Izvod iz izabranih predavanja

Podsistemi Javnog Gradskog Transporta Putnika

Dr Slaven M. TICA, dipl.in.saobraaja

Doboj, Doboj , 201 2013 3.

Struktura gradskog transportnog sistema

OSTALI GRADSKI SISTEMI

Energetski sistem Vodovodni sistem Komunalni sistemi, itd...

PODSISTEM GRADSKOG TRANSPORTNA ROBE

GRAD (URBANO PODRUJE)

Robno-distributivni sistem Podsistem Kargo

GRADSKI TRANSPORTNI SISTEM

Podsistem transporta robe Podsistem transporta putnika

PODSISTEM GRADSKOG TRANSPORTNA PUTNIKA

Podsistem transporta za spostvene potrebe Podsistem javnog gradskog transporta putnika

FLEKSIBILNI TRANSPORT PUTNIKA (PARATRANZIT)

TRANSPORT PUTNIKA ZA SOPSTVENE POTREBE

JAVNI GRADSKI TRANSPORT PUTNIKA

Iznajmljeni automobil (Car sharing) Taksi (Taxi) Grupni linijski taksi (Jitneys) Transport na zahtev (Demand Responsive Transport)

Putniki automobil Motorcikl Bicikl Peaenje

Fleksibilni transport putnika (paratranzit) Podsistem javnog masovnog transporta putnika

JAVNI MASOVNI TRANSPORT PUTNIKA

Autobuski podsistem Trolejbuski podsistem BRT (Bus Rapid Transport) Tramvajski podsistem LRT (Light Rail Transport) Metro Prigradska eleznica

Struktura gradskog transportnog sistema

Transport putnika za sopstvene potrebe podrazumeva podsistem u kome sam vlasnik vozila obavlja transport za sopstvene potrebe, najee po javnim saobraajnicama (privatni automobil, motocikl, bicikl, peaenje) . Javni gradski transport putnika prua transportnu uslugu dostupnu za sve korisnike po unapred definisanim i poznatim uslovima funkcionisanja. Javni gradski transport putnika prema tipu organizacije deli se na: 1. 2. Fleksibilni transport putnika (paratranzit) (FTP) Linijski-javni masovni transport putnika (JMTP).

Paratranzit ili kako se esto naziva i polujavni transport putnika ili transport putnika na iznajmljivanje ili fleksibilni transport putnika, podrazumeva transportnu uslugu koju obezebeuje prevoznik i raspoloiva je za sve one korisnike (grupu korisnika) koji prihvataju uslove iz ugovora o prevozu (napr. propisanu cenu), i koji moe da zadavolji razliit stepen individualnih elja korisnika. Paratranzit najee nema ustaljene trase linija i redove vonje. Taksi, grupni linijski taksi, transport na zahtev su tipini primeri ovog vida transporta putnika. Linijski ili javni masovni transport putnika predstavlja takav podsistem transporta putnika, u kome se transport putnika odvija po unapred odreenim uslovima funkcionisanja: fiksnim trasama kretanja vozila-linijama, redovima vonje i unapred definisanim cenama transporta. U literaturi je esto ovaj podsistem sinonim za transport putnika vozilima velikog kapaciteta (autobusi, trolejbusi, tramvaji, LRT sitemi, metro sistemi, prigradska eleznica).

Klasifikacija JGTP prema podruju pruanja usluge

Podsistemi JGTP prema podruju pruanja usluge mogu se klasifikovati prema:

Podruju opsluge
JGTP na kratkim relacijama predstavlja podsistem koji je usmeren realizaciji transportnih zahteva korisnika na kratkim (ogranienim) prostorima sa intenzivnim prevoznim zahtevima, malom brzinom, kao to su ui centralni delovi grada, aerodromi, sajamski prostori, i sl. (PARATRANZIT, BUS, SPECIJALNI PODSITEMI ) Gradski i prigradski transport putnika predstavlja podsistem koji je usmeren realizaciji transportnih zahteva korisnika unutar administrativnog podruja gradskih anglomeracija (PARATRANZIT, BUS, TROLEJBUS, BRT, LRT, METRO, PRIGRADSKA ELEZNICA) Regionalni JGTP predstavlja podsistem koji je usmeren realizaciji transportnih zahteva korisnika na podruju regiona (BUS, REGIONALNA ELEZNICA)

Klasifikacija JGTP prema nainu pruanja usluge

Reimu kretanja i nainu rada

Standardni JGTP predstavlja takav sistem gde se vozila u toku funkcionisanja zaustavljaju na svim stanicama du trase linije. Ubrzani (poluekspresni) JGTP predstavlja takav sistem gde se vozila u toku funkcionisanja zaustavljaju samo na pojedinim stanicama sa najveom izmenom putnika. Brzi (ekspresni) JGTP predstavlja takav sistem gde se vozila u toku funkcionisanja zaustavljaju samo na poetnoj i zavrnoj stanici linije, odnosno terminusima linije.

Vremenu rada
Redovni ili celoednevni JGTP prua usluge korisnicima tokom celog dana Prevoz u odreenom periodu dana prua usluge korisnicima samo u odreenim periodima dana (najee u vrnim asovima) Posebni ili vanredni JGTP prua usluge korisnicima samo u odreenimposebnim situacijama (sportski dogaaji i sl.) kao i u vanrednim uslovima (elementarne nepogode, rekonstrukcije na saobraajnoj infrastrukturi, i sl.)

Klasifikacija JGTP prema tipu vlasnitva Podelu podsistema JGTP u odnosu na svojinski karakter moemo izvriti sa aspekta vlasnitva nad vozilima, opremom i postrojenjima i osnivakom udelu kapitala, odnosno kao: Javne (dravne) transportne kompanije, su kompanije gde je osniva organ lokalne uprave ili drava. Vlasnitvo nad vozilima, opremom, postrojenjima i imovinom je takoe organ lokalne uprave ili drava. Privatne transportne kompanije, su kompanije gde je osniva fiziko ili pravno lice. Vlasnitvo nad vozilima, opremom, postrojenjima i imovinom je fiziko ili pravno lice, odnosno predstavljaju privatnu svojinu. Meovite transportne kompanije su kompanije iji je osniva i vlasnik u razliitom odnosu organ lokalne uprave / drava zajedno sa privatnom kompanijom (npr. Public Private Partner Partnership). Vozila, oprema, postrojenja i imovina je deo kapitala unapred definisan u odnosu procenat uea u vlasnitvu.

DRUMSKI JGTP - PARATRANZIT

Paratranzit ili javni masovi transport putnika na iznajmljivanje ili fleksibilni transport putnika je podsistem JMTP koji se po svom konceptu nalazi izmeu putnikog automobila i standardnog autobuskog podsistema JMTP, koji korisnicima sistema prua najfleksibilniju uslugu u smislu trasa kretanja vozila, vremena obavljanja usluge, izbora vozila, izbora prevoznika, tarife i naina korienja. Fleksibilnost svakog od elemenata usluge varira, po pitanju usklaenosti sa transportnim potrebama i zahtevima, od transportne usluge sa potpuno definisanim (fiksnim) elementima do potpuno fleksibilne usluge kod koje se elememti odreuju u vremenu bliskom vrenju (neposredno pre vrenja) usluge. Paratranzit se moe podeliti na:
-

Zajedniki privatni automobil (Car pool) Bicikl (automobil) na iznajmljivanje (Renta a bike (a Car)) Zajedniki automobil (Car sharing) Taksi (Taxi) Grupni linijski taksi (Jotneys) Transport na zahtev (Demand Responsiven Transport)

DRUMSKI JMTP - PARATRANZIT

Zajedniki privatni automobil (Car pool) je podsistem fleksibilnog javnog gradskog transporta putnika dostupan odreenom broju korisnika u prostoru i vremenu kao javna usluga, u kojem jedan korisnik (obino vlasnik privatnog automobila) koji je ujedno i prualac usluge, dogovorno sa ostalim korisnicima vri planiranje i optimizaciju transportnog procesa u cilju realizacije zajednike vonje.

Bicikl na iznajmljivanje (Renta Bike) - je podsistem fleksibilnog javnog gradskog transporta putnika dostupan korisnicima u prostoru i vremenu kao javna usluga, u kojem korisnik svoju transportnu potrebu realizuje ili dopunjuje korienjem javnog bicikla, sam optimizirajui transpotni proces. Postoje dva tipa programa za iznajmljivanja bicikla koji se primenjuju na stanicama JMTP ili uslunim punktovima.

DRUMSKI JMTP - PARATRANZIT

Car Sharing - zajedniki automobil (klub automobila) je podsistem fleksibilnog javnog gradskog transporta putnika dostupan korisnicima u prostoru i vremenu kao javna usluga, u kojem korisnik sam vri planiranje i optimizaciju transportnog procesa. Za realizaciju svojih transportnih potreba korisniku je na raspolaganju vozni park razliitih konstrukciono eksploatacionih karakteristika, koji koristi za pojedinana putovanja, a tarifu i uslove korienja ugovara sa operatorom pre poetka korienja usluge. Taksi (Taxi) predstavlja vid fleksibilnog transporta putnika koji korisnicima prua celodnevnu javnu uslugu vozilima malog kapaciteta (obino PA ili van vozilima) na kratkim relacijama prema zahtevima korisnika po unapred definisanom tarifnom sistemu. Transportnu uslugu obezbeuje operator prema definisanom zahtevu korisnika (u pogledu vremena otpoinjanja, trase i duine transporta), za koju korisnik plaa cenu koja se odreuje na osnovu odreenog modela.

DRUMSKI JMTP - PARATRANZIT

Grupni linijski taksi (Jitneys) predstavlja vid paratranzita koji korisnicima prua javnu uslugu vozilima malog kapaciteta (5 do 15 sedita) na fiksnoj trasi linije bez fiksnih redova vonje. Sistem radi tako to du trase linije, izmena putnika (ulasciizlasci) vri na zahtev putnika. Usluga grupnog taksija podrazumeva da razliiti klijenti koriste jedan taksi za jedan deo ili celu vonju. Grupni linijski taksi nudi transportnu uslugu po prihvatljivoj fiksnoj ceni koja je manja od klasinog taksija, a neznatno via od sistema JMTP. Transport na zahtev (Demand Responsive Transport) je podsistem paratarnazita koji prua korisnicima fleksibilnu javnu transportnu uslugu u cilju zadovoljenja pojedinanih ili grupnih transportnih potreba korisnika sa vozilima malog kapaciteta (4-20 sedita) na fleksibilnim trasama i fleksibilnim redovima vonje.

PODSISTEMI JAVNOG MASOVNOG TRANSPORTA PUTNIKA (JMTP) Podsisteme (vidove) javnog masovnog transporta putnika definiu tri osnovne karakteristike: - Kategorija (tip) trase - Nain pruanja usluga - Tehniki elementi

Kategorija (tip) trase

Trasa sistema javnog masovnog transporta putnika predstavlja povrinu, odnosno unapred definisani put kretanja vozila izmeu dve take. Trase JMTP se razlikuju prema stepenu izdvojenosti od ostalog saobraaja.

Kategorija (tip) trase C Tip trase C su saobraajnice sa meovitim saobraajem na kojima vozila JMTP dele sudbinu saobraajnog toka sa ostalim dinamikim saobraajem. Na ovom tipu trase vozila JMTP mogu da imaju prioritete (ute trake, posebni svetlosni signali)

Kategorija (tip) trase

Kategorija (tip) trase

Kategorija (tip) trase B Tip trase B su saobraajnice za vozila JMTP koje su poduno fiziki izdvojene od ostalog saobraaja (ivinjacima, ogredama, denivelacijom, i sl.), ali sa ukrtanjima u nivou sa ostalim dinamikim saobraajem.

Kategorija (tip) trase

Kategorija (tip) trase A Tip trase A, ili tzv. izdvojena trasa za vozila JMTP je potpuno kontrolisana trasa bez ukrtaja u nivou ili bilo kakvog dozvoljenog korienja od ostalih vidova saobraaja. Ova trasa moe biti podzemna i nadzemna.

Kategorija (tip) trase

Nain pruanja usluge

Nain pruanja usluge je jedna od osnovnih karakteristika podsistema JMTP, i pre svega se odnosi na podruje opsluge, reim i vreme rada.
NAIN PRUANJA USLUGE PODSISTEM JMTP TIP TRASE

Podruje opsluge kratke relacije, gradski i prigradski kratke relacije, gradski i prigradski, regionalni gradski i prigradski, regionalni gradski i prigradski gradski i prigradski gradski i prigradski gradski i prigradski gradski i prigradski gradski i prigradski, regionalni

Reim rada

Vreme rada

PARATRANZIT REDOVAN BUS UBRZAN TROLEJBUS BRT TRAMVAJ LRT METRO PRIGRADSKA ELEZNICA

C C C,B C B,A C,B B,A A A

standardan, ubrzan, standardan ubrzan, ekspres standardan ubrzan standardan, ubrzan ubrzan ubrzan ubrzan, ekspres

redovan,V redovan,vanredni redovan,V redovan, redovan, redovan, vanredni redovan, vanredni redovan, vanredni redovan, vanredni

Tehniki elementi
Tehniki elementi podsistema javnog masovnog transporta putnika odnose se pre svega mehanike osobine vozila i trase. Osnovne etiri tehnike osobine podsistema JMTP su: Oslanjanje, odnosno vertikalni kontakt izmeu vozila i povrine po kojoj se vozilo kree. Mogu biti: gumeni toak na vrstoj podlozi (beton, asfalt i sl.), elini toak na elinoj ini, telo vozila na vodi, telo vozila na vazdunom jastuku i telo vozila na magnetnom polju. Pogon, odnosno tip pogonske jedinice i naina prenosa snage. Mogu biti: dizel, benzinski, gasni SUS motori (CNG, LPG), SUS motori na obnovljiva biogoriva (BIODIZEL, ETANOL, BIOGAS), dizel-elektrini (HIBRIDNI), elekrto motori (sa AC i DC vuom), gorive elije (motori na vodonik- H2). Voenje, odnosno nain voenja vozila du trase. Kontrola, odnosno nain regulisanja vonje jednog ili svih vozila u sistemu. Moe biti: manuelno-vizuelna, manuelno-signalna (poluautomatska), automatska ili kombinovana.

Klasifikacija podsistema JMTP prema osnovnim tehnikotehniko -tehnolokim karakteristikama

Uzimajuu u obzir napred navedene osnovne tehniko-tehnoloke karakteristike transportnih sredstava, sistem JMTP se moe podeliti na podsisteme drumskog i inskog javnog masovnog transporta putnika. Drumski podsistemi javnog masovnog transporta putnika imaju osnovnu karakteristiku autonomnog kretanja vozila koje vertikalni kontakt ostvaruje preko gumenog toaka (pneumatika) na vrstoj podlozi (beton, asfalt i sl.). Vozila se upravljaju manuelno vizuelnim sistemom kontrole, sa pogonskim agregatom koji kao energiju koristi najee konvencionalno fosilno gorivo (naftu) ili danas tzv. alternativnu energiju (prirodni zemni gas, obnovljiva biogoriva (BIODIZEL, ETANOL BIOGAS), hibridni pogon i vodonik- H2). inski podsistemi javnog masovnog transporta putnika, karakteriu inska vozila visokog kapaciteta voena po mrei fiksnih trasa, koja vertikalni kontakt ostvaruju preko elinog toka sa vencem i elinom inom, koji ujedno nose i vode inska vozila. Kao pogonsku energiju u toku celog perioda funkcionisanja inski podsistemi koriste elektrinu energiju dobijenu kroz stalnu spregu strujnog oduzimaa (pantografa) i vazdunog kontaktnog voda.

DRUMSKI JMTP - AUTOBUSKI PODSISTEM (BUS)

Autobuski podsistem JMTP je danas najire koriena tehnologija transporta putnika, sa osnovnom karakteristikom autonomnog kretanja vozila koje vertikalni kontakt ostvaruje preko gumenog toaka (pneumatika) na vrstoj podlozi (beton, asfalt i sl.), upravljano manuelno vizuelnim sistemom kontrole, sa pogonskim agregatom koji kao energiju koristi najee konvencionalno fosilno gorivo (naftu) ili danas tzv. alternativnu energiju (prirodni zemni gas, obnovljiva biogoriva (BIODIZEL, ETANOL BIOGAS), vodonik- H2, itd...). Poeci razvoja autobuskog podsistema datiraju iz 1798. godine kada je u okolini Londona putena u rad omnibus linija (dugaki sanuci na tokovima sa konjskom vuom). Prva omnibus linija unutar gradskih podruja putena je u rad 1826. godine u Nantu (Franscuska). Prvi autobus sa SUS motorom puten je u rad 1899. godine u V.Britaniji, odnosno 1903. godine u Nemakoj, to se moe smatrati poetkom ere autobuskog podistema u svetu. Autobuski podsistem u Beogradu osnovan je 1925. godine

DRUMSKI JMTP - AUTOBUSKI PODSISTEM (BUS)

Podela autobuskog podsistema moe se izvriti u zavisnosti analize koja se vri. Najuobiajenija podela autobuskog podsistema moe se izvriti na osnovu tipa trase koju koristi, odnosno moemo ga podeliti na: 1. Redovan autobuski podsistem (Regular bus) RB 2. Ubrzani autobuski podsistem (Bus rapid transit) BRT Redovan autobuski podsistem (RB) ine autobusi koji celodnevno rade du fiksnih trasa prema utvrenom redu vonje, i pri tom koristri postojeu mreu saobraajnica (obino i veim delom tip trase C, a retko B).

DRUMSKI JMTP - AUTOBUSKI PODSISTEM (BUS)

Ubrzani autobuski podsistem (BRT) je takav podsistem gde autobusi visokih performansi koriste veim delom deonice koriste tip trase B i A .

DRUMSKI JMTP - AUTOBUSKI PODSISTEM (BUS)

Osnovne tehnike, ekspaltacione i sistemske karakteristike autobuskog podsistema
Karakteristike Redovan autobuski podsistem (RB)
mesta/vozilu km/h km/h mesta/h m m 106 $ / km

Ubrzan autobuski podsistem (BRT) 40 - 160 70 - 90 15 40 4000 8000 3.65 3.75 M- V, M - S visoka visoka 500 800 5.0 40.0

Kapacitet vozila Maksimalna brzina Ekaplataciona brzina Prevozna sposobnost linije (linijski kapacitet) irina trake Kontrola kretanja vozila Pouzdanost Bezbednost Meustanino rastojanje Proseni investicioni trokovi po km linije

40 - 120 40 - 80 8 - 15 2400 - 6000 3.00 3.65 M-V mala - srednja srednja 200 - 500 0.5 6.0

U tabeli su dati tipini opsezi postojeih podsistema. Neke vrednosti mogu se nai i van opsega

DRUMSKI JMTP - AUTOBUSKI PODSISTEM (BUS)

Autobuski podsistem daje irok spektar vozila po kapaciteu i performansama (tipa pogonske energije, snage motora, tipa transmisije, ergonomskih elemenata, tipa karoserije, i sl.), ija primena zavisi od preveznih zahteva na liniji, morfoloke strukture grada (pre svega konfiguracije terena i uline mree), tipa trase linije, eljenog kvaliteta usluge, itd... Naea podela vozila autobuskog podsistema se vri na osnovu duine vozila, tipa karoserije i kapaciteta vozila, odnosno:
Kapacitet vozila Tip vozila u autobuskom podsistemu Duina (m) 6-7 8-10 10-12 16-18 22-24 10-12
min-max mesta za sedenje Ukupan* (mesta)

Minibus Midibus Standardan autobus Zglobni Autobus Dupli zglobni autobus Double-decker autobus
* Ukupan kapacitet se projektuje za 4 putnika/m2

12-20 16-30 35-55 40-75 40-80 60-95

30 50 85 130 160 125

DRUMSKI JMTP - AUTOBUSKI PODSISTEM (BUS)

DRUMSKI JMTP TROLEJBUSKI PODSISTEM (TBUS)

Trolejbuski podsistem predstavlja podsistem javnog masovnog transporta putnika vrlo slian autobuskom podsistemu, kojeg karakterie vozilo sa elektro-pogonom na pneumaticima (gumenim tokovima) koje je u stalnoj sprezi sa dvoinim vazdunim kontaktnim vodom preko trolnih oduzimaa elektrine enrgije. Prvi trolejbus pojavio se u Nemakoj 1882. godine u Halenzeu u predgrau Berlina. Zvali su ga beinski tramvaj i bio je jedina alternativa tramvaju ponudivi manja investiciona ulaganja, nie eksploatacione trokove i bolju fleksibilnost. Prva redovna trolejbuska linija uspostavljena je u Hil-Sitiju (Dakota, SAD) 1890. godine. U ranom periodu razvoja trolejbusa, osnovni problemi bili su vezani za lou putnu infrastrukturu i nerazvijene pneumatike, a svoje pravo mesto ovaj vid prevoza zauzima 30-tih godina prolog veka u mnogim gradovima tadanjeg SSSR-a, zapadne Evrope i SAD. Trolejbuski podsistem u naoj zemlji postoji od 1947. godine, kada je otvorena prva trolejbuska linija u Beogradu 1947. na tada vrlo vanoj prvomajskoj paradi.

DRUMSKI JMTP - TROLEJBUSKI PODSISTEM (TBUS)

Podela trolebuskog podsistema moe se izvriti u zavisnosti analize koja se vri, i veoma esto se trolejbuski podsistem svrstava u klasu autobuskih podsistema sa elektro-pogonom. Najuobiajenija podela trolejbskog podsistema moe se izvriti na osnovu, vrste pogonskog agregata koji pokree vozilo. Shodno tome trolejbuski podsistem moemo podeliti na: 1. Trolejbuski podsistem na elktro-pogon (Klasian trolejbus) KTB 2. Trolejbuski podsistem na dualni pogon (Dual trolejbus) DTB Trolejbobuski podsistem na elektro pogon (KTB) ine trolejbusi koji celodnevno rade du fiksnih trasa prema utvrenom redu vonje, obino i veim delom tip trase C, a retko B, koji kao pogonsku energiju u toku celog perioda funkcionisanja koristi samo elektrinu energiju, nominalnog radnog napona 600V ili kod najnovijih sistema 750 V. Trolejbobuski podsistem na dualni pogon (DTB) ine trolejbusi koji celodnevno rade du fiksnih trasa prema utvrenom redu vonje, obino i veim delom tip trase C, a retko B, koji kao pogonsku energiju u toku perioda funkcionisanja koristi elektrinu energiju kao primarnu energiju i druge vidove energije (dizel, elektrobaterije (akumulator)) u posebnim situacijama.

DRUMSKI JMTP - TROLEJBUSKI PODSISTEM (TBUS)

Trolejbuski podsistem daje irok spektar vozila po kapaciteu i performansama (tipa pogonske energije, snage motora, ergonomskih elemenata, tipa karoserije, i sl.), ija primena zavisi od preveznih zahteva na liniji, morfoloke strukture grada (pre svega konfiguracije terena i uline mree), tipa trase linije, eljenog kvaliteta usluge, itd... Naea podela vozila trolejbuskog podsistema se vri na osnovu duine vozila, tipa karoserije i kapaciteta vozila, odnosno:
Kapacitet vozila Tip vozila u trolejbuskom podsistemu Duina (m)
min-max mesta za sedenje Ukupan* (mesta)

Standardan trolejbus Zglobni trolejbuss Dupli zglobni trolejbus

* Ukupan kapacitet se projektuje za 4 putnika/m2

10-12

35-55

85

16-18

40-75

130

22-24

40-80

160

DRUMSKI JMTP - TROLEJBUSKI PODSISTEM (TBUS)

INSKI JMTP OPTE KARAKTERISTIKE

Veina karakteristika po kojima se inski JMTP razlikuje od ostalih vidova posledica su etiri odlike tipine za inske podsisteme, a to su: SPOLJNO VOENJE Podrazumeva da su inska vozila voena po svoj trasi i da imaju mogunost kretanja samo po mrei voenih trasa. Zahvaljujui spoljnom voenju inske podsisteme JMTP karakteriu visoke performanse i kvalitet usluga i niski trokovi eksplatacije po jedinici ponuenog kapaciteta, ali spoljno voenje zahteva vea investiciona ulaganja nego drumski podsistemi JMTP i ograniava njihovu upotrebu i pruanje usluge na izgraenu mreu. INSKA TEHNOLOGIJA elini tokovi sa vecem, koji se kreu po elinim inama, ujedno nose i vode inska vozila na jedinstven i veoma jednostavan nain. Zbog venca i konusnog oblika nagaznih povrina svaki toak ostvaruje kontakt sa inom u jednoj dodirnoj taki, odnosno jednom malom povrinom.

INSKI JMTP OPTE KARAKTERISTIKE

ELEKTRO VUA Danas je elektrina energija dominantan vid pogonske energije kod inskih podsistema JMTP. Ovaj vid pogonske energije daje izvanredne dinamike performanse vozilu, motori su veoma isti i pogodni za odravanje, ekoloki apsolutno prihvatljiva i omoguavaju mogunost rekuperacije energije za vreme koenja. IZDVOJENOST TRASE Trasa, odnosno njena izdvjenost, utie na trokove investicija i performanse inskih podsistema u veoj meri nego bilo koja druga karakteristika. Na osnovu glavnih odlika podsistema javnog masovnog transporta putnika tipa trase, tehnologije i eksploatacionih karakteristika inski podsitemi JMTP se mogu klasifikovati na etiri podsistema: Tramvajski podsistem (Tramways - TR), Laki inski podsistem (Light Rail Transit - LRT), Metro podsistem (Metro - M), Prigradska eleznica (Suburban Rail SUR)

INSKI JMTP OPTE KARAKTERISTIKE

Tramvajski podsistem (Tramways - TR), predstavlja takav vid inskog podsistema JMTP, u okviru kojeg rade vozila-tramvaji celodnevno, du fiksnih trasa prema utvrenom redu vonje, obino i veim delom na tipu trase C i B, koji kao pogonsku energiju u toku celog perioda funkcionisanja koristi elektrinu energiju dobijenu kroz stalnu spregu strujnog oduzimaa (pantografa) i vazdunog kontaktnog voda.

Duina vozila: 28 m irina vozila: 2.30 m Visina vozila: 3.5 m Visina od zemlje do nivoa poda: 300 mm Maksimalna brzina:70 km/h Kapacitet (4 putnika/ m): sedenje 68 + stajanje 91

INSKI JMTP OPTE KARAKTERISTIKE

Laki inski podsistem (Light Rail Transit - LRT), predstavlja takav vid inskog podsistema JMTP, u okviru kojeg rade vozila-kopozicije celodnevno, du fiksnih trasa prema utvrenom redu vonje, obino i veim delom na tipu trase B i A, koji kao pogonsku energiju u toku celog perioda funkcionisanja koristi elektrinu energiju dobijenu kroz stalnu spregu strujnog oduzimaa (pantografa) i vazdunog kontaktnog voda.

Duina vozila: 28 m irina vozila: 2.65 m Visina vozila: 3.8 m Visina od zemlje do nivoa poda: 355 mm Maksimalna brzina:88 km/h Kapacitet (6 putnika/ m): sedenje 66 + stajanje 180

INSKI JMTP OPTE KARAKTERISTIKE

Metro podsistem (Metro M) predstavlja takav vid inskog podsistema JMTP, u okviru kojeg rade vozila-kopozicije celodnevno, du fiksnih trasa prema utvrenom redu vonje, iskljuivo na tipu trase A, koji kao pogonsku energiju u toku celog perioda funkcionisanja koristi elektrinu energiju dobijenu kroz stalnu spregu strujnog oduzimaa (pantografa) i vazdunog kontaktnog voda ili preko tzv. podnog strujnog oduzimaa i tree ine.

Duina vozila: 30.5 m irina vozila: 2.65 m Visina vozila: 3.7 m Visina od zemlje do nivoa poda: 1045 mm Maksimalna brzina:100 km/h Kapacitet (6 putnika/ m): sedenje 136 + stajanje 153

INSKI JMTP OPTE KARAKTERISTIKE

Prigradska eleznica (Suburban Rail SUR), predstavlja takav vid inskog podsistema JMTP, u okviru kojeg rade vozila-kopozicije celodnevno, du fiksnih trasa prema utvrenom redu vonje, iskljuivo na tipu trase A, koji kao pogonsku energiju u toku celog perioda funkcionisanja koristi elektrinu energiju dobijenu kroz stalnu spregu strujnog oduzimaa (pantografa) i vazdunog kontaktnog voda i povezuje prigradska naselja sa urbanim gradskim podrujem.

Duina vozila: 37.1 m irina vozila: 2.65 m Visina vozila: 3.9 m Visina od zemlje do nivoa poda: 400 mm Maksimalna brzina:100 km/h Kapacitet (6 putnika/ m): sedenje 96 + stajanje 147

INSKI JMTP OPTE KARAKTERISTIKE

Osnovne tehnike, ekspaltacione i sistemske karakteristike inskih podsistema
Karakteristike
Kapacitet vozila Duina vozila (jedinice) Max. broj prev. jedinica Maksimalna brzina Ekaplataciona brzina Prevozna sposobnost linije (linijski kapacitet) irina trake Kontrola kretanja vozila Pouzdanost Bezbednost Nezavisna trasa Meustanino rastojanje Proseni investicioni trokovi po km linije mesta/vozil u m kom. km/h km/h mesta/h m % m 106 $ / km

TR
100-250 14-35 3 60-70 12-20 4.000-15.000 3.00-3.35 M-V mala-srednja srednja 0-40 250-500 5.0-10.0

LRT
110-350 14-54 2-4 60-120 18-50 6.000-20.000 3.40-3.60 M-V, M-S visoka visoka 40-90 350-1600 10.0-50.0

M
140-280 15-23 4-10 80-120 25-60 10.000-60.000 3.70-4.30 M-S, AUT. veoma visoka veoma visoka 100 500-2000 40.0-100.0

SUR
140-210 20-26 4-10 80-130 40-75 8.000-45.000 4.00-4.75 M-S, ATC veoma visoka veoma visoka 100 1200-7000 50.0-120.0

*U tabeli su dati tipini opsezi postojeih podsistema. Neke vrednosti mogu se nai i van opsega

PODSISTEMI JMTP UPOREDNA ANALIZA

PODSISTEMI JMTP UMESTO ZAKLJUKA

Analizom i klasifikacijama podsistema javnog masovnog transporta putnika moe se zakljuiti da svaki od opisanih podsistema ima svoju znaajnu ulogu i primenu u ostvarenju osnovne ciljne funkcije sistema JMTP: da se zadovolje transportni zahtevi uz maksimalnu proizvodnu, trokovnu i ekonomsku efikasnost i efektivnost, i minimalne negativne uticaje na okolinu. Odgovoriti na opte pitanje: Koji je to podsistem nabolji ? , odgovor je jasan: Ne postoji bolji ili loiji. Svaki od opisanih podsistema ima svoje podruje primene, svoje dobre i loe osobine, svoje specifinosti, svoje karakteristike, svoje mogunosti, svoju cenu, itd... Jasno je da za svako trite transpotnih usluga treba paljivo prouiti transportne potrebe i zahteve, istraiti zahteve svih interesnih grupa u sistemu, analizirati paljivo svaki od podsistema sa vie kriterijuma zasnovanih na savremenim naunim principima, istraiti rizike i oekivanja, pa tek onda pokuati dati odgovor na pitanje koji je podsitem JMTP najpogodniji za implementaciju za trite urbano podruje koje se posmatra. Ovo je postulat, princip i zakon nae struke.

Hvala na panji Thank you Danke sch schn Merci Mushas gracias Mille grazie