NEOPLATONIZAM I UMETNOST

Mikelanelo i Rafaelo
ova dvojica umetnika jesu komplementarni, a ne u sukobu (kao to bi mnogi naizgled procenili) Rafaelova vrlina pojednostavljuje Mikelanelovu teinu (ali nikako u banalnom smislu) Sikstinska kapela i Stanca de la Signatura, obe podjednako, pokazuju sloenost ideja, duhovnost i lepotu izrade

Rim kao grad najgue memorije

Uzor renesansnim gradovima-dravama. Pola milenijuma republikanskog Rima je bilo neto na ta su se ugledale drave poput Venecije i Firence i one su, zapravo, bile naslednice te republikanske rimske istorije. sve te republikanske vrline (muevnost, tvovanje za otadbinu, stoicizam, odricanje) su oliene u rimskim konzulima i mnogo puta se izraavaju i vizuelno Osim kao centar koji uva antiku, republikansku i carsku tradiciju, Rim nudi sebe renesansi i kao hrianski centar. Rim je sanktifikovan krvlju muenika. Rim je mesto koje su pohodili Petar i Pavle. Rim je mesto prvog hrianskog cara. nakon perioda poznatim kao Avinjonski egzil (1308-1420), papstvo se vraa u Rim koji vie nije uopte kulturni centar i, kao sto je nekada uinio Konstantin, pape nalau RENOVACIO URBIS jedan od znaajnijih urbanista i graditelja papskih je bio papa Sikst 4 koji je izgradio prvi most u Rimu, nakon 1000 godina, preko Tibra = Ponte Sisto 30ih godina u Rimu, nastaje Mikelanelova bista Bruta, herojske figure i tiranoubice (ubija Cezara) koji ubija nekog ko uzurpira slobodu i demokratiju rimske republike, lica punog indignacije i gorine.

Vatikanska biblioteka
prvobitno Lateranska biblioteka, potom Vatikanska, predstavlja okosnicu celokupne renesansne kulture Od pape Nikole V, prvog pravog renesansnog pape i osnivaa, biblioteka raste i razvija se (sredina 15. Veka). Zvanina inauguracija je bila za vreme Siksta IV (koji je podigao i Sikstinsku kapelu). I Nikola V i Sikst IV su ulagali ogromna sredstva u rast ove biblioteke. Slali su ljude da kupuju i prepisuju manuskripte koje bi kasnije pohranili i cuvali u njoj, gde su se takoe vrila prepisivanja. Vatikanska biblioteka je postala najvea na svetu i predstavljala svetionik znanja, kao to je nekada to inila Aleksandrijska biblioteka. Koliko je, zapravo, bila velika vera ljudi u nju, prilikom velike opasnosti od Turaka, jedan ueni humanista je rekao da e svet spasiti biblioteka! U samom prostoru, postoji freska koja proslavlja inauguraciju biblioteke od strane pape Siksta 4, gde se posebno istie figura budueg pape Julija 2. Freska datira iz 1475. godine.

SIKSTINSKA KAPELA

Znaaj Sikstinske kapele

Kao i Vatikanska biblioteka, Sikstinska kapela je izgraena po zlatnim merama Solomonovog hrama to nam otkriva ponovno formiranje ideje Rima kao Novog Jerusalima Ovo zdanje neverovatne snage je od ogromnog znaaja za celokupnu civilizaciju, kao i najsvetije mesto Rima, pored crkve kneeva apostola, Svetog Petra i Svetog Pavla. itav ljudski rod je zadivljen i pun potovanja, iz koje god da je civilizacije Ona je kapela gde se odrava konklava = veoma sloena procedura i glavno veanje prilikom izbora novog pape. Nakon odabira pape, kroz dimnjak Sikstinske kapele se pusta dim, na osnovu kog vernici, okupljeni na Pjaci Svetog Petra, znaju da li je novi papa izabran i, ako jeste, slave. Tokom liturgijske godine, ima mnogo odravanih misa, ali najvanije od njih, one kojima celebrira sam papa (prilikom glavnih hrianskih praznika, Boia i Uskrsa), odravaju se upravo ovde.

Rafael, Papa Julije II (1512. godina)

U ovom trenutku, revolucionarna forma portreta, u sedeem profilu Papa Julije II je jedan od najznaajnijih patrona umetnosti u ukupnoj ljudskoj civilizaciji. ovek neverovatne fizike i mentalne energije, ogromne elje za ivotom i vlau, kao i ogromnog obrazovanja. Smatra se za kreatora novog centra sveta koji je bio iskreno cenjen, ali su ga se isto tako i plaili. Nosio je papsku taku. Iako postoji niz romansiranih biografija, injenica jeste da je on bio jedna neverovatna linost i njegova mona vizuelna politika je podrazumevala i upliv u vizuelnu kulturu.

Papa Julije II i umetnost

Papa Julije 2 je tano znao ta hoe i koga hoe i, u skladu sa time, pozvao je u Rim najbolje umetnike tog vremena = Bramantea (1444-1514.) iz Milana i Mikelanela i Rafaela iz Firence. Doveo ih je da bi stvorili Vatikan. Uloio je puno energije, znanja i novca u ovaj projekat i slobodno ga moemo obeleiti kao linost koja stoji iza onoga sto je poznato kao visoka renesansa. Ovaj najvii domet u estetskom, moralnom i idejnom smislu ne bi se dosegao da je ovaj posao ostavljen manjim centrima. Upravo Rim (sa svojom antikom i hrianskom kontinuiranom istorijom i tvorevinama od 2 milenijuma) je taj koji je omoguio ovim ljudima da dosegnu svoju zrelost i stvore stil visoke renesanse.

SVOD SIKSTINSKE KAPELE (1508 1512) Mikelanelov rad na svodu Sikstinske kapele
Na poziv Julija 2, mlad Mikelanelo dolazi u Rim gde dolazi do spajanja duhovnih, intelektualnih, etikih i estetikih naela i sloja neoplatonizma. Renesansa nudi izvanrednu sintezu te piktoralne, poetike i sintetike umetnosti sa asimilizovanim lokalizmima. Stepen fizikog napora koji je umetnik trpeo dok je oslikavao ovaj prostor ne moe biti iskazan. Sama ideja oslikavanja svoda (koji je do tada uvek bio predstavljen kao zvezdano nebo u kontekstu sakralne topografije hrama) je revolucionarna! Dakle, Mikelanelo se prihvata nikada do tada vienog oslikavanja svoda dugog 40m i irokog 14m, na 20m visine od poda kapele. U njegovim sauvanim sonetima moemo proitati kako se ruga sam sebi i svojim fizickim naporima, i ak je i nacrtao sebe kako vri oslikavanje. Morao je da ima pomonike prilikom ovako velikog projekta, inae bi ovaj posao trajao jo due. Mnogi biografi tvrde kako je on sve te pomonike oterao, ali verovatno nije bilo tako. Nauka istorije umetnosti, dakle, smatra da su pomonici morali da ostanu, ali da je, ipak, najvei deo, sam Mikelanelo odradio.

Restauracija svoda
U trenutku kada je trebalo da se pristupi konzervaciji i restauraciji Sikstinskog svoda, razvila se otra polemika! Jedna grupa restauratora je tvrdila da se Mikelanelo treba istiti sve do freske, do sloja koji je neposredno sam umetnik radio. Meutim, Vazari, kao Mikelanelov biograf, upozorava na drugu stranu medalje. Lino umetnik je, kada bi se freska osuila, nanosio sloj lepka i u njemu dodavao zadnje detalje u seko tehnici. Ovo je bio vrlo komplikovan proces koji je mogao da uniti itavu kompoziciju. Tako da nam Vazari prenosi dogaaj kada je papa Julije 2 eleo da ue u kapelu i kako napreduje rad, Mikelanelo mu nije dopustio, jer nije izveo te zavrsne radove na freskama poznatije kao ultima mano. Mnogi restauratori upozoravaju da je Mikelanelo i sloj preko fresaka, ali je vrlo teko oistiti fresku, a sauvati ultima mano. Po drugima, to je samo fraza, ulepavanje i obino doterivanje. Krajni ishod rasprave je bio potpuno ienje fresaka ime je ultima mano zauvek unitena i freske su ostale da sjaje kao kompozicija Tondo Doni. Sam kolorit te kompozicije, koja je oiena 80ih godina, pokazala je Mikelanela u sasvim drugom svetlu, jer su naunici bili uvereni u njegove mineralne boje iz prirode.

Ikonografija Stranog Suda

Koncepcija itavog prostora se zasniva na trojnoj podeli: 1. sub gracia = povest sveta pod milou Hrista 2. sub legis = istorija covecanstva nakon donoenja Mojsijevih zakona 3. ante legis = vreme pre donoenja zakona, Postanje Sikstinska kapela iskazuje ukupnu povest oveanstva, njen poetak (svod) i njen kraj (Strani Sud). I sam svod je, u slikanom smislu, trojne strukture: 1. glavni traveji sa priama iz knjige Postanja 2. lunete sa velikim sedeim figurama proroka i sibila 3. pandantifi sa naslikanim reljefima svi delovi su u tematskoj i likovnoj harmoniji. Sama kima svoda predstavlja veliku revoluciju i sutinu likovnog programa = 9 istorija, velikih slikarskih tema sa slikanim okvirom od nagih mladia = INJUDI, vrlo sloenih za tumaenje. Atlete mistinog izgleda, puni nostalgije, odsutnog lica koje, ipak, vidi sutinu stvari. Predstavljaju sile due koja tei prapostojbini i sea je se u najnesvesnijem obliku boanstva i blaenstva. Kako se pribliavamo oltarskom prostoru, vidi gradaciju oseanja u ovim injudima.

I po analizama, i po biografijama (Vazari i Kondivi), smatra se da je Mikelanelo poeo sa oslikavanjem od ulaza i kretao se ka oltaru. U poetku je bio nevet (nema iskustva u fresco tehnici), ali ve od etvrtog traveja moemo videti njemu svojstvenu voluminoznost. Hronoloki bi trebalo itati ciklus od oltara ka zapadu (po literalnoj osnovi), ali da li ga treba tako itati? Koren ikonografije svoda treba traiti u znacaju Sikstinske kapele u liturgijskoj godini. Ranija IU tvrdi da je ovaj koneto nuno itati u konceptu neoplatonizma (u kom je formiran Mikelanelo) i kako je klju interpretacije svoda u smeru od ulaza ka oltaru. kanelate = pregrada oltarskog i laikog prostora, kod 4. traveja

koneto svoda Sikstinske kapele

Uzevi u obzir opsenost teme, nuno je pretpostaviti da je bilo vie ideatora i da nije umetnik sam smislio koneto. To su verovatno bili najueniji ljudi iz papskog kruga, ali za to nema nikakvih literalnih dokaza. Jedna idealna zamisao koneta se formirala sa nametnutim ogromnim autoritetom Mikelanela kao izvoaa fresaka koje prevazilaze sve to se do tada mislilo o umetniku i otkrivaju njegovo nadahnue posebnom boanskom silom. dramatina pria Postanja, koja menja zvezdani svod, apsolutno odgovara Mikelanelu kao umetniku, veliki izazov! Ako bismo sumirali ideju ta je koneto tj. ta ovaj ciklus iskazuje, mogli bismo rei da se kroz priu o Postanju iskazuje liturgijski znaaj same Sikstinske kapele. to jeste tano, ali je to previe pojednostavljeno. Veina predstava se ita obrnuto od literalne osnove i obeleava ideju povratka due onome kome je pripadala. Kapitalna ideja neoplatonizma! Povratak due Bogu koja je prola teskobe, nesnalaenje i stradanja i vratila se onome od koga je dola. Kruenje energije koje sadri ova ideja neoplatonizma se moe proitati u ovom ciklusu.

prva trilogija = Nojeva trilogija

Nojevo pijanstvo Jo od ranog hrianstva smatrano prefiguracijom Ruganja Hristu (sve ove starozavetne scene postaju prefiguracije novozavetnih dogaaja i linosti) Neoplatonizam isto doivljava ovu temu na sebi svojstven nain = kao trenutak porobljavanja i gubljenja due i sopstva Kako god je tumaili, striktno hrianski ili striktno neoplatonistiki, vezujemo je za tegobu i put oveka da se vrati svojoj dui ili Bogu

Strani Potop Neki tvrde da se ovde vidi da Mikelanelo jo uvek nije vet, a drugi kau da namerno nije eleo da postavi neki centar kompozicije. Nojeva Barka je tamo negde u daljini, a oveanstvo tumara u agoniji besmisla. Univerzalna drama oveanstva Nojeva Barka
. Prefiguracija spasenja iako je glavni akter dogaaja nesvestan ljudski rod koji jo uvek nije taj koji gleda ka spasenju i vrada se Bogu U isto vreme moe biti i prefiguracija krtenja (poto je u daljini mogude prikazati i vodu)

Nojeva rtva kraj potopa i sveukupne drame najava saradnje Boga i oveka tj. saradnje ljudske due sa viim sferama

druga trilogija = trilogija Adama i Eve

Prvi Greh i Isterivanje iz Raja 2 sukcesivna dogaaja koja oznaavaju kruni greh i peripetualni pokret oveanstva gde ono, u kontinuitetu, grei i strada, grei i strada, iznova i iznova. Zato je i tok ove freske kruan.

Stvaranje Eve Prvi put se u nizu od ovih 9 istorija pojavljuje figura Boga Oca, upravo iznad mesta gde bi stigla oltarska pregrada. Dakle, prvi put se javlja boanski lik iznad oltarske pregrade Sama Eva je potpuna materija. Mater =majka, materica, ono to oveanstvo vezuje za ovde, za zemlju

Stvaranje Adama Ova freska sadri onaj sloj koji smo joj mi, kao materijalistika i potroaka civilizacija, nadenuli Kosmoloko jaje gospodnje gde je sa minimum napora stvorena maksimalna iskra boanstva i veliki kosmoloki in. Reklo bi se da je iza ove freske vreme kada je Mikelanelo jos uvek verovao u lepotu ovoga sveta kao odraz boanskog, pa tako i stvara, sa velikom verom u ljudski rod Bog se ovom prilikom obraa Adamu (knjiga: Beseda o dostojanstvu ovekovom, Piko de la Mirandola; ovo nije literalna osnova freske, ali jeste njen duhovni kontekst).

Adam je lep, jer je stvoren napodobije Boijeg lika Ovo je jedna freska koja jeste zavredila veliku panju koja joj se poklanja, jer je energetski centar u ovom ciklusu za ije je ukupno itanje vano stvaranje bica. Sve ove figure meusobno funkcioniu u odnosu na istoriju, nikako ih ne treba doivljavati kao dekoraciju.

trea trilogija = trilogija Stvaranja Sveta

Odvajanje Zemlje od Vode spiralni pokret Boga kao kreatora I u hrianstvu i u neoplatonizmu, Bog je transcendentalno bie nastalo ex nixilo. Obe hijerarhije tvrde da je on van svake hijerarhije. Ne nalazi se unutar univerzuma, ve je univerzum u njemu

Odvajanje Sunca i Meseca Prikazana silna energija tog bia koje je moralo dobiti antropomorfni lik u tadanjem intelektualnom sistemu. Ta nova mo antropomorfne slike se spojila sa srednjovekovnom metafizikom i prostorom.

Odvajanje Svetlosti od Tame iznad same asne Trpeze tom energinom zanosu jako doprinosi kreendo kretanja figura koje flankiraju dogaaj

pandantifi
Prikazani su proroci koji, kako se pomeramo ka oltaru, trpe sve vei i vei stepen uznemirenosti = FUROR DIVINUS. Njihove forme se polako izvitoperuju i Jona, koji se nalazi iznad samog oltara, jeste u najveem zanosu dok gleda Boga u lice. Prikazane su i sibile, antike proroice koje najavljuju spasitelje. Izabrane su one koje su najeksplicitnije iskazale dolazak mesije. Mona tela iskazuju stepen zanosa, ali, u isto vreme, i pasivnost (koja se vezuje za injenicu da su one zene, a i paganke, pa su udaljene od aktuelne prie katalocizma i protestantizma)

prorok Zaharije

prorok Isaija

prorok Danilo

Kumejska sibila

Delfijska sibila

prorok Jona

ugaoni pandantifi Judita i Holoferno

ugaoni pandantifi David i Golijat

Lunete
predstavljeni Hristovi preci, tano onako kako ih Matej opisuje ove predstave su vezane i za Stari Zavet i za Novi Zavet

Hristovi preci

Hristovi preci

prorok i sibila trougaoni prostor sa Hristovim

precima

RAFAELOVE STANCE

stance = odaje u papskom dvoru

stance su niz posebnih odaja u papskoj palate, Vatikanu. svaki rimski kardinal ima svoj studio tj. apartman gde svako od njih, pojedinano, ima prostor za sebe kada se konklava sastaje (isto tako je i u Patrijariji kada se sastaje Sinod; svaki episkop ima prostoriju za sebe) ove odaje oslikao je Rafaelo, na poziv pape Julija II jedna od tih odaja je raena kasnije, u manirizmu

STANZA DELLA SEGNATURA

koncepcija Stanza della Segnatura ribolovcev prsten

odaja u kojoj se uvaju papski peati. ovde je zasedao i sud (s obzirom da je papa i svetovni vladar Vatikana i Rima, to e rei da on ima i ulogu svetovnog sudije, a ne samo duhovnog) teorije da je ovde trebalo da bude biblioteka nisu bez osnova, ali se nita ne zna pouzdano dekoracija je, naravno, u skladu sa namenom prostorije I zapoceta je 1508., a zavrena je oko 1511. godine. podni mozaik ima predstavljene papske kljueve, slina tehnika kao u Sikstinskoj kapeli boni zidovi i tavanica su upotpunjene fresko dekoracijom upravo su svod i kupola centralno mesto celokupne sakralne topografije (dekoracija tavanice i kupole je, inae, idejni prostor nekog mesta) vrlo vaan je meusobni raspored ovih fresaka u prostoru i njihova komunikacija: znaenje se ne iscrpljuje u pojedinanom, ve je vrlo bitna korporalna retorika, pokreti tela i pravci u kojima su glave okrenute

narativ Stanza della Segnatura

ova odaja je suprotnost Sikstinskoj kapeli koja sadri dugake i komplikovane narative poput ciklusa asnog Krsta, stvaranja Starog Zaveta i Novog Zaveta, hrianske istorije.. mogunost za takve narative postoji, ali je on jednostavno drukije izveden idejni tvorci ovog programa su humanisti papskog dvora i pape, vrhovnog sudije, i duhovnog i svetovnog izvrilac, egzikutor jeste Rafaelo, koji je njihove mentalne slike preneo u nama okom vidljive kompozicije

svod Stanza della Segnatura

iako ovo nije zvanino sakralni prostor, itekako je vezan za srce sakralnosti tj. papu mozaik se, oigledno, oslanja na kasnoantike i ranohrianske mozaike ime se aludira na najbolju epohu u umetnosti = renovacio imperii, sa carskom konotacijom. To je tehniki smisao mozaika. simbolini smisao se ogleda u medaljonima (preciznih kardinalnih ideja i odlika) koji se precizno elaboriraju i objanjavaju u niim zonama, na bonim zidovima pojanjavanje kroz razvijene kompozicije istinskog narativa iako nam se amblematika danas ini jednostavno, ona je rezultat sporog procesa formiranja amblema koji za cilj imaju da, kroz saetu sliku, odreeni pojam objasni i svede. ova 4 amblema oznaavaju vrhovne osobine koje jedan papa treba imati i vezuju se za 4 kardinalne vrline i misao da su univerzalne istine iznad stvari, a duh iznad moi.

teologija

filozofija

poezija

pravda

La Disputa, Stanza della Segnatura

Kompozicija nastala poetkom 16. veka, kada sukob izmeu katolika i protestanata nije aktuelan, izazvala je velike teoloke polemike. ovo je vie prikaz jedinstva, a ne sukoba reformacije, ega ima u baroku. Sam naziv joj je dao Vazari pola veka kasnije, opisujui je kao jasno razumljiv i prijemiv narativ. donja sfera = zemaljski plan Za razliku od protestanata, katolici i pravoslavci se slau oko poimanja nekih aspekata evharistije i svete hostije (monstranca; od monstrare = pokazivati). Sveta hostija je objekat kog nema kod protestanata, vezana je za proslavljanje misterije Hristovog tela i proslavu Svetog Krsta. Dakle, ovde su akteri okupljeni oko monstrance, oko neega to slavi evharistiju, a samo okruenje podsea na apsidu. U njoj se deava sveta drama koja rememorie ceo proces Hristovog ivota. Neprestano se reinterpretira sveta istorija pred vernicima. Ovo je, u idejnom smislu, koneto ovog prikazanog svetog prostora. etvrtasta trpeza se vezuje za zemaljsku sferu i materijalnu ravan crkve. gornja sfera = nebseski plan esta je ideja susreta nebeske i zemaljske crkve. mandorla koja okruuje Hrista je savreni krug, boansko jaje ili nikleus (pandan etvrtastoj trpezi, tako da dole imamo materiju, a gore boansko) raeni su opseni pripremni kartoni za ovu fresku gde je upeatljiva karakterizacija likova. Postoji pisana graa gde se Rafael konsultuje sa pesnikom Hariostom oko izgleda i portretnih karakteristika likova. Sveti Petar okrenut ka pravosuu, a hrianski mistiari ka Parnasu (mistini zanos teologa) Zemaljska crkva cuva cistotu vere, prostor nije arhitektonski zatvoren.

Parnas, Stanza della Segnatura 1510. godina

Parnas je mesto gde zive muze (izvor inspiracija i nadahnua), mitsko obitavaliste energetskih emanacija, u kom boravi bog Apolon, solarno boanstvo, pojam umetnosti i lepote, sa svojom lirom, gde predvodi hor muza i pesnika. Rafaelo je, na Parnasu, ovekoveio u venosti najvernije stvaraoce i to upotpunio sa pogledom na dvorite Vatikanske palate koje se vidi kroz prozor i koje je ureeno da lii na sliku Raja (postoji vie koncepata vrtova: francuski, engleski, manastirski..) Slika ukroene prirode, humanizovane i civilizovane; ne samo kao fina uivancija, ve deo duhovnog shvatanja u koje nas uvodi pesnikinja Sapfo sa Lezba. Pored nje, imamo i ostale antike autore i pisce poput Homera, Ovidija, Euripida, Sofokla.. prisutan je i Dante sa crvenom kapom i lovorovim vencem. Kreui se ka desnoj strani dolazimo do aktuelnih, savremenih pisaca poput Ludoviga Ariosta i San Azara. Iz kompozicije nas izvodi starac Pindar. Iz pisane grae znamo da je i ovde velika Rafaelova briga bila karakterizacija likova

Atinska kola, Stanza della Segnatura 1510 1511. godina

Enterijer zasvoen arhitekturom, sa tematikom kole. Centralni likovi, u srednjoj osi = Platon i Aristotel. Platon dri svoje delo Timej i pokazuje prstom na gore, a Aristotel dri svoje delo Etika i pokazuje prstom ka zemlji (sto e rei, aludira na nie sfere, bavljenje zemaljskim stvarima, poput etike i politike) Kao u kompoziciji Sacra Conversacione, prikazane su linosti koje jedne drugima nisu savremenici. U okviru istog prostora, prikazani su i sofisti, i pitagorejci, i poznoantiki filozofi.. U kakvoj je vezi atinska kola sa teologijom (poto su prostorno, u okviru ove odaje, povezane)? To su 2 oblasti koje se naizgled iskljuuju i kontradiktorne su: filozofija kao racionalna i teologija koja se zasniva na samoj veri; a, u onovremenoj diskusiji nisu suprotstavljene i dopunjuju se kao vrlo vane vrline jednog pape.

Papa Grigorije IX potvruje dekretalije papa treba da poseduje 4 vrline: 1. 2. 3. 4. prudencia = mudrost fortituda = strpljenje temperamencia = snaga justicia = pravda, vlada nad ovim pomenutim vrlinama

ova ideja je prikazana amblematski na svodu i svod je u korelaciji sa ovom predstavom pokazano da papa ima potpuni autoritet da vlada nad svojom pastvom, duhovni, kao i svetovni, u okviru civilnog prava mudrost strpljenje I snaga mudrost strpljenje I snaga

Trebonijan predaje pandekte caru Justinijanu pandekte su zakonski nacrti i odraz graanskih prava

S T A N Z A D I E L I O D O R O 1512-1514. godina

Izgon Heliodora iz hrama, Stanca di Eliodoro

Hrianska istorija trijumfa katolie crkve Prostor u kome se zbiva radnja jeste Solomonov hram, prikazan u najdubljoj perspektivi. Svetinja nad svetinjama je obeleena i plamteom menorom, svejakom sa 7 krakova Literalna osnova = Heliodor je poslat da opljaka hram i da uzme novac koji je namenjen siroiima. Meutim, pojavljuje se ognjeni konjanik, materijalizovana boanska sila = DEUX EX MAXINA. up sa novcem lei kraj Heliodora. Uporedo pristie i papa. Dakle, poruka je jasna. Ko obeasti Svetu rimsku crkvu (sumnjanjem u dogme ili materijalnim oteenjem), proi e kao Heliodor. Ovime se potvruje autoritet crkve.

Izbavljenje Svetog Petra iz tamnice, Stanza di Eliodoro

Jedna zanimljiva inovacija u okviru ove kompozicije jeste nokturalno osvetljenje, no prikazana u kombinaciji sa zraenjem nematerijalne svetlostiukazuje se na bozansko prisustvo.. Rafael kroz ovu sliku uvodi kombinaciju nonog osvetljenja (vezanog za odreenu dozu jeze i neto to prikriva zloin) i natprirodnim osvetljenjem koje dolazi od anela koji puni prostor svojom energijom. Upravo to jeste specifinost ove predstave. Statini potencijal slike razbija blistavost.