SJAJ MINERALA JE OSOBINA KOJA ZAVISI OD KOLIINE REFLEKTOVANE SVETLOSTI SA POVRINE MINERALA GLATKE POVRINE REFLEKTUJU VEU KOLIINU

NU SVETLOSTI PA
IMAJU I VEU SJAJNOST MINERALA

RAVNE POVRINE - REFLEKTUJU MANJU KOLIINU SVETLOSTI PA

IMAJU MANJU SJAJNOST MINERALA.

NERAVNE (HRAPAVE) POVRINE NEPRAVILNO RASIPAJU

SVETLOST PA SU BEZ SJAJA

GRUBA PODELA SJAJNOSTI KOD MINERALA:

-1. DIJAMANTSKI SJAJ (dijamant, sfalerit, kasiterit..)

-2. MINERALE SA STAKLASTIM SJAJEM (kvarc, korund, granati) - 3. MINERALE SA METALINIM SJAJEM (galenit, pirit, antimonit..) - 4. MINERALE SA POLUMETALINIM SJAJEM (hematit, cinabarit) - 5. SEDEFASTIM SJAJEM - 6. SVILASTIM SJAJEM

- 7. MASNA SJAJNOST
- 8. SMOLASTA SJAJNOST

- 9. MAT SJAJNOST

DIJAMANTSKA SJAJNOST

dijamant

STAKLASTA SJAJNOST

beril

gips

POLUMETALINA SJAJNOST

cinabarit

augit

METALINA SJAJNOST

pirit

getit

Galenit

Antimonit

SEDEFASTA SJAJNOST

muskovit

hlorit

SVILASTA SJAJNOST

SVILAST SJAJ

SVILAST SJAJ

MAT SJAJNOST

kaolinit

anortit

PROVIDNOST I PROZRANOST MINERALA

Providnost i prozranost minerala zavisi od: 1. koliine proputene i 2. koliine apsorbovane svetlosti kroz mineralnu masu a) providni b) prozrani c) neprovidni

Na osnovu toga minerali mogu biti:

vivijanit

Providnost minerala Minerali poseduju providnost ako proputaju najvei deo svetlosti kroz mineralnu masu. Kako se prepoznaje providnost kod minerala ? Kad se kroz mineralnu ploicu najmanje debljine jasno vidi predmet. (kvarc-gorski kristal, gips, islandski kalcit...)

Tanka nit ispod minerala - gipsa

vivijanit

gips

Prozranost minerala
PROZRANI SU MINERALI KOJI SVETLOST DELIMINO PROPUTAJU, A DELIMINO APSORBUJU.

Prozrani minerali su svi oni ispod ije ploice se jasno NE vidi predmet ve se smo naziru konture predmeta. (gips, beril...)

Neprovidnost minerala

Neprovidnost minerala je osobina minerala da uopte ne proputa svetlosne zrake kroz mineralnu masu (npr. magnetit, galenit, pirit....).
hematit spinel

pirit

markasit

Mehanike osobine minerala

Mehanike osobine: a) tvrdina b) cepljivost i prelom c) elastinost i plastinost

TVRDINA MINERALA
Tvrdina minerala je otpor koji mineral prua prilikom paranja njegove povrine. Tvrdina minerala zavisi iskljuivo od strukture minerala
tipa i jaine hemijskih veza meu atomima valentnosti katjona

ne od hemijskog sastava

Najbolji primer:

grafit dijamant

C C

H= H=

1 10

Tvrdina minerala je merljiva osobina zbog ega se razlikuju: 1. apsolutna i 2. relativna tvrdina

TVRDINA SE MOE ODREIVATI NA VIE NAINA NAJEE SE KORISTI MOSOVA SKALA TVRDINE (bazira na paranju povrine minerala sa mineralom poznate tvrdine)

Mosova skala se sastoji od 10 PRIRODNIH MINERALA (ETALONA) poreanih po rasuoj tvrdini

MOSOVA SKALA TVRDINE

TVRDINA PO MOSU 1 2 3 4 5 6 7 MINERAL TALK GIPS KALCIT FLUORIT APATIT ORTOKLAS KVARC Para se noktom Para se noktom Para se noem Para se noem Para se noem Para staklo Para staklo Apsolutna tvrdina po Vikersu 2.4 (4000X) 36 (279X) 109 (92X) 189 (53X) 536 (18X) 795 (12X) 1120 (9X)

8
9 10

TOPAZ
KORUND DIJAMANT

See staklo
See staklo See staklo

1427 (7X)
2060 (5X) 10060

Mosova skala relativne tvrdine

1, 2 paraju se noktom 3, 4 i 5 paraju se metalnim predmetom 6 i 7 paraju staklo 8, 9 i 10 seku staklo

1. talk

2. gips

3. kalcit

4. fluorit

5. apatit

6. feldspat

7. kvarc

8. topaz

9. korund

10. dijamant

CEPLJIVOST I PRELOM MINERALA

CEPLJIVOST je sposobnost minerala da puca du odreenih pravaca i pritom se dobijaju ravne, glatke povrine CEPLJIVOST SE JAVLJA SAMO KOD KRISTALA CEPLJIVOST predstavlja pravce u kristalu gde su meuatomske sile najslabije cepljivost je uvek paralelna postojeim ili moguim pljosnima na kristalu minerali mogu imati jednu, dve ili tri ravni cepljivosti

 Ukoliko mineral puca tako da su odlomci nepravilni govorimo o prelomu.

kod minerala sa dobro izraenom cepljivou prelom se teko dobija

kod minerala sa slabo izraenom cepljivou dominantan je prelom

PODELA CEPLJIVOSTI PO STEPENU SAVRENSTVA

vrlo savrena cepljivost kristal se sa lakoom cepa na tanke listie (liskuni, hlorit). Tada je teko dobiti prelom u drigim pravcima. savrena cepljivost lagani udar je dovoljan da se kristal polomi na niz sitnijih delova koji su po izgledu istovetni sa poetnom kristalnom individuom (kalcit, galenit, halit, fluorit). Prelom u drugim pravcima tee se dobija

VRLO SAVRENA CEPLJIVOST

SAVRENA CEPLJIVOST

MUSKOVIT

GALENIT

VRLO SAVRENA CEPLJIVOST

MUSKOVIT

VRLO SAVRENA CEPLJIVOST

MUSKOVIT

SAVRENA CEPLJIVOST - KALCIT

SAVRENA CEPLJIVOST

FLUORIT

SAVRENA CEPLJIVOST - FLUORIT

jasna (potpuna) cepljivost pored povrina cepljivosti zapaaju se i prelomne povrine (feldspati, hornblenda).

ALBIT

SUMPOR nesavrena (nepotpuna cepljivost) - cepljivost se teko zapaa, dominiraju prelomne povrine (apatit, samorodni sumpor).

KVARC nejasna (slabo izraena) minerali bez ceplivosti sa jasnoizraenim prelomom (kvarc, korund, magnetit).

PRELOM
Prelom (prelomna povrina) se javlja kod: a) amorfnih minerala i b) minerala sa slabom cepljivou VRSTE PRELOMA 1. 2. 3. 4. RAVAN NERAVAN IVERAST KOLJKAST

KOLJKAST PRELOM

Elasticnost I plasticnost minerala

Elasticnost je osobina minerala da se pod dejstvom sile deformise

a po prestanku dejstva sile vraca se u svoj prvobitni oblik (tj. polozaj).

Ova promena moze da se odvija do odredene granice a Ta granica se naziva GRANICOM ELASTICNOSTI.

Plasticnost je osobina minerala da se pod dejstvom sile savija a po prestanku dejstva sile se ne vraca u prvobitni polozaj. Minerali koji nemaju ni plasticnost ni elasticnost su krti I brzo pucaju.

OSTALE OSOBINE MINERALA

1. Specifina masa 2. Magnetne osobine minerala 3. Fizioloke osobine

SPECIFINA MASA
Specifina masa je MASA JEDININE ZAPREMINE. Izraava se formulom:

=m/V

= kg/m3

 Specifina masa je neimenovan broj koji pokazuje odnos mase minerala i mase iste zapremine vode na +40C.

Specifina masa minerala zavisi od: 1. strukture i 2. hemijskog sastava minerala

UTICAJ STRUKTURE NA SPECIFINU MASU MINERALA

POLIMORFNI MINERALI (oni minerali koji se javljaju u vie oblika)

Hemijski sastav C

Mineral Dijamant Grafit

Kristalna sistema Teseralna Heksagonalna

Specifina masa (g/cm3 ) 3.52 2.23

FeS2
CaCO3

Pirit Markasit
Kalcit Aragonit

Teseralna Rombina
Romboedarska Rombina

5.00 4.85
2.71 2.95

UTICAJ HEMIJSKOG SASTAVA NA SPECIFINU MASU MINERALA Grupa sulfata (rombini)

MINERAL HEMIJSKI SASTAV ATOMSKA MASA KATJONA Specifina masa (g/cm3 )

Anhidrit
Celestin Barit

CaSO4
SrSO4 BaSO4

40.08
87.63 137.36

2.98
3.97 4.50

Anglezit

PbSO4

207.21

6.40

PODELA MINERALA PO SPECIFINOJ MASI

VRLO TEKI

> 6 g/cm3

(Pt, Au, Ag )

TEKI MINERALI (rudni minerali)

= 4-6 g/cm3

MINERALI SREDNJE TEINE (petrogeni minerali) LAKI = 1-2 g/cm3 (organska jedinjenja)

= 2-4 g/cm3

MAGNETNE OSOBINE MINERALA

MAGNETNE OSOBINE ZAVISE 1. od sadraja Fe u mineralu i 2. tipa hemijske veze.

FEROMAGNETINI PRIRODNO MAGNETINI (magnetit, pirotin) PARAMAGNETINI JAKO ELEKTROMAGNETNO POLJE IH PRIVLAI ( biotit, granati..). DIJAMAGNETINI MAGNETNO POLJE IH NE PRIVLAI, ODBIJA IH (kvarc, feldspati, kalcit)

FIZIOLOKE OSOBINE MINERALA

UKUS imaju minerali koji su rastvorni u vodi (halit NaCl).

MIRIS pri raspadanju sulfida (vodonik sulfid) - minerali As (pri arenju miris belog luka) OPIP je oseaj koji povrina minerala izaziva prilikom dodira - MASTAN grafit, talk - HLADAN minerali dobri provodnici toplote

MORFOLOKE OSOBINE
Morfoloke osobine minerala govore nam o spoljanjem obliku minerala.

Minerali se u prirodi javljaju kao: - kristali i - kao amorfni minerali Kristali nastaju iz rstopa ili rastvora i u toku njihovog rasta joni ili atomi se pravilno rasporeuju obrazujui KRISTALNU REETKU. Pravilan raspored atoma daje pravilan spoljanji oblik.

GRANINI ELEMENTI KRISTALA Taj pravilan spoljanji oblik ogleda se : 1. u ravnim i glatkim povrinama pljosni kristala. 2. u pravim ivicama koje nastaju sueljvanjem pljosni

3. i u rogljevima koji nastaju sueljavanjem 3 ili vie pljosni

pljosni

ivice

rogljevi

PLJOSNI su ravne povrine kojima su kristali ogranieni sa svih strana. Oblik: razliit: etvorougaoni, trougaoni, trapezast... IVICE predstavljaju granine pravolinijske elemente koji nastaju sueljavanjem dveju pljosni. Duina: razliita: krae, due... ROGLJEVI su granini elementi kristala koji se formiraju na dodirima

najmanje triju ivica i graninih pljosni. Nastaju od: tri, etiri, est...pljosni

Ovi elementi (pljosni ivice i rogljevi) nazivaju se jednim imenom GRANINI ELEMENTI KRISTALA, jer ograniavaju

(odvajaju) kristal od sredine u kojoj nastaje ili je nastao.

ELEMENTI SIMETRIJE KRISTALA

Pored graninih elemenata kristala koji oslikavju (pokazuju) spoljanji oblik postoje i ELEMENTI SIMETRIJE koji oslikavaju (pokazuju) pravilnost unutranje grae kristala.

Elementi simetrije kristala su:

1. osa simetrije (L)

2. ravan simetrije (P)

3. centar simetrije (C)

Ose simetrije:

c (z) - a (- x)

- b (- y)

b (y)

a (x) - z (- c)

Osa simetrije je zamiljena prava linija oko koje rotacijom za 3600 dolazi do ponavljanja istih graninih elemenata. Zavisno od broja ponavljanja graninih elemenata razlikuju se ose 20, 30, 40 i 60. 1. Glavne ose 2. sporedne ose L

Ravni simetrije
Ravan simetrije je zamiljena ravan koja deli kristal na dve potpuno Identine polovine a koje se odnose jedna prema drugoj kao predmet i njegov lik u ogledalu.

ravan simetrije

Ceantar simetrije
Centar simetrije je zamiljena taka ukristalu oko koje su granini elementi Rasporeeni tako da lee na istoj pravoj liniji koja prolazi kroz tu taku i nalaze Se na istim rastojanjima od nje.

Dejstvo centra simetrije se ogleda (zapaa) pojavljivanjem paralelnih pljosni.

centar simetrije

Na osnovu elemenata simetrije - broja - duzine kristalografskih osa - uglova koje kristalografske ose medusobno zaklapaju -Moguce je postojanje 7 kristalnih sistema:

1. teseralna sistema 2. tetragonalna sistema 3. rombicna sistema 4. monoklinicna sistema 5. triklinicna sistema 6. heksagonalna sistema 7. romboedarska sistema

34 4L3 6L2 C 3 6P 4 4L2 C 4P 3L2 C 3P L2 C P C 6 6L2 C 6P 3 3L2 C 3P

TROOSNI KRISTALNI SISTEMI

a

-a

a a

a -a

etvoroosni kristalni sistemi

c

a3
2

-a1

-a2

a2

y
-a3

a1
-c

X
+c

-u
+a3 -a1 +a2 -a3 -c

-a2
+a1

Troosni kristalni sistemi

kristalni sistem teseralni

kristalografska formula a=b=c = = = 90o a=bc = = = 90o abc = = = 90o abc = 90o

simetrijska formula 34 4L3 6L2 C 6P

osnovni poliedar
a a a c

tetragonalni rombini monoklinini

4 4L2 C 4P 3L2 C 3P L2 C P
a a

a
a c b

triklinini

abc 90o

c a

etvoroosni kristalni sistemi

kristalni sistem

kristalografska formula a1 = a2 = a3 c = =90o = 120o a1 = a2 = a3 c = =90o = 120o

simetrijska formula 6 6L2 C 6P

osnovni poliedar

heksagonalni

romboedarski

3 3L2 C 3P

Blinjenje minerala
Pravilno srastanje dva ili vie kristala, jedne te iste mineralne vrste, po tano odreenim kristalografskim zakonima, naziva se blinjenjem minerala Blinjenje moe da bude:
1. Dodirno blinjenje 2. Prodorno blinjenje

Dodirno blinjenje

Prodorno blinjenje

Prodorno blinjenje minerala

Prodorno blinjenje pod uglom od 90o

Prodorno blinjenje pod uglom od 60o (120o)