VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

275

ELEMENTI VREMENSKO-PROSTORNE ANALIZE SAOBRAAJNE NEZGODE ELEMENTS OF THE TRAFFIC ACCIDENTS TIME-PLACE ANALYSIS Boris Anti1, dipl. in; Nenad Markovi2, dipl. in; Duko Pei3, dipl. in. Rezime: Tokom izrade ekspertiza saobraajnih nezgoda, od posebnog znaaja za sud predstavlja sadraj vremensko-prostorne analize toka nezgode, odnosno rezultati analiza mogunosti izbegavanja nastanka saobraajne nezgode. Sutinsko pitanje za donoenje odluke u sudskom postupku, a na koje bi vetak saobraajnotehnike struke trebalo da prui odgovor u vremensko prostornoj analizi, jeste brzina pri kojoj bi uesnik imao mogunost izbegavanja nezgode, a to se moe utvrditi primenom vremenskog i/ili prostornog kriterijuma. Uzimajui prethodno u obzir, u radu e biti prezentirani elementi i analize koje bi trebalo da budu sprovedene od strane vetaka i koje bi trebale da budu sadrane u vremensko prostornoj analizi saobraajne nezgode. KLJUNE REI: ZAUSTAVNI PUT, PROSTORNI KRITERIJUM, VREMENSKI
KRITERIUJUM, BEZBEDNA BRZINA, USLOVNO BEZBEDNA BRZINA.

Abstract: Within traffic accident expertise, the content of the time-place analysis of a traffic accident, or in other words-the results of the analysis of the possible ways to avoid traffic accident, is of high importance to the court. The most important question for making the decision during the court process, on which the expert should give answer in the time-place analysis, is the speed which would be enough for the participant to avoid the accident, which could be found by applying time and/or place criteria. Having all that in mind, the elements and the analysis which should be done by the experts and which should be the part of the time-place analysis of the traffic accident, will be presented in this paper. KEY WORDS: TRAFFIC ACCIDENT EXPERTISE, THE COURT PROCEDURE, THE MISTAKES OF THE TRAFFIC ACCIDENT PARTICIPANTS
1 2 3

Saobraajni fakultet u Beogradu, Katedra za bezbednost saobraaja i motorna vozila, b.antic@ sf.bg.ac.rs Saobraajni fakultet u Beogradu, Katedra za bezbednost saobraaja i motorna vozila, n.markovic@sf.bg.ac.rs Saobraajni fakultet u Beogradu, Katedra za bezbednost saobraaja i motorna vozila, duskopesic@sf.bg.ac.rs

Vrnjaka Banja 2009.

276

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

1. UVOD Kada se posmatraju elementi pismenog nalaza i miljenja vetaka, kao i pojedinane i uporedne analize povreda, oteenja, tragova, mesta sudara i brzina uesnika saobraajne nezgode, koje je s obzirom na to potrebno sprovesti, vremensko-prostorna analiza predstavlja deo nalaza i miljenja vetaka koji praktino objedinjuje sve prethodno sprovedene analize i sudu objanjava parametre vezane za pozicije uesnika neposredno pre nezgode. Najvaniji elementi koji se izraunavaju tom prilikom jesu zaustavni put, vreme zaustavljanja, prostor i vreme koje je voza imao na raspolaganju za izbegavanje nezgode, odnosno brzina pri kojoj je voza za te uslove (prostor i vreme) mogao izbei nezgodu zaustavljanjem. Uzimajui u obzir sadraj poglavlja vremensko-prostorna analiza u okviru pismenog nalaza i miljenja vetaka, jasno je da ono to treba da ini vremensko-prostornu analizu jesu razliiti prorauni u vezi pozicija i brzina uesnika nezgode, kao i drugih parametara koji su bitni za analizu nezgode. U praksi postoje razliiti stavovi o tome da li vetak saobraajno-tehnike struke te proraune treba da prikae, ili su dovoljni rezultati bez prikaza obrazaca i prorauna (Vidi Slike br. 1 i br. 2).

Slika br. 1 Primer vremensko prostorne analize bez prikazanog prorauna Sa jedne strane takvi prorauni moda optereuju pismeni nalaz i miljenje vetaka, jer su korisnici vetaenja najee lica koja ne poseduju tehnika znanja, ali je takoe objektivno i korektno prikazati i proraun, kako bi korisnici vetaenja mogli proveriti ispravnost rezultata, ali i uoiti koje metode i koji parametri su korieni za dobijanje rezultata.

Vrnjaka Banja 2009.

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

277

Slika br. 2 - Primer vremensko prostorne analize bez prikazanog prorauna

Slika br. 3 - Primer vremensko prostorne analize sa prikazanim proraunom Iako vremensko-prostorna analiza sa prikazanim postupkom prorauna, zahteva dodatno angaovanje vetaka pri tehnikoj obradi teksta, poeljno je i korektnije od strane vetaka transparentno prikazati sve koriene proraune ili prikazati samo rezultate, a proraune dostaviti u prilogu vetaenja.
Vrnjaka Banja 2009.

278

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

2. OSNOVNI POJMOVI I ELEMENTI VREMENSKO PROSTORNE ANALIZE Uzimajui u obzir da vremensko-prostorna analiza predstavlja ''rekonstruisanje'' pozicija uesnika neposredno pre nezgode, kao i u trenutku sudara, a s obzirom na brzine uesnika nezgode, podrazumeva se da su ovi elementi (brzine i mesto sudara) ve utvreni na osnovu prethodnih analiza i primenom specifinih saobraajno-tehnikih metoda. Kako bi se na jednostavan nain pojasnio postupak vremensko prostorne analize, neophodno je najpre definisati osnovne parametre koji se koriste u konkretnoj analizi. Uzimajui to u obzir, za poetak je pored brzine kojom se vozilo kretalo neposredno pre nezgode (Najee se u domaoj literaturi oznaava Vo), vano razlikovati brzinu na poetku koenja (Oznaenu sa V1) i brzinu u trenutku sudara (Vs). 2.1. Zaustavni put i vreme zaustavljanja Prvi odgovor koji bi vetak saobraajno-tehnike struke trebalo da prui sudu u vremensko-prostornoj analizi jeste veliina zaustavnog puta i vremena zaustavljanja. Naime, duina zaustavnog puta jasno pokazuje koliko je prostora bilo potrebno uesniku nezgode za zaustavljanje pri brzini kojom se kretao neposredno pre nezgode, dok vreme zaustavljanja jasno pokazuje koliko bi vremena bilo potrebno za zaustavljanje izraunatom brzinom. Zaustavni put se izraunava primenom obrasca: S = Vo tr + V12 : 2 : b (1)

gde je tr - vreme reagovanja, a b usporenje vozila. Pre nego to vetak pristupi proraunu zaustavnog puta, vano je panju usmeriti pravilnom utvrivanju upravo ova dva elementa. Vreme reagovanja je tesno povezano sa vrstom konog sistema i vrstom vozila koje je uestvovalo u nezgodi. Naime, komercijalna vozila sa pneumatskim konim sistemom mogu imati vreme reagovanja i do 1,6 s, vreme reagovanja putnikih automobila je najee 1 1,1 s, dok vreme reagovanja savremenih motocikala moe biti svega 0,6 s. Razlika u vremenu reagovanja komercijalnih i putnikih vozila je u konstrukcionim karakteristikama konog sistema (bri odziv disk konica u odnosu na dobo konice) i razliitom prenosu sile, jer je vazduh u pneumatskom sistemu stiljiviji od ulja u hidraulinom konom sistemu.

Vrnjaka Banja 2009.

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

279

Pored toga, kod motocikla fiziko reagovanje vozaa je znaajno krae jer nema posebnog premetanja noge sa pedale ''gasa'' na pedalu konice. Vano je napomenuti da pogreno vreme reagovanja moe dovesti do greke u proraunu zaustavnog puta i za vie od desetak metara. Jedno od pitanja o kome se vode brojne diskusije meu vetacima saobraajno-tehnike struke i korisnicima tih vetaenja, jeste produenje vremena reagovanja usled alkoholisanosti vozaa. Naime, dokazano je da alkoholisanost utie na produenje vremena reagovanja vozaa, a time i na produenje zaustavnog puta vozila, ali su efekti alkoholisanosti u pogledu veliine produenja vremena reagovanja veoma razliiti i zavise od oveka do oveka. Iako alkoholisanost spada u domen rada vetaka mediciniske struke, dogaa se da vetaci saobraajno-tehnike struke koristei literaturu koja nije njima predviena pokuavaju da ''pomognu'' sudu uzimajui u obzir produenje vremena reagovanja zbog dejstva alkohola (Slika br. 4). ak i ako vetak medicinske struke utvrdi da je vreme reagovanja bilo produeno usled alkoholisanosti, vetak saobraajno-tehnike struke bi mogao koristiti te podatke za svoje analize samo ako bi od strane vetaka medicinske struke to produenje bilo iskazano precizno, u brojanim vrednostima, a ne samo opisno.

Slika br. 4 Primer nepravilnog korienja alkoholisanosti od strane saobraajno-tehnikog vetaka S obzirom na prethodno, nije u skladu sa pravilima struke da se saobraajno-tehniki vetaci uputaju u analize produenja vremena reagovanja zbog alkoholisanosti, ukoliko vetak medicinske struke nije precizno definisao veliinu produenja vremena reagovanja. Veliina usporenja je sledei parametar koji je takoe znaajan za pravilan proraun zaustavnog puta. Ukoliko su izmerene kone sile vozila koje je uestvovalo u nezgodi, tada je usporenje mogue proraunati, pri emu to usporenje (izraunato na osnovu intenziteta konih sila sa tehnikog pregleda) predstavlja najvee mogue usporenje koje je to vozilo moglo ostvariti.

Vrnjaka Banja 2009.

280

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

Razlog za to je to pri merenju sila koenja tokovi ne blokiraju i tada se ostvaruje najvee usporenje. S obzirom na to, brzina izraunata na osnovu tako utvrenog usporenja je najvea brzina, jer u realnim uslovima usporenje moe biti samo manje. Naravno, ako se za proraun zaustavnog puta za odreenu brzinu uzme usporenje na osnovu intenziteta konih sila, izraunata vrednost e predstavljati najkrai zaustavni put. Ako intenziteti sila koenja nisu utvrivani tada je usporenje neophodno proceniti na osnovu vrste i stanja kolovoza.

Slika br. 5 Primer skice sa dugim tragovima koenja

Slika br. 6 Primer razlike u duini zaustavnog puta sa i bez korekcije usporenja usled pada usporenja
Vrnjaka Banja 2009.

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

281

Pri brzinama vozila veim od 60 km/h, u sluajevima kada su tragovi koenja dui od 20 m, usled znaajne duine tragova dolazi do pada uinka ostvarenog koenja, i to za 5 % - 10 % kod tragova duih od 20 m, a 10 % do 15 % kod tragova duih od 30 m. Uzimanje u obzir pada uinka ostvarenog koenja, dovee do produenja zaustavnog puta i vremena zaustavljanja (Slika br. 5 i br. 6). Dakle, zaustavni put vozila pored utvrene brzine, zavisi i od vremena reagovanja sistema voza-vozilo i usporenja vozila, pa je tim parametrima tokom izrade saobraajno-tehnikog vetaenja vano posvetiti znaajnu panju. Za pravilno sklapanje slike o saobraajnoj nezgodi svih stranaka u postupku, vano je pored prorauna zaustavnog puta za utvrenu brzinu vozila, prikazati i proraun za dozvoljenu brzinu (ogranienu brzinu) koja vai na mestu nezgode, ili brzinu koju zahteva neka od stranaka u postupku. Takve razlike ponekad mogu odmah ukazati na postojanje, ili nepostojanje propusta pojedinih uesnika nezgode. Vreme zaustavljanja predstavlja sledei element koji bi trebalo da bude sadran u vremensko prostornoj analizi saobraajne nezgode (Slika br. 6). Slino zaustavnom putu i vreme zaustavljanja, pored brzine, zavisi od vremena reagovanja sistema voza -vozilo i usporenja vozila, pa prethodno opisane preporuke vae i za vreme zaustavljanja koje se izraunava primenom obrasca: t = tr + V1 : b 2.2. Prikaz karakteristinih pozicija uesnika nezgode Sledei korak u vremensko prostornoj analizi jeste prikazivanje pozicija uesnika nezgode u trenutku reagovanja vozaa u prostoru i vremenu. Drugim reima opisano, vetak je potrebno da sudu prui odgovor na koliko metara i koliko sekundi pre nezgode je preduzeto reagovanje od strane pojedinih uesnika nezgode. Dobijanjem prethodno opisanih rezultata mogue je sprovesti jednostavnu uporednu analizu zaustavnog puta i puta koji je voza imao na raspolaganju od mesta reagovanja do mesta sudara sa jedne, a vremena potrebnog za zaustavljanje i vremena koje je voza imao na raspolaganju od trenutka reagovanja do trenutka sudara, sa druge strane.Uzimajui u obzir kretanje drugog uesnika nezgode mogue je utvrditi na kojoj se poziciji taj uesnik nalazio, kada je preduzeto reagovanje od strane prvog uesnika.
Vrnjaka Banja 2009.

(2)

282

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

Ako se analizira sudar vozila i peaka, prethodno opisana analiza e pruiti odgovor da li je voza reagovao kada se peak nalazio na primer van kolovoza, na ivici kolovoza ili je reagovanje preduzeto kada se peak ve nalazio na kolovozu (Slika br.7).

Slika br. 7 Primer grafikog prikaza pozicija vozila i peaka u trenutku reagovanja vozaa i trenutku sudara

Rezultat prethodno sprovedene analize i poznavanje puta koje je vozilo prelo od mesta reagovanja do mesta sudara, kao i vremena od trenutka reagovanja do trenutka sudara su polazni osnov za sprovoenje analize mogunosti izbegavanja nezgode po prostornom, odnosno po vremenskom kriterijumu. Pri analizi mogunosti izbegavanja nezgode, vetak brzinu pri kojoj bi nezgoda mogla biti izbegnuta izraunava s obzirom na nain izbegavanja koji je primenjen od strane vozaa, a to je najee preduzimanje intenzivnog koenja (zaustavljanja), pri emu ako voza nije preduzeo reagovanje, tada se takoe brzina pri kojoj bi mogla biti izbegnuta nezgoda rauna ako bi voza preduzeo zaustavljanje. Sa aspekta saobraajno-tehnikog vetaenja, nije pravilno izraunavati mogunosti izbegavanja nezgode na vie moguih naina, kao to je ubrzavanje, preduzimanje manevara skretanja, nepreduzimanje koenja i sl. jer bi tada vetak praktino uvodio nove okolnosti, koje ne bi morale odgovarati saobraajnoj situaciji koja je prethodila nezgodi i koje bi takoe zahtevale promenu i nekih drugih parametara nastanka nezgode. Na primer (Slika br. 8) dogaa se da u vremensko-prostornoj analizi vetaci saobraajno-tehnike struke navedu da bi vozilo prolo mesto nezgode pre peaka i nezgoda se ne bi dogodila, ako voza ne bi preduzeo koenje.

Vrnjaka Banja 2009.

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

283

Slika br. 8 Primer nepravilne analize mogunosti izbegavanja saobraajne nezgode Ukoliko se posmatra prostor koji je voza imao na raspolaganju, odnosno put koji je vozilo prelo od pozicije preduzimanja reagovanja koenjem , do mesta sudara, brzina pri kojoj bi voza, reagovanjem na isti nain, i sa istog mesta, imao mogunost zaustavljanja na putu (Srs) do mesta sudara moe se izraunati primenom sledeeg obrasca:
Vu (b t s )2 2 b Srs b t s

(3)

Izraunavanje brzine pri kojoj bi nezgoda mogla biti izbegnuta primenom prostornog kriterijuma, odnosno primenom obrasca (3), se najee i primenjuje za analizu mogunosti izbegavanja nezgode, ali postoje i one situacije u kojima je znaajnije i opravdanije posmatrati vreme koje je proteklo od trenutka reagovanja do trenutka kada je dolo do sudara. Brzina pri kojoj voza ima mogunost da reagovanjem na isti nain, zaustavi vozilo za vreme (trs) koje je proteklo od trenutka reagovanja, do trenutka sudara izraunava se primenom sledeeg obrasca:
Vu b (t rs t s )

(4)

Kada je poznata brzina kojom se neposredno pre nezgode kretalo vozilo (Va), bezbedna odnosno ograniena brzina na mestu nezgode (Vb) i primenom obrasca (3) i/ili (4) izraunata brzina pri kojoj bi nezgoda mogla biti izbegnuta (uslovno bezbedna brzina Vu), mogue je sprovesti poreenje brzina i ukazati na propuste uesnika nezgode. Vano je napomenuti da se u ovom postupku ne daje odgovor na pitanje: ''ta bi se dogodilo ako bi se taj voza tada kretao dozvoljenom brzinom?'', jer je to nemogu dogaaj (pri nekoj drugoj brzini taj voza se ne bi u tom trenutku naao na mestu nezgode), ve se daje odgovor na sledee pitanje: ''Ako bi se u situaciji koju analiziramo na mestu vozaa ija se odgovornost analizom proverava, nalazio neki drugi voza koji se kree dozvoljenom brzinom, da li bi taj voza imao mogunost izbegavanja nezgode (pri emu su ostali elementi zadrani)?''.

Vrnjaka Banja 2009.

284

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

Veliinu razlika izmeu prostornog i vremenskog kriterijuma je moda najlake ilustrovati primerom. Ako bi vozilo od mesta sa kog je voza preduzeo reagovanje koenjem, do mesta sudara prelo put duine 25 m, za vreme od 1,6 s, pri emu bi u trenutku reagovanja brzina vozila bila 60 km/h, primenom prostornog kriterijuma, brzina izbegavanja nezgode tj. brzina pri kojoj bi voza, reagovanjem na isti nain, i sa istog mesta, imao mogunost zaustavljanja na putu duine do mesta sudara od 25 m (primena obrasca (3)) bila bi do 44 km/h. Primenom obrasca (4) brzina pri kojoj bi voza, reagovanjem na isti nain, imao mogunost zaustavljanja za vreme koje je proteklo od trenutka reagovanja do trenutka sudara, od 1,6 s, bila do 13 km/h. Razlika izmeu prostornog i vremenskog kriterijuma u ovom primeru je skoro 30 km/h, to e implicirati potpuno razliite propuste uesnika nezgode, ako bi na mestu nezgode vailo ogranienje brzine do 40 km/h.

Slika br. 9 Primer razlika brzina u prostornom i vremenskom kriterijumu Uzimajui u obzir prethodno opisane razlike, jasno je da je od sutinskog znaaja definisati okolnosti u kojima je opravdana primena vremenskog kriterijuma, jer se primenom vremenskog kriterijuma dobijaju nie brzine, pa ukoliko na strani vozaa nema propusta po prostornom kriterijumu, nee ih biti ni po vremenskom (( b (t rs t s ) )<( (b ts )2 2 b Srs b t s )). Sutinski, odgovor koji kriterijum primeniti treba traiti u situaciji koja prethodi nezgodi, i razmatranju da li je za analizu mogunosti izbegavanja od znaaja prostor koji je voza imao na raspolaganju, ili pak vreme koje je proteklo od trenutka stvaranja opasne situacije do trenutka sudara. Najjednostavniji primer u kome je nesporna primena prostornog kriterijuma moe se predstaviti situacijom u kojoj dolazi do udara vozila u nepokretnu prepreku, zid, zaustavljeno vozilo ili krupan predmet na kolovozu. U takvim okolnostima jasno je da u trenutku reagovanja voza ima na raspolaganju prostor izmeu vozila i te prepreke, pa je opravdano primeniti samo prostorni kriterijum, jer voza jasno vidi rastojanje na kome treba da se zaustavi. U situacijama koje su iznenadne, neoekivane, daleko vei znaaj od prostora, ima vreme koje protekne od stvaranja opasne situacije do trenutka sudara. Mogunost izbegavanja istravanja deteta na kolovoz iza parkiranog automobila ili kontejnera, mogunost izbegavanja sudara sa vozilom koje na ''crveno svetlo'' prolazi kroz raskrsnicu, samo su neke od situacija u kojima bi analizu trebalo sprovesti i vremenskim kriterijumom.

Vrnjaka Banja 2009.

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

285

Pored prikazivanja pozicija uesnika nezgode u trenutku reagovanja vozaa, u nekim sluajevima je vano, u prostoru i vremenu, opisati pozicije uesnika nezgode u trenutku preduzimanja nekih karakteristinih radnji ili manevara, kao to je prelazak na suprotnu polovinu kolovoza, radi preticanja, skretanja i sl. Naime, te pozicije ukazuju kada je stvorena opasna sistuacija, odnosno kada je na stvorenu opasnu situaciju od strane jednog uesnika nezgode, drugi uesnik trebalo da preduzme izbegavanje nezgode. 2.3. Provera navoda svedoka Pored saobraajnih nezgoda u kojima posledice tj. tragovi omoguavaju da se saobraajno-tehnikim vetaenjem sprovedu analize i ukae na propuste uesnika nezgode, nisu retki sluajevi kada takve analize nisu mogue. Naime, u sluajevima kada nije bilo tragova koji omoguavaju kvalitetne analize, ili su ti tragovi postojali ali nisu na pravilan nain fiksirani od strane uviajne ekipe, mozaik dogaaja neposredno pre nezgode mora biti popunjen navodima svedoka. esto saobraajnu nezgodu razliiti svedoci opisuju na razliite naine, pa je sa aspekta svedoka mogue imati nekoliko ''moguih'' varijanti nastanka nezgode. Vetaci saobraajno tehnike struke nemaju pravo poveravanja vere bilo kom od svedoka, kao ni izbor navoda odreenog svedoka na osnovu koga e sprovesti analizu saobraajne nezgode, ali imaju mogunost da analizom raspoloivih tragova dokaza, pokau sudu da se iskaz svedoka ne uklapa u materijalne dokaze (Slika br. 10 Svedok opisuje mesto sudara na desnoj polovini kolovoza, a tragovi su na levoj). Sa druge strane, mogue je da se saobraajno-tehnikim vetaenjem ne mogu iskljuiti razliiti naini nastanka nezgode, opisani od strane razliitih svedoka, pa je tada neophodno poveravanje vere odreenom svedoku prepustiti sudu.

Slika br. 10 Primer nesaglasnosti navoda svedoka o sudaru na desnoj i tragova na levoj polovini kolovoza
Vrnjaka Banja 2009.

286

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

U tim okolnostima, s obzirom da saobraajno-tehniko vetaenje ne moe da prui odgovor, samo sud ima pravo da na osnovu drugih elemenata, koji nisu u domenu saobraajno-tehnikog vetaenja, ceni navode svedoka i na osnovu toga donese odluku o nainu nastanka i propustima uesnika nezgode. 2.4. Posebna pitanja suda Vremensko-prostorna analiza saobraajne nezogde predstavlja najpogodnije mesto u pismenom nalazu i miljenju vetaka za pruanje odgovora vetaka saobraajno-tehnike struke na posebna pitanja suda. Naime, pored pitanja na koje vetak najee treba da prui odgovor u svojoj ekspertizi, esto sud zahteva i odgovore na neka specifina pitanja. Imajui u vidu dosadanju sudsku praksu, ta pitanja se obino odnose na mogunost uoavanja neosvetljenih prepreka u specifinim nonim uslovima (Slika br. 11), specifine analize tahografskih uloaka (Slika br. 12), uticaje neispravnosti pojedinih ureaja na automobilu, izraunavanja pojedinih bezbednih brzina itd.

Slika br. 11 Pogoranje vidljivosti ispred vozila pred samo mimoilaenje [4.]

Slika br. 12 Primer analize tahografskog uloka u pogledu broja zaustavljanja vozila u periodu pre nezgode
Vrnjaka Banja 2009.

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

287

3. ZAKLJUNA RAZMATRANJA Saobraajno-tehniko vetaenje predstavlja jedan od najvanijih dokaza i polaznu osnovu za donoenje odluke u sudskim postupcima iz oblasti saobraajnih nezgoda. Ova injenica upuuje na to da je sa posebnim znaajem i odgvornou potrebno pristupiti analizi saobraajne nezgode, posebno u onom delu u kome se analiziraju pozicije vozila neposredno pre nezgode i mogunost izbegavanja nezgode, jer se upravo na osnovu ovih analiza ukazuje na propuste uesnika nezgode. U radu je pokazano koje osnovne elemente je potrebno da sadri vremensko prostorna analiza saobraajne nezgode, kako bi vetak saobraajno-tehnike struke pruio oekivanu ''pomo'' u sudskom postupku. Sa druge strane, pokazane su i znaajne razlike izmeu prostornog i vremenskog kriterijuma, i u kojoj meri od primenjenog kriterijuma zavisi da li je voza imao tehnikih mogunosti za izbegavanje nezgode, ili ne. Vremenski kriterijum uvek daje nie brzine izbegavanja nezgode, ali je njegova primena opravdana samo u sluaju iznenadnih i neoekivanih situacija koje prethode nezgodi. U zakljuku je vano napomenuti i to da pri usvajanju parametara za proraune u saobraajno tehnikom vetaenju treba koristiti ekstremne (najmanje ili najvee), a ne prosene vrednosti. Naime, u nizu prorauna sa ukljuenim prosenim vrednostima i sami rezultati postaju proseni (Slika br. 13), pa su tada i brzine izbegavanja nezgode prosene. Prosene vrednosti brzina izbegavanja dozvoljavaju mogunost i manjih i veih vrednosti, pa se takvim proraunima direktno nanosi teta nekim od uesnika nezgode i strankama u postupku, jer se ne moe biti proseno ''kriv'' za nastanak nezgode.

Slika br. 13 Primer upotreba prosenih vrednosti u saobraajnotehnikom vetaenju

Vrnjaka Banja 2009.

288

VII Simpozijum o saobraajno-tehnikom vetaenju i proceni tete

Bez obzira u kom segmentu utvrivanja ulaznih parametara doe do nepravilnosti, bilo da se radi o pogreno izraunatoj brzini vozila, pogreno primenjenom kriterijumu, ili pogreno utvrenom ogranienju brzine, rezultati takve analize mogunosti izbegavanja nezgode mogu ukazati na postojanje propusta uesnika nezgode u okolnostima u kojim ih pri pravilno definisanim parametrima ne bi ni bilo, ime bi znaajna teta nepravedno bila nanesena strankama u postupku.

LITERATURA [1.] Vujani, M.: Definisanje metodologije izrade vremensko-prostorne analize saobraajne nezgode tipa peak-automobil sa posebnim osvrtom na nezgode ovog tipa u uslovima slobodnog i normalnog toka u zoni stajalita JMP-a, magistarski rad, Beograd 1983. Vujani, M. i K. Lipovac: Odreivanje bezbedne brzine, III Jugoslovensko savetovanje o saobraajno tehnikom vetaenju, Zbornik radova, Beograd 1989. Draga, R. i M. Vujani,: Bezbednost saobraaja II deo, Saobraajni fakultet u Beogradu, Beograd, 2002. Rotim, F.: Elementi sigurnosti cestovnog prometa, Svezak 1 Ekspertize saobraajnih nezgoda,JAZU Zagreb 1990. Kosti, S,: Tehnike bezbednosti i kontrole saobraaja, Univerzitet u Novom Sadu Fakultet tehnikih nauka, Novi Sad 2002. Anti , B.: Proraun ostvarenog usporenja automobila na osnovu tragova (puta koenja) i izmerenih sila koenja, Zbornik radova: Prvi nauno-struni skup ''Nauka u slubi pravosua'', Beii Budva 2001. Primeri ekspertiza saobraajnih nezgoda

[2.]

[3.] [4.] [5.] [6.]

[7.]

Vrnjaka Banja 2009.