Salijski zakonik

1/14

SALIJSKI ZAKONIK*) I. O pozivanju stranaka na sud 1. Ako neko po propisima kraljevskih zakona bude pozvan na sud, pa ne doe, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 2. Onaj, meutim, koji drugoga pozove na sud, pa sam ne doe, a zato nema pravovaljanih razloga, presudie se da onome koga je pozvao plati 15solida. 3. A onaj koji nekoga poziva na sud treba da ode sa svedocima do njegove kue, pa ako ne bude kod kue, treba pozvati enu ili bilo koga od njegovih ukuana da mu saopti da ga je pozvao na sud. 4. Meutim, ako je neko spreen slubom kralju, ne moe biti pozvan na sud. 5. Ali, ako je svojim poslovima bio zauzet van sela, moe da bude pozvan na sud, kao to smo napred rekli. II. O krai svinja 1. Ako neko ukrade sisane, i to mu bude dokazano, presudie se da plate 120 dinara, to iznosi 3 solida. 2. Ako neko ukrade prasence koje moe iveti bez majke, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 40 dinara, to iznosi 1 solid. 3. Ako neko ukrade krmau sa svom prasadi, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 280 dinara, to iznosi 7 solida. 4. Ako neko ukrade nazime ili godinjaka, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 5. Ako neko ukrade dvogoca, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 6. Na slian nain treba postupiti i pri kraama od najvie dve svinje. 7. Meutim, ako neko ukrade tri ili vie svinja, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. 8. Ako neko ukrade prasence, koje se nalazilo meu svinjama, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 9. Ako neko ukrade prasence iz treeg prasenja, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 10. Meutim, ako je starije od godinu dana, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 11. Ako neko ukrade nerasta ili predvodnicu krmau, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 700 dinara, to iznosi 17 i po solida. 12. Ako neko ukrade zavetnu svinju i svedocima se bude moglo dokazati da je bila zavetovana, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 700 dinara, to iznosi 17 i po solida. 13. Ako ukrade svinju koja nije bila zavetovana, presudie se da plati 15 solida. 14. Ako neko ukrade dvadeset pet svinja iz opora u kome ih vie nije bilo, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. 15. Meutim, ako je u oporu bilo vie svinja, pa ne budu sve ukradene, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. 16. Ali, ako neko ukrade pedeset svinja, pa makar u oporu neke i ostale, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. III. O krai goveda 1. Ako neko ukrade tele koje sisa, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 2. Ako neko ukrade dvogodo ili jednogodo govee, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 3. Ako neko ukrade vola ili kravu koja se ve telila, presudie se da plati 1.4000 dinara, to iznosi 35 solida. 4. Ako neko ukrade bika predvodnika koji nikad nije bio upregnut u jaram, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 5. Ali ako je taj bik sluio za voenje krava tri gazdinstva, to jest, ako je vodio krda, onaj koji ga je ukrao, presudie se da plati tri puta po 45 solida. 6. Ako neko ukrade krdo od dvanaest goveda, tako da od krda nijedno ne ostane, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. 7. Ako neko ukrade vie, ili samo do dvadeset pet goveda, pa neka u krdu ostanu, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida.

Salijski zakonik

2/14

IV. O krai ovaca 1. Ako neko ukrade jagnje sisane, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 7 dinara, to iznosi polovinu trianta. 2. Ako neko ukrade iljega ili dvize, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 120 dinara, to iznosi 3 solida 3. Ali, ako neko ukrade tri ovce, presudie se da plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. Te sume treba se pridravati sve do 40 ovaca. 4. Meutim, ako ukrade etrdeset ili vie ovaca, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 2.500 dinara, to iznosi 621//2 solida. V. O krai koza 1. Ako neko ukrade tri koze, i to mu bude dokazano, presudie se da pored naknade tete i kamate, plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 2. Meutim, ako neko ukrade vie od tri koze, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. VI. O krai pasa 1. Ako neko ukrade ili ubije lovakog psa predvodnika, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 2. Ako neko ukrade ili ubije pastirskog psa, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. VII. O krai ptica 1. Ako neko ukrade sokola sa drveta i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 2. Ako neka ukrade sokola sa motke, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 3. Ako neko ukrade sokola koji je bio pod kljuem, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 4. Ako neko ukrade gusku, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. VIII. O krai pela 1. Ako neko ukrade konicu pela iz zatvorenog i pokrivenog prostora, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 2. Ako neko ukrade jedinu konicu, prema njemu treba primenti gore navedeni propis. 3. Ako neko sa otvorenog prostora ukrade vie konica, a najvie est pa neke jo ostanu, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 4. Meutim, ako neko ukrade sedam ili vie konica, pa neke jo ostanu, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. IX. O teti priinjenoj usevima ili zabranima 1. Ako neko u svojim usevima zatee goveda, konje ili bilo kakvu stoku, ne sme nikako da ih povredi. Ako to ipak uradi i prizna, treba da za to naknadi tetu, a za sebe da zadri povreeno ivine. Ako ne prizna, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 2. Ako neko u svojim usevima nae tuu stoku bez pastira i zatvori je, a nikome to ne javi, pa neka ugine, treba da naknadi tetu, a pored toga presudie se da plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. 3. Ako neko svojom nemarnou povredi govedo ili bilo koju drugu stoku, pa to prizna, treba da naknadi tetu, a za sebe da zadri povreeno ivine. Ako ne prizna, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 4. Ako neko ija je svinja ili druga stoka ula u tue useve to ne prizna, a bude mu dokazano, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 15. Ako neko pokua da oslobodi ili izbavi stoku koju je oteeni zbog priinjene tete zatvorio ili je odvodio svojoj kui, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. X. O pokradenim robovima ili neslobodnim licima 1. Ako neko ukrade roba ili konja ili govee, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida.

Salijski zakonik

3/14

2. Ako rob ili ropkinja ukradu neku stvar svoga gospodara, pa slobodan ovek primi ukradenu stvar, presudie se da, pored povraaja roba i stvari, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. XI. O kraama i provalama slobodnih ljudi 1. Ako slobodan ovek ukrade stvar koja vredi dva dinara, a nalazila se van kue, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 2. Meutim, ako ukrade neto to vredi etrdeset dinara, a nalazilo se Van kue, i bude mu dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. 3. Ako slobodan ovek izvri provalu i ukrade netu u vrednosti od dva dinara, i to mu bude dokazado, presudie se da plati 30 solida. 4. Meutim, ako ukrade neto to vredi vie od pet dinara, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. 5. Ako neko polomi bravu ili katanac otvori i tako ue u kuu, pa iz nje neto ukrade, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 6. Meutim, ako nita ne ukrade i pobegne, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. XII. O kraama i provalama robova 1. Ako rob ukrade neto to vredi dva dinara, a nalazilo se van kue, pored naknade tete i kamate, treba da ispruen preka klupe primi 120 udaraca biem. 2. Meutim, ako ukrade neto to vredi etrdeset dinara, treba da bude ukopljen ili da plati 6 solida; gospodar toga roba treba da na opravdani zahtev oteenog naknadi tetu i kamatu. XIII. O otmici slobodnih ljudi 1. Ako tri oveka pomau pri otmici slobodne devojke, treba da plate po 30 solida. 2. Ostali, ako ih je bilo vie od trojice, treba da plate po 5 solida. 3. Oni koji su bili naoruani strelama, presudie se da plate po 3 solida. 4. Otliari, meutim, treba da plate 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. 5. Meutim, ako otmu devojku koja je bila zakljuana ili se nalazila u enskim odajama, presudie se da plate otkup za devojku i napred navedenu kaznu. 6. Meutim, ako je oteta devojka bila pod kraljevom zatitom, kazna e biti 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. 7. Ako kraljev kmet ili lit otme slobodnu enu, treba da odgovara svojim ivotom. 8. Ako slobodna devojka po svojoj volji poe sa robom, gubi svoju slobodu. 9. Treba da se slino postupi i sa slobodnim ovekom koji se oeni tuom robinjom. 10. Ako neko otme tuu verenicu i s njom se vena, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. XIV. O pljakaima 1. Ako neko opljaka slobodnog oveka, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. 2. Ako Rimljanin opljaka saliskog barbara, treba se pridravati pome-nutog propisa. 3. Ako Franak opljaka Rimljanina, presudie se da plati 35 solida. 4. Ako neko oveka, koji se sprema na put i za to ima kraljevu ispravu koju je javno pokazao, pokua da protiv te kraljeve isprave uz pomo sve-doka zaustavi, presudie se da plati 8.000 dinara, to iznosi 200 solida. 5. Ako neko napadne oveka na putu, svi oni koji su sainjavali razbojniku bandu ili su sudelovali u razbojnitvu, presudie se da plate po 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. 6. Ako neko napadne tue imanje, svi oni, za koje se dokae da su se nalazili u razbojnikoj bandi, presudie se da plate 62 1/2 solida. XV. O ubistvu i otmici tuih ena 1. Ako neko ubije slobodnog oveka ili od ivog mua otme enu, presudie se da plati 8.000 dinara, to iznosi 200 solida. XVI. O paljevinama

Salijski zakonik

4/14

1. AKO neko zapali bilo kakvu zgradu u kojoj su se nalazili ljudi na spavanju, treba da ga optue svi slobodni ljudi koji su se u njoj nalazili; i ako je tu neto izgorelo, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. 2. Ako neko zapali vajat, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara* to iznosi 62 1/2 solida. 3. Ako neko zapali ambar ili ko sa hranom, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. 4. Ako neko zapali svinjac sa svinjama ili staju sa govedima, i to mu bude dokazano, presudie se da plati, pored naknade tete i kamate, 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. .5. Ako neko zapali tuu ogradu ili ivicu, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. XVII. O ranjavanju 1. Ako neko pokua nekoga da namerno ubije, pa promai, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. 2. Ako neko pokua da nekoga namerno ubije otrovnom strelom, pa promai, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. 3. Ako neko nekoga rani u glavu tako da se vidi mozak i odatle ispadnu tri kosti koje se nalaze nad samim mozgom, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. 4. Ali ako neko nekoga rani izmeu rebara ili u stomak, tako da je rana otvorena i dopire do utrobe, presudie se da plati, pored leenja od 5 solida, i 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. 5. Ako neko udari oveka tako da krv istee, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 6. Ako slobodan ovek kocem udari slobodnog oveka tako da krv ne potee, presudie se da do tri udarca plati za svaki udarac po 120 dinara, to iznosi 3 solida. 7. Ako krv potee, za to odgovara kao da ga je ranio orujem. 8. Ako neko nekoga udari pesnicom, presudie se da plati 360 dinara, to iznosi 9 solida, naime, da za svaki udarac plati po 3 solida. 9. Ako neko pokua da nekoga na putu opljaka, a on mu pobegne i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. XVIII. O onome koji nevinog oveka optui pred kraljem 1. Ako neko pred kraljem optui odsutnog nevinog oveka, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. XIX. O trovanju

1. Ako neko nekome da trave da ih pije, pa taj umre, presudie se da plati 200 solida. 2. Ako neko nekome zamea vradbinu, pa se onaj kome je vradbina zameana, spase, poinitelj zloina, kome se to dokae, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. XX. O onome koji dodiruje aku, ruku ili prst slobodne ene 1. Ako neki slobodan ovek uhvati aku, ruku ili prst slobodne ene, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 15 solida. 2. Ako joj stegne ruku, treba da plati 30 solida. 3. Ako joj dirne ruku vie lakta, presudie se da plati 1.400 dinara to iznosi 35 solida. XXI. O krai amaca 1. Ako neko bez dozvole gospodara odrei tui amac i s njim se preveze, presudie se da plati 120 dinara, ta iznosi 3 solida. 2. Meutim, ako ukrade amac i to mu bude dokazano, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 3. Ako neko ukrade amac koji je bio pod kljuem, presudie se da plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. 4. Ako neko ukrade un koji je bio pod kljuem i izvuen na kraj radi ouvanja, presudie se da plati 1.800 dinara to iznosi 45 solida. XXII. O kraama u mlinu 1. Ako slobodan ovek u mlinu ukrade tue ito, i to mu bude dokazano, treba da plati mlinaru 600 dinara, to iznosi 15 solida. Onome pak, ije je ito, treba da plati drugih 15 solida.

Salijski zakonik

5/14

XXIII. O jahanju konja bez dozvole gospodara 1.Ako neko pojase tueg konja bez dozvole gospodara, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. XXIV. O ubistvu dece 1. Ako neko ubije deaka, mlaeg od deset godina ili do napunjene desete, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 24.000 dinara, to iznosi 600 solida. 2. Ako neko ubije deaka koji jo nosi dugu kosu, presudie se da plati 600 solida. 3. Ako neko zlostavi slobodnu i trudnu enu, pa ona umre, presudie se da plati 28.000 dinara, to iznosi 700 solida. 4. Ako neko ubije dete u majinoj utrobi, ili pre nego to dobije ime, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 4.000 dinara, to iznosi 100 solida. 5. Ako deak ispod 12 godina poini neki zloin, od njega se nee zahtevati kazna. 6. Ako neko ubije slobodnu enu koja moe da raa, presudie se da plati 24.000 dinara, to iznosi 600 solida. 7. Ako je ubije poto vie ne moe da raa, presudie se da plati 8.000 dinara, to iziiosi 200 solida. XXV. O bludu robinja 1. Ako neko siluje slobodnu devojku, presudie se da plati 62 l/2 solida. 2. Ako neko obljubi slobodnu devojku uz njen pristanak i obostrani sporazum, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 3. Ako slobodan ovek obljubi tuu robinju, i to mu bude dokazano, presudie se da gospodaru robinje plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 4. Ali ako neko obljubi kraljevu robinju, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. 5. Meutim, ako slobodan ovek javno ivi sa tuom robinjom, osta-e zajedno sa njom u ropstvu. 6. Slino tako i slobodna ena, ako se uda za tueg roba, ostae u ropstvu. 7. Ako rob obljubi tuu robinju i zbog toga zloina robinja umre, rob e ili platiti gospodaru robinje 240 dinara, to iznosi 6 solida, ili e biti ukopljen. Gospodar roba e naknaditi vrednost robinje. 8. Ako robinja od toga ne umre, rob e ili primiti 300 batina ili gospodaru platiti 120 dinara, to iznosi 3 solida. 9. Ako rob otme tuu robinju protiv volje, platie gospodaru robinje 120 dinara, to iznosi 3 solida. XXVI. O osloboenju lita 1. Ako slobodan ovek bez dozvole gospodara pred kraljem oslobodi tueg lita davanjem dinara, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 4.000 dinara, to iznosi 100 solida. A lit e se po zakonu vratiti u preanje stanje. . 2. Ako neko pred kraljem oslobodi tueg roba davanjem dinara, i to mu bude dokazano, presudie se da gospodaru plati cenu roba a pored toga jo i 35 solida. XXVII. O raznim kraama 1. Ako neko ukrade praporac sa svinje iz neijeg krda, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara to iznosi 15 solida. 2. Ako neko ukrade klepetue sa stoke, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 3. Ako neko ukrade puto sa konja, i tomu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 4. Meutim, ako konji nestanu, treba da naknadi isto toliko. 5. Ako neko pusti svoju stoku u tue useve, pa tamo bude pronaena, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 6. Ako neko ue u tui vrt i pokrade, presudie se da, pored naknade i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 7. Ako se neko nae u krai repe, pasulja, graka i soiva, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 8. Ako neko sa tueg polja poupa lan i prenese ga na konju ili kolima, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.

Salijski zakonik

6/14

9. Ali ako poupa samo toliko, koliko moe da ponese na leima, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 10. Ako neko pokosi tuu livadu, gubi svoj trud. A ako je seno sa livade odvezao svojoj kui, i istovario ga, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 11. Meutim, ako je ukrao samo toliko koliko je mogao da ponese na leima, presudie se da plati 3 solida. 12. Ako neko kradimice obere tu vinograd, i bude pronaen, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 13. Ali ako je odatle odvezao vino svojoj kui i istovario ga, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 14. Pri krai etve treba se pridravati slinih propisa. 15. Ako neko u umi isee tuu grau ili je zapali, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 16. Ako neko prisvoji tuu grau koja je ve sa jedne strane otesana, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 17. Ako neko u tuoj umi pokrade drva, presudie se da plati 3 solida. 18. Ako neko prisvoji drvo koje je obeleeno pre godinu dana, nee odgovarati. 19. Ako neko ukrade mreu za jegulje, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 20. Ako neko ukrade koju napravicu za hvatanje riba (statuale, tre-maklu ili vertevolu), presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 21. Ako neko provali u enske odaje koje nemaju kljua, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 22. Ako neko provali u enske odaje koje imaju klju presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 23. Ako neko poore tue polje bez dozvole gospodara, presudie se da plati 15 solida. 24. Meutim, ako ga zaseje, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. XXVIII. O potplaivanju 1. Ako neko potplati oveka, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. 2. Ako onaj koji je potplaen pokua da ubije oveka, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. 3. Ali, ako je potplaivanje izvreno preko treeg, koji je slobodan o-vek, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida, tako e se i davalac i primalac i donosilac presuditi da plati svaki po 621/2 solida. XXIX. O sakaenju 1. Ako neko nekome odsee ruku ili nogu, ili izvadi oko ili otkine nos, presudie se da plati 4.000 dinara, to iznosi 100 solida. 2. Meutim, ako nekome ruka, iako povreena, ne otpadne, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 621/2 solida. 3. Ako neko nekome otsee palac sa ruke ili noge, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. 4. Meutim, ako taj palac, iako povreen, ne otpadne, presudie se da 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. 5. Ali, ako neko nekome odsee kaiprst, tj. onaj prst kojim se oda-pinju strele, presudie se da plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. 6. Meutim, ako neko nekome jednim udarcem odsee ostale prste, tj. ostala tri, presudie se da plati 50 solida. 7. Ako odsee dva prsta, presudie se da plati 35 solida. 8. Ali ako odsee jedan, presudie se da plati 30 solida. 9. Ako neko ukopi slobodnog oveka, presudie se da plati 8.000 dinara, to iznosi 200 solida. XXX. O pogrdama 1. Ako neko za nekoga kae dk je bestidnik, presudie se da plati 3 solida. 2. Ako neko za nekoga kae da je usranko, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 3 Ako neko, bio mukarac ili ena, za slobodnu enu kae da je bludnica, a to ne moe dokazati, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 4. Ako neko za nekoga kae da je lisac, presudie se da plati 3 solida. 5. Ako neko za nekoga kae da je kukavica, presudie se da plati 3 solida. 6. Ako neko nekome prebaci da je odbacio tit i pobegao, pa to ne moe dokazati, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 7, Ako neko za nekoga kae da je dostavlja ili krivokletnik, pa to ne moe dokazati, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.

Salijski zakonik

7/14

XXXI. O spreavanju putovanja 1. Ako neko pri putovanju sprei ili zaustavi slobodnog oveka, pre-sudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 2. Ako neko pri putovanju sprei ili zaustavi slobodnu enu, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. XXXII. O okivanju slobodnih ljudi 1. Ako neko bezrazlono okuje slobodnog oveka, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. 2. Meutim, ako neko tako okovanog oveka nekuda odvede, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. XXXIII. O krai lova 1. Ako neko pokrade i sakrije neto od raznih vrsta tueg lova, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. Toga propisa treba se pridravati i pri lovu i pri ribolovu. 2. Ako neko ukrade ili ubije obeleenog domaeg jelena, koji je bio priuen za lov, pa se putem svedoka dokae da ga je gospodar ve upotrebljavao u lovu ili da je pomou njega ubio dve ili tri divlje ivotinje, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 3. Meutim, ako neko ukrade ili ubije kakvog bilo domaeg jelena koji jo nije bio u lovu, presudie se da plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. XXXIV. O povredi zabrana 1. Ako neko otrgne tri pruta koji povezuju i uvruju ogradu ili od kolja tri ukrade ili iupa, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 2. Ako neko pree sa drljaom preko tuih klijalih useva, ili preko njih tera kola, a nema puta, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 3. Ako neko pree preko tuih izraslih useva, a nema puta ni staze, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 4. Ako neko u tue dvorite, u tuu kuu ili kuda bilo podmetne zlonamerno, tj. bez znanja gospodara, ukradenu stvar i pri tome bude uhvaen, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. XXXV. O ubistvima i pljakama robova 1. Ako rob ubije roba, gospodari treba da meusobno dele ubicu. 2. Ako slobodan ovek opljaka tueg roba, i bude mu dokazano da je oteo vie od 40 dinara, presudie se da plati 1.200 dinara, Sto iznosi 30 solida. 3. Ako je oteta stvar vredela manje od 40 dinara, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 4. Ako slobodan ovek opljaka tueg roba, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. 5. Ako tui rob ili lit ubije slobodnog oveka, ubicu treba predati roditeljima ubijenog na ime polovine krvnine, a drugu polovinu krvnine treba da plati gospodar roba. 6. Ako neko ukrade ili ubije domaeg slugu, ili kovaa, ili zlatara, ili svinjara, ili vinogradara, ili konjuara, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. 7. Javna i privatna krvnina, pored naknade tete i kamate, mogu zajedno da budu do 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. Sve to zajedno iznosi 75 solida. XXXVI. O ubistvu od strane ivotinja Ako ovek bude ubijen od bilo koje etvoronone domae ivotinje, i to bude dokazano putem svedoka, polovinu krvnine plaa gospodar ivo-tinje, a za drugu polovinu ovlaenom licu treba predati samo ivine. XXXVII. O praenju tragova Ako nekome bude ukradepo govedo, konj ili bilo koje drugo ivine, i on ga , idui njegovim tragom, u roku od tri noi pronae, pa onaj, kod koga se nalazi, kae i izjavi da ih je kupio ili trampio, onaj koji je iao po tragu treba da imenuje tree lice kome e biti poverena stvar. Meutim, ako onaj koji trai svoje stvari doe do njih tek posle isteka roka od tri noi, pa onaj kod koga se stvari nalaze kae da ih je kupio ili trampio,

Salijski zakonik

8/14

slobodno mu je da on imenuje tree lice kome e biti poverena stvar. Ali, ako onaj koji je iao po tragu tvrdi da je prepoznao svoje stvari, pa drugome koji to odbija nee da imenuje tree lice kome e biti poverena stvar, niti mu po zakonu odredi rok do zalaza sunca, a utvrdi se da je stvari odneo, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. XXXVIII. O krai konja i kobila 1.Ako neko ukrade teretnog konja, i to mu bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 2. Ako neko ukrade pastuva, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 3. Ako neko ukrade pastuva sa njegovim oporom, tj. sa dvanaest kobila, presudie se da pored naknade tete i kamate plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. 4. Ako je opor bio manji i iznosio zajedno sa pastuvom najvie sedam grla, presudie se da, pored naknade fete i kamate, plati 62 1/2 solida. 5. Ako neko ukrade drebnu kobilu, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. 6. Ako neko ukrade drepca od godinu dana, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 7. Ako neko ukrade drebe koje jo ide uz kobilu, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. 8. Ako neko tuem konju odsee rep, presudie se da plati 120 dinara, to iznosi 3 solida. XXXIX. O otmiarima 1. Ako neko pokua da preotme tue robove, i to mu bude dokazano, gresudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 2. Ako neko otme slobodnog oveka, pa se to ne moe pouzdano dokazati, treba da da sakletvenike kao i u sluaju ubistva; ako ne bude mogao nai sakletvenike, presudie se da plati 8.000 dinara, to iznosi 200 solida. 3. Ako neko otme Rimljanina, presudie se da plati 62 1/2 solida. XL. Ako rob bude okrivljen za krau 1. Ako se radi o stvari zbog koje bi slobodan ovek morao da plati 600 dinara, tj. 15 solida, robu, povaljanom preko klupe, treba dati 120 udaraca biem. 2. Meutim, ako rob pre muenja prizna, pa doe do sporazuma sa gospodarom, gospodar e isplatiti 120 dinara, to iznosi 3 solida. 3. Ali, ako je krivica vea, a ako bi zbog nje slobodan ovek morao da plati 35 solida, rob e primiti 121 udarac. 4. Ako rob ni tada ne prizna, onaj koji ga mui, ako hoe da ga protiv volje gospodara mui i dalje, treba da da zalogu gospodaru. Ako rob prizna, poto je izvrgnut veem muenju, nita mu se nee verovati o gospodaru; rob e pripasti onome koji ga je muio; gospodar roba primie za njega cenu od strane onoga koji je ve dao zalogu. Ali, ako rob prizna za vreme prvog muenja, tj. pre nego to je primio 120 udaraca, treba da bude ukopljen, ili da plati 6 solida. Gospodar roba u tom sluaju treba da oteenom naknadi tetu. 5. Ako rob bude optuen zbog veeg zloina, tj. zbog takvog za koji bi slobodan ovek mogao biti osuen na 45 solida, pa na mukama prizna, treba ga kazniti smrtnom kaznom. 6. Ako rob bude uhvaen u bilo kakvom zloinu, oteenik treba da zatrai od njegovog gospodara, ukoliko je prisutan, da ga preda na zako-nom propisane muke, a sam treba da je pripremio ibe debljine najmanje malog prsta i sve jednake i klupu na koju e biti povaljen rob. 7. Ako gospodar odlae da preda roba na muenje, a rob je prisutan, onaj koji to zahteva treba gospodaru odmah da da rok do zalaza sunca i da inu odredi termin da od toga dana posle sedam noi prea svoga roba na muenje. 8. Ako i posle sedam noi gospodar odbije da preda svoga roba, onaj koji to zahteva treba ponovo da mu da rok do zalaza sunca i ponovo da mu odredi termin od sedam noi, tj. od prve opomene treba da ukupno proe 14 noi. 9. Kad proe punih etrnaest noi, a gospodar ne bude hteo da svoga roba preda na muenje, gospodar roba odgovara za vrednost cene parnice ili za celu odtetu; gospodar se obavezuje da e izvriti sve propise, ne kao da je to uinio rob, ve kao da je to uradio slobodan ovek. 10. Ako rob, kome se u krivicu pripisuje neki zloin, nije prisutan, tada onaj koji zahteva muenje roba treba da pred tri svedoka posebno opomene gospodara da svoga roba u roku od sedam noi privede. Ako ga gospodar u roku od sedam noi ne privede, tada oteenik treba da pred svedocima odredi gospodaru rok do

Salijski zakonik

9/14

zalaza sunca, i da mu odredi novi termin od sedam noi. Ako ni u vremenu tih drugih sedam noi gos-podar ne privede roba, treba da mu po trei put da termin od sedam noi, tako da celokupni rok iznese dvadeset i jednu no. Ako i posle tog termina gospodar ne bude hteo da vezanog roba privede na muenje, a oteenik je pri svakom terminu davao rok do zalaza sunca, tada gospodar roba snosi sve posledice kao to smo napred rekli, i to, obavezuje se da e platiti takvu odtetu kao da je to uinio slobodan ovek a ne rob. 11. Ako robinja bude uhvaena u takvom zloinu zbog koga rob treba da bude ukopljen, tada ili gospodar treba, ukoliko pristane, da za nju plati 240 dinara, to iznosi 6 solida, ili ona treba da primi 144 udaraca biem. XLI. O ubistvima slobodnih ljudi 1. Ako neko ubije slobodnog Franka ili barbara koji ivi po saliskom zakonu, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 8.000 dinara, to iznosi 200 solida. 2. Ako ga baci u bunar ili u vodu, ili ga pokrije granjem ili neim drugim u nameri da ga prikrije, presudie se da plati 24.000 dinara, to iznosi 600 solida. 3. Ako neko ubije oveka koji pripada kraljevoj pratnji ili slobodnu enu, presudie se da plati 24.000 dinara, to iznosi 600 solida. 4. Ako je baci u vodu ili u bunar ili je bilo ime pokrije, presudie se da plati 72.000 dinara, to iznosi 1.800 solida. Ako je nije pokrio korovom, presudie se da plati 600 solida. 5. Ako neko ubije Rimljanina koji je iveo na kraljevom dvoru, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 12.000 dinara, to iznosi 300 solida. 6. Meutim, ako je Rimljanin bio zemljoradnik, a nije iveo na kraljevom dvoru, onaj koji ga ubije presudie se da plati 4.000 dinara, to iznosi 100 solida. 7. Ako neko ubije Rimljanina koji je bio obavezan na davanje dabina, presudie se da plati 62 1/2 solida. 8. Ako neko na raskrsnici naie na oveka bez ruku i bez nogu, su ostavili njegovi neprijatelji, pa ga ubije, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 4.000 dinara, to iznosi 100 solida. 9. Ako neko baci slobodnog oveka u bunar, pa on odatle izae iv, presudie se da plati 4.000 dinara, to iznosi 100 solida. XLII. O ubistvu izvrenom od bande 1. Ako neko, skupivi razbojniku bandu, napadne slobodnog oveka u njegovoj kui i tamo ga ubije, pa jo, ako je ubijeni pripadao kraljevoj pratnji, presudie se da plati 72.000 dinara, to iznosi 1.800 solida. 2. Ako ubijeni nije pripadao kraljevoj pratnji, presudie se da plati 24.000 dinara, to iznosi 600 solida. 3. Meutim, ako je telo ubijenog oveka imalo tri ili vie rana, trojica iz te bande, kojima se ubistvo pripisuje u krivicu, morae da plate po gore pomenutom propisu. Druga trojica iz te bande morae da plate 3.600 dinara tj. 90 solida. Pored toga i trea trojica iz te bande presudie se da plate 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. 4. Za Rimljane ili lite i kraljevske kmetove bie presueni da plate polovinu od suma pomenutih u gornjim propisima. 5. Ako neko provali na tue imanje i odatle otme stvari, pa se to ne moe pouzdano dokazati, moe se osloboditi pomou 25 sakletvenika. Ako sakletvenike ne moe pronai, presudie se da plati 2,500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. XLIII. O ubistvu na pijankama 1. Ako neko bude ubijen na pijanci kojoj je prisustvovalo pet lica, preostali treba da pokau krivca ili e svi zajedno odgovarati za tu smrt. Taj propis ostaje na snazi na pijankama sve do sedam lica. 2. Ako je na pijanci bilo vie od sedam lica, nee se svi smatrati krivima, nego e krivicu morati da plate oni kojima to bude dokazano, 3. Ako neko bude ubijen van kue ili na putu ili na polju od razbojnike bande, pa bude imao tri ili vie rana, tada e trojica od bande kojima to bude dokazano morati da pojedinano snose odgovornost za tu smrt. A trojica, ako ih bude vie, platie 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. Pored toga, i trea trojica iz te bande presudie se da plate 600 dinara, to iznosi 15 solida. XLIV. O poklonu za prstenovanje 1. Ako neki ovek, kao to to biva, umre i ostavi udovicu, onaj koji hoe da je oeni, mora pre venanja da pred sudijom (tunginom) ili satnikom, tj. sudija (tungin) ili satnik treba da zakau roite, a na tom roitu treba da imaju tit, i tri oveka moraju postaviti tri glavna za-hteva. Tada onaj koji hoe da oeni

Salijski zakonik

10/14

udovicu, treba da ima tri jednako teka solida i jedan dinar. I bie trojica koji e izmeriti i ispitati njegove solide, i posle toga, ako im to odgovara, neka je uzme. 2. Ako to ne uradi i uzme je, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida, i to onome kome pripada poklon za prstenovanje. 3. Ako sve uradi, kao to smo napred rekli, tri solida i dinar prima onaj koji ima pravo, na poklon za prstenovanje. 4. Ako postoje sestrii- najstariji sestri treba da primi poklon za prstenovanje. 5. Ako nema sesria, poklon za prstenovanje primie najstariji sin sestriine. 6. Ako sestriina nema sina, primie ga sin tetke sa materine strane. 7. Ako tetka sa materine strane nema sina, poklon za prstenovanje primie ujak, majin brat 8. Ako nema ni ujaka, tada e poklon za prstenovanje primiti brat onoga koji je bio ranije oenjen sa tom enom, ukoliko ga nije nasledio. 9. Ali ako nema ni brata, poklon za prstenovanje primie najblii srodnik do estog kolena, posle ovih gore pojedinano navedenih, ukoliko nije i naslednik umrlog mua. 10. Ako ne bi bilo srodnika, izuzimajui one posle estog kolena, poklon za prstenovanje ili naknada koja zbog toga nastane, pripae dravnoj blagajni. XLV. O doseljenicima 1. Ako neko hoe da se doseli na tue imanje i jedan ili vie stanovnika toga imanja hoe da ga prime, pa ako se nae samo i jedan koji se tome protivi, nee smeti da se tamo naseli. 2. Ali, ako neko protiv zabrane jednog li dvojice stanovnika preduzme da se naseli na to imanje, tada oni koji su mu zabranili treba da to utvrde pred svedocima. Ako ne bude hteo da napusti imanje, oni koji su priveli svedoke treba da postupe na sledei nain: Izjavljujemo pred svedocima da se ove noi nalazi na podruju gde vai saliski zakon i zahtevamo da za iduih 10 noi napusti imanje. Posle isteka roka od 10 noi, ponovno dolaze k njemu i pred svedocima ponovno zahtevaju da imanje napusti kroz iduih 10 noi. Ako i tada ne bude hteo da napusti imanje, ponovno mu odre-uju rok od 10 noi, tako da se u svemu napuni 30 noi. Ako ni tada ne bude hteo napustiti imanje, pozivaju ga pred sud. Na sudu treba da se prijave svedoci, koji su prisustvovali ranijim izjavama. Ako onaj protiv koga je pred svedocima iznesen zahtev, ne bride hteo da doe, a nije ga spreio kakav pravovaljani razlog, pa bude posvedoeno sve ono to smo napred rekli, tada oni koji su pred svedocima postavili svoj zahtev zalau svoje imanje i mole grofa da doe na lice mesta i da ga odatle istera. A zbog toga to nije hteo da se pokori zakonu, treba da ostavi ono to je tamo uradio, i pored toga e se presuditi da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. 3. Ako se neko doseli na tue imanje, pa u roku od 12 meseci niko protiv njega ne podigne nikakav zahtev, bie siguran kao to su i ostali susedi. XLVI. O odreivanju naslednika Pri odreivanju naslednika (afatomiji) treba zahtevati da tungin ili satnik odrede roite. Na tom roitu treba da se pojave sa titom, i da tri oveka postave tri pravna zahteva. Posle toga izabrae oveka sa kojim nije u srodstvu, kome e baciti granicu u krilo; onome u ije je krilo baena, granica treba reci kolika je imovina, koliko hoe ili kome hoe da ostavi elu svoju imovinu. Zatim onaj u ije je krilo baena granica treba da se nastani u kui onoga koji ju je bacio. Posle e pozvati tri ili vie gostiju i raspolagae sa onoliko imovine koliko mu je povereno. Onda e onaj kome je to povereno uraditi pred sakupljenim svedocima sve ovo. Kad se nau pred kraljem ili na njegovom sudu, onaj kome je bilo nareeno da imovinu vrati, uzima granicu i na tom sudu, u roku od 12 me-seci, baca je u krilo onima, koji su odreeni za naslednike, i predaje im ni manje ni vie od onoga to mu je bilo povereno. I ako tome neko neto prigovori, tada tri zakleta svedoka treba da izjave da su bili na roitu pred tunginom ili satnikom i da su videli oveka koji je hteo da za-veta svoju imovinu kako je bacio granicu u krilo onoga koga je izabrao. Zatim treba da poimenino oznae onoga koji je svoju imovinu bacio u krilo, a tako i onoga koga je imenovao za naslednika. I druda tri zakleta svedoka moraju izjaviti da je onaj, u ije je krilo baena granica, boravio u kuci onoga koji je zavetao svoju imovinu, da je onde sakupio tri ili vie gostiju, da su oni za njegovim stolovima poaeni kaom, da su prizvali svedoke i zahvalili mu na gostoprimstvu. Sve to treba da izjave zakleti svedoci, a drugi svedoci treba da kau da je na kraljevom sudu ili pred kraljem onaj koji je u svoje krilo javno primio imovinu, tj. koji je imovinu primio pred kraljem ili pred tunginom, tu imovinu javno i pred svima bacio u krilo onima koji su imenovani za naslednike. Sve to treba da potvrdi devet svedoka. XLVII. O pronalaenju kradljivca

10

Salijski zakonik

11/14

Ako neko kod nekoga prepozna svoga roba ili konja ili govee ili bilo kakvu drugu stvar treba zahtevati da stvar bude predana treem licu, a onaj kod koga se stvar nalazi, treba da to lice imenuje. Pa ako obe stranke, i onaj koji je stvar prepoznao i onaj kod koga se stvar nalazi, stanuju sa ove strane Lbare ili Karbonara, treba odrediti termin od etrdeset noi. Za vreme toga termina svi oni koji su toga konja prodali ili promenili ili ga moda dali za isplatu duga, treba da budu obaveteni, tj. svaki od saugovaraa treba da obavesti drugoga, pa ako neko og saugo-varaa koji je obaveten ne doe na sud, a nema za to pravovaljanih raz-loga koji ga u tome spreavaju, tada onaj koji je sa njim zakljuio posao treba da pomou tri svedoka izjavi da mu je javio da doe na sud, i treba da pomou druge trojice dokae da je s njim, javno zakljuio posao. Ako to uradi, nee biti odgovorail za krau. A onaj koji ne doe i protiv koga su se zakleli svedoci, on e biti proglaen za kradljivca u odnosu na onoga koji je prepoznao stvar, pa e cenu vratiti onome koji je s njim zakljuio posao, a odtetu e po zakonu platiti onome koji je prepoznao svoju stvar. Sve to treba da se reava na sudu koji je nadlean za onoga kod koga je stvar prvi put prepoznata i od koga je zahtevano imenovanje treeg lica. Meutim, ako onaj kod koga je stvar prepoznata stanuje preko Loare ili Karbonara, taj propis treba izvriti u roku od osamdeset noi. XLVIII. O lanom sveoanstvu 1. Ako neko bude lano svedoio, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 2. Ako bude sumnjivo da se neko krivo zakleo, sakletnici e se presuditi da plate po 5 solida. 3. Ako nekome to bude dokazano, presudie se da, pored naknade tete, kamate i trokova spora, plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. XLIX. O svedocima 1. Ako nekome budu potrebni svedoci, pa oni moda nee da dou na sud, onaj kome su potrebni za svedoenje, treba da ih sa svedocima pozove na sud da pod zakletvom kau ono to znaju. 2. Ako ne budu hteli, a za to nemaju pravovaljanih razloga, presudie se da svaki od njih plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. 3. Ako za svedoke budu pozvana prisutna lica, pa ne budu htela da pod zakletvom kau ono to znaju, i to im bude sudski nareeno, presudie se da plate 600 dinara, to iznosi 15 solida. L. O datoj reci 1. Ako se slobodan ovek ili lit sveanom reci obaveu nekome, tada onaj kome je data re mora u roku od etrdeset noi, ili kako su se spo-razumeli u trenutku davanja reci, da doe pred kuu onoga koji se obavezao, i to sa svedocima, ili sa onima koji treba da utvrde visinu obaveze. Ako tada ne bude hteo da isplati datu oobavezu, presudie se da plati, povrh duga, 15 solida. 2. Ako i posle toga ne bude hteo da plati, izvritelj ga poziva na sud i na sledei nain trai izvrenje: Ja izvritelj, molim te, tungine, da prisili izvrenika koji mi je zadao sveanu re, da mi plati; zatim treba da navede kakav je dug zbog koga mu je data sveana re. Tada tungin treba da kae: Izvritelju, slaem se sa propisima saliskog zakona prema izvreniku. Tada onaj kome je data sveana re treba da pred svedocima da nikome nita ne isplati niti da u zalogu pre nego to ispuni ono na ta se obavezao, pa zatim urno, jo toga dana, treba da ode pred duni kovu kuu, pre nego to zae sunce, i treba da zahteva isplatu duga. Ako to ne bude hteo da uini, treba da mu da rok do zalaza sunca. Tada, ako mu je odredio rok do zalaza sunca, dug narasta za 120 dinara, to iznosi 3 solida. Sve to treba ponoviti do tri puta u roku od tri nedelje, pa kad je i po trei put sve to uraeno, ako jo ne bude hteo da plati, dug narasta do 360 dinara, tj. do 9 solida, odnosno za svaku opomenu ili za svaki rok do zalaza sunca, dug narasta za 3 solida. 3. Ako neko i posle zakonskog termina ne bude hteo da iskupi sveanu datu re, tada e onaj kome je data re otii do grofa onoga mesta na ijem podruju boravi onaj koji je dao sveanu re, uzee granicu i rei: grofe, imenovani ovek dao mi je sveanu re, a njegova obaveza ve je po zakonu dospela i zato je po propisima saliskog zakona bio pozivan na sud; dajem za garantiju sebe i svoje imanje da po zakonu uzimam njegovu imovinu. I neka kae zbog ega i na koju sumu mu je dao sveanu re. Tada neka grof skupi oko sebe sedam prikladnih porotnika i s njima neka ide do kue onoga koji je dao sveanu re i neka kae: prisutni ovee, isplati dobrovoljno ovome oveku ono, na ta si dao sveanu red i izaberi bilo koju dvojicu od ovih porotnika koji e presuditi koliko si duan, te ono to duguje isplati po pravednoj ceni. Ako se on tome ne odazove, pa bio on prisutan ili odsutan, tada porotnici odreuju koliko iznosi dug, i za toliko mu plene imovinu. Od te imovine dva dela po zakonu pripadaju onome kome je duan, a trei deo grof uzima na ime javne dabine, ukoliko javna dabina za tu svotu ve nije isplaena. 4. Ako je grof bio zamoljen i nije Imao pravovaljanih razloga ili nije bio u nekoj kraljevskoj slubi, ili je oklevao da tamo ode ili da nekoga poalje, da po zakonu i pravdi zahteva izvrenje, odgovarae svojim ivotom ili e morati da se otkupi za punu vrednost.

11

Salijski zakonik

12/14

LI 1. Ako neko neopravdano zove grofa da pleni tuu imovinu i zamoli ga da doe, a za to nema zakonski dospele trabine, niti ga je pozvao na sud, a nije mu data ni sveana re, presudie se da plati 8.000 dinara, to iznosi 200 solida. 2. Ako pozvani grof protiv zakona ili povrh duga zapleni jo i neto vie, ili e se otkupiti za punu vrednost ili e odgovarati svojim ivotom. LII. O stvarima datim u zajam ili na poslugu Ako neko nekome pozajmi ili da na poslugu neke svoje stvari, pa on ne bude hteo da mu ih vrati, treba da ga na sledei nain pozove na sud. Sa svedocima dolazi pred kuu onoga kome je stvari pozajmio ili dao na poslugu i izjavljuje sledee: zato to nisi hteo da vrati stvari koje sam ti pozajmio ili dao na poslugu, pripremi ih do sledee noi tako kao to propisuje saliski zakon; i tako mu daje rok do zalaza, sunca. Ako ni tada ne bude hteo da ih vrati, daje mu na slian nain novi rok od sedam noi. Sedme noi isto tako pred svedocima izjavljuje da do idue noi pripremi njegove stvari kao to propisuje saliski zakon. Ako ni tada ne bude hteo da ih vrati, posle novih sedam noi ponovno i na isti nain dolazi k njemu sa svedocima, pa zahteva da vrati dugovano. Ako ni tada ne bude hteo da ih vrati, daje mu rok do zalaza sunca. Zato to mu je tri puta dao rok do zalaza sunca, za svaki taj rok onome to je dugovao prirasta po 120 dinara, tj. po 3 solida. Ako ni tada ne bude hteo da vrati dugovano, a ne da ni sveanu re da e to vratiti, presudie se da, pored onoga to je duan i pored onih devet solida, koji su zbog triju opomena prirasli du-govanome, poveriocu plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. LIII. O otkupljivanju ruke na boijem sudu 1. Ako neko bude pozvan na boiji sud, pa moda doe do toga, da pozvani otkupi svoju ruku i da sakletvenike, tada e on, ako se radi o stvari na temelju koje bi, da je osuen, trebalo da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida, otkupiti svoju ruku sa 120 dinara, tj. 3 solida. 2. Ali ako za otkup ruke plati vie, grofu treba platiti takvu javnu dabinu, kakvu bi platio da je u parnici osuen. 3. Ali, ako se radilo o stvari zbog koje bi, da mu je dokazana, bio osuen da plati 35 solida, pa ako doe do toga da otkupi svoju ruku, za otkup ruke platie 240 dinara, to iznosi 6 solida. 4. Ali, ako za otkup ruke plati vie, grofu treba platiti takvu javnu dabinu kakvu bi platio da je u parnici osuen. Takav otkup primenjuje se u svim sluajevima do krvnine za oveka. 5. Ako neko optui nekoga zbog krvnine i pozove ga na boiji sud, pa doe do toga da da sakletvenike i da otkupi svoju ruku, za otkup ruke platie 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. 6. Ali, ako za otkup ruke plati vie, grofu treba platiti javnu dabinu, kakvu bi platio da je osuen na plaanje krvnine. LIV. O ubistvu grofa 1. Ako neko ubije grofa, presudie se da plati 24.000 dinara^ to iznosi 600 solida. 2. Ako neko ubije seoskog stareinu, ili grofovog zamenika, koji je bio kraljev kmet, presudie se da plati 12.000 dinara, to iznosi 300 solida. 3. Ako neko ubije seoskog stareinu, koji je bio slobodan ovek, presudie se da plati 24.000 dinara, to iznosi 600 solida. 4. U pojedinim sudovima ne treba da bude vie pd tri seoske stareine. Ako oni neto presude u stvarima za koje su nadleni, neka se ne trai da grof to osnai. LV. O pljakanju leeva 1. Ako neko opljaka telo ubijenog oveka, pre nego to se sahrani, presudi se da plati 2,500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. 2. Ako neko iskopa i opljaka ve sahranjeno telo, i to mu bude doka-zano bie lien zatite zakona sve do onoga dana, dok se ne izmiri sa roacima mrtvaca i dok oni za njega pred sudom ne trae da sme doi meu Ijude. Ko njemu, pre nego to se izmiri sa roacima, da hleba, ili mu prui gostoprimstvo, pa bilo to roaci ili njegova ena, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida.

12

Salijski zakonik

13/14

3. Onaj, meutim, kome se dokae da je uinio taj zloin, presudie se da plati 8.000 dinara, to iznosi 200 solida. 4. Ako neko sahrani mrtvoga oveka u drvenom kovegu ili u grobnici preko drugoga, i to mu bude dokazano, presudie se da plati 1.800 dinara, to iznosi 45 solida. LVI. O onome koji odbije da doe pred sud 1. Ako neko odbije da doe pred sud ili nee da uradi pno na to su ga porotnici presudili, a nee ni da zada sveanu re da e isplatiti odtetu ili da e se podvri boijem sudu ili kakvom drugom zakonu, treba ga pozvati pred kralja. Tamo treba da se pojavi dvanaest svedoka, od kojih e svaki put trojica pod zakletvom izjaviti da su bili na sudu pred porotnici-ma, kad je osuen da ide pred boiji sud ili da zada sveanu re da e platiti odtetu, a da je on to odbio. Zatim e druga trojica pod zakletvom izjaviti da su bili posle onoga dana kad su ga porotnici presudili da ide pred boiji sud ili da plati odtetu, tj. da mu je posle termina od 40 noi ponovo odreen rok do zalaza sunca, i da nikako nije hteo da ispuni svoju obavezu. Posle toga, tj. u roku od etrdeset noi treba ga pozvati na sud pred kralja, pa tri svedoka treba da izjave da su bili kod njegove kue i da su ga pozvali i da mu je dat rok do zalaza sunca. Ako on ni tada ne doe, potrebno je da devet svedoka pod zakletvom izjave sve ono to smo napred naveli. Isto tako, ako ne doe ni toga dana, treba mu dati rok do zalaza sunca i treba da pored sebe ima tri svedoka koji su bili prisutni kad mu je odredio rok. U sluaju, kad je onaj koji ga poziva sve to uradio, pa se onaj koji je pozvan ni na jedan poziv ne odazove, tada e ga kralj pred koga je pozvan staviti van zakona. U tom sluaju bie kriv on sam i sve njegove stvari. I svaki onaj koji mu, pre nego li namiri to je duan, prui hranu, ili da gostoprimstvo, pa bila to i njegova ena, presudie se da plati 600 dinara, to iznosi 15 solida. LVII. O porotnicima 1. Ako neki od porotnika koji se nalaze na sudu i vode raspravu izmeu stranaka odbiju da izreknu presudu, onaj koji vodi parnicu treba da im kae: pozivam vas da po saliskom zakonu izreknete pravicu. Ako to ne budu hteli da urade, sedam od tih porotnika presudie se da pre zalaza sunca plate po 120 dinara, to iznosi 3 solida. 2. Ako ni tada ne budu hteli da izreknu pravicu, i ne budu dali sveanu re da e platiti po 3 solida, poto im je dat rok do zalaza sunca, presudie se da plate 600 dinara, to iznosi 15 solida. 3. Ali kad porotnici nisu sudili po zakonu, onaj protiv koga su doneli presudu, neka dalje vodi svoju parnicu, pa ako dokae da nisu sudili po pravu, svaki od njih e se presuditi da plati po 600 dinara, to iznosi 15 solida. LVIII. O bacanju zemlje 1. Ako neko ubije oveka i preda svu imovinu, pa ipak ne bude imao da isplati sve ono to zakon trai, treba dovesti dvanaest sakletvenika koji e potvrditi da ni na zemlji ni pod zemljom nema vie imovine od onoga to je dao. Posle toga, on e u svojoj kui i u aku e sabrati zemlju iz sva etiri ugla: zatim e stati na vrata, na prag, pa e, gledajui u kuu, iz leve ruke preko svoga ramena baciti zemlju na najblieg srodnika. Ako su otac i braa ve dali to imaju, zemlju e baciti na svoje, tj. na trojicu najbliih srodnika sa majine i trojicu najbliih sa oeve strane. Zatim e samo u koulji, neopasan i bos, sa tapom u ruci preskoiti ogradu, sa ciljem da polovinu, koliko je za krvninu duan i koliko zakon nareuje, plate ta trojica; to isto treba da urade i ona trojica sa oeve strane. Ali, ako neki od njih bude tako siromaan, i ne bude imao odakle da isplati eli dug, taj siromani ponovno baca zemlju na bogatijega da on isplati elu svotu po zakonu. Ali, ako i taj ne bi imao odakle da sve isplati, tada e onaj kome je ubica zadao sveanu re, privesti ubicu sudu i posle e ga izvoditi etiri puta da otkupi zadanu sveanu re. Ako niko ne zada veru da isplati krvninu, tj. ako mu niko ne pomogne da isplati to jo nije isplatio, tada e platiti svojim ivotom. LIX. O nasleu 1. 2. 3. 4. 5. Ako neko umre i ne ostavi dece, a iva mu je majka, ona e ga naslediti. Ako mu majka nije iva, a ostavi brata ili sestru, oni e ga naslediti. Ako ni njih nema, nasledie ga tetka. A dalje, nasledie ga najblii srodnik iz pomenutih loza. Zemlju, meutim, nikako ne moe da nasledi ena, nego cela zemlja pripada mukarcima njegova roda. LX. O onome koji hoe da se oslobodi rodbinskih veza

13

Salijski zakonik

14/14

Onaj koji hoe da se oslobodi rodbinskih veza treba da doe pred tungina i da pred njim prekine iznad glave tri vrbova pruta. Zatim treba da ih na sudu baci na etiri strane i da izjavi da se odrie njihove pomoi pri zakletvi, nasledstva i svake veze sa njima. Ako posle toga neki od njego-vih, roaka bude ubijen ili umre, nee imati pravo ni na nasledstvo ni na krv-ninu, ve e to nasledstvo pripasti dravnoj blagajni. LXI. O otimanju iz tue ruke 1. Ako neko togod otme drugome iz ruke, treba da vrati stvar, a povrh toga. presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 olida. 2. Ako neko opljaka mrtvoga oveka, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. Slino tako ako opljaka togod i od ivog oveka presudie se da plati 62 1/2 solida. 3. Ali, ako neki ovek zahteva da neka stvar bude predata na uvanje treem licu, i tu stvar silom otme, presudie se da plati 1.200 dinara, to iznosi 30 solida. LXII. O krvnini 1. Ako je ubijen otac, polovinu krvnine dobijaju sinovi, a drugu polovinu dele najblii roaci sa oeve i sa materine strane. 2. Ako bilo sa oeve, bilo sa materine strane nema nijednog roaka, taj deo pripada dravnoj blagajni. LXIII. O ubistvu slobodnog oveka koji se nalazi na vojnom pohodu 1. Ako neko ubije slobodnog oveka koji se nalazi na vojnom pohodu, a nije bio u kraljevoj slubi, presudie se da plati 24.000 dinara to iznosi 600 solida. 2. Ako je ubijeni bio u kraljevoj slubi, onaj kome se dokae ubistvo presudie se da plati 1.800 solida. LXIV. O slugi vetica 1. Ako neko za nekoga kae da je sluga vetica, tj. da je njihov nosa, ili onaj za koga se pria da nosi kotao u kome vetice kuvaju, presudie se da plati 2.500 dinara, to iznosi 62 1/2 solida. 2. Ako neko za slobodnu enu kae da je vetica, i ne bude to mogao dokazati, presudie se da plati tri puta po 2.500 dinara, to iznosi 187 1/2 solida. LXV. O deranju tueg konja bez pristanka gospodara 1. Ako neko bez pristanka gospodara odere tueg konja, pa to, zapitan na sudu, prizna, treba da naknadi konja. 2. Meutim, ako to ne prizna, i bude mu dokazano, presudie se da, pored naknade tete i kamate, plati 1.400 dinara, to iznosi 35 solida. *) Salijski zakonik je jedan iz grupe varvarskih zakona leges barbarorum. Varvarski zakoni germanskih plemena nastajali su od konca V veka n.e. kada su stvorene i prve drave germanskih naroda na teritoriji bive Rimske Imperije. Varvarski zakoni vaili su uglavnom za pripadnike odgovarajuih plemena. U ovim zakonima zapisano je i sankcionisano postojee obiajno pravo, ali vremenom ovi zakoni dopunjavani su novim pravilima koja su reguli-sala novonastale odnose. Zakonici su mogli biti zvanine i poluzvanine zbirke. Izvorni tekstovi veoma su retko sauvam, postoji vie prepisa tekstova u koje su prepisivai ubacivali i nove odredbe. Neki varvarski zakoni bili su po nekoliko puta i slubeno redigovani. Oni sadre preteno odredbe iz oblasti krivinog i procesnog prava, manje iz privatnog a najmanje iz ustavnog. Pisani su uglavnom latinskim jezikom. Salijski zakonik nastao je krajem V veka n.e. u Franakoj dravi, a vaio je prema principu personalnog prava za Salijske Franke. Salijski zakonik kao i ostali varvarski zakonici, predstavlja zbirku obiajnog prava salijskih Franaka, koje je bilo sankcionisano od organa dravne vlasti. Napisan je na lntinskom jeziku; uticaj rimskog prava je minimalan, mada se u kasnijim zakonima varvarskih plemena taj uticaj vie oseao (Ripuarski zakonik). Salijski zakonik regulie razliitu pravnu materiju, no, najvie odredaba ima iz oblasti krivinog prava. Uporedo s promenama nastalim u Franakoj dravi i Salijski zakonik se dopunjavao i menjao, to pokazuje i postojanje nekoliko prepisa rukopisa ovog zakonika koji se izmeu sebe razlikuju. Broj lanova Salijskog zakonika nije u svim rukopisima isti; u nekim rukopisima ima 65 lanova, u nekim 70, a u nekim 99 lanova.

14