Narodna verovanja

http://www.balkanmedia.com/narodna- verovanja- z ene- vestice- ili- vile- cl1875.html April 29, 2013

Zbog verovanja da je na neke mistine naine povezana sa onim svetom, kao i zbog raznih znanja u vraanju i bajanju koje poseduje, u naem narodu se esto za enu kae da je vetica. Nekada se i za izrazito crne i maljave ene govorilo da su vetice, a ovaj epitet se, danas najee dodeljuje dangrizavim i zlim enama koje zagoravaju ivot ljudima oko sebe. Nou post aju lept irice U narodnoj mati bila je rasprostranjena ideja da se ena vetica nou pretvara u leptira, odnosno u leptiricu, pa su ljudi nastojali da ovim insektima sagore krila kako bi sutradan otkrili koja se ena iz sela bavi vetiarenjem. Sa druge strane, zbog vrednosti i znaaja koji je ena imala u naem tradicijskom drutvu, zbog njene plodnosti, privrenosti porodici, lepote i dobrote, u nekim narodnim priama i pesmama, ona je bila izjednaena sa vilom. Po narodnim verovanjima, vile su naseljavale prirodu sa kojom je ovek dugo iveo u miru i uzajamnom potovanju. One su zamiljane kao bia enskog pola, a narodna predanja ih opisuju kao mlade ene izuzetne lepote, visokog i vitkog rasta, ukraene zlatnom kosom, koja im je pokrivala cela lea. U njihovom izgledu, pored ljudskih, postojale u i neke ivotinjske karakteristike. Pre svega, verovalo se da vile imaju krila i da mogu da lete, a u nekim krajevima bila je rasprostranjena ideja da ova udna bia umesto nogu, imaju konjske kopite koje naruavaju njihovu lepotu.

Samo sa izuzet nim ljudima Vile su se oblaile u duge, bele haljine, a esto su bile i nage. Pored krila, u nekim narodnim pesmama, pominje se okrilje, veo kojim su vile pokrivale glavu i krila i u kome je leala njihova mo. Ova magina bia ivela su daleko od ljudi, najee u planinskim vencima, rekama, potocima, izvorima i stoletnim umama, ali su, istovremeno, nastojale da uspostave neki kontakt sa ljudskim drutvom. Naime, u naem folkloru este su prie o polnim odnosima vila i izabranih predstavnika ljudskog roda. One su volele lepe, zdrave i snane mladie, a pronalazile su ih meu pastirima i velikim junacima. Njihovi partneri morali su da uvaju tajnu o tim odnosima, jer bi, u suprotnom, bili surovo kanjeni. Iako su stupale u ljabvne odnose sa ljudima, vile nikako nisu elele da sa njima zasnivaju i brak. Naime, one su, iznad svega cenile svoju slobodu, koja bi im, brakom, bila uskraena. Ipak, onaj ko bi uspeo da se domogne vilinog okrilja, mogao je da je primora da stupi u brak sa njim, jer je, bez okrilja, vila gubila veinu svojih moi.

Brak na labavim nogama Po predanju, vile su bile dobre supruge, sluale su mua, vodile domainstvo i odgajale decu na najbolji mogui nain. Pored toga, verovalo se da se iz braka vile i oveka raaju ljudi velike snage, moi i junakog srca, pa je, shodno svemu tome, vila bila vrlo cenjena i traena supruga. No, sve je to bilo na labavim nogama. Ako bi uspela da se domogne okrilja, vila je naputala mua i decu i vraala se u strao drutvo, sastavljeno, naravno, od vila - devojaka. Iz svega reenog do sada, moemo da zakljuimo da su u verovanja o vilama bile projektovane mnoge osobine ena, kako one dobre i eljene, tako i loe, odnosno za drutvenu zajednicu, opasne. Ako vi (odnosi se na muku italaku publiku) imate neku svoju, tajnu vilu ili jednostavno znate

da je vaa devojka ili ena jedna od njih, uvajte je i pazite, da ne bi, izgubivi svoje dobre vilinske karakteristike, postala vetica. J. D.