TEHNIKA KOLA -NOVI PAZAR-

DIPLOMSKI RAD
TEMA: PLANETARNI ELEKTROPOKRETA

Mentor: Prof. Hranislav Mihajlovi

Novi Pazar, 2012.god

Kandidat: Mehmed Brnianin

Diplomski rad

SADRAJ
................................................................................................................................ 1 SADRAJ..................................................................................................................... 2 UVOD.......................................................................................................................... 2 1. TA JE PLANETARNI ELEKTROPOKRETA?...............................................................3 1.1 TEMPERATURA PLANETARNOG ELEKTROPOKRETAA........................................5 1.2 NAZIVNI NAPON................................................................................................. 6 1.3 NAZIVNA SNAGA................................................................................................ 6 1.4 PODELA PLANETARNOG ELEKTROPOKRETAA PREMA NAINU UKLJUIVANJA. .7 2.PLANETARNI ELEKTROPOKRETA SA ELEKTROMAGNETNOM SPOJNICOM I NAVOJEM ................................................................................................................................... 8 3.PLANETARNI ELEKTROPOKRETA SA POMONIM ROTOROM...................................9 4.MOGUI KVAROVI PLANETARNOG ELEKTROPOKRETAA.......................................10 ZAKLJUAK............................................................................................................... 12 LITERATURA.............................................................................................................. 13

UVOD

Diplomski rad
Motori sa unutranjim sagorevanjem pokreu se elektrinim motorom.Pre nego to se motor automobila omogui da sam radi mora pripremiti smesu goriva i vazduha odnosno ako je dizel postii dovoljnu temperaturu u komorama za sagorevanje. Za to je potrebano minimalan broj obrtaja, a to je u benzinskom mototru 40-80 u minutu kad i ureaj za paljenje radi ve u pravom ritmu. Za pokretanje dizel motora potrebno je bar 2 put vie obrtaja. Elektrini pokreta je sa motorom povezan zupanikim prenosom. Na vratilu rotora elektrinog pokretaa je nazubljeni toki koji pri pokretanju zahvati u zupasti venac na zamajcu mototra i okree ga: s tim okree i kolenasto vratilo motora.Prenosni odnos izmeu malog zupanika i i zupanog venca poveava obrtni moment elektrinog pokretaa od 10 do 20 puta. U trenutku kada motor proradi svojom sngom treba elektrini pokreta to pre iskljuiti jer bi inae motor pokrenuo pokreta na vie obrtaja, a to bi bilo tetno za pokreta. Elektrini pokreta je najvii potroa elektrine energije u automobilu i prazni akumulator velikom strujom (i sa 300 i vie ampera). U nastavku duplomskog rada u pokuati detaljnije da vam objasnim o planetarno elektro pokretau.

1. TA JE PLANETARNI ELEKTROPOKRETA?
Jedan od nedostataka motora sa unutranjim sagorevanjem (SUS) je i taj to se ne mogu sami pokrenuti, kao parne masine ili elektromotori. Motore SUS je potrebno pokrenuti-zavrteti,
3

Diplomski rad
nekom pomonom mainom ili ureajem do odreenog broja obrtaja i tako stvoriti potrebne uslove da sam proradi (upali). Nekada se to radilo runo, pomou tzv. kurble. To se ini i danas, ali samo kod malih, na primer vanbrodskih motora za amce ili kod malih motocikala-mopeda. Motori veih snaga su se uvek pokretali nekim drugim motorom ili ureajem. Snaga, odnosno obrtni momenat tih motora ili ureaja morala je da savlada sve otpore koji se javljaju kod pokretanja motora sa unutranjim sagorevanjem. A ti otpori zavise od kompresije u cilindrima, broja cilindara i trenja u leajevima svih obrtnih delova. Sve to bitno zavisi od vrste maziva i temperature motora. Naravno, otpori trenja su vei pri niskim temperaturama. Osim toga, i u najpovoljnijim uslovima, pokreta mora obrtati motor sa dovoljnim brojem obrtaja da bi se stvorila odgovarajua smesa vazduha i goriva. Pored toga, posle poetnog, nepotpunog, paljenja samo u pojedinim cilindrima, pokreta treba da potpomogne ubrzano obrtanje motora do njegovog potpunog paljenja.1 Motori sa unutranjim sagorevanjem mogu se pokrenuti pomou elektromotora, ali i pomou hidraulikih i pneumatskih motora. Za pokretanje automobilskih motora najbolje su se pokazali elektromotori jednosmerne struje. Oni imaju veliki obrtni polazni momenat, koji je potreban za savladjivanje svih pomenutih otpora i momenta inercije pokretnih delova motora. Obrtni momenat se prenosi pomou zupanika pokretaa i nazubljenog zmajca motora. Zbog velikog prenosnog odnosa, snaga elektropokretaa moe biti manja, a samim tim on e biti i manjih dimenzija i teine. Prednost jednosmernih motora je i u tome to se energija za pokretanje moe koristiti iz akumulatora koji i inae postoji na vozilu zbog drugih elektrinih ureaja. Zbog toga se alnaser ubraja u normalnu opremu vozila, i ne smatra se posebnim ureajem. Planetrani elektropokreta i akumulator su tako dimenzionisani da i u najnepovoljnijim pogonskim uslovima ima dovoljno energije i snage za dugotrajno startovanje. Poto je elektropokreta najjai elektrini ureaj na vozilu, jasno je da se i kapacitet akumulatora
1

Josip . Lenasi, Tomislav A. Ristanovi: Motori i motorna vozila, ZUNS, Beograd, 2003.,str:44

Diplomski rad
dimenzionie ba prema njemu.2 Akumulator i elektropokreta su povezani elektrinim provodnicima velikog poprenog preseka poto su i struje koje odvlai starter veoma velike (i preko 1000A). Pri tim strujama nisu zanemarljivi ni elektrini otpor provodnika ni pad napona na njihovim krajevima.

1.1 TEMPERATURA PLANETARNOG ELEKTROPOKRETAA

Pored ostalih konstricuonih elemenata, na veliinu struje koju elektropokreta povlai najvie utie temperatura. Na primer, na -23C, alnaser snage 2,2 kW iz akumulatora 12 V i
2

Josip . Lenasi, Tomislav A. Ristanovi: Motori i motorna vozila, ZUNS, Beograd, 2003.,str:114

Diplomski rad
kapaciteta 90 Ah, povlai struju jaine od oko 450 A. Pri tome akumulator ne sme da bude istroen vie od 20% nazivnog kapaciteta.

1.2 NAZIVNI NAPON

Snaga elektropokretaa za veinu putnikih vozila je 12 V. Samo u retkim sluajevima i kod zasebnih vozila on iznosi 24 V.3 Postoji i kombinacija od dva akumulatora po 12 V, gde je celokupna oprema 12 V, a samo alnaser radi na 24 V. U tom sluaju je potreban poseban relej za redno i paralelno povezivanje tih akumulatora. Za velike kamione i specijalne maine napon raste sa snagom startera tj. alnasera. Nazivni napon tih alnasera se kree u rasponu od 24 V do 110 V.

1.3 NAZIVNA SNAGA

Nazivna snaga se definie tako da alnaser uspeno savlada sve otpore i upali motor na 20C, pri 20% ispranjenoj bateriji i elektrinom otporu dovodnih provodnika od 1mW. Na snagu bitno utiu i unutranji otpor akumulatora i otpor dovodnih provodnika. Za putnika vozila snaga se kree od 2 kW, s tim sto starteri za dizel motore istih zapremina imaju veu snagu. Za velike kamione i specijalne maine snaga alnasera dostie i 15 kW.

Duan Suvajdi: Motori sa unutranjim sagorevanjem za motorna vozila, Beograd, 1972.,str:77-78

Diplomski rad

1.4 PODELA PLANETARNOG ELEKTROPOKRETAA PREMA NAINU UKLJUIVANJA

Prema nainu ukljuivanja planetarni elektropokreta moemo podeliti na:

Elektropokreta sa elektrinom spojnicom i navojem Elektropokreta sa pominim rotorom Elektropokreta sa navojem Elektropokreta sa mehanikim ukljuivanjem

Diplomski rad 2.PLANETARNI ELEKTROPOKRETA SA ELEKTROMAGNETNOM SPOJNICOM I NAVOJEM

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. stator osovina rotora pogonski zupanik zupanik na zamajcu spojnica (bendiks) dvokraka poluga, viljuka okretna taka poluge elektromagnet elektromagnet vod od prekidaa polovi strujnog kola kontakt ploica negativnog pola

Davanje kontakta kljuem, zatvara se strujno kolo u elektromagnetnom prekidau. Prolaskom struje kroz namotaje stvara se magnetno polje koje uslovljava povlaenje kotve prema polovima strujnog kola. U trenutku kada se bakarna ploica spoji sa kontaktima realizuje se zatvaranjem strujnog kola, pa struja dolazi na pobudne namotaje polova statora. Istovremeno se pomeranjem kotve vri pomeranje poluge koja dalje pomera spojnicu i zupanik elektropokretaa prema zamajcu. Zupanik elektropokretaa pokree zamajac sve dok ne upali. Kada se auto upali broj obrtaja na zamajcu se naglo poveava pa se zbog poveanja obimne brzine zupanik elektropokretaa iskljuuje.4

www.scribd.com

Diplomski rad

3.PLANETARNI ELEKTROPOKRETA SA POMONIM ROTOROM

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

stator namotaji pola jezgro pola osovina rotora rotor sa podunim ljebovima kolektor etkice pogonski zupanik zupanik na zamajcu

Ovaj elektropokreta namenjen je za pokretanje motora vee snage. Kod njega je pogonski zupanik kruto spojen sa osovinom motora pa se ne moe nezavisno pomeriti du osovine niti rotirati oko nje.Lamele kolektora su due u odnosu na druga reenja, jer se ceo rotor, a samim tim, i kolektor poduno pomera prema zamajcu. Polovi rotora i statora se nalaze na istoj vertikalnoj osi jer se osa polova rotora pomera prema zamajcu.Ukljuivanje elektropokretaa vri se tako to se kontakt kljuem zatvori strujno kolo pa se u pomonim namotajima polova statora stvara magnetno polje koje uslovljava poduno pomeranje rotora prema zamajcu. Poduno pomeranje rotora dovodi do naprezanja zupanika rotora i zupanika zamajca. 5 U trenutku kada su zupanici meusobno spregnuti ose polova i rotora se poklapaju, pa rotor poinje da se okree
5

Duan Suvajdi: Motori sa unutranjim sagorevanjem za motorna vozila, Beograd, 1972.,str:82

Diplomski rad
i dolazi do startovanja motora. Pri startovanju motora poveava se broj obrtaja zamajca i to zbog velike razlike u obimnim brzinama spregnutih zupanika. S obzirm na toto treba da obezbedi veliki obrtni momenat ovaj elektropokreta se napaja strujom od 24V.

4.MOGUI KVAROVI PLANETARNOG ELEKTROPOKRETAA

Elektropokreta ostaje ukljuen posle pokretanja motor - Neispravan mehanizam za vraanje pogonskog zupanika: 1) Elektropokreta ostaje ukljuen posle pokretanja motora - uzrok: neispravan mehanizam za vraanje pogonskog zupanika - nain popravke: zameniti oteene delove 2. Elektropokreta se ne okree ili nema snagu - uzrok: akumulator neispravan, labavi prikljuci i korozija - nain popravke: dopunitit akumulator, pritegnuti prikljuke - uzrok: prekidaektropokretaa neispravan(elektromagnetni) - nacin popravke: zamenitit elektromagnetni pokreta - uzrok: etkice ispravne ili polomljene - nain popravke: obrada kolektora i zamena etkica

10

Diplomski rad
- uzrok: neispravan rotor ili navoji statora - nain popravke: zameniti neispravne delove.

5.SAVET ZA PLANETARNI ELEKTROPOKRETA

Kad ste zadnji put pregledali alnaser kod elektriara? Ili moda ekate da se skroz pokvari,ili da odu etkice pa tek onda odete (odlepate svoju bubu).Alnaser se po pravilu skida sa bube i podmazuju lageri i kontroliu etkice proseno svake 2 godine.Pa ako to niste uradili recimo zadnjih 10-15 godina,red bi bio da se tom delu motora posveti malo panje. Alnaser,starter ili elektropokreta se nalazi desno ispod zadnjeg patosa prtljanog prostora.On je vrlo mali za svoju snagu 0,5 KS.On sme da bude takav posto mora da odaje svoju snagu samo kratkotrajno,uvek samo 10 do 20 sekundi.Ako bi bio due optereen moe da se zagreje i usled toga i oteti: startovanje treba, kad motor nee da krene,da usledi u vie intervala,dakle ne samo radi baterije. Reza za spreavanje ponovnog startovanja,u bravi paljenja i startovanja,spreava da se mali zupanik startera pri sluajnom ponovnom startovanju potisne u zamajac koji se okree. Skidanje elektropokretaa:6 Osloboditi provodnik baterije sa minus pola.Tada podii desnu stranu kola. Otkopati provodnik startera na magnetskom prekidau (nalazi se bono na starteru). Iz motorskog prostora popustiti unutranji zavrtanj za privrivanje. Odvrnuti estougaone zavrtnjeve (prstenasti klju 17 mm) i navrtke za privivanje startera na kuici menjaa.Tada izvui alnaser. I ako se alnaser malo kvari, ne kodi ako se na njega pogleda s vremena na vreme: on je istina dobro zaptiven,tako da u njegovu unutranjost jedva moze da prodre vlaga,koju on ne voli kao i svi drugi elektrini delovi. Na starijim starterima sa ravim zaptivanjem to se ipak moe desiti. Meutim slobodni spoljni prikljuci mogu na primer da budu korodirani, to proizvodi visok prelazni otpor. Starter ne mora da bude podmazan.Ugraena su leita sa trajnim podmazivanjem. Ali e on biti zahvalan ako se jedanput godinje pogledaju ugljenovi(etkice) i kolektor.
6

www.wikipedia.org

11

Diplomski rad
Ovo bi bio mali ali koristan savet za planetarni elektropokreta.

ZAKLJUAK
Osnovni cilj ovog diplomskog (maturskog) rada je da pojasni i definie pojam planetarnog elektropokretaa. Takoe, pokuao sam da prikaem osnovna svojstva ovog pokretaa. Meutim, najvaniji i praktini deo rada odnosi se na princip rada planetarnog elektropokretaa kao in a njegove osobine. Koristei dva izvora informacija ( knjige i internet ) o planetarnom elektropokretau a takoe i mojim interesovanjem i eljom da to dublje predstavim datu temu, mislim da sam doprineo kvalitetu diplomskog ( maturskog ) rada.

12

Diplomski rad

LITERATURA

1.Josip . Lenasi, Tomislav A. Ristanovi: Motori i motorna vozila, ZUNS, Beograd, 2003. 2.Duan Suvajdi: Motori sa unutranjim sagorevanjem za motorna vozila, Beograd, 1972. 3.www.scribd.com 4.www.wikipedia.org

13