacijama u saobradaju.

Uzrast

Postoje dve riskantne starosne grupe vozaa: 1. Mladi (18-25); 2. Stari (60+). Kod mladih vozaa izraena je socijalna neodgovornost, nerazmiljanje o posledicama, ali vozai u uzrastu izmeu 18 i 25 godina imaju predispozicije da budu najbolji vozai. Na ovu grupu vozaa treba preventivno-propagandno delovati, tj. nauiti ih saobradajnim propisima. Kod vozaa koji su stariji, vremenom dolazi do promena u psihofizikim karakteristikama zbog slabije koordinacije pokreta, vidne funkcije i produenja vremena reakcije stoga se slabije snalaze u vonji i najedi su uzronici saobradajnih nezgoda.

5|Aktivna bezbednost vozaa

Iskustvo
Iskustvo je uglavnom u tesnoj vezi sa uzrastom. to su vozai stariji, dostie se saobradajna zrelost. Stariji odnosno iskusniji vozai se mnogo bolje snalaze u sloenim i opasnim situacijama, i znaju kako da reaguju da bi proli to bezbednije i izbegli eventualnu saobradajnu nezgodu. Takoe, mora se napomenuti da je iskustvo povezano i sa preenom kilometraom, pa stoga sledi analoki: to vie kilometara -> Vede iskustvo -> Bolji voza.

Inteligencija
Inteligencija predstavlja sposobnost snalaenja (u ovom sluaju vozaa) u novonastalim situacijama. Ima znaajnog uticaja na bezbednost saobradaja, ali naravno, ne znai da je visokointeligentna osoba dobar voza, ede je obrnuta situacija. Inteligencija je sposobnost, stoga moe se vebom povedati.

Vid
Najvedu koliinu informacija u saobradaju (95%), voza dobija preko ula vida. Zauestvovanje u saobradaju, najznaajniji su: vidno polje, opaanje dubine i boje, adaptacija na svetlost i tamu, otrina vida itd.

Pol
Kod mladih vozaa ne postoje bitne razlike u vonji izmeu mukaraca i ena, bar tako kae statistika poto je uede u saobradajnim nezgodama jednako. ene se vie pridravaju propisa, opreznije i sporije voze, ali im obuka traje due. Kad su u pitanju mukarci, manje se potuju propisi, ede se dodaje gas i koi, voze blizu sredinje linije, ali su bolji u brzini odgovora i nainu obrade informacija. Takoe, mnogo bre polau obuku od ena.

6|Aktivna bezbednost vozaa

Pouzdano upravljanje vozilom

Pod pouzdanim upravljanjem vozila podrazumevamo upotrebu odgovarajude signalizacije. Npr. Paljenje svetala pre kretanja u vonju, ukljuivanje migavaca pri skretanju, u raskrsnici ili u krunom toku, sva etiri kada stanemo do krajnje desne ivice puta itd.

7|Aktivna bezbednost vozaa

Otpornost vozaa na zamor i dobar fiziki razvoj

Zamor je veoma bitan faktor za bezbednost saobradaja. Dugotrajna vonja, buka, vibracije, i nepovoljna mikro-klima dovode do zamora koji se pojavljuje postepeno. Zakon o Bezbednosti Saobradaja Republike Srbije je predvideo da voza nakon 4 i po sata vonje mora napraviti pauzu u trajanju minimum 30 minuta. Nastali umor se otklanja odmorom, jer kafa, energetski napici i lekovi dovode samo do smanjenja subjektivnog osedaja zamora. Priroda zamora je sloena i nedovoljno istraena. Zamor nastaje delovanjem niza psiholokih i fiziolokih (organskih) fakora. Osim fiziolokog troenja energije, zamor odnosno pospanost izaziva i jednolinost (monotonost) puta, usamljenost, nezainteresovanost u vonji, vonja u nepovoljnim uslovima, a posebno duga vonja autoputevima. Bez obzira na poetni elan, elju za vonjom ili putovanjem, odnosno, uitak koji prua vonja, umor se javlja po pravilu ved nakon dva sata vonje, najede izmeu drugog i sedmog sata vonje, odnosno nakon prevezenih 200 do 500 kilometara, zavisno po kakvom putu vozimo. Prezahtevna cesta i sloeni uslovi u kojima vozimo bitno utiu na povedanje zamora. Zamor se manifestuje vrlo slino kod svih vozaa. U poetku se javlja elja za spavanjem, bockanje u oima, osedaj topline i koenje vrata, ramena i ruku, slabi cirkulacija, trnu noge i javlja se bol u leima, a kapci se sklapaju. Sve to moe dovesti do polusvesnog stanja i umanjene sposobnosti rasuivanja. Najgora posledica zamora je da voza zapi za volanom, a tada posledice bivaju tragine.

8|Aktivna bezbednost vozaa

Koordinacija kretanja (pokreta)

Pod koordinacijom kretanja odnosno pokreta podrazumevamo psihomotorne vozaa, tj. brzu i tanu reakciju. Psihomotorne sposobnosti se ogledaju u usklaivanju vizuelnih opaanja sa pokretima ruku i nogu. Osobe koje nisu u stanju da skladno izvre pokrete, ne smeju vie uestvovati u saobradaju. Prirodne sposobnosti nisu dovoljne same za sebe, ved je potrebno da ljudi budu obueni za vonju. Obuka se sastoji u tome da se steknu odreene vetina i znanja, a vetina je rezultat prakse i nekih prirodnih sposobnosti.

9|Aktivna bezbednost vozaa