Muki identiteti i nasilje na Balkanu

Marina Blagojevi

Kriza maskuliniteta: Da li su mukarci nai prijatelji? vaj tekst polazi od pretpostavki da je rodni pristup pomirenju na Balkanu, jedini logian i mogu pristup pomirenju. Mukarce je neophodno, teorijski i diskurzivno, praktino i aktivistiki, deesencijalizovati i denaturalizovati, kako bi oni mogli sami sebe da sagledaju kao urodnjene drutvene aktere, koji su i sami, ne samo proizvoai nasilja, ve i rtve nasilja, i u ratu i u miru. Pri tom je posebno vano razumeti mehanizme koji utiu na formiranje mukih identiteta, i to u okviru evidentne i narastajue krize maskuliniteta. U prvom delu ovog teksta ponuene su neke teorijske pretpostavke za razumevanje problema, dok su u drugom delu izneti neki zakljuci iz obimnog istraivanja koje je za UN Women sprovedeno u Srbiji 2012. Tekst je pisan s namerom da se ukae na duboku povezanost izmeu urodnjenosti mukaraca, krize maskuliniteta, poluperiferijskog poloaja Balkana, i nasilja u ratu i u miru. Na kraju je ukazano na znaaj diskurzivnih politika koje bi trebalo da preusmere metadiskurse od diskursa konfliktnosti na diskurs kooperativnosti, izmeu ena i mukaraca, ali i samih mukaraca.
1

Ovaj tekst je nastao zahvaljujui pozivu Wiener Instituta iz Bea, koji je 31.januara 2013. organizovao panel Be a Real Man: Men as allies in combating violence in former Yugoslavia. U njemu su izneti rezultati istraivanja na kome radim u okviru Insituta za kriminoloka i socioloka istraivanja iz Beograda, a koje finansira Ministarstvo prosvete i nauke Srbije (projekat No 47011). Takoe, ovaj rad je rezultat mog anagaovanja u GExcel-u centru za istraivanje roda na Univerzitetu u Linepingu (Linkping), u okviru kojega radim na dva projekta: Deconstructing the Hegemony of Men and Masculinities: Contradictions of Absence, i Gendered sexualed transnationalisations, deconstructing the dominant: Transforming men, centres, knowledge/practice, pod rukovodstvom profesora Jeffa Hearna. Istraivaki rezultati izneti u ovom tekstu su iz projekta UN WOMEN, Gender Barometer in Serbia, 2012. Zahvaljujem se svim ovim institucijama i organizacijama na podrci za moja istraivanja u oblasti maskuliniteta i rodnih odnosa uopte. 98

Zenike sveske

Politike pomirenja i mira podrazumevaju razrodnjavanje (de-gendering) mukaraca Politike pomirenja i mira su mogue jedino ukoliko mukarci shvate i prihvate da su urodnjena bia. Odnosno, etniko pomirenje i rodno pomirenje su nerazdvojivi. Patrijarhalnu dividendu (Connell, 1995) uivaju samo oni mukarci koji slede obrasce tradicionalne mukosti, ukljuujui i nasilno i rizino ponaanje. Prihvatanje tradicionalnih mukih uloga u osnovi otuuje mukarce u odnosu na njihovu ljudsku sutinu i sputava njihovu individualizaciju. Zato je kljuno pitanje pomirenja i postizanja trajnog mira, i na Balkanu, ali i globalno, pitanje razrodnjavanja mukaraca (degendering of men), i pretvaranja mukaraca od neprijatelja u saveznike. Saveznike ena, ali i saveznike drugih muakraca i saveznike samima sebi. To je u sutini kljuno pitanje identiteta i njegovih koordinata. Otud i ovo pitanje u podnaslovu: Da li su mukarci nai prijatelji?. Odgovornost za ovaj zaokret lei i na enama, koje su, pod pritiskom potrebe za osloboenjem od patrijarhata, odmakle u svom kritikom razumevanju rodnosti, ali i na mukarcima, koji u sutini treba da preuzmu aktivnu ulogu u svom vlastitom razrodnjavanju, i time izau iz stega nametnutih rodnih uloga koje ih sputavaju. Meutim, veliki izazov na Balkanu predstavlja postojanje razliitih slojeva istorijskog vremena: premodernog, modernog i postmodernog vremena. Razliiti segmenti populacija su smeteni u ove razliite segemente vremena. Zato su istovremeno potrebne i premoderne, i moderne i postmoderne strategije promene rodnih odnosa. Da pojednostavim, mukarce je istovremeno i neophodno urodniti (en-gender), tj. uiniti da postanu svesni svoje rodne pripadnosti, kao posledice pre svega drutvenog i kulturnog oblikovanja (ostavimo na strani bioloke razlike), ali i razrodniti (de-gender) da bi prevazili ogranienja nametnuta njihovom rodnom pripadnou. To je veoma kompleksan zadatak, kome se najee iz perspektive rodnih politika ne pristupa adekvatno. Postoji razlika izmeu hegemonijskih maskuliniteta i mukaraca Iako su feministike teoretiarke na tlu bive Jugoslavije, od poetka 90-tih godina do danas, bile veoma kreativne, ali i glasne, u razotkrivanju veze izmeu patrijarhalizma i militarizma, one uglavnom nisu uspele da vide raskorak koji
99

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

postoji izmeu hegemonijskih maskuliniteta i samih mukaraca. Takoe, one su, pod uticajem opteg, politiki imperativnog optimizma vezanog za tranziciju, u velikoj meri podcenile, ignorisale, preutale, meusobno proizvoenje patrijarhalizma, militarizma i kapitalizma. Drugim reima, mukarci, realni mukarci, a ne njihovi konstrukti, su najveim delom ostali slepo polje, u svim zemljama tranzicije, pa i na Balkanu (Somach, 2011). Tranzicija koja je u nekim zemljama izvedena ratom, a u nekima nije, u sutini je proizvela prilino sline rodne poretke. To samo dokazuje da su i ratovi, kao deo tranzicije u sutini bili nain integracije poluperiferije, Drugog sveta, u globalni neoliberalni kapitalizam. Tranzicija je proizvela situaciju u kojoj najvei broj mukaraca predstavljaju oni koji ne uivaju patrijarhalne dividende, ili ih uivaju u maloj meri. I mukarci, kao i ene, najveim delom su bili instrumentalizovani u projektu ratne tranzicije i predstavljaju gubitnike tranzicije. Postoji raskorak izmeu hegemonijskih maskuliniteta, modela mukosti koji dominiraju u medijima, i koji su u kljuu re-patrijarhalizacije i re-tradicionalizacije, i realnog ivota velike veine mukaraca (Blagojevi, 2009, 2012). Negativno stereotipiziranje mukaraca na Balkanu se proizvodi i iznutra i izvana U feministikoj literaturi su patrijarhat i s njim mukarci, esto, bez dovoljnog obrazlaganja razlika, odnosno bez dovoljnog razumevanja da ne uivaju svi mukarci u podjednakoj meri patrijarhalnu dividendu, najee bili okrivljivani i prikazivani kao odgovorni za rat, nasilnici i zloinci. Negativni stereotipi o Balkanu su usko povezani s negativnim stereotipima i o mukarcima i o enama na Balkanu. Biti mukarac s Balkana, u komunikaciji s onima izvan Balkana, podrazumeva dokazivanje da nisi bradati divljak, kao to i biti ena s Balkana, posle ratova 90-tih, podrazumeva dokazivanje da nisi zabraena ena. Brisanje pozitivne memorije, koje je bilo, ne samo deo ratne propaganda, ve i postsocijalistike tranzicije, uveliko je doprinelo jaanju patrijarhalnih ideologija, iznutra, ali i i izvan Balkana. Naime, ono to se veoma esto previa u odnosu prema Balkanu jeste upravo injenica da su mehanizmi ideoloke i diskurzivne proizvodnje Drugosti identini. Bilo da se proizvodi Drugost Balkana, ili Drugost ena, ili Drugost nekih mukaraca. Zato, da bi se iskorailo iz zatvorenog kruga stereotipiziranja, neophodno je de-balkanizovati Balkan, kao i raz-rodniti mukarce.
100

Zenike sveske

Politiki interes samih mukaraca je da se razrodne Ono to je moda jo zanimljivije je da je sama pozicija Prvosti uvek nuno izokrenuta Drugost, to nas uvek iznova vraa na Hegelovu metaforu robgospodar. Dok god postoji Drugost, bilo koja Drugost kao kolektivna kategorija, Prvost je njome takoe zarobljena. Zato je zapravo politiki interes Prvosti da samu sebe dekonstruie. Prvi korak u toj dekonstrukciji jeste, ne potpuno odricanje od privilegija, jer bi to bio preteak zadatak za veliku veinu ljudi, ve razumevanje privilegija koje mi sami uivamo u svojim razliitim pozicijama Prvosti. Osim toga, potrebno je, na kolektivnom, grupnom i individualnom nivou, razumeti kako su nae Prvosti i nae Drugosti isprepletane, u emu nam moe pomoi intersekcionalna analiza. Iza odreene granice razumevanja ove isprepletanosti, izranja razumevanje meusobne povezanosti, povezanosti razliitih vrsta opresija, ali i privilegija. Tek onda je mogue uspostavljanje solidarnosti, zasnovane na ideji socijalne pravde, kao najdubljem idealu koje drutvena zajednica moe imati, da bi uopte bila drutvena i da bi uopte bila zajednica. Da bi taj politiki interes bilo mogue artikulisati, neophodno je znanje. Kritike studije maskuliniteta pokazuju da su mukarci urodnjeni, kao i ene, i da ih je neophodno deesencijalizovati, odnosno denaturalizovati, tj. raz-rodniti Meutim, znanje iz oblasti studija roda, a naroito studija maskuliniteta, i to u kljuu kritikih studija mukaraca i maskulniteta koje se oslanjaju na feministiko znanje, je na Balkanu jo uvek veoma nerazvijeno. Ove studije ukljuuju istorijske, kulturalne, relacione, materijalistike, dekonstruktivistike i anti-esencijalistike studije mukaraca (Hearn, 2004). To znanje je, takoe, i veoma marginalizovano, tako da upranjeni prostor potrebe za znanjem popunjava znanje o mukarcima desniarske politike provinijencije, koje se bavi mukarcima iz antifeministike perspektive (Antoni, 2011). Dogaa se paradoks, po kome pre nego to su feministike vrednosti iroko prihvaene, dolazi do vala antifeminizma. Meutim, ovaj paradoks postaje jasniji ako se razume da su unutranji procesi transformacije, u pravcu egalitarizma, toliko jaki da nuno izazivaju konzervativnu i desniarsku reakciju.
101

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

Nasilje je metod proizvodnje tradicionalnih maskuliniteta U mnogim kulturama nasilje je nain na koji mukarci obezbeuju da budu ukljueni u muke grupe, odnosno putem nasilja se obezbeuje svojevrsna inicijacija. Mukarci najee i nemaju mnogo izbora, s obzrom da je ne biti mukarac neto to automatski podrazumeva drugorazredni status. Zato oni na nivou svakodnevice stalno moraju iznova da potvruju da su mukarci, kako ne bi upali u kategorije koje su kulturno i drutveno oznaene kao inferiorne. Tako, nasilje nad enama, u najirem smislu, ukljuujui i mizoginiju, predstavlja sredstvo izgradnje mukih identiteta. Ovo nije opravdanje nasilja, ve njegovo objanjenje, s obzrom da je ve sama urodnjenost svojevrsno nasilje (Greig, 2002), i to nasilje nad individualnom razliitou. Nasilje obezbeuje da mukarci prevaziu svoju nesigurnost vezanu za muki identitet, a nasilno ponaanje prema enama i homoseksualcima je nain dokazivanja vlastite mukosti. Patrijarhalne kulture, putem socijalizacije, proizvode mukarce koji su jaki i koji mogu da izdre ekstremne fizike i psiholoke pritiske. U ratnikim drutvima, ovakvi maskuliniteti su jo i vie naglaeni, jer su potrebni vojnici koji e biti hrabri i neustraivi, pa i bezoseajni. Majkl Kofman (Kaufman,1993), nasilje objanjava onim to naziva paradoks muke moi (paradox of mens power), kako bi pokazao da u mukim ivotima postoji dinamika izmeu moi i nemoi, te da je veza izmeu mukih identiteta i nasilja iskomplikovana odnosima moi izmeu samih mukaraca. Takoe, odnosi moi meu mukarcima su dodatno iskomplikovani drugim linijama dutvene diferencijacije, koje ukljuuju: socijalni status, ekonomsku klasu, rasu, etnicitet, starost, seksualnost. Muki identiteti na Balkanu se konstruiu u sloenoj matrici, karakteristinoj za poluperiferijska evropska drutva Muki identiteti na Balkanu se konstruiu u veoma sloenoj matrici koja je na nivou realnosti definisana unutar samo/rtvujueg mikro-matrijarhata, a na nivou patrijarhalnih diskursa i/ili ideologija, kroz odnos prema Centru i drugim etnicitetima, u okruenju.

102

Zenike sveske

Poluperiferijski rodni reim samo/rtvujui mikromatrijarhat Rodni reimi na Balkanu su specifini obrasci rodnih odnosa koji su kontekstualizovani u poluperiferiju. A poluperiferijska pozicija podrazumeva veoma dubok i aktivan odnos prema Centru. Poluperiferija je egzistencijalno, identitetski i ontoloki nemogua bez Centra, pa njeno stalno i opsesivno bavljenje Centrom, nije problem nerazumevanja koliko smo mi mali i nebitni u velikoj mapi sveta ( tj. dravice nastale na tlu bive Jugoslavije ), ve je problem realnog uvianja da Centar oblikuje poluperiferiju, i to ne prema svojoj slici, ve prema svojim potrebama (Lazi, 1994). Poluperiferijski poloaj utie na formiranje odreenog tipa rodnih reima. Na primer, nije nimalo sluajno to to su ene u Istonoj Evropi, pa i na Balkanu, relativno rano dobile pravo na kolovanje i pravo glasa (ENWISE report, 2003). Naime, poluperiferija se razvija uvek u ivom i aktivnom odnosu prema Centru, i poto stalno kaska za centrom (lagging behind) potrebno je da dodatno koristi enske resurse u naporu da se dostigne centar (Blagojevi, 2009; 2012). Zato se resursi ena koriste veoma intenzivno i u javnoj i u privatnoj sferi, to utie na formiranje specifinog modela rodnih reima, iju okosnicu predstavlja samo/rtvujui mikro-matrijarhat (SMM). Poluperiferija obiluje nacionalnim likovima jakih, portvovanih ena koje sve ine za svoju porodicu i svoju naciju. Malo odmaknut pogled, s mikro, na makro i globalni nivo, lako moe da razotkrije da je upravo veoma intenzivno troenje enskih resursa, ili ono to sam ja svojevremeno nazvala nadeksploatacija ena (Blagojevi, 1991) omoguilo ubrzan razvoj u Istonoj Evropi, pa i u bivoj Jugoslaviji. ene, zahvaljujui visokom stepenu zavisnosti svih lanova porodice od roba i usluga koje one proizvode u privatnoj sferi, postaju veoma mone na mikro nivou. Pri tome, njihova privatna mo biva pojaana njihovim javnim ulogama (npr. visokom zaposlenou za vreme socijalizma), ali i rtvovanjem za blinje, odnosno intenzivnim radom staranja (care work). Pojam samo/ rtvujueg mikro-matrijarhata sam prvi put definisala 1994. (Blagojevi, 1994) pokuavajui da objasnim zato nema pobune protiv Miloevia, iako je Srbija bila suoena s neverovatnim padom standarda i najviom moguom, u sutini nemerljivom, stopom inflacije. Odgovor sam nala u injenici da mikro sfera, sfera svakodnevice tei vlastitoj reprodukciji, da je ona ciklina i da je preivljavanje u najteim uslovima omogueno zahvaljujui intenezivnom troenju enskih resursa u toj mikro sferi. Taj fenomen sam tada nazvala SMM kako bih
103

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

opisala situaciju u kojoj ene sebe samo/proizvode kao rtvu, odnosno u kojoj one postaju heroine sopstvenog rtvovanja Bez mogunosti da ovom prilikom ulazim u objanjenje koji istorijski i kontekstualni faktori pogoduju uspostavljanju ove matrice, rei u samo da je koncept SMM iroko prihvaen u srpskoj sociologiji i empirijski potvren u razliitim istraivanjima razliitih autora. Ono to je svakako zanimljivo je to sam ga ja prvobitno povezala s tranzicijom, ratom i krizom, kao i s procesima re-tradicionalizacije i re-patrijarhalizacije. Meutim, u svom najnovijem istraivanju2 otkrila sam, uz sopstveno iznenaenje, da SMM nije retro oblik ureenosti rodnih odnosa u mikro sferi, ve je u stvari prelazni oblik ka uspostavljanju egalitarnijih odnosa. Dakle, on nije korak unazad, ve korak napred ka jednakosti. Ono to se dogodilo to je da su ene koje su prethodno akumulirale i znanje i mo, i privatno i javno, u stvari svojim intenzivnim rtvovanjem samo dodatno ojaale svoje pozicije, odnosno hod ka jednakosti To je naroito vidljivo u mlaim generacijama ena, koje su prihvatile model samo/investiranja, nasuprot modelu samo/rtvovanja (Marody, Poleszczuk, 2000). Muki identiteti se, dakle, formiraju unutar matrice rodnog reima koga dominantno odreuje SMM. Poluperiferijska patrijarhalna ideologija mit o spskoj mukosti Muki identiteti se, kao i svi drugi identiteti, formiraju relaciono. S jedne strane su, dakle, ene kao Druge, a s druge strane, zbog poluperiferijskog poloaja ovih zemalja je Centar, ali i susedi. Koliko je upravo poluperiferijska pozicija vana vidi se najbolje kada se dekonstruie mit o srpskoj mukosti. U diskurzivnoj analizi koju sam sprovela krajem 90-tih ubedljivo sam pokazala da je matrica unutar koje se samodreuje srpski muki identitet 90-tih apsolutno obrnuta u odnosu na matricu rodnih konstrukata koja dominira u kulturama Centra. Na Zapadu je kararteristian niz opozicionih metafizikih konstrukata, kulturalnih konvencija, koji vezuju muki identitet za kulturu i enski za prirodu. To je, onda, u vezi s nizom drugih metafizikih dualnih konstrukata: enskost mukost, Priroda kultura, Primitivno civilizovano, Instinkitivno ono to se rukovodi zakonom/ pravilom, Partikularno univerzalno, Telo - Razum, Oseanja Razum/Ratio...
2

(Razvoj i svakodnevica: Rodni barometer u Srbiji), koji sam sprovela za UN Women,

104

Zenike sveske

Srpska matrica rodnih dihotomija, meutim, potpuno je obrnuta. Znai sledi: Mukost enskost, Priroda kultura, Instinkt, spontanost rei, promiljenost, Tradicija- modernost, Balkan, srpstvo Evropa, Zapad, Priroda tehnologija, Autentinost- izvetaenost, Superiornost inferiornost, Ruralnost urbanost, Ratnitvo, hrabrost potovanje ratnika, podrka, nega, Seksualna mo seksualna zavisnost Ova matrica je razotkrivena diskurzivnom analizom nekih od kljunih tekstova koji su 90-tih pokuali da utvrde ta je to srpska mukost (Blagojevi, 2000). Bez ulaenja u detalje, na ovom mestu je vano ustvrditi da su muki identiteti na Balkanu, u Srbiji posebno, formirani ne samo u odnosu prema enama, ve i odnosu prema Zapadu, i da je to jedna od posledica poluperiferijskog poloaja Balkana, koji ima duboko ambivalentan odnos prema Centru: i odnos privuenosti, divljenja, i odnos otpora, negacije, pokuaja da se, upravo iz oseanja inferiornosti, odbrani neka vrsta superiornosti. U ovom sluaju, srpski muki identitet je konstruisan kao otpor modernosti koju donosi Centar. Ako se ovoj matrici rodnih identiteta, koja je ve dovoljno usloenjena, jer je u nju umetnuto odreivanje ka Centru, doda i odnos prema vlastitom etnicitetu i drugim etnicitetima, onda slika postaje jo kompleksnija. Kako je to obrazloio istoriar Predrag Markovi (Markovi, 2003), stereotipi o drugima na Balkanu se pomeraju sa Zapada ka Istoku, i sa Severa ka Jugu. Oni koji su na Zapadu su uvek uredniji, vredniji, istiji, civilizovaniji od svojih suseda na Istoku ili Jugu. Mislim da razotkrivanje ove jednostavne drutvene pravilnosti, upravo potvruje, na svoj nain, u kojoj meri su stereotipi na poluperiferiji oblikovani upravo pozicijom u odnosu na Centar. Poluperiferijska pozicija balkanskih drutava, dakle, viestruko uslonjava formiranje mukih identiteta. Upravo zato, u tim identitetima postoji jako puno protivrenosti, ambivalencija, ambigviteta, razliitih hijerarhija, koje dodatno komplikuju odgovor na pitanje: ta to znai biti mukarac na Balkanu, Srbin, Hrvat, Bonjak, Crnogorac i td. ? Iz takve situacije, na individualnom, grupnom i kolektivno-psiholokom nivou, postoje dva mogua izlaza. Prvi, koji vodi nunom pojednostavljivanju, pri emu se odustaje od bilo kakve logike doslednosti ili argumenata, a vlastiti identitet se u nedostatku jakih razloga podrava pojaanim emocijama, sve do nivoa agresivnosti, ili tvrdnjama o
105

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

vlastitoj superiornosti 3. Drugi put se sastoji u prevazilaenju , nadilaenju, redefinisanju mukog, pa i svakog drugog identiteta kao takvog. ta kau istraivanja? Rezultati mog najnovijeg istraivanja o rodu i svakodnevnom ivotu u Srbiji4 pokazuju nekoliko veoma bitnih stvari kada je re o mukarcima, problemima formiranja identiteta, njihovim svakodnevnim praksama i diskursima. Izneu samo neke od zakljuaka ove obimne studije, koji su u neposrednoj vezi s prethodno iznetim teorijskim postavkama. Najvee razlike u stavovima mukaraca i ena su one koje se odnose na vrednovanje poloaja jednih i drugih. Oni pokazuju asimetrinu sliku, u kojoj mukarci vide sebe kao vee rtve i u nepovoljnijem poloaju, dok ene vide sebe u tom poloaju. Asimetrija stavova je velikim delom refleks patrijarhalne ideologije koja predstavlja reakciju na realno jaanje poloaja ena. (Da je enama tee u ivotu slae se 33% mukaraca i 61% ena. Da su mukarci vei gubitnici u tranziciji slae se 38% mukaraca i 25% ena.). Iako na nivou stavova i diskursa postoji patrijarhalizam, istovremeno postoji, na nivou realnosti, i sve vee pomeranje u pravcu egalitarnosti. Na primer, podaci pokazuju da sve vei broj aktivnosti vezanih za kuu i decu, ene i mukarci obavljaju zajedno. Uspostavljanje egalitarnog modela sledi prethodno uruavanje mukog, patrijarhalnog autoriteta u gotovo svim oblastima porodinog ivota i jaanje enskog autoriteta, odnosno osnaivanja ena, po modelu samo/rtvujueg mikromatrijarhata. Samo/rtvujui mikromatrijarhat je prelazni oblik u jaanju opteg egalitarnog trenda, koji je bio uslovljen procesimatranzicije i doprineo jaanju poloaja ena u privatnoj
3

Pozorina predstava ovinistika farsa je savren primer za ovu priu o takmienju s drugima, izdvajanju istorijskih argumenata u prilog sopstvene superiornosti, to ne omoguuje bilo kakvo razreenje.
4

Radi se o istraivanju koje je raeno za UN Women, Rodni barometar u srbiji, 2012. Istraivanje e biti publikovano u knjizi pod nazivom: Rodni barometar u Srbiji: razvoj i svakidanji ivot ( Beograd: UN Women, 2013). Istraivanje je sprovedeno na reprezentativnom uzorku ena i mukaraca 20-50 godina starosti. Pored kvantitativnog dela, imalo je i kvalitativni deo ( 32 intervjua i 33 fokus grupe) kojim su ispitivani rodni diskursi u svakodnevici. 106

Zenike sveske

sferi (na primer, dok je 2006. ak 84% ispitanica izjavljivalo da roditelji sve treba da ine za dete, to je sada sluaj sa 66% ispitanica). Mukarci su u prilinoj meri traumatizovani dodeljenom ulogom hranilaca porodice u valu retradicionalizacije i repatrijarhalizacije. Oni se nalaze u paradoksalnoj situaciji da podjednako kao i ene vrednuju porodicu, ali da istovremeno nemaju jo uvek dovoljno izraenu ulogu u porodinom ivotu, kao i da imaju veoma ograniene mogunosti u javnoj sferi da ostvare svoju ulogu hranilaca. Znai, ni u javnoj, ni u privatnoj sferi, mukarci ne mogu da se ostvare. Na primer, mukarci bi, kao i ene u podjednako esto sluajeva ostavili posao kada bi imali dovojno novca (43% i 42% m). Frustracija se ogleda u stavovima o tome da je mukarcima tee, i u optoj krizi maskuliniteta, koja se oituje u mnogo razliitih aspekata. U velikoj meri ispraenjena i uzdrmana rodna uloga mukaraca, uz realno jaanje egalitarnosti u privatnoj i javnoj sferi, uz sve oscilacije, doprinosi jaanju patrijarhalnih ideologija, kao reakcije. Ipak, promene na nivou ponaanja odvijaju se u pravcu uspostavljanja egalitarnosti, ak i kada stavovi reflektuju patrijarhalnu ideologiju. Mukarci su, kao oni koji se odupiru promenama rodnih odnosa, ujedno i oni koji iskazuju konzervativnije stavove u odnosu na ene. (Da u svakoj porodici mora da se zna ko je glava porodice slae se, ili se veoma slae, 71% mukaraca i 58% ena. Da abortus treba zabraniti, slae se, ili se veoma slae, 36% mukaraca i 30% ena.) Neprilagoenost mukaraca, kriza maskuliniteta, ispoljava se intenzivno u razliitim aspektima vezanim za partnerstvo, a naroito za roditeljstvo: od nemanja dece, do nepreuzimanja podjednake odgovornosti za roditeljstvo (kroz obavljanje aktivnosti vezanih za decu, kao i kroz nepreuzimanje starateljstva nad decom u sluaju razvoda, neplaanja alimentacije i sl.). Nepreuzimanje odgovornosti u partnerstvu i roditeljstvu od strane mukaraca vodi veoma razliitim ocenama vezanim za zadovoljstvo partnerskim odnosima: mukarci su, naravno, mnogo zadovoljniji od ena. Krizu maskuliniteta pojaava injenica da mukarci oseaju obavezu da budu hranioci porodice, uz istovremeno jako visoko vrednovanje porodice u odnosu na posao. Na pitanje: koliko im je porodica vana u odnosu na posao?, samo
107

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

4% mukaraca i 2% ena je odgovorilo da im je posao vaniji. Da su podjednako vani smatra 32% mukaraca i 34% ena. S retradicionalizacijom i repatrijarahalizacijom je pojaan pritisak upravo na mukarce da budu hranioci (breadwinners), a na ene da budu one koje se staraju (caregivers). Paradoks je u tome to je kod ena, pod pritiskom tranzicije i siromatva, dolo do odreenog usklaivanja ideolokog i realnog (one i rade i zarauju i prisutne su u porodici), diskurzivnog i opipljivog, dok je kod mukaraca taj raskorak postao dramatian, proizvodei tako krizu maskuliniteta. Samo oko 27% mukaraca i 26% ena sebe doivljavaju kao dobitnike tranzicije. Kriza maskulniteta pojaava autodestruktivno i destruktivno ponaanje mukaraca. ak 44% ena i 56% mukaraca pui. ak 55% mukaraca s najniim obrazovanjem redovno konzumira alkohol, nasuprot 26% mukaraca s visokim obrazovanjem. Ipak, velika veina mukaraca (83%) smatra da nasilje u porodici treba otro kanjavati. Promene partnerskih odnosa u pravcu dostizanja vee jednakosti se dogadaaju postepeno, iz generacije u generaciju, osim ako okolnosti ne deluju drastino u nekom drugom smeru (npr. 90- te godine na teritoriji bive Jugoslavije). Vano je uoiti da je do promena tvrdog patrijarahalnog modela dolo jo pre nekoliko generacija, i to prvenstveno u krugovima visokoobrazovanih i ena. Jaanje odreenih (kvazi) tradicionalnih i patrijarhalnih vrednosti u javnom diskursu, koje se iskazuju kroz prihvatanje desniarskih ideologija ili izrazit nacionalizam, nema jednostavan transfer na mikro nivo, pogotovu ne na nivo aktuelnog ponaanja. Mikro nivo, najee, zadrava svoju vlastitu logiku, dok javni diskurs, naroito onaj koji je zastupljen u medijima, samo delimino korespondira s tom logikom. Tradicionalno se esto konstruie kroz brisanje memorije o onome to je stvarno postojalo. Opti nalaz diskurzivne analize kada je re o rodnim identitetima je da su oni u najveoj meri u procesu duboke transformacije, koja ide u pravcu njihove relativizacije. Relativizacija identiteta se odvija na vie nivoa: relativiziran je eksplicitno identitet kao takav (ako je ikada i bio uspostavljen kao jasan doivljaj sebstva, s obzirom na izrazito kolektivistiku i familijaristiku prirodu drutava
108

Zenike sveske

u tranziciji), relativizirane su razliite grupne pripadnosti, ukljuujui i rodnu; i postoji, kod velikog broja ispitanika, jedna vrsta diksurzivne upljine kada je re o identitetu, koja se nadometa priom o ivotnom toku i dogaajnosti. Na individualnom nivou rod deluje na nivou praksi, po automatizmu, u nereflektovanoj svakodnevici. Iz ovoga, dalje, sledi da se rod diskurzivno konstruie i obnavlja upravo na nivou metadiskursa, onog koji je dominantno prisutan u medijima i uopte u javnosti, a ne u toj meri na nivou praksi u svakidanjici. Individualni, grupni i kolektivni identiteti su pod uticajem upravo metadiskursa, iako se prakse menjaju. Ali, prakse ne mogu da utiu na formiranje identiteta ukoliko postoji diskurzivna upljina. Sistem praksi, kao to su pokazale i kvantitativna i kvalitativna analiza u sutini je daleko vie simetrian pa i kooperativan, nego to se to moe iitati iz metadiskursa o rodnosti. Diskurs konfliktnosti proima veliki deo diskursa o rodnosti, ukljuujui i konfliktnost meu samim enama. Diskurs konfliktnosti se esto preslikava s makro nivoa na mikro nivo, kao to su ve pokazale mnogobrojne analize povezanosti naracija o rodu s naracijama o nacijama. Postoji odsustvo diskursa o saradnji, solidarnosti, kooperaciji, povezanosti, razmeni. Individualnim naracijama o rodnosti nedostaje metadiskurs kooperativnosti u koji bi mogle da se smeste. Istraivanje je na mnogo nivoa pokazalo da je neophodno da se rodne politike zaista shvate kao rodne, a ne kao one koje su iskljuivo usmerene na ene. Evidentno je da je tranzicija potencirala krizu maskuliniteta, kao to je i repatrijarhalizacija pojaala pritisak na mukarce da budu hranioci porodice. Mladi mukarci su pogotovu izloeni pritisku prevelikih oekivanja i imaju jako oseanje frustracije, zato to ne uspevaju da se uklope u ovakve rodne stereotipe. Zato je neophodno da se rodne politike u mnogo veoj meri usmere na mukarce i na njihovu senzibilzaciju za pitanja rodnosti. Visoka cena koju mladi mukarci plaaju u obliku nezdravih ivotnih stilova i sklonosti nasilju, je povezana s niskim nivoom rodne osveenosti. Zakljuak: ka promeni metadiskursa o rodnosti Rodne politike treba da se usmere na promenu metadiskursa o rodnosti, ukljuujui i diskurse o rodnoj jednakosti, staranju, nasilju nad enama, homoseksualnosti. Meutim, promena diskursa nije svodiva na jednostavne
109

^asopis za dru{tvenu fenomenologiju i kulturnu dijalogiku

javne kampanje, ve ona podrazumeva razumevanje diskurzivnih obrazaca koji ve postoje u odreenom kontekstu, a koji su i sami, kao to smo to pokuali da objasnimo, nastali u veoma sloenom strukturalnom spletu koji postoji na poluperiferiji. U Srbiji je metadiskurs o rodnosti fokusiran na konflikt i nerazumevanje, a ne na povezanost i solidarnost meu rodovima. On u najveoj moguoj meri preslikava politike, i javne diskurse uopte, koji se odnose na Centar ili okruenje. Meutim, na promenu ovih diskurzivnih obrazaca je mogue uticati odgovarajuim rodnim politikama.

110