UGOVOR O PRODAJI

Pojam Ugovor o prodaji je ugovor kojim se jedna ugovorena strana (poverilac) obavezuje da robu koju prodaje preda drugoj ugovorenoj strani (kupcu) tako da ovaj stekne pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine, a kupac se obavezuje da prodavcu plati cenu. Ugovorom o prodaju se vri razmena robe za novac. U Zakonu o obligacionim odnosima (dalje: ZOO), kojim je jednostavno regulisan ugovor o prodaji u obligacionim privrednim odnosima, pravi se razlikovanje izmeu prava raspolaganja i prava svojine. Prodavac nekog drugog prava obavezuje se da kupcu pribavi prodato pravo, a kad vrenje tog prava zahteva dranje stvari, da mu preda i stvar. Ugovor o prodaji vodi poreklo od trampe, a kao takva javlja se sa pojavom novca, koji preuzima ulogu opteg ekvivalenta. Jo u rimskom pravu razlikovala su se dva vida kupoprodaje. Jedan gde se kupoprodaja sadravala u aktu mancipacije, koji je znaio i prenos svojine i priznavanje prodavca da je primio cenu, i drugi vid koji se kasnije razvio, na osnovu koga je kupoprodaja proizvodila samo u obligaciono pravna dejstva, a sam prenos stvari i cene odvijao se posebnim aktom - tradicijom. U savremenim pravima prihvaeno je drugo reenje. U strogo planskim privredama sa centralistikim sistemom upravljanja, kupoprodaja je u velikoj meri gubila na znaaju. Meutim, sa procesom transformacije dravne, odnosno drutvene svojine i sa afirmacijom privatne svojine ugovor o prodaji dobija na znaaju. Kupoprodaja je imenovan, neformalan tj. kosensualan ugovor robnog prometa, to znai da je za njegovu punovanost dovoljno da se ugovorene strane sporazumenu o svim bitnim elementima ugovora. Izuzetno, ugovoru prodaji nepokretnosti mora biti sastavljen u pismenoj formi, a potpisi ugovornih strana moraju biti overeni od strane suda. Takoe, ugovor o prodaji nepokretnih stvari koje drutveno - pravna lica stavljaju u pravni promet u okviru svog redovnog poslovanja mora biti zakljuen u pismenoj formi. Ugovor o prodaji je dvostranoobavezan i teretan ugovor. On je po pravilu, komutativan ugovor, jer je u trenutku njegovog zakljuivanja poznata visina i uzajamni odnos prestacija, ali moe biti zakljuen i kao aleatoran ugovor, ako to nedvosmisleno proizilazi iz volje ugovorenih strana (npr. prodaja budue etve). Ovaj ugovor je uvek samostalne, a ne akcesorne pravne prirode, i uvek je kauzalan, jer je vidljiv osnov pravnog obavezivanja ugovornih strana. Bitni elementi ugovora o prodaji Kod ugovora o prodaji bitan elemenat, oko koga se ugovorene strane moraju sporazumeti, da bi ovaj ugovor zakljuen kao ugovor robnog prometa prometa, bio vaei jeste roba. Cena nije bitan elemenat ovog ugovora. Ako ona nije odreena niti odrediva, kupac je duan da plati cenu koju prodavac redovno naplaivao u vreme zakljuivanja ugovora, a u nedostatku ove, razumnu cenu. Pod razumnom cenom se smatra tekua cena u vreme zakljuivanja ugovora, a ako se ona ne moe utvrditi, onda cenu utvruje sud, prema okolnostima sluaja. Roba kao predmet ugovora o prodaji mora biti u prometu. Ako je re o stvarima koje su u ogranienom pravnom prometu one mogu biti predmetom ugovora o prodaji, ukoliko su ispunjeni zakonom propisani uslovi. U skladu sa naim pravom ugovor o prodaji moe da se odnosi na buduu stvar, pod kojom se podrazumeva stvar koja u trenutku zakljuivanja ugovora ne postoji ve e tek nastati. U skladu sa lanom 460 ZOO, prodaja tue stvari
1

obavezuje ugovaraa, ali kupac koji nije znao, ili nije morao znati da je stvar tua, moe ako usled toga ne moe ostvariti cilj ugovora, raskinuti ugovor i traiti nadoknadu tete. Ukoliko prodavac nije imao pravo raspolaganja, odnosno pravo svojine na prodatoj stvari u trenutku zakljuenja ugovora, on to pravo moe stei u trenutku ispunjenja ugovora, tj. isporuke robe, ime se gore navedeno pravilo moe razumeti i opravdati. U pogledu odreivanja robe kao predmeta ugovora, potrebno je da se ugovorene strane dogovore o njenoj vrsti, a da koliinu, ukoliko je ne mogu odrediti, uine odredivom. Kod individualno odreenih stvari potreba je, po pravilu, njihov detaljni opis. Kod generikih stvari koliina robe se moe uiniti odredivom izrazima "od......do" ili "cirka", "oko". U pogledu kvaliteta robe, ukoliko ga stranke u ugovoru ne odrede, a prodavcu je poznata namena za koju kupac kupuje robu, tada je duan da mu isporui robu odgovarajueg kvaliteta. Ako prodavcu namena robe nije bila poznata, duan je isporuiti robu srednje kakvoe. Cena se, kao novana naknada koju kupac duguje prodavcu za ustupljenu robu, sastoji u novcu. Ukoliko se kao ekvivalent za primljenu robu, uz novac daju i neke stvari, da bi bilo rei o ugovoru o prodaji, neophodno je da vrednost novca bede vea ili bar jednaka vrednosti stvari. Cena se esto ugovara. Obino se utvruje u jednom novanom iznosu li se mogu sporazumno odrediti i elementi na osnovu kojih e se cena opredeliti. Tada kaemo da je cena odrediva. Cena moe biti i propisana. Ukoliko je ugovorena vea cena od propisane, kupac duguje samo iznos propisane cene. Ako je u ugovoru naznaeno da je kupac duan da plati tekuu cenu, re je o ceni utvrenoj zvaninom trinom evidencijom na tritu mesta prodavca u vreme kada je trebalo da usledi ispunjenje ugovora. Odreivanje cene ugovorene strane mogu prepustiti treim licima. U skladu sa principom ekvivalencije, cena treba da ispuni i uslov pravinosti. Obaveze prodavca Osnovne obaveze prodavca jesu da izvri isporuku robe i da garantuje za svojstva robe. Obaveza isporuke robe Isporuka se sastoji iz jedne ili vie radnji koje je prodavac duan da preduzme prema ugovoru, ili uobiajenim pravilima ponaanja, kako bi se kupcu omoguila dravina robe. Nain isporuke robe zavisi od toga da li je stvar pokretna ili nepokretna, bestelesna ili telesna. Otuda isporuka moe biti fizika kao faktika ili simbolika, ali i fiktivna. Uopteno reeno, prodavac je izvrio obavezu isporuke robe kupcu, kada mu robu urui ili preda ispravu na osnovu koje se roba moe preuzeti.Vreme isporuke moe se ugovoriti. Stranke to mogu uiniti preciziranjem datuma, odreivanjem roka od zakljuivanja ugovora, ili vezivanjem vremena isporuke za neki dogaaj. Ako je rok odreen okvirno, a nije ugovorom predvieno ko e ga precizirati to pravo pripada prodavcu. Izuzetak je ako iz okolnosti sluaja proizilazi da to pravo pripada kupcu. Ako je rok isporuke odreen upotrebom izraza"odmah" i sl. U skladu sa tumaenjem Optih uzansi za promet robom iz 1954 godine prodavac e biti duan da isporuku izvri u roku od osam dana od dana zakljuivanja ugovora. Mesto isporuke robe odreuju stranke ugovorom. Ako to nije uinjeno, a ne moe se odrediti na osnovu prirode, svrhe i drugih okolnosti posla, prodavac je duan da robu isporui u mestu
2

u kojem je imao svoje sedite u vreme zakljuenja ugovora. Ako je vreme zakljuenja ugovora strankama bilo poznato gde se roba nalazi, odnosno gde treba da bude izraena, isporuka se vri u tom mestu. Ako je ugovoren prevoz robe, ali ne i mesto isporuke, smatra se da je predaja izvena uruenjem robe prevoziocu ili licu koje oganizuju otpremu robe. Ako prodavac nije izvrio obavezu isporuke robe na vreme zapada u duniku docnju. U tom sluaju kupac ima prava da: 1. Ostavi naknadni primerni rok za ispunjenje i da zahteva naknadu tete zbog docnje ili 2. Da raskine ugovor i trai naknadu tete zbog neispunjenja ugovorene obaveze Kupac moe raskinuti ugovor samo ako je prodavcu ostavio naknadni rok za ispunjenje isporuke, a prodavac ni u tom roku nije isporuku izvrio. Meutim, ako je iz prodavevog dranja vidno da ni u naknadnom roku nee ispuniti svoju obavezu, odnosno ako je ostavljanje naknadnog roka protivno prirodi posla, kupac moe raskinuti ugovor i bez ostavljenja tog primernog roka za ispunjenje. Isto vai kod fiksne kupoprodaje, ako je rok isporuke bitan element ugovora. Samo postojanje krivice prodavca, kao dunika u pogledu isporuke robe, ne utie na postojanje docnje, ali utie na obavezu prodavca da kupcu naknadi tetu. Naknada tete za sluaj neispunjenja moe se ispoljiti u vidu apstraktne i konkretne tete. Apstraktne teta se sastoji u razlici izmeu ugovorene i trine cene robe na dan raskida ugovora. Apstraktnu tetu kupac ne mora dokazivati da je pretrpeo. Kao trina cena smatra se tekua cena na tritu mesta isporuke, odnosno ako u tom mestu roba nema tekuu cenu, uzima se tekua cena trita koje bi ga moglo zameniti u datom sluaju. Konkretnu tetu kupac dokazuje i ostvaruje kao naknadu za nju u vidu stvarne tete i izmekle koristi, odnosno u vidu "kupovine radi pokrie", ukoliko je, usled toga to mu prodavac nije isporuio robu na vreme, nabavio robu na drugom mestu, po veoj ceni. Obaveza prodavca da isporui robu bez materijalnih i pravnih nedostataka U skladu sa ZOO, materijalni nedostatci na robi za koje prodavac odgovara teba da postoje u asu prelaska rizika sa prodavca na kupca i treba da budu znatni. Prodavac e odgovarati i za one materijalne nedosratke koji se pojave posle prelaska rizika na kupca, ako su posledica uzorka koji je postojao pre toga. Nedostatak postoji:

ako roba nema potrebna svojstva za njenu redovnu upotrbu ili za promet ako roba nema potrebna svojstva za naroitu upotrebu za koju je kupac nabavlja, akoja je bila ili morala biti poznata prodavcu ako stvar nema svojstva i odlike koji su izriito ili preutno ugovoreni, odnosno propisani ako je prodavac predao stvar koja nije saobrazna uzorku ili modelu, osim ako su uzorak ili model pokazani samo radi obavetenja. Shvatanje nae sudke prakse je da su doputena minimalna odstupanja od uzorka i to ako su neizbena i od minimalnog uticaja na kvalitet, kao i ako su takva odstupanja u prometu te vrste. Ugovaranje kvliteta prema uzorku pojavljuje se naroito kod prodaje robe preko trgovinskih putnika.

Prodavac nee odgovarati za nedostatke navedene pod prvom i treom takom, ako su oni u asu zakljuenja ugovora bili poznati kupcu ili nisu mogli ostati nepoznati. Ovo drugo e biti sluaj sa nedostacima koje bi briljivo lice sa prosenim znanjem i iskustvom lica istog
3

zanimanja i struke kao kupac moglo lako opaziti pri uobiajnom pogledu robe. Ako je kupac mogao opaziti nedostatke, ali je prodavac izjavio da roba nema nikakvih nedostataka, ili da ima odreena svojstva ili odlike, prodavac e tada odgovarati za te nedostatke. Ovo pravilo se uklapa u princip savesnosti i potenja, kao jedan od principa zakljuivanja i ispunjenja ugovora robnog prometa.Kupac je duan, da robu koju prima pregleda na uobiajeni nain ili da je da drugom na pregled, im je to prema redovnom toku stvari mogue. O vidljivim manama duan je obavestiti prodavca bez odlaganja, odnosno kada je pregled izvren u prisustvu obeju strana, duan je da primedbe zbog vidljivih nedostataka saopti prodavcu odmah. Kada roba ima skriveni nedostatak kupac je duan da o tom nedostatku obavesti prodavca bez odlaganja. Meutim, ako ugovorom nije odreen dui rok, prodavac nee odgovarati za nedostatke koji se pokau posle est meseci od isporuke robe. Skrivene mane robe su oni njeni nedostatci koji se nisu mogli otkriti uobiajenim pregledom prilikom preuzimanja robe.Obavetenje o nedostatku mora sadrati detaljan opis nedostataka i poziv prodavcu da pregleda robu. Prava kupca u sluaju da roba ima nedostatak kvaliteta su sledea:

pravo da zahteva od prodavca daukloni manu robe. Ovo se pravo kupca redovno odnosi na robu koja je individualno odreena; pravo da zahteva snienje cene, ime se kupac naknadno saglaava da prima robu bez mana, ali usled tog zahteva da i ekvivalent u novcu bude srazmerno nii pravo na raskid ugovora. Ovo je opte pravo koje jedna strana ima kod dvostranih ugovora, kada druga strana ne ispuni svoju obavezu.

U prva tri sluaja kupac ima pravo na naknadu tete zbog zadocnjenja, odnosno zbog neurednog ispunjenja, a u poslednjem sluaju ima pravo na naknadu tete zbog neispunjenja ugovorene obaveze. Ako je prodavac isporuio kupcu robu boljeg kvaliteta kupac je duan je da je primi, osim ako ima interes da primi robu ba odreenog kvaliteta. Pri tome, kupac nije duan da plati viu cenu. Prodavac odgovara kupcu u sluaju da isporui koliinu robe koja odstupa os ugovorene koliine. Kada je predata manja koliina robe od ugovorene, kupac moe da raskine ugovor u pogledu koliine koja nedostaje. On bi mogao da raskine i ceo ugovor ako ugovorena koliina ini celinu, ili ako kupac ima opravdan interes da primi ugovorenu koliinu u celini. U skladu sa sudskom praksiom, da li se ugovorena koliina smatra celinom ili ne, zavisi od vrste i prirode, odnosno od njene namenske upotrebe, ali i od volje ugovorenih stranaka koje mogu predvideti da se ugovorena koliina smatra celinom, iako to ona ne bi bila po svojoj prirodi. Ukoliko je prodavac generine robe dao kupcu veu koliinu od ugovorene, a kupac u razumnom roku ne izjavi da viak odbija, smatra se da je primio taj viak, kojeg e biti duan da plati po istoj ceni. Kupac koji odbije da primi viak isporuene robe ima pravo da trai od prodavca naknadu za pretrpljenu tetu. Prodavac odgovara kupcu, ukoliko ukoliko roba ima pravni nedostatak. On kupcu prua zatiti evikcije. Da bi kupac stekao pravo na povraaj cene i naknadu tete usled pravnog uznemiravanja, neophodno je da se ispune odreeni uslovi. Pravno uznemiravanje postoji ako neko tree lice ima odreena prava na isporuenoj robi, kojim pravima ometa ili iskljuuje kupevo pravo (raspolaganja, odnosno svojine na robi). Kupac nemora obavestiti prodavca o pravnom uznemiravanju ako je pravo treeg lica oigledno osnovano. Kupac koji se upusti u spor sa treim licem i spor izgubi, a nije o sporu obavestio prodavca, moe se pozvati na prodavevu odgovornost na nedostatke, izuzev ako prodavac dokae da je on mogao odbiti zahtev treeg lica da je bio na vreme i uredno
4

obaveten od strane kupca. Kupac nemora obavetavati prodavca ako se pokae da je njemu ve poznato da tree lice polae neko pravo na stvar. Tada e ga pozvati da u razumnom roku oslobodi stvar od prava ili pretenzije od treeg lica ili da mu isporui drugu stvar bez pravnog nedostatka. U sluaju evikcije, ugovor se raskida po samom zakonu, a u sluaju da kupevo pravo bude unajmljeno ili ogranieno, kupac moe po svom izboru raskinuti ugovor ili zahtevati stazmerno snienje cene. U svakom sluaju kupac ima pravo na naknadu zbog pretrpljene tete. Prodavac garantuje kupcu za ispravno funkcionisanje robe. Savremeni promet je doneo nov vid odgovornosti, po osnovu garancija za ispravno funkcionisanje stvari. Ona postoji nezavisno od odgovornosti za materijalne nedostatke i paralelno sa njom. nastaje po osnovu garantnog lista, koje izdaje prizvoa, a pri tome obuhvata i proizvoaa i prodavca. Obaveze kupca Osnovne obaveze kupca iz ugovor o prodaji jesu, obaveza preuzimanja isporuke i obaveza plaanja cene. Kupac bi mogao sporazumno preuzeti i neke druge obaveze. Obaveza preuzimanja isporuke Kupac ima pravo da zahteva izvrenje obaveze prodavca, ali na njemu istovremeno i obaveza da izvri preuzimanje robe. Preuzimanje robe sastoji se iz obavljanja potrebnih radnji, koje se prema ugovoru ili prirodi posla neophodne da bi predaja bila mogua, kao i u odnoenju same robe. U te radnje tako mogu da spadaju, dostavljanje potrebne ambalae u roku. Prema stanovitu nae sudske prakse, prodavac ne moe sudskim putem prinuditi kupca da preuzme kupljenu robu, ali e zato kupac zapasti u poverilaku docnju, ako neosnovano odbije da primi ispunjenje robe, odnosno ako nepreuzme potrebne radnje da bi prodavac ispunio svoju obavezu isporuke robe. Postavlja se pitanje, ko e snositi tetne posledice u sluaju propasti ili oteenja robe, u vremenu od zakljuenja ugovora do prodaje. Prodavac ostaje vlasnik prodate robe sve do njene isporuke, te snosi rizik za sluajnu propst ili oteenje robe. Kupac nee biti duan da plati cenu, a ako je cenu ve platio imae pravo na njen povraaj. Ali ako je kupac zapao u poverilaku docnju, asa tim danom e rizik za sluajnu propast ili oteenje robe prei na njega. Kupac u poverilakoj docnju ima obavezu da prodavcu nadoknadi tetu koju je ovaj pretrpeo usled neblagovremenog izvrenja obaveze, kao i trokove oko daljeg uvanja robe. Trokove isporuke i one koji joj predhode snosi prodavac, a trokove odnoenja robe i trokove posle isporuke snosi kupac. Ugovorene stranke mogu da se drugaije sporazumeju, to one esto i ine, ugovaranjem tzv. transportnih klauzula. Kada je kupac zapao u poverilaku, docnju prodavac je duan da uva robu panjom dobrog privrednika i dau tom cilju preuzima potrebne mere. Roba se moe poloiti na uvanje kod stvarno nadlenog suda mesta ispunjenja, predati na uvanje nekom treem licu, ili prodati za raun prodavca. Predaja robe javnom skladitu na uvanje za raun poverioca proizvodi dejstvo polaganja kod suda. O izvrenoj predaji na uvanje dunik je duan da obavesti poverioca. Roba e se prodati na javnoj prodaji ako je nepodesna za uvanje, ili su trokovi njenog uvanja nesrazmerni njenoj vrednosti. Ako roba ima tekuu cenu ili su trkovi javne prodaje nesrazmerni njenoj vrednosti kupac je moe prodati iz slobodne ruke. Ako je roba podlona brzom kvaru ili propadanju kupac e je prodati bez odlaganja na najpogodniji nain.
5

Prodavac je duan o nameravanoj prodaji da obavesti kupca kad god je to mogue, a po izvrenoj prodaji da ga obavesti o postignutoj ceni i njenom polaganju kod suda. Obaveza kupca da plati cenu Kupac je duan da isplati cenu, kao odreenu sumu novca u iznosu koji je ugovoren ili propisan. Ako neto drugo nije predvieno, kupac je duan da plati punu cenu odjednom, a ne u delovima. Takoe ukoliko neto drugo nije ugovoreno, ili ako drugo neproizilazi iz prirodr i okolnosti posla, prilikom ugovaranja uzastopne isporuke kupac je duan platiti cenu za svaku isporuku u asu njenog preuzimanja. Ako je dat predujam on se uraunava u cenu prvih isporuka. Ako je u ugovoru utvren rok plaanja cene, kupac je duan da plati cenu u tom roku. Taj rok moe biti ugovoren pre isporuke (npr. kupovina u pretplati), istovremeno sa isporukom ili posle isporuke (prodaja na poek). Ako rok nije ugovoren, niti proizilazi iz obiaja, plaanje e se vriti u vreme kada se vri isporuka robe. Da bi prodavac bio obaveten da zahteva ispunjenje obaveze kupca, potrebno je da je on sam izvrio svoju obavezu ili da je pokazao spremnost da je izvri. u suprotnom, kupac e moi da istakne prigovor neispunjenja ugovora. Opte je pravilo da kupac duguje kamatu na cenu posle roka isplate, ukoliko isplatu nije izvrio (zatezna kamata). Mogue je da se stranke meusobno sporazumeju o uslovima i visini kamate (ugovorena kamata). Stopa ugovorene kamate ne moe biti via od stope zakonske kamate (osim ako je kupac u docnji). Kupac je duan da izvri plaanje u mestu koje je ugovoreno, ili ako to nije sluaj, u mestu koje proizilazi iz obiaja. Ako se ni tako nemoe odrediti mesto plaanje, plaanje se vri u momentu isporiuke. Ako se cena mora platiti u momentu isporuke, to se vri u seditu prodavca. U pogledu kupeve docnje sa plaanjem cene, treba razlikovati situaciju kada je on robu primio, od situacije kad mu roba jo nije isporuena. Kada kupcu roba nije isporuena, prodavac moe traiti izvrenje ugovora u naknadnom primerenom roku i naknade tete zbog zadocnjenja. Kod fiksnog ugovora o prodaji, kada je rok ispunjenja bitan elemenat ugovora, ne ostavlja se naknadni rok za ispunjenje. Sledee prodavevo pravo je pravo na raskid ugovora i naknadu tere zbog neispunjenja. Kada je kupcu roba isporuena, prodavac nemoe raskinuti ugovor, ve ima pravo da trai ispunjenje ugovora, tj. plaanje cene i naknada tete zbog zadocnjenja. Ako prodavac bez osnovnog razloga odbije prijem kupeve obaveze plaanje cene, on zapada u poverilaku docnju. Ako je dunik bio u docnji, njegova docnja prestaje, odnosno prestaju tei kamate. Dugovani iznos kupac moe, u skladu o pravilima o polaganju dugovanog iznosa, poloiti na uvanje.

TRANSPORTNE KLAUZULE

Transportne klauzule su posebni trgovaki termini koji reguliu niz pitanja koja se odnose na ugovor o prodaji robe, kao ina ugovore o prevozu robe. Istima se reguliu pitanja koja se odnose na mesto isporuke robe, momenat prelaska rizika sa prodavca na kupca, plaanje prevoznine i drugih trokova prevoza, pitanja osiguranja robe u prevozu i dr. Dakle, iste ureuju odnose izmeu prodavca i kupca i imaju veliki privredni znaaj za praksu, jer skrauju i pojednostavljuju postupak u vezi sa zakljuivanjem ugovora o prodaji. Transportne klauzule je sainila Meunarodna trgovinska komora u Parizu 1936. godine, ali su iste menjane i dopunjavane u vie navrata, kao 1953, 1967, 1980, 1990, a doneta su i Incoterms pravila 2.000 godine. Ista su objavljene pod naslovom INCOTERMS (International Comertial Terms). Iz izvornih Incoterms-ovih pravila i mi smo ih preuzeli i sa izvesnim izmenama inkorporirali u Opte uzanse za promet robom (uzanse br. 100-114). U SAD, kao to smo izneli, donet je slian akt u vezi transportnih klauzula"Revidirane spoljnotrgovinske definicije SAD"- 1941. godine. INCOTERMS 2000. koji je stupio na snagu 01. 01. 2000. godine, pretrpeo je znaajne promene, u odnosu na ranija pravila kod Incoterms-a iz 1990 godine, posebno kod pariteta FAS i DEO u delu carinjenja i plaanja obaveza, kao i paritetu FCA u delu obaveza kod utovara i istovara robe. U odnosu na ostale klauzule posebno u odnosu na carinjenje robe zadrane su formulacije iz INCOTERMS-a 1990. Inae, zadrana je grupacija klazuzula koje su tako klasificirane i u Incoterms-u 1990 godine, na grupe:"E", "F", "C", "D", a za pomorski i reni prevoz grupe klauzula: "F", "C"i "D". Sve transportne klauzule imaju dispozitivan karakter, jer strane ugovornice slobodno ugovaraju njihovu primenu. Incoterms pravila iz 1980. godine Svrha ovih Incoterms pravila je da daju skup meunarodnih normi za osnovne termine koji se upotrebljavaju, posebno u meunarodnim privredim ugovorima, radi dobrovoljnog korienja od strane trgovaca. Ona treba da dovedu do odreene sigurnosti u obavljanju trgovinskih poslova, jer razliito tumaenje pojedinih normi u meunarodnom trgovinskom pravu, pre donoenja ovih pravila, dovodilo je do mnogih nesporazuma izmeu strana ugovornica, to je dovodilo i do sudskih sporova, velikog gubitka vremena i trokova. Osnovna svrha pravila INCOTERMS je da ugovorne strane to jasnije predvide svoja prava i obaveze. Podloga za donoenje ovih pravila bili su meunarodni obiaji iz oblasti trgovine koji su se primenjivali dui niz godina. Pravila Incotrems-a polaze od toga da ukoliko u ugovorima postoje posebne odredbe izmedu stranaka, da iste dolaze ispred ovih pravila. Dakle, stranke mogu da pored pravila Incoterms-a u ugovorima unesu i odgovarajue promene i dopune, prema svojim zahtevima a koja odstupaju od pravila Incoterms. Tako na primer, moe se dogoditi da neka inostrana firma zahteva od svog partnera -isporuioca robe da po ugovoru sa CIF klauzulom bude pokriveno ne samo pomorsko transportno osiguranje, ve i osiguranje protiv ratnog rizika. Tada, kupac moe ugovoriti primenu Incoterms-a - CIF, sa dodatkom osiguranja protiv ratnog rizika. Dakle, kupac u prodajnom ugovoru moe izriito da predvidi ovakvu klauzulu.

Potrebno je istai da Incoterms pravila, po pravilu se odnose na ugovorne odnose izmedu kupca i prodavca iz ugovora o prodaji, dok se odnosu u vezi sa ugovorom o prevozu izmeu naruioca posla ivozara reguliu posebnim ugovorom. Trgovake firme i privredni subjekti koji ele da se koriste pravilima Incoterms treba da naznae da se na njih pozivaju i sa posebnom oznakom godine na koji se Incoterms pozivaju, kao na primer Incoterms 1980. ili Incoterms 1990. godina. Incoterms pravila iz 1990. i 2000. godine, sa transportnim klauzulama Cilj Incoterms-ovih pravila je bilo usklaivanje istih sa savremenom praksom u meunarodnoj trgovini, a posebno da se njene klauzule prilagode sve veoj upotrebi elektronske obrade podataka (EDI), koja se sve vie manifestuje u meunarodnoj trgovini i prodaji robe. To se pogotovo odnosi na mnogobrojna dokumena i isprave koje se javljaju kod meunarodne kupovine i prodaje, kao to su trgovake fakutre, carinska dokumenta i isprave, kao i mnogobrojne transportne isprave (tovarni listovi, teretnica i dr. ). Poseban razlog za izmenu Incotermsa bilo je i to to je u meunarodnom transportu pri prodaji i kupovini robe dolo do izmene tehnike prevoza, sve vee kontejnerizacije i uvoenja mulmodalnog, viegranskog i kombinovanog transporta koji sve vie uzimaju maha pri prevozu robe "od vrata do vrata". Po reviziji pravila Incoterms-a iz 1990. godine, izvreno je grupisanje odredbi i odrednica koje se javljaju u meunrodnim trgovakim odnosima u etiri osnovne grupacije, a to je zadrano i u Incoterms-ovim pravilima iz 2000 godine: 1) Stavljanje robe na raspolaganje kupcu u prostorijama prodavca (odredbe pod grupom "E"klauzula EXW franko fabrika - naznaeno mesto ); 2) Druga grupa odredbi "F', po kojima je prodavac obavezan da robu isporui vozaru kojeg je odredio kupac. To su odredbe: "FCA"- franko prevoznik, naznaeno mesto; "FAS"- franko uz bok broda i "FOB"- franko brod. Klauzula "FCA-franko prevoznik, naznaeno mesto..."je prilagoena svim oblicima prevoza, pa su s toga iz ove nove verzije Incoterms-a iskljuene odredbe koje se odnose na odreenu vrstu prevoza "FOR", "FOT", "franko-vagon" i "FOB aerodrom". 3) U treu grupu odredbi, spadaju odredbe "C', po kojima je prodavac duan da ugovori prevoz ali bez preuzimanja rizika od gubljenja ili oteenja robe ili naknadnih trokova zbog dogaaja posle utovara i otpreme. To su klauzule "CFR", "CIF", "CPT" i "CIP". 4) U etvrtu kategoriju odredbi spadaju odredbe tipa "D",po kojima je prodavac duan da snosi sve trokove i rizike koji se odnose na dopremu robe u odreenu dravu, odnosno zemlju destinacije. U tom sluaju, radi se o sledeim klauzulama: "DAP- isporueno granica...", "DES - isporueno franko brod", "DEQ - isporueno franko obala", "DDU isporueno i necarinjeno" i klauzula "DDP - isporueno i ocarinjeno". Transportne klauzule prema Optim uzansama za promet robom Transportne klauzule predviene su Optim uzansama od uzanse br. 100. zakljuno sa br. 114. Potrebno je istai da transportne klauzule po Optim uzansama nisu potpuno identine sa
8

klauzulama u Incoterms-ovih pravilima. Radi se o sledeim transportnim klauzulalama po Optim uzansama za promet robom: "franko" "Iz", "sa", "ex", "ab", sa naznakom "fabrika", "rudnik", "mlin", "skladite"; "franko vagon" (FOT, FOR) sa naznakom utovarne stanice; "franko dravna granica"(na primer, franko jugoslovensko-maarska granica);"franco, uz naznaku mesta opredeljenja; "franco brod" (FOB); "franco uz bok broda"(FAS), sa naznaenjem luke ukrcaja; klauzula "cena, osiguranje, vozarina (CIF, CAP) sa oznakom luke opredeljenja; "iz broda" "ex ship"; "sa keja", "sa obale", "ex quay";C&F i dr.

UGOVOR O TRGOVINSKOM POSREDOVANJU

Pojam, vrsta i zakljuenje ugovora Ugovor o trgovinskom posredovanju je poseban ugovor o trgovinskim uslugama, kojim se trgovinski posrednik obavezuje da drugu ugovomu stranu, svog nalogodavca, komitenta, dovede u vezu sa nekim treim licem, u cilju zakljuenja nekog ugovora izmeu nalogodavca i treeg lica iz oblasti prometa roba ili usluga, a nalogodavac se obavezuje da e za ovu uslugu platiti posredniku odreenu naknadu (proviziju). Prema lanu 813. Zakona o obligacionim odnosima (ZOO), ugovorom o posredovanju obavezuje se posrednik da nastoji nai i dovesti u vezu sa nalogodavcem odreeno lice koje bi s njim pregovaralo o zakljuenju odreenog ugovora, a nalogodavac se obavezuje da mu plati naknadu kada taj ugovor bude zakljuen. Iz ovakve zakonske definicije, proizilazi da ugovor o trgovinskom posredovanju ima odreene specifinosti, kada je ugovoreno da, posrednik ima pravo na odreenu naknadu, a njegovo nastojanje ostane bez rezultata u pogledu nalaenja treeg lica. Onda e u tom ugovoru vaiti i odredbe ugovora o delu. Posrednik, nije ovlaen da za nalogodavca primi ispunjenje obaveze iz ugovora zakljuenim njegovim posredovanjem. Za ovakve radnje potrebno je posebno pismeno punomoje. Nalogodavac moe da opozove nalog za posredovanje, u sluaju kad to smatra potrebnim i on nije obavezan da pristupa pregovorima sa treim licem koje je naao posrednik, ni da zakljui sa njim ugovor pod uslovima koje je saoptio on posredniku. Meutim, on odgovara za tetu ako je postupio protivno savesnosti i potenju. Posredovanje u propisima i privrednoj praksi ima ire, ali i ue znaenje. U irem smislu, posredovanjem se smatra delatnost privrednih subjekata koji pruaju trgovinske usluge, kao to su: posrednitvo, komision, pedicija i sl. Takoe, ima iri smisao isti pojam i u meunarodnom trgovinskom posredovanju, pa se prema Zakonu o spoljnotrgovinskom poslovanju predvia da se ugovor o posredovanju smatra uslugom gde se ne samo dovode u vezu dva poslovna partnera radi zakljuenja ugovora, ve i saradnju sa drugim privrednim subjektima. Zakljuenje ugovora o trgovinskom posredovanju. Kao ugovorne strane kod ovog ugovora pojavljuju se posrednik (meetar, senzal) i njegov nalogodavac, komitent, interesent. Posrednikim poslovima bave se, po pravilu, posrednika preduzea i drutva, kao i trgovinske agencije. Predmet ugovora o posredovanju je dovodenje u vezu nalogodavca sa treim licem u cilju zakljuenja nekog ugovora u privredi. Kao i drugi ugovori u privredi isti je neformalan, mada moe da bude zakljuen i u nekoj formi koja je uobiajena u trgovinskom prometu, kao na primer u pismenoj formi, na primer kod meunarodnih ugovora o posredovanju. Posebne karakteristike ovog ugovora bi bile da je to:adhezioni ugovor, odnosno ugovor po pristupu, jer su u istom ugovoru sadrani opti uslovi posrednikih firmi na osnovu kojih se on i zakljuuje. S druge strane, to je dvostrano obavezan i teretan ugovor jer obavezuje obe ugovorne strane:posrednika i komitenta.

Obaveze posrednika
10

Posrednik ima niz obaveza, kao to su: da postupa sa panjom dobrog privrednika, da vodi posredniki (meetarski) dnevnik i izda posredniki list, da izda zakljunicu, da uva poslovnu tajnu, da daje potrebna obavetenja nalogodavcu i treim licima. Postupanje sa panjom dobrog privrednika- ZOO predvia da ugovorne strane postupaju u svom poslovanju po naelu savesnosti i potenja, pa iz tih razloga nastaje i obaveza posrednika da prilikom zakljuenja ugovora o posredovanju nastupa sa panjom dobrog privrednika kada trai tree lice za zakljuenje ugovora i da tako postupa prema nalogodavcu. Posrednik je obavezan da pri posredovanju nastoji da dode do zakljuenja ugovora izmeu treeg lica i nalogodavca, jer se on na to i ugovorom obavezao. Meutim, on ne odgovara, ako do toga ne doe, pa se ugovor ne zakljui izmeu treeg lica i nalagodavca. Kada dovodi komitenta, nalogodavca u vezu sa treim licem, on mora da nalogodavcu pronae odgovarajueg poslovnog partnera i da u sluaju mogunosti izbora izmeu vie lica, odabere onakvog poslovnog partnera koji najvie odgovara nalogodavcu, kao i da snosi odgovornost za takav izbor. On, pri tome, mora da istupa uvek u skladu sa poslovnim moralom i zakonskim propisima. Posredniki (meetarski) dnevnik i izdavanje izvoda tj. posrednikog lista. - Posrednik je u obavezi da vodi posredniki dnevnik koji predstavlja posebnu knjigu u koju se ubeleavaju bitni podaci o ugovoru koji je zakljuen njegovim posredovanjem. Isti dnevnik ima poseban znaaj jer je posrednik u pravnim odnosima izmeu komitenta i treeg lica duan da na zahtev stranaka izda i izvod, tj. posredniki list sa overenim potpisom koji moe stranama da poslui kao dokazno sredstvo u sluaju eventualnog spora. Posrednik je takoe u obavezi, da izda zakljunicu po ugovoru koji je zakljuen izmeu nalogodavca i treeg lica. Zakljunica sadri sve bitne elemente ugovora, a i druge podatke koji su od posebnog znaaja za odnose izmeu stranaka. Po jedan primerak zakljunice, posrednik daje komitentu i treem licu. Odgovornost posrednika Posrednik odgovara za tete koje bi pretrpela jedna ili druga ugovorna strana, bilo nalogodavac ili tree lice, izmeu kojih je on posredovao. Tako bi, na primer, posrednik odgovarao za tetu koja bi nastala kada je posredovao sa poslovno nesposobnim licem, pod uslovom da je za nesposobnost znao, ili mogao da zna ili je posredovao za lice za koje je znao ili je morao da zna, da nee moi da izvri ugovornu obavezu, odnosno on e odgovarati za svaku tetu koja bi nastala njegovom krivicom. Takoe, posrednik odgovara i za tete koje bi nastale nalogodavcu, komitentu zbog toga to je bez njegove dozvole obavestio neko tree lice o sadrini naloga, pregovorima ili uslovima zakljuenog ugovora. Obaveze nalogodavca Nalogodavac, kao ugovorna strana ima, takoe, odreene obaveze, kao to su: 1) plaanje naknade za uinjenu uslugu i 2)naknadu trokova s tim u vezi. Kao to smo rekli, ugovor o posredovanju je dvostrano obavezan i teretan pravni posao, pa posrednik obavlja svoju uslugu za ugovorenu naknadu (proviziju). Posrednik ima pravo na naknadu i kad ona nije ugovorena. visina naknade se odreuje najee tarifom ili nekim optim aktom, a kada nije odreena na taj nain, onda ugovorom. U sluaju, da naknada nije

11

odreena na jedan od napred iznetih naina, ona se moe odrediti po osnovu obiaja, a moe je odrediti i sud prema uinjenoj usluzi, odnosno izvrenom posrednikovom zalaganju. Na poseban zahtev nalogodavca, sud moe da snizi ugovorenu posredniku naknadu, kada je ona preterano visoka, obzirom na izvrenu uslugu, ali snienje ugovorene naknade ne moe se zahtevati kada je ista isplaena posredniku posle zakljuenja ugovora za koji je on posredovao. ZOO predvia da posrednik stie pravo na naknadu u trenutku zakljuenja ugovora za koji je posredovao, pod uslovom da nije drukije ugovoreno. Kada je ugovor zakljuen pod odlonim uslovima, posrednik stie pravo na naknadu, tek kad se uslov ostvari. Kada je ugovor zakljuen po raskidnim uslovom, tada ostvarenje uslova nema uticaja na posrednikovo pravo na naknadu. U sluaju nevanosti ugovora, posrednik ima pravo na naknadu kada mu uzrok nevanosti nije bio poznat. Tokom izvrenja naloga, posrednik moe da ima i posebne trokove i po pravilu na iste on nema pravo na naknadu, sem u sluaju kada je neto posebno ugovoreno. Meutim, ako mu je ugovorom priznato pravo na naknadu trokova, tada on ima pravo i na takvu naknadu, pa ak i u sluaju kad nije ugovor zakljuen izmeu nalogodavca i treeg lica. Posrednik gubi pravo na posredniku naknadu, kao i naknadu trokova koje je on imao pri dovodenju treeg lica i nalogodavca da isti zakljue ugovor, kada se dokae da je on radio protivno ugovoru ili protivno interesima svog nalogodavca. Naknada u sluaju posredovanja za obe strane U sluaju da je posrednik dobio nalog za posredovanje od obe strane (nalogodavca i treeg lica), on tada moe da zahteva da svaka strana mu plati polovinu posrednike naknade i polovinu trokova, pod uslovom da drukije nije ugovoreno.

12

UGOVOR O TRGOVINSKOM ZASTUPANJU (AGENTURI) Pojam ugovora, vrste zastupnitva i zakljuenje ugovora Ugovorom o trgovinskom zastupanju, obavezuje se zastupnik da se stalno stara da trea lica zakljuuju ugovore sa njegovim nalogodavcem i da u tom smislu posreduje izmeu njih i nalogodavca, da po dobijenom ovlaenju zakljuuje ugovore sa treim licima, ali u ime i za raun nalogodavca. Nalogodavac se kod ovog ugovora o trgovinskom zastupanju obavezuje, da mu za svaki zakljueni ugovor isplati odreenu naknadu (proviziju). Ovakva definicija ugovora o trgovinskom zastupanju predvidena je u lanu 790. st. 1. ZOO. Nalogodavac moe imati na istom podruju i za istu vrstu poslova vie zastupnika. Jedan zastupnik, ne moe bez pristanka nalogodavca, preuzeti obavezu, da na istom podruju i za istu vrstu poslova, radi za drugog nalogodavca. Obavljanje ovakvih poslova najee ine trgovinski agenti, odnosno trgovinske agencije koje se profesionalno bave poslovima trgovinskog zastupnitva. Razlike izmeu ugovora o trgovinskom posredovanjui trgovinskom zastupnitvu. Izmeu ugovora o trgovinskom posredovanju i ugovora o trgovinskom zastupnitvu postoje odreene slinosti, ali i razlike. Isti se ugovori razlikuju u sledeem: -trgovinski zastupnik je ovlaen da zakljuuje poslove u ime i za raun nalogodavca, dok posrednik se bavi samo posredovanjem, odnosno dovoenjem u vezu nalogodavca i treeg lica da bi oni zakljuili ugovor; -trgovinski zastupnik zakljuuje ugovore u ime i za raun nalogodavca, dok trgovinski posrednik zakljuuje ugovore u svoje ime i za svoj raun i -veza izmeu trgovinskog zastupnika i nalogodavca je trajnija, dok je poslovna veza izmeu trgovinskog posrednika i nalogodavca kraa, jer se zavrava dovodenjem nalogodavca u vezu sa treim licem. Vrste zastupnitva Unutranje i meunarodno zastupanje.- Obzirom da li se zastupnitvo obavlja u unutranjem ili meunarodnom prometu, mogla bi se uiniti podela na zastupnitvo unutar zemlje i spoljnotrgovinsko-meunarodno privredno zastupanje.U unutranjem prometu roba i usluga, poslovima trgovinskog zastupnitva se bave specijalizovane zastupnike firme, organizovane u vidu preduzea i drutava. Kod poslova zastupnitva u meunarodnim privrednim odnosima i spoljnoj trgovini, najee se isto obavlja preko zastupnikih firmi, od strane domaih privrednih subjekata koja zastupaju inostranu firmu. Opte (generalno) i specijaino (posebno) trgovinsko zastupanje. - Postoji i podela trgovinskog zastupanja na generalno ili opte, po kojem se ovlauje trgovinski zastupnik da trajno, tj. na neodreeno vreme, u ime i za raun svog nalogodavca na odreenom prostoru, zakljuuje sve ili odreene ugovore u vezi sa poslovima koji ine predmet nalogodaveve delatnosti. Pored generalnog zastupanja, postoji i specijalno posebno trgovinsko zastupanje, kojim se ovlauje posebnim ugovorom trgovinski zastupnik, da u ime i za raun svog nalogodavca obavi odreeni pravni posao ili nekoliko poslova odreene vrste. Ovakv

13

ovlaenje za zastupanje moe da bude i vremenski ogranieno, tj. na odreeni period trajanja. Obino i delkredere zastupanje.- Postoji u pravu, obini trgovinski zastupnik i delkredere zastupnik. Ova podela trgovinskog zastupanja uinjena je prema obimu odgovorosti zastupnika za rad treih lica. Kod obinog trgovinskog zastupanja odgovornost trgovinskog zastupnika je ua i blaa, gde on odgovara za struni i savesni izbor treeg lica, tj. ne odgovara za rad treeg lica. Smatra se da on ne odgovara za rad treeg lica, iz razloga to je to tree lice struno i kvalifikovano da profesionalno obavlja zastupanje. Delkredere trgovinski zastupnik odgovara znatno ire i stroije i isti odgovara ne samo za izbor nego i za rad treeg lica. Iz tih razloga, trgovinski zastupnik e biti duan da svome nalogodavcu naknadi tetu koja bi nastala zbog neizvravanja obaveza treeg lica, jer je on garantovao i za izvrenje njegove obaveze. Njegova odgovornost, u tom smislu se utvruje posebno klauzulom u ugovoru o trgoviniskom zastupanju - delkredere klauzula. Iz ovih razloga, trgovinski zastupnik ima i pravo na posebnu nagradu tzv. delkredere proviziju. Zakljuenje ugovora o trgovinskom zastupanju Ugovor o zastupanju je dvostrano obavezan i teretan posao i proizvodi da obe ugovorne strane imaju prava i obaveze. Isti se zakljuuje u pismenoj formi. Zastupnik moe zakljuivati ugovor u ime i za raun svog nalogodavca kad je od njega dobio posebno ili generalno ovlaenje. Predmet ugovora je zastupanje nalogodavca, odnosno zakljuivanje ugovora u prometu roba i usluga (ugovori u privredi) od strane trgovinskog zastupnika sa treim licem, u ime i za raun nalogodavca. Obaveze zastupnika 1) Obaveza zakljuivanja ugovora 2) Pridravanje naloga, odnosno uputstava od strane nalogodavca 3) uvanje interesa nalogodavca 4) Davanje obavetenja nalogodavcu 5) uvanje poslovnih tajni 6) Zastupanje na odreenoj teritorji 7) Voenje knjiga 8) Izdavanje zakljunice 9) Obraun sa nalogodavcem 10) Dranje konsignacionog skladita i obavljanje servisa

Obaveze nalogodavca 1) Obaveza stavljanja dokumentacije i materijala 2) Dunost obavetavanja 3) Obaveza plaanja naknade (provizije) 4) Obaveza naknade trokova4. Prestanak ugovora i zalono pravo

14

UGOVOR O KOMISIONU
Pojam, vrste i zakljuenje ugovora Pod ugovorom okomisionu podrazumeva se ugovor o privrednim (trgovinskim) uslugama gde se jedna ugovorna strana, komisionar obavezuje da uz odreenu naknadu (proviziju) obavi u svoje ime a za raun druge ugovorne strane (komitenta, nalogodavca), jedan ili vie poslova koje mu poverava komitent. Iz pojma ugovora o komisionu proizilazi da ugovorna strana komisionar, zakljuuje ugovor u svoje ime a za raun komitenta. Komisionar se razlikuje od trgovinskog posrednika jer on zakljuuje ugovore u svoje ime a za raun druge strane, a posrednik najee, ne zakljuuje ugovore, ve samo dovodi u vezu nalogodavca i treu stranu koje treba da zakljue ugovor, tako to on posreduje u svoje ime i za svoj raun. Postoji velika slinost komisionara sa trgovinskim zastupnikom, ali se on od zastupnika razlikuje: a) to komisionar u trgovinskim poslovima nastupa u svoje ime a za raun komitenta, a zastupnik zakljuuje poslove u ime i za raun komitenta; b) komisionar preuzima obavezu da ugovori odredeni posao, a zastupnik zasniva odnose sa nalogodavcem i c) kod ugovora o komisionu, trea lica ne znaju za iji raun istupa komisionar, a kod zastupnitva nije takav sluaj. Vrste ugovora o komisionu Vrste ugovora okomisionu zavise od obaveza koje je komisionar preuzeo, tako se u praksi pojavljuju etiri vrste komisiona: prodajni komision, kupovni komision, komision u transportu i komision "star del credere". a) Prodajni komision.- Kod ove vrste ugovora okomisionu, komisionar preuzima na sebe obavezu da nastoji da robu (hartije od vrednosti) koje pripadaju komitentu proda nekom treem licu. Ova vrsta komisiona je najea u praksi. b) Kupovni komision. - Kada se komisionar obavee da kupi odreenu robu za raun komitenta, postoji kupovni komision. Komisionar ovde nastupa u svoje ime, a za raun komitenta. On takoe, ovde moe kupovati ne samo robu nego i hartije od vrednosti. Ova vrsta komisiona najee se pojavljuje kod poslovanja spoljnotrgovinskih preduzea. c) Komision u transportu. - Ovaj komision predstavlja posebnu vrstu komisiona gde se komisionar obavezuje da u svoje ime a za raun komitenta zakljui ugovor o prevozu robe sa vozarom. Tokom vremena ova vrsta komisiona se razvila u poseban ugovor u privredi ugovor o pediciji. Medutim, u francuskom pravu, jo uvek postoji ova vrsta komisiona jer francuski Code de commerce ne poznaje ugovor o pediciji. d) Komision sa klauzulom star del credere.- Kod ovog komisiona, komisionar se, za razliku od obinog komisiona, obavezuje da e da zakljui ugovor sa treim licem i da garantuje da e tree lice da ispuni obavezu iz ugovora. Ukoliko se dogodi, da tree lice ne ispuni svoju obavezu, komisionar je tada duan da sam ispuni umesto treeg lica, kao jemac, takvu obavezu, odnosno da komitentu naknadi tetu nastalu zbog neispunjenja obaveze treeg lica. Dakle, kod ovog komisiona, pojaava se obaveza komisionara to garantuje ne samo zakljuenje ugovora, nego i ispunjenje obaveze od strane treeg lica, po tom ugovoru. Tu se
15

komisionar pojavljuje kao jemac za trea lica i ukoliko ona ne izvre obavezu, onda je on duan da to uini. S obzirom na ovo, komisionaru pripada poveana provizija, iz razloga njegove uveane obaveze. Ovakva vrsta komisiona postoji samo u sluaju kada je ista u ugovoru navedena, tj. kada je u ugovor uneta klauzula star del credere. Kod nekih zemalja, to moe da bude i kad proistie iz okolnosti i prirode ugovornog posla. Zakljuenje ugovora Za ove ugovore o komisionu, u unutranjem prometu, nije predviena nikakva posebna forma. To znai, da se oni mogu zakljuivati, pismenim putem, usmeno ili na drugi nain. Ipak se ovi ugovori, najee, zakljuuju u pismenoj formi iz razloga lakeg dokazivanja postojanja i sadrine ugovora. U privrednim ugovorima okomisionu, kada je re o prodajnom komisionu, esto se zahteva da bude i predata komisionaru. Ugovorne strane kod ovog ugovora pojavljuju se komisionar i komintent. U ulozi komintenta, mogli da se pojave pravna ili fizika lica, dok u unutranjem prometu u ulozi komisionara pojavie se oni privredni subjekti koji su registrovani za obavljanje trgovinskih usluga. Predmet ugovora je prodaja robe, prodaja hartija od vrednosti, pojedini bankarski poslovi, berzanski poslovi, zakljuenje ugovora o prevozu i dr. Postoje u komisionom poslu tri faze. U prvoj fazi, komisionar zakljuuje sa komintentom ugovor o komisionu, kojim se daje nalog komisionaru da obavi odreeni posao. Druga faza, sastoji se u zakljuenju ugovora od strane komisionara i treeg lica prema komintentovom nalogu, a na osnovu kojega nastaju i odnosi izmeu komisionara i treeg lica. U treoj fazi dolazi do obrauna izmeu komintenta i komisionara i tom prilikom komisionar prenosi ekonomsku dobit na komitenta, s tim to ima pravo na naknadu i eventualne trokove koj, mu pripadaju u vezi sa zakljuenjem posla. Komisionar ima pravo i na naknadu i kad ona nije posebno ugovorena. U sluaju da komisionar zakljui neki posao pod nepovoljnijim uslovima od onih koji su predvieni nalogom od strane komitenta, onda je on obavezan da komitentu naknadi razliku, kao i prouzrokovanu tetu, sem u sluaju ako komisionar odbije da prihvati zakljueni posao. Kada je komisionaru povereno da proda ili da kupi neku robu na berzi ili tritu moe da on takvu robu zadri za sebe kao kupac, ako mu to komitent dozvoli, tj. da takvu robu isporui kao prodavac(recimo, komitentu) po ceni u vreme izvrenja posla. U ovom sluaju, izmeu komisionara i komitenta nastaju odnosi iz ugovora o prodaji. Obaveze komisionara 1) Izvravanje komitentovih naloga 2)Zakljuenje ugovora sa treim licima 3) Zatita komitentovih interesa 4) Obavetavanje komitenta 5) uvanje poslovne tajne 6) Voenje knjiga 7) Obraun sa komitentom

16

Obaveze komitenta 1) Obaveza plaanja naknade-provizije 2) Obaveza naknade trokova

UGOVOR O GRAENJU

17

Ugovor o graenju predstavlja takav ugovor kojm se jedna ugovorena strana izvoa radova obavezuje da prema odreenom projektu sagradi u ugovorenom roku odreenu graevinu na odreenom zemljitu, ili da na takvom zemljitu, na ve postojeem objektu izvri kakve druge graevinske radove, a druga ugovorena strana naruilac radova se obavezuje da mu za to isplati odreenu naknadu (cenu). U naem pravu ima vie izvora prava o ugovoru o graenju. Ugovor o graenju je prvenstveno regulisan Zakonom o obligacionim odnosima, zatim Zakonom o izgradnji objekata, posebnim uzansama o graenju iz 1977 godine, Zakonom o odravanju stambenih zgrada i slino. U meunarodnom pravu najznaajniji izvori prava su: Uslovi ugovora za graevinske radove, Opti uslovi FICID (meunarodno struno udruenje konsalting ininjera), Uslovi ugovora za elektrotehniku opremu i sl. Osobine ugovora i pravna priroda: Teretan Dvostrano obavezan Formalan pravni posao Komutativne prirode Ugovor o graenju spada u dvostrano obavezne i teretne ugovore, formalne ugovore, komutativne prirode. U naem pravu ugovor o graenju spada i u imenovane ugovore koji se posebno reguliu pod ovim nazivom "izvoenje investicionih radova u inostranstvu". Subjekti ugovora o graenju su naruilac i izvoa radova kao ugovorene strane. U ostvarivanju odnosa iz ugovora o graenju imaju odgovarajui poloaj i pojedina druga lica kao to su projektant i lice koje vri struni nadzor nad izvoenjem graevinskih radova. Ova lica imaju odreena prava i obaveze i snose odgovarajue odgovornosti u vezi sa predmetom ugovora o graenju. Prava i obaveze subjekata ugovora o graenju ostvaruju se tokom izvoenje radova, ali pojedine obaveze, odnosno odgovornosti nekih navedenih subjekata djeluju i poslije predaje graevine naruiocu. Jedna od bitnih pravnih karakteristika ugovora o graenju je u tome to odgovornost izvoaa i projektanata se ne zavrava predajom graevine naruiocu to je redovan sluaj kod ugovora o delu, ve odreena odgovornost ovih lica traje i po predaji graevine. Prema Zakonu o obligacionim odnosima odgovornost traje i do 10 godina. Razgranienje od ugovora o prodaji Za pravnu teoriju, poslovnu i sudsku praksu posebno se pokazuje znaajnim razgranienje ugovora o graenju, odnosno o delu ugovora o prodaji sa kojima esto ovaj ugovor ima dodirne take. Ovo razgranienje znaajno je posebno iz tri razloga: prvo, prenos rizika kod ovog ugovora vezuje se za prenos (primopredaju) graevinskih (radova), a kod prodaje za predaju stvari, drugo razliita je odgovornost za skrivene mane i tree razliiti su rokovi zastarelosti, podizanje prigovora, odgovornost.

UGOVOR O OTPREMANJU (PEDICIJI)

18

Pojam ugovora, vrste pedicije i zakljuenje ugovora Ugovorom o otpremanju (pediciji), obavezuje se otpremnik (pediter) da radi otpreme odreene robe (stvari) zakljui u svoje ime i za raun nalogodavca, ugovor o prevozu i druge ugovore koji su potrebni za izvrenje prevoza robe, kao i da obavi ostale uobiajene poslove i radnje, a nalogodavac se obavezuje da mu isplati odreenu naknadu. Preduzee i drugo pravno lice koje je upisano u sudski registar za poslove meunarodne pedicije moe organizovati otpremanje i dopremanje robe u meunarodnom saobraaju u svoje ime i po nalogu i za raun komitenta i zakljuivati ugovore o prevozu, utovaru, istovaru, pretovaru, sortiranju, pakovanju, uskladitenju i osiguranju robe, organizovati prevoze razliitim prevoznim sredstvima, zastupati i vriti poslove u vezi sa carinjenjem robe, osiguranjem povlastica i refakcija od vozara (popustima i povraajima vozarine pod odreenim sluajevima), ispostavljanje i pribavljanje transportnih i drugih dokumenata za robu i vriti druge poslove u vezi sa pediterskim uslugama u spoljnotrgovinskom prometu. Na osnovu napred navedenog, tj. na osnovu date definicije iz ZOO, kao i poslova meunarodne pedicije (Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju), moe se konstatovati da se ugovor o otpremanju (pediciji) smatra posebnim ugovorom u privredi u okviru trgovinskih usluga kojim se bave odreene privredne organizacije. Otpremnik (pediter) zakljuuje i mnoge druge ugovore privrednog prava, istupajui pri tome u svoje ime a za raun komitenta. Meutim, on moe istupati, u svoje ime i za svoj raun, kao i u ime i za raun nalogodavca. Pored navedene zakonske regulative u naoj zemlji o ugovoru o otpremanju odnosno pediciji, potrebno je istai da ugovor o otpremanju (pediciji), kao i nain zakljuenja tog ugovora, pravima i obavezama ugovornih strana i druga pitanja - reguliu, kao to smo napred istakli, i Opti uslovi poslovanja meunarodnih peditera Jugoslavije koje je izdalo Opte udruenje saobraaja Jugoslavije, Grupacija za meunarodno pediciju. Moe se zakljuiti, da ugovor o pediciji nije u svim pravnim sistemima podjednako tretiran. Tako na primer, kod veine evropskih kontinentalnih zemalja, ugovor o pediciji se smatra samostalnim privrednim ugovorom i koji ima specifinu pravnu prirodu. Kod nekih zemalja (kao na primer, Francuska, vajcarska) ugovor o pediciji se tretira kao ugovor o komisionu u transport, pa se iz tih razloga i primenjuju pravila ugovora okomisionu. Kod anglo-saksonskih zemalja, ugovor o pediciji se ne smatra samostalnim pravnim poslom, nego se izjednaava sa poslovima trgovinskog zastupnitva (agenture), gde se otpremnik-pediter smatra samo jednom vrstom trgovakog agenta. Karakteristino je da i ZOO sadri odredbu po kojoj se na odnose nalogodavca i otpremnika koji nisu ureeni u ovoj glavi, shodno primenjuju pravila o ugovoru o komisionu, odnosno trgovinskom zastupanju". Do toga dolazi, iz razloga to ZOO predvia mogunost da pediter zakljuuje ugovor o prevozu i da preduzima druge radnje u ime i za raun nalogodavca, kada je to predvieno ugovorom o pediciji.

Vrste pedicije (otpremnitva) Unutranja i meunarodna pedicija.- Na osnovu napred iznetog, moe se zakljuiti da je
19

jedna posebno znaajna podela pedicije, obzirom na podruje na kojem se pedicija obavlja: unutranja i meunarodna pedicija.Pod unutranjom pedicijom odnosno otpremanjem, podrazumeva ona otprema ili doprema robe koja se obavlja unutar granica jedne drave, dok bi pod meunarodnom pedicijom podrazumevala se otprema ili doprema robe izmeu dve ili vie drava. Nepotpuna, potpuna, fiksna i zbirna pedicija. - Jedna druga podela pedicije koja je uinjena s obzirom na meusobne pravne odnose izmeu otpremnika (peditera) i komitenta je: nepotpuna, potpuna, fiksna i zbirna pedicija. Pod nepotpunom pedicijom (ista, delimina pedicija),podrazumeva se takav ugovor o otpremanju, gde pediter preuzima na sebe obavezu da otpremi ili dopremi robu svoga komitenta, kao i da izvri i druge pravne i tehnike radnje, ali ne preuzima obavezu da izvri transport (prevoz) robe, nego da sa vozarem zakljui poseban ugovor o prevozu. To je i isti oblik otpreme pedicije. Potpuna pedicija, podrazumeva da otpremnik (pediter) pored isto pediterskih, otpremnih poslova preuzima na sebe i obavezu da on izvri prevoz robe. Kod ove vrste pedicije dolazi do izvesne kombinacije izmeu ugovora o prevozu i ugovora o otpremanju (pediciji). Ovaj oblik pedicije je vrlo est oblik jer po pravilu on zadovoljava interese komitenta i otpremnika. Fiksna pedicija (paualna pedicija),predstavlja jedan od oblika potpune pedicije kod koje komitent plaa pediteru jedan fiksni (paualni) iznos koji pokriva ne samo proviziju i trokove za isto pediterske usluge, nego i vozarinu i druge transportne trokove za obavljeni prevoz. Skupna (zbirna) pedicija, karakterie se time to otpremnik (pediter) moe pri izvravanju dobijenih naloga da organizuje zbirnu otpremu, dopremu robe, tj. da vri istovremeno otpremanje i dopremanje robe koja pripada njegovim razliitim komitentima, a u istom prevoznom sredstvu i sa istom prevoznom ispravom. Zakljuenje ugovora o pediciji-otpremnitvu Ugovor o pediciji (otpremnitvu), spada u red neformalnih ugovora, mada se u praksi najee, zakljuuje u pismenoj formi zbog lakeg dokazivanja i komplikovanosti samog posla pedicije (otpremnitva). S druge strane, zakljunice i pediterske potvrde smatraju se samo kao dokaznim sredstvima o postojanju i sadrini ugovora. Kao ugovorne strane kod ugovora o pediciji-otpremnitvu, pojavljuju se otpremnik (pediter) i komitent (nalogodavac). U naoj dravi u ulozi peditera se pojavljuju privredne organizacije-preduzea i drutva, odnosno privredni subjekti koji ispunjavaju propisane uslove za obavljanje pediterske delatnosti, odnosno da su kao takve upisane u registar kod nadlenog privrednog suda. Pored otpreme i dopreme robe ove otpremnike (pediterske) organizacije, mogu obavljati i druge razne poslove predviene ugovorom, Optim uslovima poslovanja ili obiajima, ali ne mogu kupovati i prodavati robu ni za svoj raun ni za raun komitenta. Usluge medunarodne pedicije mogu obavljati u naoj zemlji ona preduzea i druga pravna lica koja su kao takva upisana u sudski registar za obavljanje poslova medunarodne pedicije. Kod ugovora o otpremi (pediciji), kao komitent (nalogodavac), pojavljuje se fiziko ili pravno lice.
20

Obaveze otpremnika (peditera) 1) Prijem robe. 2) uvanje robe. 3) Preduzimanje pravnih radnji 4) Odreivanje pravca prevoznog puta 5) Izvravanje komitentovih naloga 6) Zatita komitentovih interesa 7) Obavetavanje komitenta 8) Obraun sa komitentom i naknada trokova

Obaveze nalogodavca 1) Isplata naknade.- Nalogodavac je obavezan da isplati otpremniku -pediteru naknadu prema ugovoru. Kada ugovorom ona nije predviena, naknada se plaa prema tarifi ili nekom drugom optem aktu, a u nedostatku ovoga, naknadu odreuje sud. 2) Naknada trokova i davanje predujma. - pediter ima pravo na naknadu nunih i korisnih trokova. Tako on, ima posebno pravo na naknadu trokova koji su proizali u vezi sa prevozom, naknadu vozarine, trokova osiguranja, skladitenja, carinjenja i drugo. 3) Obavetavanje otpremnika o eventualnim osobinama stvari. -Tako na primer, nalogodavac je duan da obavesti otpremnika kada se radi o otpremanju opasnih stvari i dragocenosti, kojima moe da bude ugroena sigurnost lica ili dobara ili naneta vea teta. Kada se otpremaju poiljke koje sadre dragocenosti, hartije od vrednosti ili druge skupocene stvari, nalogodavac je obavezan da o tome obavesti otpremnika i saopti mu vrednost stvari u asu predaje. 4) Plaanje naknade kad to odbije primalac stvari.- Ako je ugovoreno da primalac stvari isplati potraivanja otpremnika-peditera, pa primalac stvari to odbije, pediter ima pravo da takvu isplatu naknade trai od nalogodavca, odnosno to predstavlja obavezu nalogodavca.

Odgovornost otpremnika (peditera) Otpremnik je odgovoran komitentu u svakom sluaju kada ne ispuni svoju ugovornu obavezu ili kad tu obavezu ispuni neuredno ili samo delimino. Kada je otpremnik poverio neke poslove u vezi sa izvrenjem komitentovog naloga nekom svom podpediteru
21

(korespondentu), on je odgovoran komitentu za tetu koja bi nastala nepravilnim izvrenjem naloga od strane takvog lica-podpeditera. S druge strane, podpediterje odgovoran pediteru, tako da pediter prema njemu ima pravo regresa. Kada je podpediter odreen komitentovim nalogom, tj. samim ugovorom o pediciji, tada pediter nije odgovoran komitentu za rad podpeditera i tada se smatra da je podpediter punomonik komitenta. Inae, kako je predvieno i lanom 38. Optih uslova poslovanja meunarodnih peditera Jugoslavije, pediter je duan u svakoj prilici postupati kako to zahtevaju interesi nalogodavca i s panjom dobrog privrednika. Osim toga, pediter odgovara i za izbor vozara kao i za izbor drugih lica sa kojima je pri izvravanju naloga sklopio ugovor (skladitenje robe i dr. ) ali ne odgovara i za njihov rad, sem ako je tu odgovornost preuzeo ugovorom. Smatra se da je pediter odgovoran za broj komada, kao i za oznake koleta koje su vidljive. On ne odgovara za teinu, kubaturu, kvalitet, sadraj i vrednost stvari. pediter, otpremnik ne odgovara za tetu nastalu usled vie sile ili svojstava samih stvari. Smatra se da je usluga peditera, otpremnika ispravno izvrena kada je poiljka dalje otpremljena, u onom stanju u kojem je primljena. pediter odgovara komitentu i kad ne vri nadzor nad uskladitenom robom. Takoe, dolazi do odgovornosti peditera, otpremnika i u sluaju kada on ne ispuni naloge komitenta, ako ih ne ispuni uredno, kad ga ne obavetava uredno, kad ne obezbedi njegova prava prema treim licima, kad ga ne upozori da neki od njegovih naloga nije dobar i dr. Po pitanju odgovornosti za tetu koja nastane na robi dok se nalazi kod vozara postoje dva gledita. Po jednom, pediter-otpremnik je odgovoran samo za izbor vozara, tj. ako nije izvrio izbor sa panjom dobrog privrednika, a po drugom gleditu (koje vai u francuskom, belgijskom i holandskom pravu) pediter-otpremnik je odgovoran i za ostvarenje prevoza, pa samim tim i za tetu koja nastane dok se roba nalazi kod vozara.

22