Prof.

dr Radovan Grandi Milena Leti Filozofski fakultet Novi Sad

UDK: 371.95 ISSN 1820 - 1911, 14 (2008), p. 184-197

PORODICA KAO FAKTOR PODSTICANJA DAROVITOSTI _______________________________________________________

Rezime: Porodica je bila i ostala prva i najvanija kola ivota u kojoj dete stie prva znanja, vetine i navike. Ona je temeljna, a u isto vreme i promenljiva drutvena grupa. Na njoj je velika odgovornost kada je u pitanju dete. U njoj dete razvija svoju linost i to je ono mlae uticaj roditelja je vei. Uloga porodice u optem razvoju, a posebno u razvoju darovitosti je velika. esto se pretpostavlja da darovita deca imaju i darovite roditelje. Zatim, istie se da darovita deca ive u porodicama vieg socioekonomskog statusa. Istraivanja su pokazala da je za razvoj darovitosti vanije aktivno angaovanje roditelja u vaspitanju dece nego njihov stepen obrazovanja ili ekonomske moi. Osim podsticanja emocionalnog i socialnog razvoja, jedan od vanih ciljeva porodinog vaspitanja jeste i pomo i hrabrenje deteta u intelektualnom razvoju i razvoju linih potencijala za uenje. Deca koju roditelji podstiu i koja su ukljuena u razliite aktivnosti i oblike uenja, kako u koli tako i van nje, pokazuju vea dostignua. Roditelji koji su zainteresovani za napredovanje deteta podstiu njegove razliite interese, hobije, igre i druge aktivnosti, vie sa njima komuniciraju, diskutuju, razmenjuju ideje, uestvuju u razliitim kulturnim aktivnostima. Npr. deci kojoj je ve u predkolskom uzrastu bila dostupna primerena literatura, kojoj su roditelji posvetili panju i vreme, pokazala su vee interesovanje i bolji uspeh u koli. Da li e roditelji, kao prvi vaspitai, uspeti u razvoju linosti deteta zavisi od nekoliko inilaca: pre svega roditelji treba da vole svoje dete, da ono bude eljeno; oni treba i da umeju da vaspitavaju dete jer sama ljubav, ma koliko je vana, nije dovoljna; roditelji treba da imaju uslove za vaspitanje deteta, a najvanije je da detetu posvete dosta vremena. U fazi razvoja, posebno razvoja stvaralakih sposobnosti, roditelji imaju veliku odgovornost da stvore takvu okolinu za uenje i razvoj koja e u prvom redu potpomoi razvoj motivacije. Zbog toga je nuno da roditelji pokazuju emocionalnu toplinu i samopouzdanje, pozitivne stavove prema uenju, visoka oekivanja od sebe i svoje dece, interes za uspeh deteta. Kljune rei: porodica, darovitost, razvoj linosti. _____________________________________________________________________

Darovita deca trebala bi imati roditelje koji ih mogu slediti Cvetkovi-Lay

Novija struna literatura sve vie istie shvatanje o darovitosti kao rezultanti posebne kombinacije naslednih osobina i njihove interakcije sa podsticajnom okolinom. Uz to, poznata je

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

injenica da se visoki rezultati u pogledu razvoja darovitosti mogu oekivati samo ako se sa njenim negovanjem zapone to ranije. Ako imamo u vidu ove injenice, nije teko zakljuiti da se meu najznaajnijim i najodgovornijim iniocima razvoja i podsticanja darovitosti nalazi porodica. Mnogi istraivai koji se bave fenomenom darovitosti saglasni su oko toga da porodica predstavlja nezamenljiv faktor podsticajne okoline za ukupan razvoj svih potencijala deteta, a samim tim i darovitosti. Ona to ini tako to stvara povoljne uslove za razvoj, stvara razliite mogunosti koje deca treba da koriste na najbolji mogui nain i deluje svojim ukupnim drutveno-kulturnim kontekstom na njihov razvoj (Miloevi, Vujai 2006). Odnos roditelja prema darovitom detetu se moe posmatrati kao i svi odnosi koji se stvaraju tokom interakcije roditelj-dete, a koji se zove gajenje deteta. To je proces u kojem su isprepletena mnogostruka oseanja koja doprinose da taj odnos bude dinamian, razuen, ambivalentan, pun roditeljskih dilema i strahova, dobrog i loeg snalaenja i reagovanja, objektivnih i nerealnih procena. Darovito dete, koje od najranijeg uzrasta ispoljava sklonosti i interesovanja koja roditelji ne oekuju na tom uzrastu, ini ovaj odnos jo sloenijim. Roditeljska reagovanja i ponaanja, kada primete da im je dete iznad uobiajenih ema razvoja, mogu biti razliita od egzaltiranih do ignorantskih, to zavisi od mnogobrojnih faktora. Koji bi sve to faktori mogli da budu, nije lako izdvojiti jer u komplikovanom odnosu, kao to je roditelj-dete, sve moe biti vano (Cvijovi 1999). Vreme pojavljivanja darovitosti je kritino vreme koje, ako nije iskorieno, moe da inhibira potencijale koji se nee ni kasnije pojaviti. Zbog toga je od izuzetnog znaaja stvaranje povoljnih uslova i sredine za razvijanje potencijala u vreme njihovog pojavljivanja. Razliit tempo razvoja i sazrevanja potencijalnih mogunosti dece, zahteva dosta strpljenja i umenosti roditelja u pronalaenju adekvatnih uslova za svako dete, kako bi njegova interesovanja i aktivnosti bile pravilno usmeravane. Drugim reima, odgovarajui uslovi i aktivnosti kod dece treba da probude uspavane stvaralake sposobnosti koje se nee pojaviti u isto vreme kod sve dece. Sama priroda darovitosti, znai, nuno namee potrebu podsticanja kroz stvaranje povoljnih uslova i okolnosti (Nikoli 1998). Svi se slau da je porodica gotovo jedini vaspitni faktor u periodu do tri godine detetovog ivota, a to je period kada je ono jo

185

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

telesno i psihiki neoformljeno i kada je na njega najlake uticati. Porodica je prva emocionalna i sociokulturna sredina u kojoj se dete formira. Roditelji mogu kontinuirano da opaaju sve reakcije i manifestacije ponaanja dece u raznovrsnim situacijama tokom deijeg razvoja. Samim tim, roditelji su u situaciji da mogu pomoi i podrati razvoj sposobnosti svoje dece u najosetljivijem razvojnom periodu, ranom detinjstvu. Preduslov za to je, izmeu ostalog, solidno pedagoko obrazovanje roditelja, koje je mogue putem razliitih formi, a neke od njih su (Boin i dr. 2003): kola za roditelje - ustanova koja pomae roditeljima, bez obzira na nivo prethodnog obrazovanja, da uspenije uestvuju u vaspitnom procesu; program ukljuuje predmete opteg obrazovanja, pedagoke i psiholoke discipline, probleme braka, porodice, deje zatite, higijene, preventivne medicine i socijalno-pravne zatite porodice; znaajno je da ovu kolu pohaaju oba roditelja darovitog deteta; potrebno je voditi rauna o prethodnoj spremi roditelja, njihovim interesovanjima, vremenskim mogunostima itd. kursevi i seminari - organizuju se sa ciljem dubljeg prouavanja pojedinih problema i obino obuhvataju teorijsku nastavu, seminarske diskusije i praktine vebe; roditelji se upoznaju sa najnovijim pedagokim dostignuima (o cilju vaspitanja, optim principima vaspitnog rada, metodama vaspitanja itd.); seminari se organizuju po pojedinim znaajnim pedagokim podrujima kao to su intelektualno, moralno, estetsko, fiziko i radno vaspitanje. tribine - na njima se raspravlja o najaktuelnijim problemima kole, nauke i vaspitanja; uvodno predavanje na tribinama za roditelje daju strunjaci razliitih struka (pedagozi, psiholozi, doktori, sociolozi, pravnici), nastavnici ili sami roditelji; znaajno je odabrati interesantan problem, da se unapred da tema i, eventualno, literatura, kako bi se zainteresovani pripremili za diskusiju. predavanja i diskusije - pored navedenih formi rada sa roditeljima potrebno je organizovati povremena predavanja i diskusije o aktuelnim pedagokim problemima, o znaajnim dostignuima u psihologiji, o novinama u metodici vaspitnog rada, o svakodnevnim praktinim vaspitno-obrazovnim problemima kole, o znaajnim vaspitno-obrazovnim problemima u porodici, o odnosima porodice, kole i drutva i o raznim merama koje treba preduzimati da se obezbedi

186

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

jedinstveno delovanje svih vaspitnih faktora i da se vaspitnoobrazovni rad podigne organizaciono i kvalitetno na vii nivo. Postoje razliita razumevanja porodice, pa samim tim postoji i mnogo definicija. Ipak, ono to je najbitnije za porodicu jeste njena funkcionalnost. Vano je kako lanovi funkcioniu izmeu sebe i koliko porodica zadovoljava potrebe svakog pojedinog lana. Roditelji kojima je postignue izuzetno vano, ali ga nisu i sami ostvarili u dovoljnoj meri, esto svu energiju usmeravaju u postignua svoje dece. Roditelji koji su i sami postigli odgovarajue uspehe, otvaraju razliite mogunosti svojoj deci, bez prisiljavanja, uz podsticanje samostalnosti i nenametljiv nadzor. Na taj nain deca bez prisiljavanja pokuavaju ovladati odreenim oblastima, dok oni na koje se vri kontinuiran pritisak, prestaju slediti interese i tee postignuima onog trenutka kada izmaknu roditeljskoj kontroli. Preambiciozni roditelji vre pritisak na svoju decu kako bi se mogli kroz njih pokazivati i veliati. Za optimalan razvoj svakog, pa tako i darovitog deteta, bitno je da postoji adekvatan prostor koji stvaraju nenametljivi, fleksibilni i neautoritarni roditelji. Roditelji ne bi trebali biti usmereni na dete, nego trebaju imati vremena za svoje dete (Cvetkovi-Lay 2002). Koliko e dete biti emocionalno stabilno zavisi od bliskosti meu lanovima porodice, od topline porodine klime; koliko e uspeno zapoeti i nastaviti se proces socijalizacije deteta zavisi od delovanja porodice kao socijalne mikro grupe i porodinog sistema vrednosti; koliko e se u detetu razviti kulturne potrebe i navike i kako e se ono odnositi prema radu takoe zavisi od porodinih uticaja itd. Jasno je, dakle, da u optem razvoju, a posebno u razvoju darovite dece, veliku vanost imaju roditelji (Boin i dr. 2003). 1. Kada govorimo o porodici kao faktoru podsticanja darovitosti, potrebno je razmotriti tri bitna pitanja. Prvo se ogleda u porodinoj podrci ukupnom razvoju deteta, drugo je problem otkrivanja darovitosti na odreenom uzrastu i tree se sastoji u daljem usmeravanju i podrci razvoju darovitosti (Nikoli 1998). Pojedini autori smatraju da je na predkolskom uzrastu neophodno stimulisati ukupan opti razvoj, u emu su roditelji najodgovorniji. Poto razvoj na tom uzrastu treba da ima globalni karakter, podsticanje treba da ga u tome sledi. Pri tome treba imati u vidu vanost ranih iskustava dece, njihove aktivnosti i znaaj

187

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

podsticajne, stimulativne sredine. Prednost se, s obzirom na uzrast, daje psiholokim nad fizikim uslovima sredine. Tako loi porodini uslovi i este emocionalne traume mogu da ometaju, ili ak, spree razvoj stvaralakih sposobnosti dece. Dobra emocionalna atmosfera u porodici ini dete srenim, a time su stvoreni uslovi da ono iskae svoje sklonosti i stvaralatvo. Dva osnovna faktora u vaspitanju emocionalno zdravog deteta su: a) dete mora znati da je voljeno i b) dete mora znati pravila igre (Cvetkovi-Lay 1995). Roditelji treba da nau vreme za svoje dete, da mu pokazuju ljubav na razliite naine, da ga ohrabruju, ali i da postavljaju pravila, koja e biti jasna, primenljiva i pravedna, i kojih e se dosledno pridravati. Dete mora osetiti ljubav, potovanje i voenje, imati slobodu, ali treba mu i ritam dana, predvidivost, ustaljene navike, saznanje da je svet ureeno mesto u kome vladaju odreena pravila. Sve to uliva sigurnost. Roditelji ne bi trebalo da zaborave da su upravo oni uzor svojoj deci, ne treba da izlau dete kao simbol socijalnog statusa, treba da izbegavaju preteranu isplaniranost u ivotu deteta, da podstiu dete da pretpostavi odgovornost za svoje ponaanje, da su iskreni, da postavljaju ogranienja i naglaavaju pozitivno. Nikada ne treba da prestanu komunicirati, to podrazumeva i razmenu oseanja i mogunost izbora, a odbiti treba samo nepoeljno ponaanje, a ne dete. Drugo bitno pitanje i briga porodice odnosi se na otkrivanje darovitosti kod deteta. Kao i u veini ljudskih karakteristika, i darovitost je osobina koja se moe primetiti samo posredno, u ponaanju, odnosno lake se saznaje iz produkata i rezultata, nego iz procesa. Ta injenica donekle olakava otkrivanje darovitosti. Ipak, mora se istai da je otkrivanje darovitosti prilino sloena aktivnost koja poiva na irem poznavanju darovitosti. Ona je sama po sebi sloena po svojoj strukturi, zbog ega se teko otkriva. Osim toga, opseg darovitih je veoma irok, pa je neke lake, a neke tee otkriti. Darovitost moe biti viestruka, ali darovita deca nisu darovita u svim oblastima, niti su sva darovita deca podjednako darovita. Neosporno je pitanje sloenosti otkrivanja darovitosti, kao i pitanje njegovog blagovremenog otkrivanja. Svi se slau da su za otkrivanje darovite dece najpre odgovorni roditelji, a potom svi ostali. S obzirom na vreme javljanja darovitosti, roditelji mogu vrlo rano da je otkriju jer se ona retko pokazuje u adolescenciji. Niko vie od roditelja nema toliko informacija o detetu, njegovom ponaanju i sl. Ipak, imajui u vidu sloenost prirode darovitosti i njenog ispoljavanja, sa jedne strane, i mogunosti roditelja da reaguju na

188

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

adekvatan nain, sa druge, pitanje otkrivanja darovite dece u porodici mora da bude deo obrazovne strategije za darovite. Znai, pored onoga to se odnosi na programe podsticanja u kolama i drugim institucijama, programima roditelja, kojima oni podstiu darovite, mora se posvetiti vea panja. Svakako, uloga porodice se ne sme i ne moe svesti na blagovremeno otkrivanje odreenih potencijala deteta. Daleko je vanije njihovo dalje razvijanje i usmeravanje. Osnovna pretpostavka za to jeste stvaranje odgovarajuih uslova, i fizikih i psiholokih, za njihov dalji razvoj i usavravanje. Ako se to zna, postavlja se pitanje da li su i u kojoj meri roditelji sposobni da udovolje zadacima razvoja i usmeravanja darovitosti, s obzirom na potrebna struna znanja? ini se neophodnim podrka ire drutvene zajednice porodici, posebno kole, kako bi ona, u uslovima u kojima funkcionie, lake ostvarila svoje zadatke u vaspitanju uopte, pa i u vaspitanju darovitih (Nikoli 1998). 2. Uspenost u radu sa darovitom decom zahteva poznavanje njihovih potreba i interesovanja. Darovita deca imaju specifine potrebe. Poznavanje potreba darovitih omoguava pravilno i dobro odmereno podsticanje i odabiranje onih sadraja i programa koji e omoguiti oslobaanje dejih potencijala. Dobro odmereni su oni programi koji su na nivou detetove darovitosti i talenta (orevi 1996). Darovita deca imaju potrebu da budu shvaena, potrebu za podrkom, za iskazivanjem na raznovrsne naine, potrebu da raspravljaju, diskutuju, da razmatraju mogue posledice, da planiraju, organizuju vreme i sl. (Isto). Svoje potrebe daroviti mogu zadovoljiti samo u meri u kojoj socijalna sredina, pre svega porodica, stvara takve odnose u kojima oni mogu uspeno da ispolje i razviju stvaralake potencijale. Darovitom detetu je potrebna stimulativnija sredina nego prosenom. S obzirom na to da oni ue bre i lake od prosenog deteta, potreban im je iri raspon aktivnosti od uobiajenog. Zbog toga je potrebno osigurati prave podsticaje koji e biti raznoliki, ali koji e i ohrabrivati uenje, osigurati adekvatne materijale za igru i uenje, pruiti detetu mogunost da ui po modelu, kao i osigurati to vie iskustava i vebi, jer je kvalitetno rano iskustvo presudno za kasniji razvoj visokih sposobnosti.

189

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

udina-Obradovi (1991) navodi da su najefikasniji obrazovni postupci koje roditelji mogu sprovoditi sledei: itanje esto itanje detetu, zajedniko itanje i zajedniko traenje informacija iz knjiga, asopisa, novina, upoznavanje sa knjigama kao izvorima informacija, omoguavanje dostupa knjigama. Razgovor odgovaranje na pitanja, ukljuivanje dece u konverzaciju odraslih za vreme obroka, aktivnosti i sl., aktivno irenje dejeg renika, pronalaenje smisla, znaenja primera u imenima stvari i akcija, traenje sinonima i nijansi u znaenju, izgraivanje kvlitetnih pojmova kod dece, aktivno sluanje. Zajednike aktivnosti odlazak u bioskop, pozorite, na izlobe, u zoloki vrt, muzeje uz razgovor, komentare, reprodukovanje doivljaja nakon povratka kui i sl. Takoe, efikasno angaovanje roditelja nije samo koliina zajedniki provedenog vremena, nego i stil. Osnovni stil poduavanja kod roditelja darovite dece treba da bude stavljanje teita na inicijativu i aktivnost deteta (Grandi, Leti 2008). Darovita deca zahtevaju mnogo manje ogranienja od prosene dece. U skladu sa tim J. Cvetkovi-Laj (Cvetkovi-Lay 2002) navodi nekoliko sugestija roditeljima u vaspitanju darovitog deteta u porodici, koje se posebno odnose na razvoj unutranje discipline: Doputati prirodne posledice kad god je to mogue ovo je osnovno pravilo u vaspitanju darovite dece i potrebno je izbegavati proizvoljno nametanje disciplinskih mera. Poeljno je postavljati to manje ogranienja, ali ukoliko se to desi, onda je neophodno biti dosledan. Nagraivanje pozitivnog ponaanja treba da bude to ee. Potrebno je reagovati na potrebe, a ne na ponaanje deteta. Nagraditi ili kazniti ponaanje, a ne dete. Ne koristiti jake strane deteta za kanjavanje. Ne koristiti podsmeh i sarkazam. Izbegavati gunanje i ljutnju. Izbegavati bes. Ne oekivati da dete bude savreno! Veina ovih sugestija moe (i treba) da bude primenjena u vaspitanju svakog pojedinog deteta bez obzira na sposobnosti, s tim to su neke posebno upuene roditeljima darovite dece. Ove sugestije, svakako, treba upotpuniti i nekim drugim, ali ono to je

190

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

jako bitno jeste da roditelji omoguavaju stimulativnu sredinu za darovitu decu. U tome se nalazi klju njihovog uspeha. Od roditelja se oekuje da podstiu, ili, bar, ne sputavaju razvoj sposobnosti, interesovanja i kreativnosti svog deteta. Da bi se to ostvarilo, neophodno je identifikovati i potrebe roditelja te dece, pruiti im podrku i omoguiti njihovo aktivno uee u procesu obrazovanja darovitih. Znaajan broj istraivanja koja su se bavila problemom identifikacije roditeljskih potreba ukazuju da su roditeljima darovitog deteta neophodne precizne informacije u pogledu karakteristika po kojima se daroviti pojedinac razlikuje od svojih vrnjaka, razliitih vrsta testova inteligencije i metodikih uputstava. Darovita deca i njihovi roditelji esto se suoavaju sa zaostajanjem u uenju, perfekcionizmom, stresom, rivalstvom izmeu brae i sestara, neprihvatanjem od strane vrnjaka, usamljenou, velikim ansama i akceleracijom. S obzirom na to, roditeljima je potrebna podrka u voenju deteta kroz navedene situacije. Veina problema sa kojima se suoavaju roditelji darovitog deteta proizilazi iz odsustva plana saradnje izmeu porodice i kole, posebnih programa za darovite i neadekvatne komunikacije sa nastavnicima. Da bi se ostvarila adekvatna saradnja izmeu roditelja i nastavnika neophodno je da obe strane komuniciraju na nain koji podrazumeva asertivnu interakciju, aktivno sluanje i razumevanje (Nikoli 1999). 3. Porodice darovitih su bile predmet brojnih istraivanja. Prema rezultatima tih istraivanja mogue je navesti est generalizacija ili optih pravila optimalnog porodinog okruenja za vaspitanje darovite dece (Winner 1996): 1. Darovita deca zauzimaju poseban poloaj u porodici: esto su ili prvoroena deca ili jedino dete u porodici. Ovo se toliko esto pokazalo kao tano da je postalo opteprihvaeno otkrie. Povezanost deje darovitosti sa odreenim poloajem unutar porodice mora se objasniti pomou sredinske, pre nego genetske prednosti jer ne moe postojati prihvatljiv genetski razlog zato prvoroena deca imaju prednost nad kasnije roenom decom. Jedino objanjenje za prednost toga to je neko prvoroeno dete je motivacijsko. Prvoroena deca rane godine ivota provedu u poloaju istaknutosti, koji gube kada im se rode brat ili sestra. Tako mogu imati podsticaj za postizanje uspeha radi povratka izgubljenog

191

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

poloaja. Ali, postavlja se pitanje ta je sa jedincima koji nikada ne izgube poseban poloaj? U ovom sluaju motivacijsko objanjenje nam ne pomae ali je zato uverljivo genetsko objanjenje: roditelji koji se odlue da imaju samo jedno dete mogli bi biti ljudi natprosenih sposobnosti koji manje vremena ele da posvete vaspitanju dece, a vie poslu. Meutim, sredinsko objanjenje bi moglo objasniti i prednosti jedinog i prednosti prvoroenog deteta. U poreenju sa decom koja se rode u porodicama u kojima ve postoje braa i sestre, prvoroena deca i jedinci u prvim godinama svog ivota od odraslih osoba primaju vie podsticaja. Kasnije roena deca provode vie vremena u drutvu druge dece. Vea stimulacija koja dolazi od odraslih moe voditi saznajnoj prednosti (Isto). 2. Darovita deca odrastaju u obogaenom okruenju zanimljivom, promenljivom, podsticajnom. Domovi ovakvih porodica su prepuni knjiga, detetu se od najranijeg uzrasta ita, poseuju se zanimljiva mesta i sl. Stepen obrazovanja koji su postigli roditelji igra vanu ulogu u razvoju detetovog talenta, verovatno zato to obrazovani roditelji imaju sredstva i elju za stvaranjem obogaene okoline. Meutim, roditelji darovite dece ne moraju biti vrlo obrazovani. Darovitost se moe razviti i u porodicama koje nemaju mnogo novca, dokle god te porodice cene obrazovanje. Ustanovljeno je da su roditelji dece koja su identifikovana kao darovita pristupani i podsticajni, tako da osiguravaju mogunosti za itanje, razgovaranje i sl. Prema tome, ono to je presudno jesu one kulturne vrednosti koje od obrazovanja stvaraju prioritet. Postoje siromane i neobrazovane porodice koje cene obrazovanje i postizanje uspeha, kao to postoje i mnoge porodice sa vrlo visokim prihodima koje ne ulau mnogo u obrazovanje svoje dece, ne stvaraju obogaenu sredinu i doputaju deci da veinu vremena provode pred televizijom. Naravno, siromani roditelji verovatno tee mogu stvarati raznovrsne podsticaje od bogatijih. Nesumnjivo postoje i deca koja zbog nepogodne okoline nikada nisu identifikovana kao darovita. Prema tome, postoji vrsta povezanost izmeu darovitosti i obogaene porodine sredine. Obogaena sredina igra ulogu u unapreivanju normalnog nivoa razvoja, a osiromaena ga usporava (Isto). 3. Porodice darovitih su usmerene na decu: roditelji svu svoju energiju usmeravaju ka tome da deci obezbede dovoljno podsticaja i vebi u podruju u kom su pokazala talenat. Porodica se usmerava na razvoj darovitog deteta na dva naina koja, oigledno, pretpostavljaju znatna odricanja od strane roditelja: a) jedan ili oba

192

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

roditelja provode sa detetom dosta vremena podstiui ga i pouavajui; b) ili se rtvuju kako bi dete dostiglo visok nivo obrazovanja kod najboljih dostupnih uitelja. U oba sluaja porodini ivot je organizovan oko detetovih potreba. Roditelji prenose svoje interese u podruje detetovog talenta i svim silama se zalau za detetov napredak. Meutim, injenica da roditelji mnogo vremena provode sa svojom darovitom decom, i tako ubrzavaju razvoj talenta, ne znai da roditelji stvaraju njihovu darovitost. Talenat se pokazuje prvi. Roditelji kod dece primeuju znakove izuzetnosti i odgovaraju, posveivanjem sebe, razvoju te izuzetnosti (Isto). 4. Roditelji darovitih su preduzimljivi: oni pruaju primer i postavljaju vrlo visoke standarde, ali imaju i visoka oekivanja u pogledu postignua. Za ostvarivanje visokih postignua je gotovo po pravilu potrebno da bar jedan od roditelja bude uzor velikog radnika i da natera dete da naporno radi. U naoj kulturi ee je majka ta koja podstie dete. Roditelji dece koja su prepoznata kao darovita veruju da rad dolazi pre igre. Ne odobravaju gubljenje vremena, nemarno obavljanje poslova i izbegavanje odgovornosti. Oni sami pruaju primer tih vrednosti tako to naporno rade i to slobodno vreme provode aktivno. Roditelji moraju da rade ono to propovedaju. Roditelji koji decu teraju na postizanje uspeha, a koji nisu radni, imaju znatno manje uticaja na postignua svoje dece od roditelja koji, osim to imaju visoka oekivanja, sami ostvaruju znaajna postignua. Meutim, osim to postiu line uspehe, roditelji moraju imati vremena i za svoju decu. Potrebno je naglasiti i to da kada se roditelji previe angauju, forsiraju do krajnosti, i kada vole uspehe svoje dece vie nego samu decu, darovita deca su u opasnosti od odustajanja (Isto). 5. Istovremeno, roditelji darovitoj deci omoguavaju znatnu samostalnost: podstiu i nagrauju nezavisnost deteta. Roditelji darovite dece koja postiu natprosene uspehe oekuju visok stepen postignua i nadgledaju decu kako bi bili sigurni da ona stalno napreduju. Ali, oni su retko kruti, dominantni i autoritarni. Cenei i podstiui samostalnost kod svoje dece, ti roditelji od njih oekuju da donose samostalne odluke. ini se da elja za postizanjem uspeha ne dolazi od roditeljskog upuivanja nego od davanja prilika za samostalno savladavanje izazova. Deca koja nemaju slobodu za bavljenje sopstvenim interesima esto prestanu postizati uspehe im izmaknu roditeljskim pritiscima. Roditelji koji deci omoguavaju samostalnost, a u isto vreme postavljaju jasne standarde, opisuju se

193

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

kao autoritativni, to je suprotno od autoritarni. Autoritarni roditelji su kruti diktatori; autoritativni prenose jasan uzor moralnih standarda, ali potuju samostalnost svoje dece i toleriu rane greke. Prouavanja darovite dece pokazala su da su, u smislu detetovih ivotnih postignua, najdelotvornije upravo autoritativne porodice, a ne autoritarne ili popustljive (Isto). 6. Porodine sredine koje najvie doprinose razvijanju darovitosti spajaju visoka oekivanja i stimulaciju na jednoj strani i negu i podrku na drugoj. Dakle, kada se roditeljska toplina i nega kombinuju sa stimulacijom i visokim oekivanjima, stvara se optimalno okruenje za darovitu decu. Pojedini autori smatraju da se porodice darovitih mogu svrstati u etiri grupe: 1. diferencirane porodice porodice koje daju mnogo intelektualnog podsticaja, ali malo emocionalne podrke, 2. integrisane porodice porodice koje pruaju mnogo emocionalne podrke, ali premalo intelektualnog podsticaja, 3. sloene porodice porodice koje osiguravaju emocionalnu podrku i intelektualne podsticaje i 4. jednostavne porodice porodice koje ne osiguravaju ni jedno ni drugo, odnosno izostaje i emocionalna podrka i intelektualno podsticanje. Jasno je da je prema ovoj podeli i opisu najpoeljnija sloena porodica. Potrebno je istai da ove generalizacije ne treba shvatiti kao nezavisne dimenzije ili faktore porodica darovitih jer se one meusobno dopunjuju i prepliu. Moe se primetiti da je podsticanje, postavljanje visokih standarda postignua jedan od znaajnih uslova razvoja darovitosti. Meutim, preterano podsticanje, postavljanje suvie visokih standarda emu su skloni preambiciozni roditelji na kraju moe da dovede do neuspeha. Dosadanje iskustvo ukazuje na to da ako roditelji ne brinu samo o postignuu svog deteta ve i o njegovim emocionalnim potrebama, ako je njihova ljubav prema detetu bezuslovna, a ne uslovljena njegovim uspesima, a to dete osea da je to tako onda je gotovo sigurno da visok stepen postignua nee prerasti u preterano visok stepen stimulisanja. Prouavajui kako porodica utie na darovitost, esto pretpostavljamo da je taj odnos jednosmeran i da porodica odluuje o sudbini darovitog deteta. Meutim, taj odnos je dvosmeran jer darovito dete znaajno utie na porodini razvoj. Prisutnost darovitog deteta slui za usredsreivanje porodine panje i mobilizacije sredstava. Jedan ili oba roditelja obino odaberu to dete

194

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

kao posebno, to esto uzrokuje nezadovoljstvo kod ostale dece (brae i sestara). Roditelji razvijaju neuobiajeno visoka oekivanja za to dete, ne samo zbog toga to oni sami imaju visoke standarde, nego i zato to prepoznaju da je njihovo dete darovito. Ulau mnogo energije da se ta oekivanja ispune. Prema tome, karakteristike porodica koje mogu umnogome oblikovati razvoj darovitog deteta barem delimino se inicijalno pokreu sa prisustvom takvog deteta. Nije samo porodica ta koja oblikuje dete: i dete igra ulogu u oblikovanju porodice (Isto). Zbog toga to deca koja se preterano forsiraju ponekad odustanu, razvio se mit ili zabluda prema kojoj svi roditelji darovite dece tu decu destruktivno forsiraju. Rano sazrevanje, rano truljenje, uzreica je koja sugeririe kako e preterano i prerano podsticanje deteta neizbeno dovesti do kasnijeg odustajanja. Meutim, visoka postignua u bilo kom podruju uvek su povezana sa visokim standardima koje postavlja odrasla osoba koja i sama prua primer visokih postignua. Ono to decu odvaja od talenta nisu visoka oekivanja, nego pre ekstremno forsiranje, dominacija, izrabljivanje i emocionalno uskraivanje. Iako moemo opisati karakteristike porodica darovite dece, ne bismo trebali zakljuiti da one zapravo stvaraju talenat kod dece. Nije nam poznata informacija koliko dece iz pristupanih, podsticajnih porodica usmerenih na decu nikada nisu uspela, jer istraivanja uglavnom uzimaju u obzir decu koja su uspela, a zatim retrospektivno posmatraju njihove porodice. Sigurno je da svi znamo za takve sluajeve. Opisane porodine karakteristike mogu odrati talenat u ivotu, negovati ga ili ubiti, ali same porodice ne mogu stvoriti talenat.

Miljenja smo da nikada nije rano zapoeti razvijati sposobnosti deteta. U tom smislu moemo da zakljuimo da su roditelji (porodica) posebno bitni u razvoju darovitog deteta, jer su primarni faktori u ivotu deteta i dete, posebno u detinjstvu, sa njima provodi najvie vremena. Istraivanja su pokazala da roditelji vrlo rano mogu primetiti da je njihovo dete drugaije u odnosu na prosenu decu. Ovu snagu treba iskoristiti i pruiti roditeljima drutvenu podrku organizovanjem pedagoko-andragoke ustanove u kojoj bi mogli potraiti odgovarajui savet i dobiti potrebnu podrku, pomo, informacije i iskustvo. U sklopu ove ustanove bi se

195

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

mogla organizovati kola za roditelje unutar koje bi se organizovale i realizovale razliite teme u vezi sa rastom, razvojem, vaspitanjem dece i neka specifina pitanja u vezi sa darovitom decom. Mnogo toga mogu uraditi i sami roditelji. Najznaajnije od svega jeste osigurati kvalitet rane emocionalne veze, jer srene i sigurne bebe su mnogo upornije u pokuajima kada zadaci postaju sve sloeniji. Osim toga, dobra emocionalna veza sa nekom bliskom osobom utie na celokupni razvoj deteta, kako na intelektualno, tako i na socijalno, emocionalno i telesno podruje. Svako dete zasluuje posebnu brigu svojih roditelja, ali i drutva, pa tako i darovito, koje je dete sa posebnim potrebama zbog svojih nadprosenih sposobnosti i specifinih vaspitno-obrazovnih (i svih drugih) potreba.

Literatura: Cvetkovi-Lay, J. (1995), Ja hou i mogu vie, Zagreb: Alinea. Cvetkovi-Lay, J. (2002), Darovito je, to u sa sobom, Zagreb: Alinea. Cvijovi, B. (1999), Uloga roditelja u ranoj identifikaciji darovitog deteta, Zbornik 5, Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa. udina-Obradovi, M. (1991), Nadarenost: razumijevanje, prepoznavanje, razvijanje, Zagreb: kolska knjiga. orevi, B. (1996), Intelektualne sposobnosti i kreativnost, Zbornik 2, Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa. Boin, A. i dr. (2003), Daroviti i ta sa njima praktikum, Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa. Grandi, R. (2007), Porodina pedagogija, Novi Sad: Savez pedagokih drutava Vojvodine. Grandi, R., Leti, M. (2008), Darovitost - dar ili kazna, Zbornik 13, Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa. Miloevi, N., Vujai, M. (2006), Ka uvaavanju potreba darovitih uenika i njihovih roditelja, Zbornik 12, Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa. Nikoli, R. (1998), Porodica kao podrka darovitosti, Zbornik 4, Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa. Nikoli, R. (1999), Oekivanja roditelja dece koja postiu nadprosean kolski uspeh, Zbornik 5, Vrac: Via kola za obrazovanje vaspitaa. Winner, E. (1996), Gifted children: Myths and Realities, SAD: Basic Books.

196

Dr Radovan Grandi, Milena Leti: PORODICA KAO FAKTOR ... _____________________________________________________________________

Radovan Grandic, PhD Milena Letic Philosophical Faculty Novi Sad FAMILY AS A FACTOR OF GIFTEDNESS ENCOURAGEMENT Abstract: Family is and has always been the first and crucial school of life where a child acquires his/her first knowledge, skills and habits. It is both basic and changing social group. Great responsibility lies on it when a child is in question. It is in a family that a child develops his/her personality and the younger the child the grater the influence of parents. The role of a family in general development is essential, and in the case of giftedness development it is even more important. It is frequently assumed that a gifted child has gifted parents, as well. Furthermore, it has been pointed out that gifted children live in families of higher socio-economic status. Research has shown that active engagement of parents in nurturing their children is more important for the development of giftedness than parental level of education or economic power. Apart from emotional and social development encouragement one of the significant aims of family education is help and support given to a child in intellectual development and the development of personal potentials for learning. Children who are supported by parents and involved in various activities and forms of learning, both at school and out of it manifest higher achievements. Parents who are interested in the advancement of a child encourage his/her various interests, hobbies, games and other activities, communicate with a child more, discuss, understand the child, exchange ideas, participate in various cultural activities. For example, children who even at preschool age had appropriate literature available, or who were given attention and time, showed greater interestedness and better school success. Whether the parents, as first educators, succeed in developing their child personality depends on several factors: before all parents should love their child, the child should be wanted; they should be able to educate their child, for mere love, regardless of how important it is, it is not enough; parents should have conditions to educate their child, and what is most important, they should dedicate their child significant amount of time. In the phase of development, especially creative abilities development, parents have great responsibility to create such a setting for learning and development which will in the first place support motivation development. Therefore it is necessary for parents to express emotional warmth and self-confidence, positive attitudes towards learning, high expectations from themselves and from their children, interest in their child success. Key words: family, giftedness, personality development.

197