Becej Prethodna Studija Opravdanosti

MINISTARSTVO ZA OBRAZOVANJE I NAUKU FEDERALNE REPUBLIKE NEMAKE I MINISTARSTVO PRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE
KNJIGA I PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ
- DRAFT FINALNOG IZVETAJA -
APRIL 2007.
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA
SADRAJ
1. SUMARNI PRIKAZ ................................................................................................................................ 10 2. UVOD ................................................................................................................................................. 12 3. ZAKONSKE REGULATIVE ...................................................................................................................... 13
3.1. PRAVILNIK O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE ZA PIE ............................................................................... 14 3.2. KVALITET VODE NAMENJENE LJUDSKOJ KONZUMACIJI 98/83/EC.............................................................. 23
4. PRIKUPLJENI PODATCI O SISTEMU VODOSNABDEVANJA ......................................................................... 30

4.1. PRIKUPLJANJE PODLOGA I OSNOVNI PODACI O POTROAIMA VODE ........................................................... 30 4.1.1. PRIKUPLJANJE PODLOGA .............................................................................................................. 30 4.1.2. OSNOVNI PODACI O POTROAIMA VODE ....................................................................................... 31 4.1.3. PREGLED PROIZVODNJE I POTRONJE VODE .................................................................................. 32 4.1.4. CENA VODE................................................................................................................................... 33 4.2. PRORAUN BUDUIH KOLIINA VODE......................................................................................................... 34 4.2.1. 4.2.2. 4.2.3. 4.2.4. 4.2.5.
STATISTIKI PODACI ...................................................................................................................... 34 PROCENA BROJA STANOVNIKA ...................................................................................................... 34 PROCENA POTREBNIH KOLIINA VISOKOKVALITETNE VODE ZA SNABDEVANJE STANOVNITVA ......... 35 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE ZA INDUSTRIJU ........................................................................ 38 UKUPNA PROCENJENA KOLIINA VODE .......................................................................................... 39
5. PRIKUPLJENI PODACI O KVALITETU VODE U OPTINI BEEJ ................................................................... 41

5.1. KVALITET SIROVE VODE, BUNARI JKP VODOKANAL BEEJ ........................................................................ 41 5.2. KVALITET TRETIRANE VODE JKP VODOKANAL BEEJ ................................................................................ 42 5.3. ZAKLJUCI O KVALITETU SIROVE I TRETIRANE VODE ................................................................................... 43
6. PROGRAM ISTRANIH RADOVA ZA KVALITET VODE ................................................................................ 44

6.1. UVOD 44 6.2. KVALITET SIROVE VODE TZW ISTRANI RADOVI......................................................................................... 44 6.3. KVALITET TRETIRANE VODE TZW ISTRANI RADOVI ................................................................................... 45 6.4. ZAKLJUAK O KVALITETU SIROVE I TRETIRANE VODE .................................................................................. 47
7. PROCENA SADANJE SITUACIJE U SISTEMU VODOSNABDEVANJA ........................................................... 49

7.1. PRIKAZ OSNOVNIH PODATAKA I GLAVNIH TEHNIKIH KARAKTERISTIKA POSTOJEIH OBJEKATA VODOVODNIH SISTEMA ................................................................................................................................................... 49 7.1.1. OSNOVNI PODACI O ORGANIZACIJI VODOSNABDEVANJA .................................................................. 49 7.1.2. OBJEKTI SISTEMA ......................................................................................................................... 49 7.1.3. DISTRIBUTIVNA MREA .................................................................................................................. 53 7.2. POSTROJENJE ZA PREIAVANJE PITKE VODE BEEJ ............................................................................... 55 7.2.1. AERATOR 57 7.2.2. PEANI FILTERI ........................................................................................................................... 57 7.2.3. HLORISANJE ................................................................................................................................. 58
8. UNAPREENJE I POBOLJANJE SISTEMA VODOSNABDEVANJA ............................................................... 59

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007. PAGE I
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 8.1. ANALIZA POSTOJEIH I POTREBNIH GLAVNIH CEVOVODA............................................................................. 59 8.1.1. 8.1.2. 8.1.3. 8.1.4. 8.1.5. 8.1.6. 8.2.
UVOD 59 POSTOJEA MREA ....................................................................................................................... 59 NOVOPROJEKTOVANA MREA ........................................................................................................ 59 IZBOR MATERIJALA CEVOVODA...................................................................................................... 59 DIMENZIONISANJE CEVOVODA ....................................................................................................... 60 PRIKAZ POTREBNE VODOVODNE MREE PO VARIJANTAMA .............................................................. 61 ODREIVANJE POTREBNOG BROJA OBJEKATA U SISTEMIMA ZA DISTRIBUCIJU VODE ZA PIE ........................ 63
8.2.1. POSTROJENJE ZA PREIAVANJE VODE ....................................................................................... 63 8.2.2. REZERVOARI ................................................................................................................................. 63 8.2.3. PUMPNE STANICE .......................................................................................................................... 64 8.3. ANALIZA INVESTICIJA ................................................................................................................................. 65 8.4. MATEMATIKI MODEL BUDUE VODOVODNE MREE .................................................................................... 67 8.4.1. UVOD 67 8.4.2. ULAZNI PODATCI ........................................................................................................................... 67 8.4.3. MATEMATIKI MODEL OPTINE BEEJ A I B SA UKOPANIM REZERVOARIMA / VODOTORNJEVIMA U SISTEMU 69 8.5. DEFINISANJE GLAVNIH PRAVACA RAZVOJA VODOVODNIH SISTEMA .............................................................. 71 8.5.1. PREDLOG MERA ZA REVITALIZACIJU I RAZVOJ DISTRIBUTIVNIH SISTEMA U NASELJIMA OPTINE BEEJ71 8.5.2. DEFINISANJE MERA ZA RAZVOJ VODOSNABDEVANJA U OPTINI BEEJ ............................................ 72 8.5.3. ANALIZA INVESTICIJA .................................................................................................................... 76 8.6. GENERALNI KONCEPT POTREBNIH ISTRANIH RADOVA ZA PROIRENJE KAPACITETA IZVORITA U BEEJU .... 78
9. UNAPREENJE I POBOLJANJE PROCESA TRETMANA VODE................................................................... 80

9.1. AERACIJA ................................................................................................................................................. 80 9.1.1. POTRONJA KISEONIKA I KONCENTRACIJA REZIDUALA ................................................................... 80 9.1.2. AERACIJA SA PAKOVANJEM ........................................................................................................... 83 9.2. PEANI FILTRI ......................................................................................................................................... 87 9.2.1. IZVOD IZ GLAVNOG PROJEKTA SANACIJA I REKONSTRUKCIJA FILTER STANICE, BEEJ, ZAVOD ZA VODOPRIVREDU DOO, SUBOTIICA, DECEMBAR 2006. ...................................................................... 88 9.2.2. DODATAK AKTIVNOG UGLJA U PRAHU (PAU)................................................................................... 89 9.3. HLORISANJE ............................................................................................................................................. 91 9.4. NOVA HLORNA STANICA I UPRAVLJAKI CENTAR ........................................................................................ 92
10. EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA ..................................................................................................... 93

10.1. CILJEVI PROJEKTA..................................................................................................................................... 93 10.2. ANALIZA I OCENA RAZNOJNIH MOGUNOSTI INVESTITORA ........................................................................... 93 10.2.1. OPTI PODACI O INVESTITORU (NAZIV,SEDITE,DELATNOST,REFERENCE) ........................................ 93 10.2.2. ANALIZA I OCENA DOSADANJEG RAZVOJA .................................................................................... 94 10.2.3. METODOLOGIJA ............................................................................................................................ 99 10.3. PROJEKTNI ZADATAK............................................................................................................................... 100 10.4. OPIS PROJEKTA I PREDLOENE VARIJANTE ............................................................................................... 104 10.5. TRINI ASPEKTI ..................................................................................................................................... 105 10.6. EKONOMSKA ANALIZA I IZBOR OPTIMALNE VARIJANTE .............................................................................. 105 10.6.1. 10.6.2. 10.6.3. 10.6.4. 10.6.5.
METODOLOGIJA EKONOMSKE ANALIZE ......................................................................................... 105 STRUKTURA I DINAMIKA INVESTICIJA ............................................................................................ 106 KOLIINE VODE ........................................................................................................................... 108 GODINJI OPERATIVNI TROKOVI ZA NOVE OBJEKTE ..................................................................... 110 TROKOVI AMORTIZACIJE ............................................................................................................ 112
TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007. PAGE II
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 10.6.6. IZBOR OPTIMALNE VARIJANTE (OBRAUN DODATNIH DISKONTOVANIH TROKOVA VODE) ............... 113 10.7. FINANSIJSKA ANALIZA ZA IZABRANU VARIJANTU ....................................................................................... 116
METODOLOGIJA FINANSIJSKE ANALIZE......................................................................................... 116 IZVORI FINANSIRANJA .................................................................................................................. 116 KONSTRUKCIJA FINANSIRANJA .................................................................................................... 117 OBRAUN PROIZVODNE CENE I BILANS USPEHA............................................................................ 119 INTERNA STOPA FINANSIJSKE EFEKTIVNOSTI I PERIOD POVRATA INVESTICIJA ................................ 124 10.8. ZAKLJUNA RAZMATRANJA ..................................................................................................................... 125
10.7.1. 10.7.2. 10.7.3. 10.7.4. 10.7.5.
PRILOG 1 KVALITET VODE...................................128
1. KVALITET SIROVE VODE U OPTINI BEEJ .......................................................................................... 129

1.1. KVALITET SIROVE VODE, BUNARI JKP VODOKANAL BEEJ ...................................................................... 129 1.2. KVALITET SIROVE VODE TZW IZVETAJ............................................................................................ 135
2. KVALITET PREIENE VODE U OPTINI BEEJ .................................................................................. 137

2.1. KVALITET PREIENE VODE JKP VODOKANAL BEEJ............................................................................ 137 2.2. KVALITET PREIENE VODE TZW IZVETAJ .......................................................................................... 143 PRILOG 2 IZVETAJ INSTITUTA TZW...................146 PRILOG 3 CRTEI............147
TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.
PAGE III
LISTA TABELA
TABELA 3-1 MIKROBIOLOKE OSOBINE VODE ZA PIE ...............................................................................................................................14 TABELA 3-2 MAKSIMALNO DOPUPTENE KONCENTRACIJE NEORGANSKIH MATERIJA U VODI ZA PIE ............................................................15 TABELA 3-3 MAKSIMALNO DOPUTENE KONCENTRACIJE ORGANSKIH SUPSTANCIJA U VODI ZA PIE .............................................................16 TABELA 3-4 DOZVOLJENE KONCENTRACIJE PESTICIDA U VODI ZA PIE .......................................................................................................18 TABELA 3-5 DOZVOLJENE KONCENTRACIJE KOAGULACIONIH I FLOKULACIONIH SREDSTAVA U VODI ZA PIE .................................................20 TABELA 3-6 DOZVOLJENE KONCENTRACIJE DEZINFEKCIONIH SREDSTAVA I SPOREDNIH PROIZVODA DEZINFEKCIJE .......................................20 TABELA 3-7 FIZIKE, FIZIKO-HEMIJSKE I HEMIJSKE OSOBINE VODE ZA PIE KOJE MOGU IZAZVATI PRIMEDBE POTROAA ...........................21 TABELA 3-8 RADIOLOKE OSOBINE VODE ZA PIE, DOZVOLJENI NIVO UKUPNE ALFA-AKTIVNOSTI I UKUPNE BETA-AKTIVNOSTI .......................22 TABELA 3-9 MIKROBIOLOKI PARAMETRI ..................................................................................................................................................24 TABELA 3-10 HEMIJSKI PARAMETRI ..........................................................................................................................................................25 TABELA 3-11 INDIKATORSKI PARAMETRI ...................................................................................................................................................27 TABELA 3-12 RADIOAKTIVNOST ...............................................................................................................................................................28 TABELA 4-1 BROJ STANOVNIKA U OPTINI BEEJ .....................................................................................................................................31 TABELA 4-2 TRENUTAN BROJ PRIKLJUAKA NA SISTEM VODOSNABDEVANJA U NASELJU BEEJ..................................................................32 TABELA 4-3 FAKTURISANA KOLIINA VODE ZA 2004. GODINU ZA NASELJE BEEJ ......................................................................................32 TABELA 4-4 FAKTURISANA KOLIINA VODE ZA VELIKE POTROAE ZA 2004. GODINU ZA NASELJE BEEJ ....................................................32 TABELA 4-5 PROIZVEDENA KOLIINA VODE ZA 2004. GODINU ZA NASELJE BEEJ ......................................................................................32 TABELA 4-6 GUBICI VODE U GRADOVIMA BEEJ ........................................................................................................................................33 TABELA 4-7 CENA VODE PO NASELJIMA ....................................................................................................................................................33 TABELA 4-8 STATISTIKI PODACI O BROJU STANOVNIKA U OPTINI BEEJ ..................................................................................................34 TABELA 4-9 PROCENA BROJA STANOVNIKA U OPTINI BEEJ ....................................................................................................................35 TABELA 4-10 PODACI O FAKTURISANOJ KOLIINI VODE I NORMI POTRONJE ...............................................................................................36
TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007. PAGE IV
TABELA 4-11 PROCENA BROJA STOKE ZA OPTINE BEEJ ........................................................................................................................36 TABELA 4-12 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE ZA STANOVNITVO ZA OPTINU BEEJ ............................................................................36 TABELA 4-13 PROCENA BUDUIH KOLIINA ZA DOMAINSTVA ZA OPTINU BEEJ ......................................................................................37 TABELA 4-14 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE PO OPTINAMA IZ VODOPRIVREDNE OSNOVE REPUBLIKE SRBIJE......................................39 TABELA 4-15 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE ZA INDUSTRIJU PO OPTINAMA, NA OSNOVU ODNOSA POTREBNE VODE ZA STANOVNITVO I POTREBNE VODE ZA INDUSTRIJU ......................................................................................................................................................39 TABELA 4-16 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE ZA INDUSTRIJU PO OPTINAMA, NA OSNOVU PROCENTA POVEANJA POSTOJEE POTRONJE VODE ..............................................................................................................................................................................................39 TABELA 4-17 UKUPNA PROCENJENA KOLIINA VODE ZA OPTINU BEEJ ...................................................................................................40 TABELA 6-1 PROGRAM ISTRANIH RADOVA U 2005. 2006. GODINI (SERIJE UZORKOVANJA) ......................................................................44 TABELA 6-2 PARAMETRI SIROVE VODE KOJI PREVAZILAZE MDK VREDNOST ...............................................................................................45 TABELA 6-3 ODABRANI PARAMETRI U TRETIRANOJ VODI ............................................................................................................................46 TABELA 6-4 PARAMETRI TRETIRANE VODE KOJI PREVAZILAZE MDK VREDNOST ..........................................................................................47 TABELA 7-1 KAPACITET PPV BEEJ ........................................................................................................................................................50 TABELA 7-2 OSNOVNE KARAKTERISTIKE BUNARA U EKSPLOATACIJI...........................................................................................................51 TABELA 7-3 BACKO PETROVO SELO ........................................................................................................................................................52 TABELA 7-4 MILOEVO ............................................................................................................................................................................53 TABELA 7-5 RADIEVI ...........................................................................................................................................................................53 TABELA 7-6 KARAKTERISTIKE DISTRIBUTIVNE MREE ................................................................................................................................53 TABELA 7-7 STAROST DISTRIBUTIVNE MREE ............................................................................................................................................54 TABELA 7-8 KARAKTERISTIKE DISTRIBUTIVNE MREE U BAKOM PETROVOM SELO PO VODNIM ZAJEDNICAMA .............................................54 TABELA 7-9 KARAKTERISTIKE DISTRIBUTIVNE MREI U MILEEVU ..............................................................................................................54 TABELA 8-1 PREDNOSTI I NEDOSTACI MATERIJALA CEVOVODA...................................................................................................................59 TABELA 8-2 POREENJE CEVI PREMA CENI KOTANJA (EURO/M3) ..............................................................................................................60 TABELA 8-3 PRIKAZ VODOVODNE MREE U OPTINI BEEJ ........................................................................................................................61 TABELA 8-4 SUMARNI PRIKAZ DUINA VODOVODNE MREE PO PRENICIMA U VODOVODNOM SISTEMU OPTINE BEEJ .................................61
TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007. PAGE V
TABELA 8-5 PRIKAZ VODOVODNE MREE U OPTINI BEEJ ........................................................................................................................62 TABELA 8-6 SUMARNI PRIKAZ DUINA VODOVODNE MREE PO PRENICIMA U VODOVODNOM SISTEMU OPTINE BEEJ .................................63 TABELA 8-7 POTREBAN REZERVOARSKI PROSTOR U OPTINI BEEJ ..........................................................................................................64 TABELA 8-8 PUMPNE STANICE ZA OPTINU BEEJ PODVARIJANTE A I B..................................................................................................64 TABELA 8-9 ANALIZA INVESTICIJA BEEJ A ...........................................................................................................................................65 TABELA 8-10 ANALIZA INVESTICIJA BEEJ B.........................................................................................................................................66 TABELA 8-11 REKAPITULACIJA ................................................................................................................................................................66 TABELA 8-12 UKUPNA POTRONJA U OPTINI BEEJ ................................................................................................................................67 TABELA 8-13 PROTOK, BRZINA I MAKS PRITISAK U CEVIMA VARIJANTA A ................................................................................................69 TABELA 8-14 PROTOK, BRZINA I MAKS PRITISAK U CEVIMA VARIJANTA B ................................................................................................70 TABELA 8-15 UINAK PUMPNIH STANICA U SISTEMU U TOKU SIMULACIJE VARIJANTA A ............................................................................70 TABELA 8-16 UINAK PUMPNIH STANICA U SISTEMU U TOKU SIMULACIJE VARIJANTA B ............................................................................70 TABELA 8-17 ANALIZA INVESTICIJA BEEJ A.........................................................................................................................................76 TABELA 8-18 ANALIZA INVESTICIJA BEEJ B.........................................................................................................................................77 TABELA 8-19 REKAPITULACIJA ................................................................................................................................................................78 TABELA 9-1 UKUPNA POTRONJA KISEONIKA U PROCESU AERACIJE ..........................................................................................................82 TABELA 9-2 UKUPAN VAZDUH ZA PROCES AERACIJE .................................................................................................................................82 TABELA 9-3 PAD PRITISKA ZA RAZLIITA PAKOVANJA I RAZLIITE KAPACITETE VENTILATORA......................................................................84 TABELA 9-4 DIJAGRAM KORELACIJA ZA GENERALISAN PAD PRITISKA .........................................................................................................85 TABELA 9-5 KARAKTERISTIKE RAIGOVIH PRSTENOVA..............................................................................................................................85 TABELA 9-6 PROJEKTNI KRITERIJUMI AERACIJE SA PAKOVANJEM ..............................................................................................................86 TABELA 9-7 PROJEKTNI KRITERIJUMI FILTRACIJE ......................................................................................................................................87 TABELA 9-8 DODATAK AKTIVNOG UGLJA U PRAHU ....................................................................................................................................90 TABELA 9-9 PROJEKTNI KRITERIJUMI HLORISANJA ....................................................................................................................................92 TABELA 1-1 KVALITET VODE, BUNAR BS-5, 2004. GODINA ......................................................................................................................129
TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007. PAGE VI
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA PRILOG 1 KVALITET VODE............................................128
TABELA 1-2 KVALITET VODE, BUNAR BI3-1, 2002. GODINA .....................................................................................................................132 TABELA 1-3 KVALITET VODE, BUNARI, 2005.GODINA ...............................................................................................................................133 TABELA 1-4 KVALITET VODE, ARTEKI BUNARI, 2005. GODINA .................................................................................................................134 TABELA 1-5 KVALITET SIROVE VODE, TZW IZVETAJ, 2005. I 2006. GODINA ............................................................................................135 TABELA 2-1 KVALITET PREIENE VODE, 2001. GODINA........................................................................................................................137 TABELA 2-2 KVALITET PREIENE VODE, 2002. GODINA........................................................................................................................138 TABELA 2-3 KVALITET PREIENE VODE, 2003. GODINA........................................................................................................................139 TABELA 2-4 KVALITET PREIENE VODE, 2004. GODINA........................................................................................................................140 TABELA 2-5 KVALITET PREIENE VODE, 2005. GODINA........................................................................................................................142 TABELA 2-6 KVALITET PREIENE VODE TZW IZVETAJ.....................................................................................................................143
PAGE VII
LISTA SLIKA
SLIKA 1 BROJ STANOVNIKA U OPTINI BEEJ............................................................................................................................................32 SLIKA 2 STATISTIKI PODACI O BROJU STANOVNIKA U OPTINI BEEJ ........................................................................................................34 SLIKA 3 PROCENA BROJA STANOVNIKA U OPTINI BEEJ ..........................................................................................................................35 SLIKA 4 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE ZA STANOVNITVO ZA OPTINU BEEJ ....................................................................................37 SLIKA 5 PROCENA BUDUIH KOLIINA ZA DOMAINSTVA ZA OPTINU BEEJ ..............................................................................................38 SLIKA 6 UKUPNA PROCENJENA KOLIINA VODE ZA OPTINU BEEJ ............................................................................................................40 SLIKA 7 IZVORITE GRADA BEEJA ..........................................................................................................................................................49 SLIKA 8 POSTROJENJE ZA PREIAVANJE PITKE VODE U BEEJU ............................................................................................................50 SLIKA 9 EMA POSTROJENJA ZA PREIAVANJE PITKE VODE U BEEJU ...................................................................................................50 SLIKA 10 EMATSKI DIJAGRAM BUNARA I PPV BEEJ ...............................................................................................................................55 SLIKA 11 ZASTUPLJENOST PRENIKA U VODOVODNOM SISTEMU OPTINE BEEJ ........................................................................................62 SLIKA 12 ZASTUPLJENOST PRENIKA U VODOVODNOM SISTEMU OPTINE BEEJ ........................................................................................63
PAGE VIII
SKRAENICE I JEDINICE
TZW PAU GAU TOC DOC THM SOC UV MDK Technologiezentrum Wasser Aktivni ugalj u prahu Granulisani aktivni ugalj Ukupan organski ugljenik Rastvoren organski ugljenik Trihalometani Sintetika organska jedinjenja Ultraljubiasto Maksimalna dozvoljena koncentracija
PAGE IX
1. SUMARNI PRIKAZ
Optina Beej nalazi se na teritoriji Vojvodine i pripada Juno-bakom okrugu. Sainjava je 6 naselja: Beej, Bako Gradite, Bako Petrovo Selo, Radievi, Mileevo (Drljan) i Poljanice, sa ukupno 41 387 stanovnika. Da bi se sagledalo stanje vodosnabdevanja u optini Beej, u ovoj Studiji dat je kratak prikaz osnovnih podataka i glavnih tehnikih karakteristika postojeih objekata vodovodnih sistema. Svako naselje ima svoj nezavisni vodovodni sistem, osim Bakog Petrovog Sela, gde distributivna mrea ne postoji. Distributivne mree naselja su u veoma loem fizikom stanju i veinom, karakteristike cevovoda ne zadovoljavaju savremene tehnike standarde koji obezbeuju kvalitetno vodosnabdevanje. Analizom podataka o proizvodnji i potronji vode, dobijeni su podaci o velikoj vrednosti gubitaka vode, 47% za grad Beej. Dugorono reenje problema vodosnabdevanja bazirano je na koncepciji regionalnog povezivanja vodovodnih sistema. Radi obezbeivanja kvalitetnog i kontinualnog vodosnabdevanje domainstava i industrije hrane, izvrena je analiza buduih potreba za visoko kvalitetnom vodom. Ditributivne mree naselja, nisu predmet ovog projekta, ali su date smernice na kojima treba da se zasnivaju projekti rekonstrukcije i dogradnje postojeih i izgradnje novih sistema. Povezivanje distributivnih sistema naselja optine Beej u jedinstveni regionalni sistem omoguilo bi dopunu nedostajuih kolilina vode potrebnih za vodosnabdevanje i povealo ukupnu sigurnost rada sistema. Postojee izvorite i postrojenje za preiavanje vode za pie grada Beeja, rekonstrukcijom i dogradnjom novih bunara postaje centralno izvorite sa centralnim postrojenjem za preiavanje vode regionalnog sistema. Razmatrane su 2 hidraulike varijante vodosnabdevanja u optini Beej: Varijanata A - sa ukopanim rezervoarima u sistemu Varijanata B sa vodotornjevima u sistemu Definisani su podaci za matematiki model glavnih pravaca sistema. Uraen je matematiki model obe hidraulike varijane. Na osnovu uraenih analiza i matematikog modeliranja, dat je predlog reenja, odnosno definisani su glavni pravci razvoja vodovodnog sistema u optini Beej. Podaci o kvalitetu sirove i treatirane vode dobijeni od strane JKP Vodokanal Beej i izvetaja o istranim radovima Kvalitet vode i optimizacija kvaliteta pitke vode u Beeju sprovedenih od strane Instituta Tehnologiezentrum Wasser, Karlsruhe, daju precizne smernice za potrebno unapreenje procesa tretmana vode. Sledei koraci se predlau za unapreenje postrojenja za preiavanje pitkih voda Beej, a u cilju poboljanja kvaliteta treatirane vode su: Aeracija zamena postojee ispune (peeni glineni blokovi) keramikim Raigovim prstenovima, zamena postojeih ventilatora Ubacivanje kiseonika u aerisanu vodu u cilju saturacije Ubacivanje rastvora aktivnog uglja u prahu pre filtracije Filtracija delimina zamena granulacije postojee filtrske ispune
TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007. PAGE 10
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Hlorisanje izgradnja nove hlorne stanice sa opremom za neutralizaciju (ukljuena u novi objekat upravljakog centra) Merna i regulaciona oprema zamena celokupne dotrajale merne i regulacione opreme Osnovna namena ovog projekta jeste poboljanje vodosnabdevanja optine Beej proirenjem postojee vodovodne mree i rehabilitacijom postojeeg postrojenja za preiavanje pitke vode. Realizacijom ovog infrastrukturnog projekta omoguava se poboljanje standarda stanovnitva i otvaraju se nove mogunosti za ekonomski razvoj. Poslednje se odnosi na privlaenje kapitala u podruija sa razvijenom infrastrukturom. Ekonomska analiza pokazuje prednosti varijante sa ukopanim rezervoarom u odnosu na varijantu sa vodotornjem u pogledu investicionih ulaganja. Na izbor varijante trokovi poboljanja i rehabilitacije rada postojeeg PPV nisu imali uticaja poto su u obe varijante isti.
PAGE 11
2. UVOD
Ugovor za Prethodnu Studiju Opravdanosti sa Generalnim Projektom Unapreenja Kvaliteta Vode i Vodovodnih Sistema za gradove Kikinda, Zrenjanin, Beej i Novi Beej je dodeljen Institutu TZW avgusta 2006. godine. Za lokalne Konsultante, a u cilju lokalne podrke i za obavljenje poslova prikupljanja podataka i terenskih aktivnosti u implementaciju projekta su ukljuene i firme: IK Konsalting i Projektovanje, Srbija EHTING, Srbija
Ovaj Izvetaj obrauje optinu Beej obzirom da ova optina ve poseduje svoj sopstveni sistem za preiavanje vode. Proces tretmana vode na PPV Beej ukljuuje aeraciju, filtraciju na peanim filtrima, hlorisanje i rezervoar tretirane vode kapaciteta 2500 m3. Nominalni kapacitet vodosnabdevanja je 260 l/s. Potrebna je kompletna rekonstrukcija postrojenja za preiavanje pitke vode Beej i bunara koji su jo uvek u funkciji. Na osnovu analiza pitke vode moe se zakljuiti da se proces tretmana vode mora poboljati kako bi bio u skladu sa srpskim Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie, kao i sa EU direktivama. Dugorona orijentacija vodosnabdevanja predstavljena je integracijom distributivnih sistema naselja po optinama u jedinstveni regionalni sistem vodosnabdevanja. Takoe, kako bi se izbegli nepotrebni gubici vode, neophodno je da se u isto vreme sprovede rekonstrukcija distributivnih vodovodnih sistema u naseljima optina. Ovaj Izvetaj predstavlja Knjigu I Projekta Prethodna Studija Opravdanosti sa Generalnim Projektom Unapreenja Kvaliteta Vode i Vodovodnih Sistema za Optine Kikinda, Beej, Novi Beej i Zrenjanin. Knjigu II ini Prethodna Studija Opravdanosti sa Generalnim Projektom Unapreenja Kvaliteta Vode i Vodovodnih Sistema za Optine Kikinda, Novi Beej i Zrenjanin.
PAGE 12
3. ZAKONSKE REGULATIVE
Cilj ovog poglavlja nije davanje kompletnog pregleda svakog zakona/direktive, ve koncentrisanje i prezentovanje informacija najbitnijih za ovaj projekat. U toku izrade izvetaja dokumenti koji slede su detaljno analizirani: Regulative i zakoni Srbije Regulativa o utvrivanju vodoprivredne osnove Republike Srbije Zakon o vodama Regulativa o klasifikaciji voda Regulativa o dezinfekciji i kontroli kvaliteta pitke vode Regulativa o metodama za utvrivanje i ouvanje zona sanitarne zatite i zatienih podruja za objekte vodosnabdevanja pitkom vodom Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie Zakon o zatiti ivotne sredine Evropske direktive, konvencije i programi: Osnov direktive smernica na polju vode 2000/60/EC Kvalitet vode namenjene ljudskoj konzumaciji 98/83/EC Direktiva o prevenciji zagaenja povrinskih voda namenjenih ljudskoj upotrebi 75/440/EEC Zatita podzemnih voda of zagaenja
Pomenuti zakoni su detaljno dati u Prethodnoj studiji opravdanosti sa generalnim projektom unapreenja kvaliteta vode i vodovodnih sistema za gradove Kikinda, Zrenjanin, Beej i Novi Beej Srednji izvetaj. Zakoni bitni za ovaj izvetaj su Pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za pie, Slubeni glasnik RS, br. 42/98 i 44/99 i EU direktiva, Kvalitet vode namenjene ljudskoj konzimaciji 98/83/EC.
PAGE 13
3.1. PRAVILNIK O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE ZA PIE

Pravilnikom o higijenskoj ispravnosti vode za pie ("Slubeni list RS", br. 42/98 i 44/99) se propisuje higijenska ispravnost vode za pie koja slui za javno snabdevanje stanovnitva. Higijenski ispravna voda za pie u redovnim uslovima potronje je voda koja odgovara u pogledu: Mikrobiolokih osobina normama navedenim u Listi I Mikrobioloke osobine vode za pie u redovnim prilikama Hemijskih osobina normama navedenim u Listi III, a, b i c Maksimalno doputene koncentrancije neorganskih, organskih i hemijskih supstancija i pesticida u vodi za pie Ostataka koagulacionih i flokulacionih sredstava normama navedenim u Listi IV Dozvoljene koncentracije koagulacionih i flokulacionih sredstava u vodi za pie Ostataka dezinfekcionih sredstava i sporednih proizvoda dezinfekcije normama navedenim u Listi V Dozvoljene koncentracije dezinfekcionih sredstava i sporednih proizvoda dezinfekcije Fizikih, fiziko-hemijskih i hemijskih osobina normama navedenim u Listi VI Fizike, fiziko-hemijske i hemijske osobine vode za pie Radiolokih osobina normama navedenim u Listi VIII Dozvoljeni nivo ukupne alfa-aktivnosti i ukupne beta-aktivnosti. U narednim listama prikazane su vrednosti parametara u vodi za pie.
TABELA 3-1 MIKROBIOLOKE OSOBINE VODE ZA PIE Lista I MIKROBIOLOKE OSOBINE VODE ZA PIE Preiena i dezinfikovana voda i flairana voda na izvoru Prirodna voda zatvorena otvorena izvorita izvorita
Red. Vrsta mikroorganizama broj
1.
Bakterije salmonela vrste, igela vrste, vibrio-kolere i drugi patogeni mikroorganizmi koliformne bakterije i streptokoke fekalnog porekla, proteus-vrste, pseudomonas aeruginosa Crevne protozoe, crevni helminti i njihovi razvojni oblici Vibrioni Bakteriofagi Alge i drugi organizmi koji mogu da izmene izgled, miris i ukus vode Ne sme da sadri
2. 3. 4. 5.
PAGE 14
6. 7. Aerobne mezofilne bakterije na agaru posle inkubacije od 48 asova na 310,16 K (37C) u 1 ml vode do Ukupne koliformne bakterije odreene kao najverovatniji broj u 100 ml vode (MPN) do Ukupne koliformne bakterije odreene membran-filtarmetodom u 100 ml do 8. 9. Sulfitoredukujue klostridije u 100 ml vode do Broj infektivnih jedinica enterovirusa u 10 l vode 10* 100 300
10
100
0 0 nijedna
5 1 jedna
10 10 jedna
* U flairanoj prirodnoj vodi koja je u prometu i vie od 12 sati posle punjenja dozvoljava se 50 aerobnih mezofilnih bakterija.
TABELA 3-2 MAKSIMALNO DOPUPTENE KONCENTRACIJE NEORGANSKIH MATERIJA U VODI ZA PIE Lista IIIa MAKSIMALNO DOPUTENE KONCENTRACIJE NEORGANSKIH MATERIJA U VODI ZA PIE (mg/l) Naziv i oznaka hemijske supstance Amonijak (NH3) Antimon (Sb) Arsen (As) Bakar (Cu) Barijum (Ba) Bor (B) Cijanidi (CN) Cink (Zn) Fluoridi (F) Hrom ukupni (Cr) Hloridi (Cl) Kadmijum (Cd) Maksimalno doputena koncentracija, redovne prilike 0,1* 0,003 0,01 2,0 0,7 0,3 0,05 3,0 1,2 0,05 200 0,003
PAGE 15
Kalcijum (Ca) Kalijum (K) Magnezijum (Mg) Mangan (Mn) Molibden (Mo) Natrijum (Na) Nikal (Ni) Nitrati (NO3) Nitriti (NO2) Olovo (Pb) Selen (Se) iva (Hg) 200,0 12,0 50,0 0,05** 0,07 150,0 0,02 50,0 0,03** 0,01 0,01 0,001
* Za vodovode do 5.000 ES do 1 mg/l. ** Smatra se da je voda ispravna u sluaju da u 20% merenja koja nisu uzastopna u toku godine vrednost koncentracije dostigne 0,1 mg/l, frekvencija merenja po vaeem Pravilniku.
TABELA 3-3 MAKSIMALNO DOPUTENE KONCENTRACIJE ORGANSKIH SUPSTANCIJA U VODI ZA PIE Lista IIIb MAKSIMALNO DOPUTENE KONCENTRACIJE ORGANSKIH SUPSTANCIJA U VODI ZA PIE (mg/l) Supstancija Aromatini ugljovodonici: benzol etilbenzol ksilol stirol toluol 0,001 0,002 0,05 0,2 0,7 Redovne prilike
PAGE 16
Policiklini aromatini ugljovodonici (PAH): ukupni 1) benzo(a)piren Hlorovani alkani: 1,1 - dihloretan 1,2 - dihloretan dihlormetan 1,1,1-trihloretan ugljentetrahlorid Hlorovani benzoli: monohlorbenzol 1,2 - dihlorbenzol 1,3 - dihlorbenzol 1,4 - dihlorbenzol trihlorbenzoli Hlorovani eteni: 1,1 - dihloreten 1,2 - dihloreten tetrahloreten trihloreten vinilhlorid Ostalo: dialkiltini di(2-etilheksil) adipinat di(2-etilheksil) ftalat
0,0002 0,00001
0,003 0,02 2 0,005
0,3 1 0,3 0,02
0,03 0,05 0,04 0,07 0,0005
0,08 0,008
PAGE 17
Epihlorhidrin etilendiamino-tetrasiretna kiselina (EDTA) heksahlorbutadien nitriltrisiretna kiselina tributilinoksin mineralna ulja 4) ulja i masti 4) PCB 2) fenoli 3) Deterdenti (anjonski) Ortofosfati 1) Policiklini aromatini ugljovodonici (PAH), referentne supstancije: - fluoranten - benzo-3,4-fluoranten - benzo-11,12 fluoranten - benzo-1,12-perilen - indeno-(1,2,3-cd)-piren 2) Odnosi se na: (2 hlorobifenil 2,3-diklorobifenil, 2,4,5-trihlorobifenil, 2,2,4,4-tetrahlorobifenil, 2,2,3,4,6pentahlorobifenil, 2,2,4,4,5,6-hensahlorobifenil, 2,2,3,3,4,4,6-heptahlorobifenil 2,2,3,3,5,5,6,6antohlorobifenil). 3) Fenolne materije koje reaguju sa 4-amino antipirinom. 4) Posle ekstrakcije u ugljentetrahloridu. TABELA 3-4 DOZVOLJENE KONCENTRACIJE PESTICIDA U VODI ZA PIE Lista IIIc DOZVOLJENE KONCENTRACIJE PESTICIDA U VODI ZA PIE g/l Supstancije UKUPNO alahlor Redovne prilike 0,5 0,1 0,0004 0,2 0,0006 0,2 0,002 0,01 0,1 0,0005 0,001 0,1 0,15
PAGE 18
aldrin/dieldrin atrazin bentazon DDT 2,4-D heksahlor-benzol heptahlor i heptahlor-epoksid hlorotoluron izoproturon karbofuran lindan MCPA metolahlor molinat pendimentalin pentahlorfenol permetrin piridat simazin trifluralin hlorfenoksin herbicidi drugaiji od 2,3-D i MCPA 2,4-D dihlorprop 0,03 0,1 0,1 0,1 0,1 0,01 0,03 0,1 0,1 0,1 0,2 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1 0,1
PAGE 19
TABELA 3-5 DOZVOLJENE KONCENTRACIJE KOAGULACIONIH I FLOKULACIONIH SREDSTAVA U VODI ZA PIE Lista IV DOZVOLJENE KONCENTRACIJE KOAGULACIONIH I FLOKULACIONIH SREDSTAVA U VODI ZA PIE mg/l Supstancija Aluminijum Gvoe Akrilamid Epihlorhidrin Redovne prilike 0,2 0,3 0,00025 0,0004
TABELA 3-6 DOZVOLJENE KONCENTRACIJE DEZINFEKCIONIH SREDSTAVA I SPOREDNIH PROIZVODA DEZINFEKCIJE Lista V DOZVOLJENE KONCENTRACIJE DEZINFEKCIONIH SREDSTAVA I SPOREDNIH PROIZVODA DEZINFEKCIJE mg/l Supstancija Dezinfekciona sredstva: hlor hlor-dioksid Rezidua dezinfekcionog sredstva rezidualni hlor, slobodni Sporedni proizvodi dezinfekcije: bromat formaldehid Halogenovani acetonitrili: - dibromacetonitril - dihloracetonitril 0,1 0,09 0,01 0,9 do 0,5 5,0 0,4 Redovne prilike
PAGE 20
- trihloracetonitril hloralhidrat hlorcizan (kao CN) 2,4,6-trihlorfenol hlorit Hlorovane siretne kiseline: - dihlorsiretna kiselina - trihlorsiretna kiselina Trihalometani - bromdihlormetan - bromoform - dibromhlormetan - hloroform 0,04* 0,1 0,0015* 0,05 0,001 0,01 0,05 0,02 0,2
* Uzorci za ove parametre uzimaju se nakon bilo kog vremena delovanja hlora i na izlazu iz postrojenja za obradu vode. Vrednost za koncentraciju bromdihlormetana mogu se poveati na 0,025 mg/l, ukoliko se vrednost za koncentraciju hloroforma smanji na 0,03 mg/l. TABELA 3-7 FIZIKE, FIZIKO-HEMIJSKE I HEMIJSKE OSOBINE VODE ZA PIE KOJE MOGU IZAZVATI PRIMEDBE POTROAA Lista VI FIZIKE, FIZIKO-HEMIJSKE I HEMIJSKE OSOBINE VODE ZA PIE KOJE MOGU IZAZVATI PRIMEDBE POTROAA Parametri Boja Miris i ukus Mutnoa Koncentracija jona vodonika (pH) Oksidabilnost (mg KMnO4) Redovne prilike, preiena voda 5 stepeni kobalt platinske skale bez do 1 NTU* 6,8 8,5 do 8**
PAGE 21
Provodljivost (S/cm, na 20C) Temperatura Rastvoren kiseonik (% saturacije) Sulfati Vodoniksulfid Ukupan organski ugljenik do 1000 temperatura izvorita ili nie 50*** 250**** bez***** -
* Za vodovode po 5000 stanovnika dozvoljena je mutnoa do 5 NTU (nefelometrijska jedinica mutnoe). ** Smatra se da je voda ispravna u sluaju da u oko 20% merenja koja nisu uzastopna u toku godine, vrednost parametara dostigne do 12 mg KMnO4, frekvancija merenja po vaeem Pravilniku. Vode ija je potronja KMnO4 iznad 8 mg/l ne smeju se hlorisati, a moraju se koristiti drugi naini dezinfekcije. *** Ne odnosi se na podzemne vode. **** Ne sme se osetiti miris. ***** Obavezan parametar kod postrojenja gde se vri ozonizacija, kod ostalih postrojenja potrebno je uvesti ovaj parametar kao kontrolni za narednih 5 godina. TABELA 3-8 RADIOLOKE OSOBINE VODE ZA PIE, DOZVOLJENI NIVO UKUPNE ALFA-AKTIVNOSTI I UKUPNE BETA-AKTIVNOSTI Lista VIII RADIOLOKE OSOBINE VODE ZA PIE DOZVOLJENI NIVO UKUPNE ALFA-AKTIVNOSTI I UKUPNE BETA-AKTIVNOSTI Vrsta radioaktivnosti Ukupna alfa-aktivnost Ukupna beta-aktivnost
a
Bq/la i b 0,1 1,0
) Ako su specifine aktivnosti alfa i/ili beta nestabilnih radionuklida vee od naznaenih, neophodno je izvriti detaljnu analizu sadraja radionuklida. ) Vee vrednosti specifine aktivnosti alfa i/ili beta nestabilnih radionuklida ne znai automatski i nepodobnost vode za ljudsku upotrebu.
b
PAGE 22
3.2. KVALITET VODE NAMENJENE LJUDSKOJ KONZUMACIJI 98/83/EC

Direktiva 98/83/EC od 3. novembra 1998. godine o kvalitetu vode namanjene za ljudsku konzumaciju (Slubeni Glasnik L 330 od 05.12.1998. godine). Ova Direktiva slui za zatitu zdravlja ljudi postavljanjem zdravstvenih zahteva i zahteva o istoi koje pitka voda u zajednici mora ispuniti. Ovo se odnosi na svu vodu ija je namena ljudska komzumacija osim prirodnih mineralnih voda i voda koje su medicinski proizvodi. Zemlje lanice e osigurati da takva pitka voda: ne sadri nikakve koncentracije mikroorganizama, parazita ili bilo kakvih drugih supstanci koje mogu predstavljati potencijalni rizik po zdravlje ljudi; ispunjava minimum zahteva zadatih Direktivom (mikrobioloki i hemijski parametri i parametri koji se odnose na radioaktivnost). Zemlje lanice e preduzeti bilo kakve druge akcije potrebne da bi se garantovala zdravstvena ispravnost i istoa vode namenjene za ljudsku konzumaciju. Zemlje lanice e zadati vrednosti parametra koje e biti u skladu sa vrednostima postavljenim u Direktivi. Tamo gde parametri nisu propisani u graninim vrednostima Direktive moraju biti postavljene od strane zemalja lanica u cilju zatite zdravlja. Direktiva zahteva od zemalja lanica da redovno prate kvalitet vode namanjene ljudskoj konzumaciji upotrebom metoda analize specificiranim u Direktivi, ili ekvivalentnim metodama. U ove svrhe, one moraju utvrditi merna mesta i izgraditi monitoring programe. Tamo gde vrednosti parametara nisu postignute zemlje lanice moraju preduzeti odgovarajue mere kako bi se osigurao povratak dobrog kvaliteta vode to je pre mogue Bez obzira na saglasnost sa vrednostima parametara, ili u nekom drugom sluaju, zemlje lanice moraju zabraniti distribuciju pitke vode ili ograniiti njenu upotrebu i preduzeti sve potrebne mere tamo gde voda predstavlja potencijalnu opasnost po zdravlje ljudi. Potroa mora biti obaveten o preduzimanju takvih akcija. Direktiva e obezbediti zemljama lanicama da u sluaju izuzetaka vrednosti parametara od maksimalnih vrednosti sledee bude ispunjeno: da izuzetak ne predstavlja opasnost po zdravlje ljudi; da ne postoje drugi realni naini odravanja distrubicije pitke vode u posmatranom podruju; da izuzetak mora biti u najkraem vremenskom periodu ogranien i da ne prevazilazi tri godine (mogue je da obnoviti izuzetak u periodu od dve do tri godine). Svaki dozvoljen izuzetak mora biti praen detaljnim opravdanjem osim ako zemlje lanice ne oseaju da odstupanje od graninih vrednosti nije ozbiljno i moe se brzo ukloniti. Voda koja se prodaje u bocama ili kontejnerima nije izuzeta. Svaka zemlja lanica koja odobri izuzetak mora obavestiti: ugroeno stanovnitvo; Odbor u periodu od dva meseca ako izuzetak obuhvata u proseku distribuciju vie od 1000 m3 dnevno ili snabdevalje vie od 5000 osoba.
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Materijali koji se koriste u novim instalacijalma za pripremanje i distribuciju pitke vode ne smeju postojati u pitkoj vodi iznad strogo propisanih nivoa. Najmanje svakih pet godina Komisija e ponovo ispitivati parametre propisane Direktivom u cilju naunih i tehnolokih procesa. U ovim procesima e aktivno uestvovati pored Odbora i predstavnici zemalja lanica. Svake tri godine zemlje lanice e objavljivati izvetaj o kvalitetu vode dostupan potroaima. Na osnovu ovih izvetaja Komisija e svake tri godine, izvlaiti sumaran izvetaj o kvalitetu vode namenjene ljudskoj komzumaciji u sklopu zajednice. U periodu od najmanje pet godina zemlje lanice e preduzeti sve neophodne mere u cilju garancije da se kvalitet vode povinuje zahtevima Direktive. U izuzetnim sluajevima ovaj period se moe produiti, ali ne due od tri godine. Direktiva 80/778/EEC e biti ukinuta i zamenjena Direktivom 98/83/EC od 25. decembra 2003. godine. U svakom sluaju od zemalja lanica e se zahtevati da primenjuju Direktivu 98/83/EC umesto Direktive 80/778/EEC do aktiviranja zakonskih mera potrebnih za usklaivanje sa Direktivom. Zemlje lanice moraju postaviti vrednosti koje se mogu primeniti na vodu namenjenu ljudskoj komzumaciji za parametre date u Aneksu I. Vrednosti ne mogu biti manje obavezne od propisanih Aneksom I. Maksimalna dozvoljena koncentracija arsena u vodi namenjenoj ljudskoj konzumaciji je 10 g/l, ili preciznije 0,010 mg/l.
TABELA 3-9 MIKROBIOLOKI PARAMETRI Vrednost parametra Parametar (broj/100 ml) Escherichia coli (E. coli) Enterococci 0 0
Sledei parametri se odnose na vodu koja skui za prodaju u bocama ili kontejnerima:
Parametar Escherichia coli (E. coli) Enterococci Pseudomonas aeruginosa Broj kolonija 22 C Broj kolonija 37 C Vrednost parametra 0/250 ml 0/250 ml 0/250 ml 100/ml 20/ml
PAGE 24
TABELA 3-10 HEMIJSKI PARAMETRI Parametar Akrilamide Antimon Arsen Benzen Benzo(a) piren Bor Bromati Kadmijum Hrom Bakar Cijanid 1,2-dihloroetane Epihlorohidrin Fluoridi Olovo iva Nikl Nitrati Nitriti Pesticidi Pesticidi Ukupni Policiklini aromatini ugljenohidrati Selen Parametric value 0,10 5,0 10 1,0 0,010 1,0 10 5,0 50 2,0 50 3,0 0,10 1,5 10 1,0 20 50 0,50 0,10 0,50 0,10 10 Jedinica g/l g/l g/l g/l g/l mg/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l mg/l g/l g/l g/l mg/l mg/l g/l g/l g/l g/l
PAGE 25
Naznaka Naznaka 1
Naznaka 2
Naznaka 3
Naznaka 1
Naznake 3 and 4
Naznaka 3 Naznaka 5 Naznaka 5 Naznake 6 i 7 Naznake 6 i 8 Suma konc. specifinih jedinjenja; Naznaka 9
Tetrahloreteni i Trihloreteni 10 g/l Suma koncentracija specifinih jedinjenja Suma konc. specifinih jedinjenja; Naznaka 10 Naznaka 1
Trihalmetani Ukupni Vinil hlorid
100 0,50
g/l g/l
(1) Dodati nakon ishoda studije koja se izvodi. Naznaka 1: Vrednost parametra se odnosi na rezidualnu monomernu koncentraciju u vodi koja je proraunata po specifikacijama maximalnog odstupanja od odgovarajueg polimera u kontaktu sa vodom. Gde god je mogue, bez kompromitujue dezinfekcije, zemlje lanice moraju teiti nioj vrednosti. Za vodu o kojoj se govori u lanu 6(1)(a), (b) i (d), vrednost se mora ispuniti, najmanje 10 kalendarskih godina nakon stupanja na snagu Direktive. Vrednost parametra za bromate, od pet godina nakon stupanja na snagu ove Direktive do 10 godina nakon njenog stupanja na snagu, je 25 g/l. Vrednost se odnosi na uzorak vode namenjene ljudskoj konzumaciji dobijenog adekvatnom metodom uzorkovanja (1) i uzetog tako da predstavlja reprezentativni uzorak srednje nedeljne vrednosti konzumirane od strane potroaa. Gde je to mogue metode uzorkovanja i monitoringa se moraju primenjivati u usaglaeno vreme u skladu sa lanom 7(4). Zemlje lanice moraju uzeti u obzir pojavu pik nivoa koji mogu da prouzrokuju negativan efekat na zdravlje ljudi. Za vodu o kojoj se govori u lanu 6(1)(a), (b) i (d), vrednost se mora ispuniti, najmanje 15 kalendarskih godina nakon stupanja na snagu ove Direktive. Vrednost parametra za olovo, od pet godina nakon stupanja na snagu ove Direktive do 15 godina nakon njenog stupanja na snagu, je 25 g/l. Zemlje lanice moraju osigurati da sve odgovarajue mere budu preduzete kako bi se to vie smanjila koncentracija olova u vodi namenjenoj ljudskoj konzumaciji u toku perioda potrebnog da se postigne saglasnost sa propisanom vrednou parametra. Zemlje lanice moraju prvenstveno dati prednost implementaciji mera za postizanje saglasnosti sa zadatim vrednostima tamo gde su koncentracije olova u vodi namenjenoj ljudskoj konzumaciji najvee. Zemlje lanice moraju osigurati da su uslovi gde [nitrati]/50 + [nitriti]/3 1, zagrade oznaavaju koncentracije u mg/l za nitrate (NO3) i nitrite (NO2), ispunjeni i da je vrednost od 0,10 mg/l za nitrite u saglasnosti sa ex radovima preiavanja vode. Pesticidi podrazumevaju: - organske insekticide, - organske herbicide, - organske fungicide, - organske nematocide, - organske akaricide, - organske algicide, - organske rodenticide, - organske slimicide, - srodne proizvode (inter alia, regulatori rasta) i njihove relevantne metabolite, degradacione i reakcione proizvode. Samo je za one pesticide za koje postoji verovatnoa da su prisutni u snabdevanju potreban monitoring.
Naznaka 2:
Naznaka 3:
Naznaka 4:
Naznaka 5:
Naznaka 6:
Naznaka 7: Naznaka 8: Naznaka 9: Vrednost parametra se odnosi na svaki pesticid individualno. U sluaju aldrina, dieldrina, heptahlora i heptahlor epoxida vrednost parametra je 0,030 g/l. Pesticidi Ukupni podrazumevaju sumu svih individualnih pesticida detektovanih i kvantifikovanih u monitoring proceduri. Specifina jedinjenja su: - benzo(b)fluoranten, - benzo(k)fluoranten, - benzo(ghi)perilen, - indeno(1,2,3-cd)piren.
Naznaka 10: Gde je to mogue, bez kompromitujue dezinfekcije, zemlje lanice moraju teiti manjoj vrednosti. Specifina jedinjenja su: hloroform, bromoform, dibromohlorometan, bromodihlorometan. Za vodu o kojoj se govori u lanu 6(1)(a), (b) i (d), vrednost se mora ispuniti, najmanje 10 kalendarskih godina nakon stupanja na snagu ove Direktive. Vrednost parametra za ukupno THMs od pet godina nakon stupanja na snagu ove Direktive do 10 godina nakon njenog stupanja na snagu je 150 g/l. Zemlje lanice moraju osigurati da sve odgovarajue mere budu preduzete kako bi se to vie smanjila koncentracija THMs u vodi namenjenoj ljudskoj konzumaciji u toku perioda potrebnog da se postigne saglasnost sa propisanom vrednou parametra. Zemlje lanice moraju prvenstveno dati prednost implementaciji mera za postizanje saglasnosti sa zadatim vrednostima tamo gde su koncentracije THMs u vodi namenjenoj ljudskoj konzumaciji najvee. TABELA 3-11 INDIKATORSKI PARAMETRI Parametar Aluminijum Amonijak Hloridi Clostridium perfringens (ukljuujui spore) Boja Provodljivost Koncentracija vodonik jona Gvoe Mangan Miris Oksidabilnost Vrednost parametra 200 0,50 250 0 Prihvatljiva za potroae i bez neprirodne promene 2 500 6,5 i 9,5 200 50 Prihvatljiv za potroae i bez neprirodne promene 5,0 mg/l O2 Naznaka 4 S cm-1 na 20C pH jedinice g/l g/l Naznaka 1 Naznake 1 i 3 Jedinica g/l mg/l mg/l broj/100 ml Naznaka 1 Naznaka 2 Naznake
PAGE 27
Sulfati Natrijum Ukus Broj kolonija 22 Coliform bacteria Ukupan organski ugljenik Mutnoa 250 200 Prihvatljiv za potroae i bez neprirodne promene Bez neprirodne promene 0 Bez neprirodne promene Prihvatljiva za potroae i bez neprirodne promene broj/100 ml Naznaka 5 Naznaka 6 Naznaka 7 mg/l mg/l Naznaka 1
TABELA 3-12 RADIOAKTIVNOST Parametar Tritijum Ukupna indikativna doza Naznaka 1: Naznaka 2: Vrednost parametra 100 0,10 Jedinica Bq/l mSv/godinje Naznake Naznake 8 i 10 Naznake 9 i 10
Voda ne sme biti agresivna. Ovi parametri se ne moraju meriti osim ako voda ne potie od ili je pod uticajem povrinskih voda. U cilju usklaivanja ovih vrednosti parametara, zemlje lanice moraju ispitati vodosnabdevanje kako bi proverile da ne postoji potencijalna opasnost po zdravlje ljudi uzrokovana prisutnim patogenim mikroorganizmima, t.j. kriptosporidijama. Zemlje lanice moraju ukljuiti rezultate svih svojih istraivanja u izvetaje koje moraju podnositi pod lanu 13(2). Za vodu iz boca ili kontejnera minimalna pH vrednost moe biti smanjena do 4,5 pH jedinica. Za vodu iz boca ili kontejnera koja je prirodno bogata ili vetaki obogaena ugljen dioksidom, minimalna vrednost moe biti manja. Ovi parametri se ne moraju meriti ako se analizira vrednost parametra za ukupni organski ugljenik. Za vodu i bocama ili kontejnerima jedinica je broj/250 ml. Ovaj parametar se ne mora meriti za vodosnabdevanje manje od 10 000 m3 dnevno. U sluaju preiavanja povrinskih voda, zemlje lanice moraju teiti vrednosti parametra koja ne prelazi 1,0 NTU (nefelometrijska mera mutnoe) u ex radovima preiavanja vode. Frekvencije monitoringa se podeavaju kao to je propisano u Aneksu II. Ukljuuje tritijum, kalijum -40, radon i produkte raspadanja radona; frekvencije monitoringa, metode monitoringa i najbitnijih lokacija monitoring taaka koje su propisane Aneksom II.
Naznaka 3:
Naznaka 4: Naznaka 5: Naznaka 6: Naznaka 7:
Naznaka 8: Naznaka 9:
PAGE 28
Naznaka 10: 1. Zahtev iz Naznake 8 o frekvencijama monitoringa, i Naznake 9 o frekvencijama monitoringa, metodama monitoringa i najbitnijim lokacijama za monitoring take u Aneksu II bie usvojene u skladu sa procedurom propisanom u lanu 12. Prilikom podnoenja predloga Komisija mora uzeti u obzir inter alia relevantne zakonske odredbe propisane postojeim zakonom ili kao deo odgovarajuih monitoring programa ukljuujui rezultate monitoringa kao njihove izvode. Komisija e podneti ove predloge najmanje u okviru od 18 meseci pretei datum iz lana 18 ove Direktive. 2. Zemlje lanice nisu obavezne da u pitkoj vodi kontroliu tritijum ili radioaktivnost kako bi se utvrdila ukupna indikativna doza jer se to moe utvrditi na osnovu drugih izvedenih monitoringa, C1 nivoi tritijuma ili izraunata ukupna indikativna doza dosta ispod vrednosti parametara. U ovom sluaju, zemlje lanice moraju obavestiti Komisiju o svojoj odluci, ukljuujui rezultate drugih izvedenih monitoringa.
PAGE 29
4. PRIKUPLJENI PODATCI O SISTEMU VODOSNABDEVANJA

4.1. PRIKUPLJANJE PODLOGA I OSNOVNI PODACI O POTROAIMA VODE
4.1.1. PRIKUPLJANJE PODLOGA Podloge za izradu Studije prikupljene su prilikom obilaska terena, u vidu tehnike dokumentacije i odgovora na anketu kao i sa internet strana. Izvor podataka- JP VODOKANAL
1. CD sa podacima o vodovodnom sistemu Beeja 2. Situacija vodovodne mree Beeja u razmeri 1:5000, sa podacima o prenicima i duinama cevovoda 3. Podaci o bunarima 4. Dijagram proizvodnje vode (meseni i godinji za period od 2001-2004. godine) 5. Izvetaj o radu i poslovanju za 2004. godini 6. Studija izvodljivosti srednjoronog programa rekonstrukcije i zamene dotrajale opreme i vodovodne mree i izgradnje novih bunara i nove vodovodne mree, kao i dovrenje zapoete kanalizacione mree u periodu od 2005-2010. godine-JP ''Vodokanal'' Beej, februar 2005. godine 7. Studija dugoronog razvoja vodosnabdevanja optine Beej-Zavod za vodoprivredu, Subotica, decembar1998.god Izvor podataka- internet strana
1. LEAP-Beej, Tehniki izvetaji Regionalni centar za ivotnu sredinu za centralnu i istonu Evropu-Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd, novembar 2005.god.
4.1.1.1. LITERATURA
Literatura koju je projektant koristio za izradu Studije, prikupljena od relevantnih institucija kao i iz vlastite kolekcije: 1. Vojvodina vode-internet strana 2. Snabdevanje vodom i kanalisanje naselja, Dr. Miloje Milojevi, Graevinski fakultet, Beograd, 1995. 3. Snabdevanje vodom, Mutschmman, Stimmelmauer, IRO Graevinska knjiga, Beograd, 1988.
PAGE 30
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 4. LEAP-Beej, Tehniki izvetaji Regionalni centar za ivotnu sredinu za centralnu i istonu Evropu-Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd, novembar 2005.god. 5. Studija izvodljivosti srednjoronog programa rekonstrukcije i zamene dotrajale opreme i vodovodne mree i izgradnje novih bunara i nove vodovodne mree, kao i dovrenje zapoete kanalizacione mree u periodu od 2005-2010. godine - JP Vodokanal, Beej, februar 2005. 6. Studija dugoronog razvoja vodosnabdevanja vodoprivredu, Subotica, decembar 1998. optine Beej Zavod za
7. Primena mernih zona u cilju smanjenja realnih Charalambous, Uprava za vode Lemesosa, 2006. 4.1.2. OSNOVNI PODACI O POTROAIMA VODE
gubitaka
vode,
Bambos
Optinu Beej sainjava 6 naselja: Beej, Bako Gradite, Bako Petrovo Selo, Radievi, Mileevo (Drljan) i Poljanice. Pripada Juno-bakom okrugu i prostire se du sredinjeg dela srpskog toka reke Tise, sa njene desne strane. Ukupna povrina optine je 486 km2 na kojoj, prema podacima poslednjeg popisa iz 2002. godine ivi 41 387 stanovnika. Prikaz broja stanovnika po naseljima dat je u narednim tabelama. Sredite optine je gradsko naselje Beej u kom ivi 25 774 stanovnika. Ostala naselja su seoskog tipa i u njima ivi 15 613 stanovnika. U odnosu na popis stanovnitva iz 1991. godine, primeen je negativan prirataj stanovnitva, tj. indeks broja stanovnika pokazuje procentualni pad od 2,0%. Ovaj podatak je rezultat stagnacije drutva u celini, u poslednjih petnaestak godina, a samim tim ovaj negativan trend odrazio se i na stanje komunalnih delatnosti i ukupne komunalne infrastrukture.
TABELA 4-1 BROJ STANOVNIKA U OPTINI BEEJ RB 1 2 3 4 5 6 7 NASELjA Bako Gradite Bako Petrovo Selo Beej Mileevo Radievi Poljanice UKUPNO BROJ STANOVNIKA 5,445 7,318 25,774 1,118 1,332 400* 41,387
* -- procena, jer zvanini podaci ne postoje
PAGE 31
SLIKA 1 BROJ STANOVNIKA U OPTINI BEEJ
BROJ STANOVNIKA U OPTINI BEEJ

Radi evi , Poljanice, 410 1,432 Mileevo, 1,121 Ba ko Gradite, 5,641 Be ej, 26,556 Ba ko Petrovo Selo, 7,354 Ba ko Gradite Ba ko Petrovo Selo Be ej Mileevo Radi evi Poljanice
4.1.3. PREGLED PROIZVODNJE I POTRONJE VODE Podaci dobijeni iz Javno-komunalnih preduzea i lokalnih samouprava.
TABELA 4-2 TRENUTAN BROJ PRIKLJUAKA NA SISTEM VODOSNABDEVANJA U NASELJU BEEJ KATEGORIJA POTROAA STANOVNITVO INDUSTRIJA MALA PRIVREDA, ZANATSTVO, PRODAVNICE JAVNE USTANOVE UKUPNO Izvor: Izvetaj JP Vodokanal, Beej BROJ PRIKLjUAKA 8,758 16 374 38 9,186 ZASTUPLjENOST (%) 95.3 0.2 4 0.5 100
TABELA 4-3 FAKTURISANA KOLIINA VODE ZA 2004. GODINU ZA NASELJE BEEJ KATEGORIJA POTROAA DOMAINSTVA PRAVNA LICA OSTALI UKUPNO Izvor: Izvetaj JP Vodokanal, Beej Qgod (m3) 981,985 382,718 102,565 1,469,272 Qsr dn (l/s) 31.14 12.14 3.25 46.53
TABELA 4-4 FAKTURISANA KOLIINA VODE ZA VELIKE POTROAE ZA 2004. GODINU ZA NASELJE BEEJ VELIKI POTROAI Soja protein prehrambena industrija Fadip mainska industrija UKUPNO Izvor: Izvetaj JP Vodokanal, Beej Q (m3/god) 235,015 40,170 275,185
TABELA 4-5 PROIZVEDENA KOLIINA VODE ZA 2004. GODINU ZA NASELJE BEEJ Q (m3/god) Godina 2004 2,760,000 Izvor: JP Vodokanal, Beej Q (m3/dan) 7,551 Qsr dn (l/s) 87
PAGE 32
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Na osnovu dobijenih podataka moe se zakljuiti da je procenat gubitaka vode, koje ine sopstvena potronja i stvarni gubici, izuzetno veliki i iznosi oko 47 %. Podaci o potronji vode za ostala naselja u optini Beej nisu dostavnjeni.
4.1.3.1. PRIKAZ GUBITAKA VODE
U ovom poglavlju prikazana je analiza gubitaka na osnovu razlike proizvedene i fakturisane koliine vode. Analiza je sprovedena samo za grad Beej, jer podaci o potronji vode proizvedenji vodi u naseljima nisu dostavljeni. Rezultati su prikazani u narednoj tabeli.
TABELA 4-6 GUBICI VODE U GRADOVIMA BEEJ GUBICI VODE Q(m3/god) 1,290,728 GUBICI VODE (%) 47
NASELjA BEEJ
PROIZVEDENA KOLIINA VODE Q(m3/god) 2,760,000
FAKTURISANA POTRONjA Q(m3/god) 1,469,272
U Beeju je instaliran samo elektro-magnetni mera koji meri ukupnu koliinu zahvaene vode. Procenjena koliina proizvedene vode u Beeju preuzeta je iz Izvetaja o radu i poslovanju za 2004 godinu iz JP Vodokanal Beej. Bilans proizvodnje i potronje vode sproveden je za Beej, na osnovu podataka o ukupnoj zahvaenoj koliini vode i podataka o fakturisanoj vodi. Radi potpune kontrole rada sistema i odreivanja stvarnog bilansa neophodno je uspostaviti sistem merenja i kontrole vodovodnog sistema, od izvorita do konanih potroaa. U suprotnom, gubitke vode nije mogue kontrolisati, niti je mogue sprovesti racionalizaciju potronje vode. 4.1.4. CENA VODE Zbog realno loeg stanja privrede i veoma osiromaenog stanovnitva, voda jo uvek predstavlja socijalnu kategoriju. Cena vode je jako niska i nije dovoljna da obezbedi potrebna sredstva za sigurno i kvalitetno vodosnabdevanje.
TABELA 4-7 CENA VODE PO NASELJIMA CENE Evro/m3 OPTINE NASELjA BEEJ OSTALA NASELjA DOMAINSTVA 0.23 INDUSTRIJA 0.8 KORISNICI BUDETSKIH SREDSTAVA 0.4 OSTALI 0.5
BEEJ
Cene su izraene u evrima, pri srednjem kursu 1 evro=86 dinara. Kurs evra nije stabilan i kree se u garnicama od 84 do 88 dinara.
PAGE 33
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Osim veoma niske cene, naplata potroene koliine vode je takoe veoma mala i kree se do 81% za grad Beej.
4.2. PRORAUN BUDUIH KOLIINA VODE

4.2.1. STATISTIKI PODACI Radi potreba analize neophodnih koliina vode koje e zadovoljiti potrebe stanovnitva i industrije za kvalitetnim vodosnabdevanjem, preuzeti su statistiki podaci o broju stanovnika, po optinama, iz Zavoda za statistiku Republike Srbije. Podaci su prikazani u narednoj tabeli.
TABELA 4-8 STATISTIKI PODACI O BROJU STANOVNIKA U OPTINI BEEJ R B 1 2 3 4 5 6 7 NASELjA Bako Gradite 6,512 Bako Petrovo Selo Beej Mileevo Radievi Poljanice UKUPNO 10,224 22,944 1,784 607 42,071 10,616 23,322 1,845 1,060 43,021 10,410 24,963 1,908 1,198 44,976 9,645 26,722 1,468 1,155 44,976 7,958 26,634 1,218 1,250 42,685 7,859 26,301 1,206 1,250 42,111 7,318 25,774 1,118 1,332 400* 41,387 6,178 6,106 5,986 5,625 5,495 5,445 1948 1953 GODINE POPISA STANOVNITVA 1961 1971 1981 1991 2002
Napomena: * - procena, jer zvanicni podaci ne postoje
SLIKA 2 STATISTIKI PODACI O BROJU STANOVNIKA U OPTINI BEEJ
50,000 45,000 40,000 35,000 30,000 25,000 20,000 15,000 10,000 5,000 0
STATISTIKI PODACI O BROJU STANOVNIKA U OPTINI BEEJ

Ba ko Gradite Ba ko Petrovo Selo Be ej Mileevo Radi evi Poljanice UKUPNO 1948 1953 1961 1971 GODINA 1981 1991 2002
4.2.2. PROCENA BROJA STANOVNIKA Na osnovu analize broja stanovnika po otinama moe se zakljuiti da se trend promene broja stanovnika razlikuje po optinama. Trend smanjenja broja stanovnika u optini Beej poinje ve 70-tih godina.
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Na osnovu do sada izloenog, procenu broja stanovnika kao i razvoj industrije, za potrebe vodosnabdevanja nije jednostavno dati. Analiza broja stanovnika napravljena je na osnovu podataka popisa stanovnitva tj, na osnovu indeksa smanjenja broja stanovnika u poslednja dva popisa i prikazana je u narednoj tabeli. Indeks smanjenja je ublaen za prvi vremenski presek, jer se oekuje oivljavanje i privredne i kulturne i obrazovne delatnosti u narednom vremenskom periodu. Za drugi i trei vremenski presek, pretpostavlja se da e doi i do malog porasta broja stanovnika, u skladu sa razvojnim planovima podruja.
TABELA 4-9 PROCENA BROJA STANOVNIKA U OPTINI BEEJ RB . 1 2 3 4 5 6 7 NASELjA Bako Gradite Bako Petrovo Selo Beej Mileevo Radievi Poljanice UKUPNO 2011 5,420 7,066 25,516 1,077 1,376 394 40,455 2021 5,530 7,209 26,031 1,099 1,403 402 41,271 2031 5,641 7,354 26,556 1,121 1,432 410 42,104
SLIKA 3 PROCENA BROJA STANOVNIKA U OPTINI BEEJ
PROCENJEN BROJ STANOVNIKA U OPTINI BEEJ

45,000 40,000 35,000 30,000 25,000 20,000 15,000 10,000 5,000 0 2011 2021 GODINA 2031
Ba ko Gradite Ba ko Petrovo Selo Be ej Mileevo Radi evi Poljanice UKUPNO
4.2.3. PROCENA STANOVNITVA
POTREBNIH
KOLIINA
VISOKOKVALITETNE
VODE
ZA
SNABDEVANJE
Stanje vodosnabdevanja, treba sagledati sa ireg aspekta, odnosno sa aspekta planova za razvoj ire drutvene zajednice. Pitanje vodosnabdevanja treba reavati u saglasnosti sa osnovnim dokumentima za razvoj ove oblasti, tj. Vodoprivrednom osnovom Srbije, Prostornim planom Republike Srbije i ostalim zakonima i uredbama, kojima se odreuju svi elementi za razvoj sistema vodosnabdevanja i obezbeuje kvalitetno i funkcionalno vodosnabdevanje koje se zasniva na zdravim ekonomskim osnovama. Takoe, u smislu racionalizacije potronje vode, pri proceni buduih koliina vode treba se bazirati na iskustvima Evropske Zajednice.
PAGE 35
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Specifina potronja usvojena je na osnovu analize raspoloivih podataka o fakturisanoj potronji vode i evropskih preporuka o potronji vode.
TABELA 4-10 PODACI O FAKTURISANOJ KOLIINI VODE I NORMI POTRONJE DOMAINSTVA BEEJ-GRAD 2001 Q (m3/god) 2002 2003 2004 981,985 Qsr god (m3/god) 981,985 q (l/st/dan) 104.38
Smanjivanjem gubitaka u vodovodnoj mrei, racionalizacijom potronje vode, poveanjem cene vode i dostizanjem njene ekonomske cene, poveanjem efikasnosti naplate, oekuje se vrednost specifine potronje za stanovnitvo od 130 l/st/ dan u gradovima i 100 l/st/dan u seoskim naseljima. Vojvodina je, teritorija sa znaajnom koncentracijom poljoprivrednih proizvoaa. Neophodno je obezbediti visokokvalitetnu vodu i za potrebe stoke, tj. mesne industrije. Podaci o broju stoke preuzeti su iz Republikog Zavoda za Statitiku. Procena budueg broja stoke po naseljima odreena je po istoj metodologiji kao i za stanovnitvo. Procena broja stoke po optinama prikazana je u tabeli koja sledi. Potronja vode po grlu na dan usvojena je iz literature (Mutschmman, Stimmelmayr, M. Milojevi) i iznosi za krupnu stoku 35 l/grlu/dan, a za sitnu stoku 10 l/grlu/dan. Usvojeni su koeficijenti dnevne neravnomernosti u zavisnosti od veliine naselja, pa je za naselja gradskog tipa usvojen Kd=1.5, a za naselja seoskog tipa Kd=2. Procena ukupnih buduih koliina vode za stanovnitvo po optinama prikazana je u tabeli koja sledi. Procena buduih koliina vode za potrebe stoke po optinama prikazana je u tabeli koja sledi.
TABELA 4-11 PROCENA BROJA STOKE ZA OPTINE BEEJ RB 1 2 3 4 5 6 7 NASELjA Bako Gradite Bako Petrovo Selo Beej Mileevo Radievi Poljanice UKUPNO 2002 774 1,136 1,517 478 387 200 4,492 KRUPNA STOKA 2011 2021 2031 770 1,097 1,502 461 400 197 4,426 786 1,119 1,532 470 408 201 4,516 802 1,142 1,563 479 416 205 4,607 2002 10,988 25,101 34,986 6,704 5,675 2,000 85,454 SITNA STOKA 2011 2021 10,939 24,237 34,635 6,459 5,861 1,970 84,102 11,160 24,726 35,334 6590 5,979 2,010 85,800 2031 11,385 25,225 36,048 6,723 6,100 2,050 87,531
TABELA 4-12 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE ZA STANOVNITVO ZA OPTINU BEEJ STANOVNITVO RB 1 2 3 NASELjA Bako Gradite Bako Petrovo Selo Beej 2011 Qgod (m ) 198,380 258,620 1,214,041
3
2021 Qmax, dn (l/s) 12.55 16.36 57.59 Qgod (m ) 202,384 263,839 1,238,541
3
2031 Qmax, dn (l/s) 12.80 16.69 58.75 Qgod (m3) 206,468 269,164 1,263,536 Qmax, dn (l/s) 13.06 17.02 59.94
PAGE 36
4 5 6 7 Mileevo Radievi Poljanice UKUPNO 39,426 50,350 14,420 1,760,817 2.49 3.18 0.91 92.17 40,222 51,366 14,711 1,796,352 2.54 3.25 0.93 94.03 41,033 52,403 15,008 1,832,604 2.60 3.31 0.95 115.91
SLIKA 4 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE ZA STANOVNITVO ZA OPTINU BEEJ
PROCENJENA KOLIINA VODE ZA STANOVNITVO U OPTINI BEEJ

2,000,000 Q (m3/) 1,500,000 1,000,000 500,000 0 2011 2021 year 2031 Ba ko Gradite Ba ko Petrovo Selo Be ej Mileevo Radi evi Poljanice UKUPNO
Koliina vode koju treba obezbediti za potrebe domainstva je koliina vode koja se troi za potrebe stanovnitva i za potrebe stoke. Procena ukupnih buduih koliina vode za domainstva po optinama prikazana je u narednoj tabeli.
TABELA 4-13 PROCENA BUDUIH KOLIINA ZA DOMAINSTVA ZA OPTINU BEEJ DOMAINSTVA RB . 1 2 3 4 5 6 7 NASELjA Qgod Bako Gradite Bako Petrovo Selo Beej Mileevo Radievi Poljanice UKUPNO 2011 (m3) Qmax, dn (l/s) 15.70 22.86 64.51 4.36 4.87 1.53 113.83 Qgod (m3) 253,159 368,385 1,387,085 70,277 78,400 24,614 2,181,921 2021 Qmax, dn (l/s) 16.02 23.32 65.82 4.45 4.96 1.56 116.12 Qgod (m3) 258,268 375,820 1,415,078 71,695 79,983 25,111 2,225,954 2031 Qmax, dn (l/s) 16.34 23.79 67.14 4.54 5.06 1.59 118.47
248,151 361,098 1,359,646 68,886 76,849 24,128 2,138,759
PAGE 37
SLIKA 5 PROCENA BUDUIH KOLIINA ZA DOMAINSTVA ZA OPTINU BEEJ
PROCENJENA KOLIINA VODE ZA DOMAINSTVA U OPTINI BEEJ

2,500,000 Q (m3/god) 2,000,000 1,500,000 1,000,000 500,000 0 2011 2021 godina 2031 Ba ko Gradite Ba ko Petrovo Selo Be ej Mileevo Radi evi Poljanice UKUPNO
4.2.4. PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE ZA INDUSTRIJU Kao posledica ratnih godina, trend smanjenja stanovnitva, prati i trend drastinog smanjenja u oblasti privrede. Ekonomski razvoj naselja u ovim optinama odvijae se u pravcu poboljanja privredne strukture. Obzirom da su Prostorni planovi za optine u fazi izrade i da su u toku ogromne promene u smislu privatizacije i prestruktuiranja privrede jo uvek se ne zna povrina namenjena buduim privrednim kapacitetima. Potrebe za vodom e se proceniti na dva naina, a dae se i prikaz buduih koliina vode na osnovu Vodoprivredne osnove Srbije (u daljem tekstu VOS). Koliine koje su rezervisane za potrebe vodosnabdevanja date na osnovu VOS su samo preporuke i slue da bi se rezervisali vodni resursi na nivou VOS. Prva procena uraena je na osnovu odnosa vode potrebne za industriju i visokokvalitetne vode iz VOS. Na osnovu ovog podatka i procenjene potronje za stanovnitvo procenjena je potronja vode za industriju. Druga procena uraena je na osnovu pretpostavljenog razvoja privrede iz Prostornog plana republike Srbije. Obzirom na planirani razvoj, teritorijalni razmetaj i prestruktuiranje industrije, procenjeno je da e koliina vode potrebna za snabdevanje industrije koja ima potrebu za visoko kvalitetnom vodom, biti poveana za 20% u odnosu na koliinu koja se sada troi na kraju projektnog perioda 2031. godine, dok e se do 2011. godine poveati za 5%, odnosno do 2021 god 10%. Industrijski potroai koji za svoje tehnoloke procese ne koriste visoko-kvalitetnu vodu nisu analizirani prilikom procene buduih koliina vode. Veina industrijskih potroaa snabdeva se iz sopstvenih izvora i to su potroai koji za tehnoloke procese ne koriste visokokvalitetnu vodu, pa se u ovom delu, takoe, nee analizirati. Procene vode za industriju date su u narednim tabelama.
PAGE 38
TABELA 4-14 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE PO OPTINAMA IZ VODOPRIVREDNE OSNOVE REPUBLIKE SRBIJE OPTINA Beej visoko kvalitetna voda (106m3/god) 14.80 industrija (106 m3/god) 2.50
TABELA 4-15 PROCENA
BUDUIH KOLIINA VODE ZA INDUSTRIJU PO OPTINAMA, NA OSNOVU ODNOSA POTREBNE VODE ZA STANOVNITVO I POTREBNE VODE ZA INDUSTRIJU
OPTINA Beej
PROCENjENA KOLIINA VODE Qgod (m3 ) DOMAINSTVA 2011 2021 1,359,646 1,387,085 2011 229,670 INDUSTRIJA 2021 234,305 2031 239,033
TABELA 4-16 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE ZA INDUSTRIJU PO OPTINAMA, NA OSNOVU PROCENTA POVEANJA POSTOJEE
POTRONJE VODE
OPTINA Beej
FAKTURISANA VODA Qgod (m3 ) 2004 445,113
PROCENjENA KOLIINA VODE ZA INDUSTRIJU Qgod (m3 ) 2011 2021 2031 467,369 489,624 534,136
4.2.5. UKUPNA PROCENJENA KOLIINA VODE Prilikom odreivanja ukupne procenjene koliine vode, uraene su procene samo za neophodne koliine potrebne za snabdevanje domainstava i industrije visoko kvalitetnom vodom. Analizirajui prethodne tabele vidi se da se vrednosti procenjene koliine vode za optinu Beej viestruko razlikuju. Jedna tabela uraena je na osnovu preporuka iz VOS, dok je druga tabela uraena na osnovu realnih podataka. Usvojena je vrednost procenjene koliine vode za potrebe industrije na osnovu tabele realnih podataka, jer prikazuje stvarnu potrebu industrije hrane za visoko kvalitetnom vodom. Da bi se dobila koliina vode, koju je potrebno zahvatiti na izvoritu, moraju se uzeti u obzir i gubici vode i sopstvena potronja u vodovodima. Procenat gubitaka mora se merama racionalizacije vode svesti na 20% u 2011 godini, tj. na 18% u 2021. godini, to je predloeno u Vodoprivrednoj osnovi Srbije. Trend smanjenja gubitaka mora biti nastavljen u budunosti, tako da se na kraju projektnog perioda, 2031. godine, procenat gubitaka treba svesti na 15% i manje od ukupne potronje. Sopstvena potronja procenjuje se na 5% od ukupne potronje vode (procena na osnovu Izvetaja o radu i poslovanju vodovoda za 2004. godinu). Voda koja se koristi za ove potrebe, troi se u vreme minimalne potronje vode, pa se ne uzima u obzir prilikom prorauna maksimalne dnevne potronje, ve samo prilikom prorauna srednje dnevne potronje. Potrebne koliine vode prikazane su u narednoj tabeli.
PAGE 39
TABELA 4-17 UKUPNA PROCENJENA KOLIINA VODE ZA OPTINU BEEJ RB 1 2 3 4 5 6 7 NASELjA Bako Gradite Bako Petrovo Selo Beej Mileevo Radievi Poljanice UKUPNO 2011 Qgod (m ) 310,189 451,373 2,283,768 86,108 96,062 30,159 3,257,659
3
2021 Qmax, dn (l/s) 19 27 104 5 6 2 163 Qgod (m ) 311,386 453,114 2,308,352 86,440 96,432 30,276 3,286,001
3
2031 Qmax, dn (l/s) 19 27 105 5 6 2 164 Qgod (m ) 309,922 450,984 2,339,056 86,034 95,979 30,133 3,312,108
3
Qmax, dn (l/s) 19 27 106 5 6 2 165
SLIKA 6 UKUPNA PROCENJENA KOLIINA VODE ZA OPTINU BEEJ
UKUPNA PROCENJENA KOLIINA VODE ZA OPTINU BEEJ

3,500,000 3,000,000 2,500,000 2,000,000 1,500,000 1,000,000 500,000 0 2011 2021 godina 2031 Ba ko Gradite Ba ko Petrovo Selo Be ej Mileevo Radi evi Poljanice UKUPNO
Do sada raenim dugoronim projekcijama i planovima, predvien je znatno vei porast potreba za vodom u buduem periodu. Novim pristupom, baziranim na iskustvima Evropske zajednice i u skladu sa osnovnim razvojnim planovima iz oblasti vodosnabdevanja, dolo se do potpuno drugaijih rezultata. Uzimajui u obzir da demografske prognoze pokazuju mali porast broja stanovnika, da se razvojnim planovima u navedenim optinama pretpostavlja razvoj inustrije hrane, a istovremeno oekuje intenzivno saniranje gubitaka vode i racionalizacija potronje vode, dobijene procene pokazuju veoma malo poveanje potreba za vodom na kraju projektnog perioda u odnosu na trenutne potrebe.
Q (m3/god)
PAGE 40
5. PRIKUPLJENI PODACI O KVALITETU VODE U OPTINI BEEJ

Optina Beej koristi podzemne vode u svrhu vodosnabdevanja. Podzemna voda se uzima iz sub-artekih bunara i preko pumpi za sirovu vodu prempumpava na postrojenje za preiavanje vode. Procesna linija postrojenja za preiavanje pitkih voda se sastoji iz aeracije za ukanjanje gasova, retenzije, filtracije i dezinfrekcije hlorom. U toku poslednjih nekoliko godina analize kvaliteta sirove vode u Beeju su sprovedene od strane razliitih zainteresovanih strana. Kontinualne analize na zahtev preduzea JKP Vodokanal Becej su sprovodene od strane ovlaenih institucija u periodu od 2002. do 2005. godine. Analize kvaliteta tretirane vode u Beeju u poslednjih nekoliko godina su sprovedene od strane ovlaenih institucija na zahtev preduzea JKP Vodokanal Becej i izvrene u periodu od 2002. do 2005. godine.
5.1. KVALITET SIROVE VODE, BUNARI JKP VODOKANAL BEEJ

Merenja kvaliteta sirove vode u optini Beej su sprovedena u 2002., 2004. i 2005. godini za razliite bunare vode, od strane Instituta za zatitu zdravlja Subotica. Tabele u Prilogu 1, Poglavlje 1, daju detaljan pregled merenih parametara. Bitno je naglasiti da redovna merenja kvaliteta vode obuhvataju samo nekoliko parametara vode. Kompletna analiza sirove vode je sprovedena jednom u 2004. godini. Zbog toga na osnovu prezentovanih podataka nije mogue dati preciznu analizu kvaliteta vode, ve samo generalna zapaanja. Na osnovu merenih podataka moe se zakljuiti sledee: Temperatura Temperatura je jedan od najbitnijih faktora za bioloke procese. Voda koja ima temperaturu u opsegu od 7 do 11C je prijatnog ukusa i osveava. Rezultati tabela pokazuju da je u 2005. godini minimalna temperatura vode bila 13C, srednja 15,5C i maksimalna 18C, dok je merena vrednost u 2004. godini takoe bila 18C. Boja Merene vrednosti u 2005. godini pokazuju da je minimalna vrednost za boju 5 PtCo skale, srednja vrednost 6,4 Pt-Co skale, maksimalna vrednost 10 Pt-Co skale, dok voda nije bila obojena u 2004. godini. Generalno gledano, obojenost vode ne predstavlja problem na PPV Becej. Mutnoa Mutnoa je merena redovno. Voda poseduje niske vrednosti za mutnou, u opsegu od 0,52 NTU do 10 NTU, to je tipino za podzemne vode. Ove vrednosti mutnoe se lako uklanjaju konvencionalnim jedinicama procesa (peani filtri). Amonijak Sadraj amonijaka je bio znatno vei od MDK vrednosti (0,1 mg/l), u opsegu od 1,75 mg/l do 3,82 mg/l, sa srednjom vrednou u 2005. godini od 2,50 mg/l, a u 2004. godini ova vrednost je iznosla 2,96 mg/l. Visoke vrednosti amonijaka su tipine za podzemne vode.
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Sadraj CO2 Sadraj CO2 je meren 2004. godine i registrovana je vrednost od 10 mg/l. Gvoe 2005. godine koncentracija gvoa je bila u opsegu od 0,25 mg/l do 0,78 mg/l sa srednjom vrednou od 0,44 mg/l i ove vrednosti su vee od MDK (0,3 mg/l). 2004. godine koncentracija gvoa je bila ispod MDK sa merenom vrednou 0,28 mg/l. Ostali mereni parametri Ostali mereni parametri su ispod MDK vrednosti. Bakterioloke analize Sprovedene bakterioloke analize u 2005. godini za sve bunare pokazuju povean nivo aerobnih mezofilnih bakterija u 1ml-MPN, jer je 22,4 srednja vrednost, a 100 maksimalna vrednost (MDK vrednost je 10). Arteki bunari pokazuju sledee rezultate: minimalna vrednost 10, srednja vrednost 103 i maksimalna vrednost 240. Posmatrajui ove parametre i ostale koje prelaze MDK vrednost voda je registrovana kao neodgovarajua za pie.
5.2. KVALITET TRETIRANE VODE JKP VODOKANAL BEEJ

Merenja kvaliteta tretirane vode u optini Beej su sprovoena redovno u periodu od 2001. do 2005. godine na razliitim lokacijama, a na zahtev JKP Vodokanal Beej od strane ovlaenih institucija. Tabele u Prilogu 1, Poglavlje 2 daju deteljan prikaz merenih parametara ija vrednost prevazilazi MDK vrednost. Na osnovu podataka prikazanih u tabeli u Prilogu 1, Poglavlje 2, za period od 2001. 2005. godine moe se zakljuiti sledee: Mutnoa Srednje vredosti mutnoe su jako blizu ili neto vee od MDK vrednosti 1 NTU dok su maksimalne vrednosti uvek jako visoke do 7,31 NTU. Amonijak Srednje vredosti za amonijak su vee od MDK vrednosti 0,1 mg/l dok su maksimalne vrednosti uvek jako visoke do 1,25 mg/l. Gvoe Srednje vredosti za gvoe su manje od MDK vrednosti 0,3 mg/l dok su maksimalne vrednosti uvek jako visoke do 1,16 mg/l. Potronja KMnO4 Srednje vredosti potronje KMnO4 su manje od MDK vrednosti 8 mg/l dok su maksimalne vrednosti uvek jako visoke do 12,48 mg/l. Rezidualni hlor Srednje vredosti rezidualnog hlora su manje od MDK vrednosti 0,5 mg/l dok su maksimalne vrednosti uvek vee od MDK do 0,9 mg/l. Ukupne aerobne mezofilne bakterije Sprovedene bakterioloke analize ukazuju na povean nivo broja aerobnih mezofilnih bakterija u 1 ml MPN, sa srednjom vrednou esto veom od MDK vrednosti 10 i maksimalnom vrednou uvek veoma visokom do 1200. Kolifromne bakterije Sprovedene bakterioloke analize ukazuju na povean nivo broja koliformnih bakterija u 100 ml MPN, sa srednjom vrednou jednakom MDK vrednosti 0 i maksimalnom vrednou uvek veom od MDK do 16.
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Na osnovu parametara koji prevazilaze MDK vrednosti voda je oznaena kao neispravna za pie. 2001. godina Broj uzoraka uzetih sa razliitih lokacija i oznaenih kao neispravni za pie nakon analiza predstavlja 34,4% od ukupnog broja uzoraka uzetih u toj godini. 2002. godina Broj uzoraka uzetih sa razliitih lokacija i oznaenih kao neispravni za pie nakon analiza predstavlja 60,0% od ukupnog broja uzoraka uzetih u toj godini. 2003. godina Broj uzoraka uzetih sa razliitih lokacija i oznaenih kao neispravni za pie nakon analiza predstavlja 89,9% od ukupnog broja uzoraka uzetih u toj godini. 2004. godina Broj uzoraka uzetih sa razliitih lokacija i oznaenih kao neispravni za pie nakon analiza predstavlja 65,1% od ukupnog broja uzoraka uzetih u toj godini. 2005. godina Broj uzoraka uzetih sa razliitih lokacija i oznaenih kao neispravni za pie nakon analiza predstavlja 33,8% od ukupnog broja uzoraka uzetih u toj godini.
5.3. ZAKLJUCI O KVALITETU SIROVE I TRETIRANE VODE

U skladu sa analizama sprovedenih od strane JKP Vodokanal Beej po pitanju kvaliteta sirove i tretirane vode zakljuuje se sledee: Sirova voda sadri visoke koncentracije amonijaka, gvoa i mutnoe, a bakterioloke analize detekuju aerobne mezofilne bakterije Tretirana voda poseduje visoke vrednosti mutnoe, amonijaka, gvoa, rezidualnog hlora, itd, koje su takoe i iznad MDK vrednosti datih Pravilnikom. Neki bakterioloki parametri kao aerobne mezofilne bakterije i koliformne bakterije ukazuju na uzorke koji nisu ispravni za ljudsku upotrebu. Analize sprovedene u periodu od 2001. do 2005. godine ukazuju na visok procenat uzoraka uzetih na analizu koji nisu ispravni za ljudsku konzumaciju. Zakljuak je da postrojenje za preiavanje pitke vode ne radi ispravno, amonijak, gvoe i neke od bakterija se ne uklanjaju u procesu tretmana i linija tretmana se mora unaprediti.
PAGE 43
6. PROGRAM ISTRANIH RADOVA ZA KVALITET VODE

6.1. UVOD
U skladu sa zahtevima Ugovora, Institut Tehnologiezentrum Wasser, Karlsruhe je u periodu od 2005. do 2006. godine sproveo program istranih radova za kvalitet vode. Istrani radovi su izvreni po datumima koji slede:
TABELA 6-1 PROGRAM ISTRANIH RADOVA U 2005. 2006. GODINI (SERIJE UZORKOVANJA) Serije uzorkovanja I uzorkovanje Datum 29. septembar 2005. god. Lokacija Bunar B 0/1 Bunar B III/6 Voda za pie Hotel Bela Laa II uzorkovanje 16. mart 2006. god. Sirova voda Voda za pie Hotel Bela Laa III uzorkovanje 18. oktobar 2006. god. Sirova voda
Kvalitet sirove i tretirane vode u Beeju je analiziran tri puta u 2005./06. godini od strane Instituta Tehnologiezentrum Wasser, Karlsruhe. Detaljni rezultati ovih analiza su dati u izvetaju Kvalitet vode i optimizacija kvaliteta vode za pie u Beeju, priloenog novembra 2006. godine (izvetaj dat u Prilogu 2).
6.2. KVALITET SIROVE VODE TZW ISTRANI RADOVI

Analize kvaliteta sirove vode obuhvataju osnovne parametre vode, elemente, visoko rastvorljive halogene ugljenehidrate, sintetike kompleksne agense i PSM aktivne supstance i metabolite. Analize su obuhvatale 58 parametara od kojih je 52 bilo u granicama maksimalno dozvoljenih koncentracija. Analize koje slede obuhvataju samo parametre koji prevazilaze maksimalnu dozvoljenu koncentraciju, dok su ostali parametri i njihove minimalne, srednje i maksimalne vrednosti prikazani u Prilogu 1, Poglavlje 1.
PAGE 44
TABELA 6-2 PARAMETRI SIROVE VODE KOJI PREVAZILAZE MDK VREDNOST Parametar Mutnoa, FNU Amonijak, mg/l Gvoe, mg/l TOC, mg/l Arsen, mg/l Metan, g/l Min. vrednost 0,62 2,2 0,42 1,9 0,01 1400 Sred. Vrednost 4,04 2,33 0,5 1,93 0,02 2675 Maks. vrednost 6,0 2,4 0,64 2,0 0,03 3900 MDK 1 0,1 0,3 0,01 -
Na osnovu prethodne tabele zakljuuje se sledee: Metan Sirova voda poseduje visoke vednosti metana, u opsegu od 1400 g/l do 3900 g/l, sa srednjom vrednou od 2675 g/l i mora se ukloniti. Amonijak Sadraj amonijaka je dosta vei od MDK vrednosti 0,1 mg/l, u opsegu od 2,2 mg/l do 2,4 mg/l, sa srednjom vrednou od 2,33 mg/l. Visok sadraj amonijaka je tipian za podzemne vode. Gvoe Koncentracija gvoa je u opsegu od 0,42 mg/l do 0,64 mg/l sa srednjom vrednou od 0,50 mg/l i ove vrednosti su vee od njene MDK vrednosti 0,3 mg/l. TOC Sadraj TOC je meren i registrovane vrednosti su u opsegu od 1,9 do 2,0 mg/l sa srednjom vrednou od 1,93 mg/l. Arsen MDK vrednost za arsen je 0,01 mg/l i merene vrednosti su vee od MDK opseg od 0,01 mg/l do 0,03 mg/l sa srednom vrednou od 0,02 mg/l. Ostali mereni parametri Ostali mereni parametri su ispod MDK vrednosti, ak su mnogi od njih i ispod granice detekcije ureaja.
6.3. KVALITET TRETIRANE VODE TZW ISTRANI RADOVI

Analize kvaliteta tretirane vode obuhvataju osnovne parametre vode, elemente, visoko rasvorljive halogene ugljenehidrate, sintetike kompleksne agense i PSM aktivne supstance i metabolite, hlorovane fenole, nitrozamine, policikline aromatine ugljovodonike, itd. Analize su obuhvatale 76 parametara od kojih je 74 bilo u granicama maksimalno dozvoljenih koncentracija. U tabeli koja sledi dati su samo odabrani parametri tretirane vode, a u cilju ispravne evaluacije procesa tretmana.
PAGE 45
TABELA 6-3 ODABRANI PARAMETRI U TRETIRANOJ VODI Parametar Mutnoa, FNU Amonijak, mg/l Gvoe, mg/l TOC, mg/l Arsen, mg/l Metan, g/l < DL 1,9 0.008 Minimalna vrednost 0,10 Srednja vrednost 0,20 < DL 0,015 2,03 0.0083 < DL 0,20 2,1 0.009 Maksimalna vrednost 0,27 MDK 1 0,1 0,3 0,01 -
U skladu sa prethodnom tabelom moe se zakljuiti sledee: Mutnoa Mutnoa je smanjena ispod MDK vrednosti. Amonijak Sadraj amonijaka je ak ispod granice detekcije ureaja 0,01 mg/l. Gvoe Koncentracija gvoa je u opsegu od < DL (granica detekcije) do 0,20 mg/l sa prosenom vrednou ispod MDK 0,3 mg/l. TOC Sadraj TOC-a je u opsegu od 1,9 do 2,1 mg/l sa prosenom vrednou od 2,03 mg/l. Nema velike razlike izmeu vrednosti za TOC u sirovoj i tretiranoj vodi. Arsen MDK vrednost arsena je 0,01 mg/l, a merene vrednosti su u opsegu od 0,008 mg/l do 0,009 mg/l sa prosenom vrednou od 0,0083 mg/l, blizu MDK vrednosti, ali merene vrednosti ne prevazilaze MDK. Ostali mereni parametri Ostali mereni parametri su ispod MDK vrednosti, a veliki broj parametara je ak i ispod granice detekcije ureaja. Tabela koja sledi daje pregled parametara koji prevazilaze vrednosti za maksimalnu dozvoljenu koncentraciju, dok su celokupni parametri sa njihovim minimalnim, srednjim i maksimalnim vrednostima dati u Prologu 1, Poglavlje 2.
PAGE 46
TABELA 6-4 PARAMETRI TRETIRANE VODE KOJI PREVAZILAZE MDK VREDNOST Parametar Olovo, mg/l Trihlormetani (hloroform), g/l Bromdihlormetan, g/l Dibromhlormetan, g/l Tribrommetani (bromofrom), g/l Suma trihalometana, g/l Minimalna vrednost < DL 3,7 2,5 1,4 0,1 7,7 Srednja vrednost < DL 6,5 4,8 2,33 0,2 13,98 Maksimalna vrednost 0,1 12,0 9,7 4,5 0,4 27,0 100 MDK 0.04 40 1,5
U skladu sa prethodnom tabelom moe se zakljuiti sledee: Miris Dva od tri uzoraka vode ima miris hlora. Olovo Sadraj olova je u opsegu od < DL (granica detekcije) do 0,1 mg/l samo u jednom uzorku, gde prevazilazi MDK vrednost 0,04 mg/l. Bromdihlormetan Koncentracija bromdihlormetana je u opsegu od 2,5 do 9,7 g/l sa srednjom vrednou od 4,8 g/l.
6.4. ZAKLJUAK O KVALITETU SIROVE I TRETIRANE VODE

Iz prethodnih podataka se moe zakljuiti da uzorci sirove vode ne sadre kiseonik, nitrate i sulfate, da su srednje tvrdoe (od oko 2.8 mmol/L = 16 0dH) i da su prezasieni kalcijumom. Uzorci sadre velike koncentracije redukovanih smea amonijaka i metana, jer voda ne sadri kiseonik. Potrebno je naglasiti sledee karakteristike sirove vode: Sirova voda ne sadri tragove antropogenih supstanci kao to su pesticidi, hlorovani ugljenohidrati i drugi kompleksni agensi Koncentracija arsena je blago poveana. Takoe bor i tragovi drugih tekih metala nisu problematini Koncentracije prirodnih organskih supstanci (humina) nisu poveane Sulfidi nisu rastvoreni, a gvoe i mangan su prisutni u malim koncentracijama Glavna komponenta podzemne vode je hidrogen karbonat U dva uzorka sirove vode, Winkler-ovom metodom su naeni tragovi kiseonika. Obzirom da voda ne sadri kiseonik, ovaj rezultat je potrebno potvrditi buduim merenjima Poveana mutnoa sirove vode u uzorku od 16.03.2006. je uzrokovana taloenjem hidroksida gvoa tokom transporta uzorka, to se moe videti iz male mutnoe uzoraka u koje je dodata kiselina.
PAGE 47
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Na osnovu TZW izvetaja voda za pie iz PPV Beej i voda sa esme na mestu uzorkovanja Hotel Bela Laa ispitivane su u razliito vreme. Ova istraivanja su ukljuila relevantne fiziko-hemijske parametre i mikroelemente, kao i iscrpne analize antropogenih supstanci (na primer pesticida i nekih nitrozamina). Sva etiri ispitivana uzorka vode iz Beeja imaju odgovarajue hemijske nalaze koji su u skladu sa zakonskim propisima Srbije, kao i Evropske Unije. Uzorci nemaju boju, miris, niti su mutni. Podatci koji se odnose na efikasnost tretmana pokazuju da voda ne sadri amonijak, nitrite, metan, gvoe, a ni mangan. Sadraj olova je povean samo u jednom uzorku. Uzorci sadre nizak, mada dovoljan sadraj kiseonika, umerene su tvrdoe (Ca2+ i Mg2+: oko 2.9 mmol/L = 16 0dH), a teki metali nisu rastvoreni u bitnim koncentracijama. Koncentracije arsena su blago poveane, ali ispod maksimalne dozvoljene koncentracije od 0.01 mg/L. Sem toga, ni u vodi za pie, ni u uzorcima vode iz esme, nisu naene antropogene supstance sa sledee liste parametara: Pesticidi (proirena lista od 45 supstanci i metabolita) Benzol, MTBE (komponenta goriva) Policiklini aromatini ugljovodonici Kompleksni agensi (npr. EDTA) Notrozamini Hlorfenoli Kao to je i oekivano, primeen je blago povean sadraj hloroforma i drugih trihalometana. Ove supstance se formiraju kao nus produkti hlorisanja. Maksimum koncentracije THM od 0.027 mg/L je znaajno nii od propisanih vrednosti u Srbiji od 0.1 mg/L.
PAGE 48
7. PROCENA SADANJE SITUACIJE U SISTEMU VODOSNABDEVANJA

7.1. PRIKAZ OSNOVNIH PODATAKA I GLAVNIH TEHNIKIH KARAKTERISTIKA POSTOJEIH OBJEKATA VODOVODNIH SISTEMA
7.1.1. OSNOVNI PODACI O ORGANIZACIJI VODOSNABDEVANJA Na teritoriji optine ne postoji organizovan sistem vodosnabdevanja. Svako naselje ima svoj nezavisni vodovodni sistem. U naseljima seoskog tipa ovi sistemi su u nadlenosti lokalnih samopuprava, dok se u gradu Beeju vodosnabdevanje vri pod upravom Javnog preduzea za proizvodnju, distribuciju i preiavanje vode ''Vodokanal''. 7.1.2. OBJEKTI SISTEMA
7.1.2.1. VODOZAHVAT
U gradu Beeju svi bunari locirani su na jednom mestu, 6-8 km severozapadno od Beeja. Od ukupno 24 bunara, trenutno su u radu 11 bunara, sa pojedinanim kapacitietima od 4-14 l/s (naredna slika). Deset bunara je potpuno, a tri bunara su trenutno van funkcije. Ukupan kapacitet bunara u eksploataciji je 100-105 l/s. Sa aspekta zagaenja vodonosnih slojeva u zoni izvorita, veoma je nepovoljna lokacija vodozahvatnih objekata, koji se nalaze u blizini industrijskih objekata (farma svinja), a oko samog izvorita se vri intezivna poljoprivredna proizvodnja uz upotrebu agrohemijskih sredstava. Karakteristike bunara, koji su u eksploataciji, za grad Beej date su u narednoj tabeli.
SLIKA 7 IZVORITE GRADA BEEJA
Izvor:Internet strana JPVodokanal Beej
U gradu Beeju postoji postrojenje za preiavanje vode za pie, koje se sastoji od degazatora, filtarskog postrojenja, rezervoara, crpne stanice i centralne komandnoupravljake jedinice. Kapaciteti postrojenja dati su u sledeoj tabeli.
PAGE 49
TABELA 7-1 KAPACITET PPV BEEJ Vodozahvat (l/s) 105 Degazacija (l/s) 260 Deferizacija (l/s) 260 Rezervoar (m3) 2500 Crpna stanica (l/s) 210
Na osnovu prethodne tabele vidi se da kapaciteti PPV nisu u potpunosti iskorieni.

SLIKA 8 POSTROJENJE ZA PREIAVANJE PITKE VODE U BEEJU
Izvor:Vlastita kolekcija fotografija SLIKA 9 EMA POSTROJENJA ZA PREIAVANJE PITKE VODE U BEEJU
Izvor:Vlastita kolekcija fotografija
PAGE 50
TABELA 7-2 OSNOVNE KARAKTERISTIKE BUNARA U EKSPLOATACIJI R B 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 Oznaka bunara B0/1 BI/2-1 BI/3-1 BI/4-1 BI/5 BI/6 BIII/1 BIII/2 BIII/3 BIII/4-1 BIII/5 BIII/6 BS/5 BS/6 Godina izgradnje 1998 1998 2000 1995 1995 1995 1983 1984 1984 2000 1992 1998 2002 2004 Dijametar [mm] 323/219 323/219 323/244 323/219 323/219 323/219 400 323/300 323/300 323/244 315/323 323/219 323/323 323/323 Dubina [m] 133.00 125.00 128.35 133.00 135.40 126.10 133.80 133.50 126.00 129.04 131.00 130.60 127.00 133.00 Duina filtra [m] 30.10 29.00 30.80 28.00 32.00 30.00 32.00 26.00 28.00 30.00 18.00 25.40 32.00 34.00 Revitalizacija 1999.01 2002 1999 2001.02 2000 , 2005 1992,94,02 2003, 2005 2003 2005 2005 2002 2005 Q [l/s] u 2005 10.00 0.00 0.00 0.00 4.00 7.00 6.00 8.00 7.00 10.00 14.00 13.00 12.00 14.00 Statiki nivo [m] 12.14 12.90 10.40 13.80 14.00 10.61 12.20 12.10 12.90 12.10 12.00 10.05 10.00 10.90 26.40 20.00 18.60 21.50 23.90 17.15 21.60 17.40 14.70 15.13 Pleuger 18,5kW EMU 4bar 15l/s 10kW Pleuger 15kW EMU 4bar 15l/s 10kW EMU 4bar 15l/s 10kW EMU 4bar 15l/s 10kW EMU 4bar 15l/s 10kW Lowara Z642/5 7,5kW EMU 4bar 15l/s 10kW Lowara Z642/5 7,5kW Dinamiki nivo [m] 20.00 Pumpe EMU 4bar 15l/s 10kW Status Radi Trenutno van funkcije Trenutno van funkcije Trenutno van funkcije Radi Radi Radi Radi Radi Radi Radi Radi Radi Radi
Izvor: JP Vodokanal, Beej
PAGE
51
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Osnovni problem vodozahvatnih objekata je brzo zapuavanje filtra. Period eksploatacije bunara je maksimalno 10 godina. Neki bunari su revitalizovani vie puta, a u 10 bunara je nabijena glina i potpuno su iskljueni iz eksploatacije. Svi bunari su snabdeveni bunarskim pumpama. Voda se iz sabirnog cevovoda upuuje na postrojenje za preiavanje vode za pie, a zatim pumpama visokog pritiska dalje u distribuciju. U naseljima optine Beej stanje vodosnabdevanja je razliito. U Bakom Petrovom Selu postiji 9 potpuno nezavisnih vodnih zajednica. Svaka predstavlja sistem za sebe, sa sopstvenim izvoritem. Karakteristike bunara koji su u eksploataciji Bakom Petrovom Selu date su u tabeli koja sledi.
TABELA 7-3 BACKO PETROVO SELO Bunari Godina Dubina D filtra Qekspl izgradnje (m) (mm) (l/s) I 1965 350 5 III 1983 300 120 3 IV 1962 314 50 4 V 1966 300 180 5 VI 1986 360 5 VII-1 1950 180 50 0.5 VII-2 1980 309 175 4.5 VIII 1967 300 40 1.5 IX 1985 280 250 8 Farma 120 219 11.5 O 120 139 5 Izvor:Kvalitet vode za pie (LEAP) II deo, JP Vodokanal, Beej Oznaka bunara
Vodne zajednice su graene u periodu oko 1965. godine, zajedno sa vodozahvatima. Izgraeni kapacitieti se odravaju i obnavljaju. Potujui tehniko reenje iz perioda gradnje. U Bakom Graditu, Mileevu i Radieviu postoje jedinstveni sistemi vodosnabdevanja. Stanovnici Bakog Gradita snabdevaju se vodom iz 2 izvorita. Na prvom izvoritu voda se zahvata iz 2 bunara iz etvrtog vodonosnog sloja, sa dubine od 214-218 m, maksimalne izdanosti oko 10 l/s . Na drugom izvoritu voda se zahvata iz drugog vodonosnog sloja, dubine oko 120m. Bunari su locirani u dvoritima javnih objekata, tako da ne postoji ua zona sanitarne zatite. U naselju Poljanice postoje 2 nezavisna distributivna sistema, svaka sa po jednim bunarom. Bunari su locirani u sreditu naselja, tako da nije obezbeena ni minimalna zona sanitarne zatite. Vie podataka o bunarima nema. Karakteristike bunara koji su u eksploataciji za naselja u Mileevo i Radievi date su u tabelama koje slede.
PAGE 52
TABELA 7-4 MILOEVO Kaptirani sloj (m) 61-77 I 1990 114 219 94-101 61-77 II 1994 110 219 94-101 Izvor:Kvalitet vode za pie (LEAP) II deo, JP Vodokanal, Beej Oznaka bunara Godina izgradnje Dubina (m) D filtra (mm) Duina filtra (m) 23 23 Qekspl (l/s) 16 10
Naselje Mileevo snabdeva se iz dva bunara locirana u samom naselju.

TABELA 7-5 RADIEVI Oznaka Godina Dubina D filtra Kaptirani bunara izgradnje (m) (mm) sloj (m) A-1 1995 134 219 108-129 B-1 1999 134 219 108-129 Izvor:Kvalitet vode za pie (LEAP) II deo, JP Vodokanal, Beej Duina filtra (m) 21 23 Qekspl (l/s) 17,5 16
Bunari A-1 i B-1 zamenili su prethodne bunare , koji su iskljueni iz eksploatacije zbog tehnike neispravnosti (peskarenja). Locirani su u samom naselju. Ovi bunari se ekspoloatiu sa 50% kapaciteta. Iz postojee dokumentacije i na osnovu sprovedene ankete, proizilazi injenica da veina vodozahvatnih objekata nije izgraena u skladu sa tehnikim normama. Snabdevanje vodom u ostalim naseljima u optini Beej vri se po sistemu bunar-hidrofordistribuciona mrea. Rezervoari i crpne stanice u sistemu ne postoje. Voda se hlorie direktno na mestu vodozahvata (natrijum-hipohlorit) samo u Bakom Petrovom Selu, dok u ostalim naseljima nema dezinfekcije sirove vode. 7.1.3. DISTRIBUTIVNA MREA Prikupljeni podaci o materijalu, prenicima, starosti i duini cevovoda u distributivnim mreama svih naselja u optini Beej prikazani su u ovom poglavlju. Karakteristike i starost distributivne mree po optinama date su u narednim tabelama. Karakteristike i starost distributivne mree u gradu Beej date su u narednim tabelama.
TABELA 7-6 KARAKTERISTIKE DISTRIBUTIVNE MREE Materijal cevi Liveno-gvozdene eline Pocinkovane Azbest-cementne Polietilenske Betonske UKUPNO Izvor:JP ''Vodokanal'' Beej DN (mm) 0 30-50 30-50 400 80-150 200-400 30-100 0 Duina (km) 0 6 20 9 27 11 67 0 140 Ukupna duina (km) 0 6 20 36 78 0 140 % 0 4 14 26 56 0 100
PAGE 53
TABELA 7-7 STAROST DISTRIBUTIVNE MREE Materijal cevi Liveno-gvozdene eline Pocinkovane Azbest-cementne Polietilenske Betonske UKUPNO Izvor:JP ''Vodokanal'' Beej do 25 god (km) 8 19 57 84 od 25 do 50 god (km) 6 12 17 21 56 starijih od 50 god (km) -
Raspoloivi podaci o distributivnoj mrei po naseljima u optini Beej su prilino oskudni. Duina distributivne mree tj. duina glavnih cevovoda u Bakom Graditu procenjuje se na 1250m. Glavni vodovi su graeni od azbest-cementa klase C i to: DN150-850m, DN100-400m duine.Ulini cevovodi su graeni uglavnom od pocinkovanih cevi prenika i 2 cola i plastinih cevi, o kojima nema nikakvih podataka.
TABELA 7-8 KARAKTERISTIKE DISTRIBUTIVNE MREE U BAKOM PETROVOM SELO PO VODNIM ZAJEDNICAMA Vodna zajednica I III IV V VI VII-1 VII-2 VIII IX Duina (m) DN manji od DN 25 1,500 5,000 1,000 1,700 DN 25 2,000 1,000 1,200 DN 32 DN 40 DN 50 100 DN 65 DN 75 2,600 -
Nema podataka 1,000 1,200 200 100 Nema podataka
4,000 1,000
1,900 1,300
700 1,200
1,300 600
300
300
TABELA 7-9 KARAKTERISTIKE DISTRIBUTIVNE MREI U MILEEVU Prenik Duina (km) DN 25 4.6 DN 50 5 DN 75 2 Ukupno 11.6
Za naselje Radievi jedini dostupan podatak je duina distribucione mree oko 9,520 m. Takoe, za naselje Poljanica jedini dostupan podatak je duina distributivne mree oko 7 km.
7.1.3.1. ZAKLJUAK
Distributivne mrea u naseljima optini Beej po svojim tehnikim karakteristikam u pogledu prenika, vrste primenjenih materijala i radnih pritisaka ne ispunjavaju osnovne zahteve kvalitetnog i pravovremenog ispunjenja potreba vodosnabdevanja. Cevovodi graeni pre 1980-te godine, ne zadovoljavaju standarde u pogledu prenika u odnosu na potrebe protivpoarne zatite (cevi imaju manji prenik od DN100 i duina izmeu hidranata je manja od 150 m), sastavu materijala (pocinkovane, azbest-cement), a fiziko stanje je apsolutno neprihvatljivo.
PAGE 54
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Sve ovo dovodi do injenice da u sistemu postoje veliki gubici vode (poglavlje Prikaz gubitaka vode), koji e se rekonstrukcijom i modernizacijom vodovodne mree znaajno smanjiti. U skladu sa gore navedenim zamena starih cevi, rekonstrukcija i modernizacija vodovodne mree se more izvriti.
7.2. POSTROJENJE ZA PREIAVANJE PITKE VODE BEEJ

Postrojenje za preiavanje pitke vode Beej se nalazi u blizini bunarskih polja na 6 do 8 km severozapadno od grada Beeja. Objekti postrojenja za preiavanje pitke vode su aerator, filterska stanica, rezervoar, pumpna stanica, centralna kontrolna jedinica i ostale infrastrukturne dodatne jedinice. Kapacitet aeratora i filterske stanice je 260 l/s. Pumpna stanica sirove vode je dimenzionisana na kapacitet od 530 l/s od kojih je 210 l/s trenutno instalirano. Centralna kontrolna soba se nalazi u privremenom objektu. Optina Beej je do sada bila orjentisana ka podzemnom vodosnabdevanju. Kvalitet podzemnih voda je prilino dobar, mada sadraj odreenih parametara (gvoe, amonijak, arsen, TOC, metan, itd) prevazilazi dozvoljene koncentracije po srpskim i evropskim regulativama. Menadment i nadgledanje rada bunara se obavlja sa postrojenja za preiavanje preko PLC-ja (startovanje, prekid, nivo, protok vode, napajanje pumpe, alarmi).
SLIKA 10 EMATSKI DIJAGRAM BUNARA I PPV BEEJ
Prosean protok vode kroz postrojenje za preiavanje Beej je 350 m3/h. U toku noi protok opadne do 180 m3/h na nekoliko asova. Maksimalni kapacitet postrojenja je 470 m3/h. Kako kvalitet vode nije u skladu sa regulativama, sagraeno je postrojenje za preiavanje vode. Procesna linija na PPV se sastoji od sledeih jedinica za tretman:
PAGE 55
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Pumpe za vodozahat Aeracija sa retenzijom (degazacija) Filtracija na peanim filtrima Rezevoar tretirane vode, 2500 m3 Dezinfekcija hlorom
Slika PPV Beej je data u nastavku.
Upravljanje i nadgledanje rada postrojenja za preiavanje pitke vode je delimino automatizovano. Sledei parametri se kontinualno prate: nivo vode u filterskoj stanici i rezervoaru tretirane vode, protok, pritisak i rezidual hlora. Pri radu postrojenja nailazi se na sledee probleme: potrebno je unapreenje objekta i opreme za hlorisanje oteena je oprema za neutralizaciju hlora horizontalne centrifugalne pumpe za tretiranu vodu su stare potrebna je zamena kvarcnog peska i unapreenje filterske zgrade merna oprema je stara potrebna je dodatna oprema za mobilnu laboratoriju, sanitarne objekte i orue za odravanje
PAGE 56
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 7.2.1. AERATOR Aeracija se vri u kolonama sa pakovanjem u protivstrujnom reimu vode i vazduha. Voda koja se uniformno rasprauje preko povrine pakovanja, dolazi u kontakt na povrini kolone sa vazduhom iz ventilatora sa dna kolone. Postojei objekat aeracije se sastoji od dve jedinice i poseduje kapacitet od 260 l/s. Graevinski objekat se sastoji od armirano betonskog rezervoara osnovnih gabaritnih dimenzija 10,00x10,00x3,50 m koji slui kako za prihvat aerisane vode (zapremine 350 m3), tako i kao postolje za smetaj opreme za aeraciju. Na rezervoar aerisane vode postavljaju se 4 komada aeratora od eline konstrukcije. Trenutno su postavljeno dve jedinice aeratora. Aerator se sastoji od eline cilindrine konstrukcije prenika 3,0 m i visine 4,0 m postavljene na armirano-betonsko postolje, a sastoji se od donjeg dela za sakupljanje aerisane vode, srednjeg dela sa ispunom od peenih glinenih blokova, gornjeg dela za obezbeenje pravilnog rasporeda dovedene bunarske vode, centrifugalni ventilator (Q = 5000 m3/h, p = 150 mbar, N = 3 kW), cevna veza za dovod vode (D = 300 mm) i centralni gornji odvod gasne smee (D = 500 mm) . Oprema aeratora je do visine od oko 3,2 m zatvorena lakom elinom konstrukcijom u vidu zatite opreme od srmrzavanja. Unutar zatvorenog prostora nalazi se i centrifugalni ventilator. Izvan zatvorenog prostora, iznad krova, nalazi se otvor za odvod gasne smee u atmosferu. Pored obogaenja vode kiseonikom aerator ima i funkciju uklanjanja gasova iz vode. On je dizajniran i da redukuje sadraj metana u vodi do granine vrednosti od 0,80 Nl/m3 vode. Analize vode ukazuju da aerisana voda sadri 0,14 Nl/m3 metana. Obzirom da je koncentracija metana u vodi na ulazu u aerator 17,38 Nl/m3, zakljuak je da aerator uklanja koliinu od 17,24 Nl/m3 metana. Suprotno velikom optereenju kolona za razmenu gasova u hemijskoj industriji, tehnologija aeracije na PPV Beej je okarakterisana niskim povrinskim optereenjem (max 35 m3/m2h), umerenim odnosom voda/vazduh od 20 i odsustvom specijalnog materijala za pakovanje. Ovaj dizajn je u skladu sa karakteristikama sirove vode u Beeju (uklanjanje veoma isparljivog metana, bez zamuivanja hidroksidima gvoa). 7.2.2. PEANI FILTERI Peani filteri su Aquazur V tip filtera ukupne povrine 164 m2. Voda iz prihvatnog rezervoara tee pod dejstvom gravitacije do filterske jedinice, koja se sastoji iz 4 jednaka filterska bazena od kojih svaki ima filtracionu povrinu od 41 m2 (L x B = 4.4 x 9.3 m). Na ovaj nain se izraunava maksimalna brzina filtracije od 4 m/h (za 3 filtera u upotrebi i kapacitet postrojenja od 500 m3/h). Iznad noseeg sloja ljunka debljine 0.3 m nalazi se sloj peska debljine 1.3 1.5 m (granulacije 0.5 1.2 mm). Visina slobodnog dela je oko 0.5 m, a visina vode se automatski odrava na oko 1.0 m. Posle 72 sata filtriranja, filtri se peru vodom za pie iz posebnog rezervoara i to po sledeem programu: 20 min vazduh 45 m/h 40 min voda 20 m/h Ocenjivanjem procesa pranja filtera utvren je redovan obrazac pranja tokom faze pranja vazduhom. Za ienje vode iznad filtera potrebno je vie od 30 minuta pranja vodom. Drugim pranjem svee oienog filtera kombinacijom vode i vazduha pokazano je da normalno pranje filtera vodom nije dovoljno.
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Primeeno je da je vreme zadravanja hlorisane vode u rezervoaru vode za pranje filtera izmeu 12 i 18 sati. Voda za pranje verovatno ne sadri slobodan hlor, zbog opadanja poetne vrednosti slobodnog hlora (dobijen podatak je 0.3 mg/L). Filterska jedinica se mora rekonstruisati u bliskoj budunosti iz tehnikih razloga. U skladu sa gore navedenim podacima, dizajn filtera odgovara sirovoj vodi u Beeju. Posebno treba obratiti panju na injenicu da je mala brzina filtracije pogodna za uklanjanje velikih koliina amonijaka. Trenutno su tri filterska polja u radu. Granulacija peska u filterima je verovatno promenjena i neminovna je dopuna u filterima. 7.2.3. HLORISANJE Rastvor hlora se dodaje zbog dezinfekcije u filtrat, tj. na ulazu u rezervoar za preienu vodu (zapremine 2500 m3). Koncentracija hlora na izlazu iz postrojenja je kontrolisana na 0.3 mg/L (vreme zadravanja u rezervoaru za istu vodu je 2 6 h). Povean sadraj amonijaka u nekim od zvaninih izvetaja za pitku vodu ukazuju na injenicu da ureaj za hlorisanje trenutno nije u funkciji (amonijak trenutno reaguje sa slobodnim hlorom, formirajui tako hloramine). Oprema za hlorisanje je stara i istroena i oigledna je potreba za rekonstrukcijom.
PAGE 58
8. UNAPREENJE I POBOLJANJE SISTEMA VODOSNABDEVANJA

8.1. ANALIZA POSTOJEIH I POTREBNIH GLAVNIH CEVOVODA
8.1.1. UVOD Radi potreba reavanja vodosnabdvanja u optini Beej uspostavljena je hidrauluka varijanta vodosnabdevanja - Postojee PPV za optinu Beej, sa 2 hidraulike podvarijante. Hidraulike pod-varijante: Pod-varijanta A- sa ukopanim rezervoarima u sistemu Pod-varijanta B sa vodotornjevima u sistemu U skladu sa uspostavljenim hidraulikim varijantama analizirana je postojea i potrebna vodovodna mrea sistema za vodosnabdevanje. 8.1.2. POSTOJEA MREA Od postojeeg PPV u Beeju do samog grada voda se transportuje glavnim PE cevovodom DN 400+400 mm i to je jedini postojei cevovod. 8.1.3. NOVOPROJEKTOVANA MREA Za povezivanje objekata u regionalnim vodovodnim sistemima optina predvieni su glavni cevovodi od izvorita do administrativnih centara optine sa odvojcima za snabdevanje naselja u optini. Prilikom trasiranja cevovoda vodilo se rauna da se cevovod vodi du postojeih puteva gde god je to bilo mogue. 8.1.4. IZBOR MATERIJALA CEVOVODA Prilikom izbora materijala za cevovode uzeli smo u razmatranje cevi od duktilnog liva PVC, i PE. Svaki od tih materijala ima svoje prednosti i nedostatke.
TABELA 8-1 PREDNOSTI I NEDOSTACI MATERIJALA CEVOVODA Materijal cevovoda Prednosti Podnosi velika unutranja spoljna optereenja Dugaak vek trajanja Duktilni liv Veliko iskustvo u upotrebi Otporne na udarac i otre predmete Otporne na koroziju Mala teina za transport i montau i Nedostaci U gradskoj sredini katodna zatita potrebna
Veliki broj spojeva na svakih 6m Velika teina montau za transport i
Krutost u savladavanju krivina Mala otpornost na udarce Veliki broj spojeva na svakih 6m
PVC
PAGE 59
Mala hrapavost Mala inkrustacija Otporne na koroziju Mala teina montau za transport i Krutost u savladavanju krivina
Osetljivost na oteenja od otrih predmeta
PE
Mala hrapavost Mala inkrustacija Mali broj spojeva( cevi se isporuuju u kolutovima za f 110 duine 100 m, a za cevi f 225 u ipkama od 12 m) Velika otpornost na abraziju Velika otpornost na hidrauliki udar(mala brzina propagacije udarnog talasa)
TABELA 8-2 POREENJE CEVI PREMA CENI KOTANJA (EURO/M3) Profil cevi 100 150 200 250 300 400 PE 100 7 14.7 22.9 35.6 56.8 91.1 Materijal cevi PVC 6 12.9 20.2 31.7 51.2 79.8 Duktilne cevi 16 22.4 29.2 40.9 49.8 79.66
Na osnovu prethodne dve tabele se vidi da je korienje cevi od PE i PVC isplativo do prenika DN300. Iako su po ceni cevi od PVC neto jeftinije od PE cevi odluili smo se za PE cevi jer imaju manji broj spojeva i fleksibilnije su u savladavanju krivina. Trend u zemljama zapadne Evrope je poveanje uea PE cevi naroito za cevi manjih prenika (DN 300 i manje). Stoga je usvojeno da se za prenike cevovoda do DN300 koriste PE cevi, a za prenike vee od DN300 duktilne cevi. 8.1.5. DIMENZIONISANJE CEVOVODA Glavni cevovodi za snabdevanje vodom naselja u optinama su dimenzionisani na maksimalni dnevni protok na kraju projektnog perioda 2031. godine. Dimenzionisanje je uraeno pomou matematikog modela koji su formirani prema hidraulikim varijantama. Cevovodi su dimenzionisani tako da se obezbedi potreban pritisak u rezervoarima/vodotornjevima.
PAGE 60
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 8.1.6. PRIKAZ POTREBNE VODOVODNE MREE PO VARIJANTAMA
8.1.6.1. OPTINA BEEJ A SA UKOPANIM REZERVOARIMA U SISTEMU
S obzirom da se za snabdevanje vodom optine Beej koristi postojee izvorite u Beeju vodovodna mrea se ne menja po hidraulikim varujantama. Ovde je analizirana vodovodna mrea po podvarijantama kada su ukopani rezervoari u sistemu odnosno vodotornjevi u sistemu. Da bi se izgradio vodovodni sistem sa ukopanim rezervoarima u sistemu potrebno je izvesti distribucioni cevovod do naselja Radievi duine 6362 m i prenika DN100, distribucioni cevovod do ostalih naselja u optini duine 50201m i prenika DN100 do DN 250, dok bi se postojei cevovod od izvorita do Beeja koristio za snabdevanje samog Beeja vodom.
TABELA 8-3 PRIKAZ VODOVODNE MREE U OPTINI BEEJ od mesta Izvor Izvor do mesta Radievi Bako Gradite od vora 38 11 17 44 46 47 17 22 22 45 60 58 do vora 12 17 44 46 47 18 22 23 59 60(59) 32 28 materijal PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE duina (m) 6362 3254 7933 793 1041 685 2075 8879 12651 6046 851 5995 prenik (mm) 100 250 200 200 200 200 250 200 150 150 150 100
17 22
Ba.Petrovo Selo Mileevo
58(59)
Poljanice
TABELA 8-4 SUMARNI PRIKAZ DUINA VODOVODNE MREE PO PRENICIMA U VODOVODNOM SISTEMU OPTINE BEEJ DN L(m) 100 12357 150 19548 200 19331 250 5329 Ukupno 56565
U vodovodnom sistemu su zastupljene samo cevi od PE.
PAGE 61
SLIKA 11 ZASTUPLJENOST PRENIKA U VODOVODNOM SISTEMU OPTINE BEEJ
250 9%
100 23%
200 30%
150 38%
8.1.6.2. OPTINA BEEJ B SA VODOTORNJEVIMA U SISTEMU
Da bi se izgradio vodovodni sistem sa ukopanim rezervoarima u sistemu potrebno je izvesti distribucioni cevovod do naselja Radievi duine 6362 m i prenika DN 100, distribucioni cevovod do ostalih naselja u optini duine 50201m i prenika DN 100 do DN 250, dok bi se postojei cevovod od izvorita do Beeja koristio za snabdevanje samog Beeja vodom.
TABELA 8-5 PRIKAZ VODOVODNE MREE U OPTINI BEEJ od mesta Izvor do mesta Radievi od vora 38 62 103 11 17 107 44 46 47 17 22 22 111 112 45 110 27 do vora 104 12 62 17 107 44 105 47 18 22 23 111 112 109 110 32 28 materijal PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE PE duina (m) 3665 1179 1518 3254 6117 1816 793 1041 685 2075 8879 11140 738 773 5958 939 5995 prenik (mm) 100 100 100 250 200 200 200 200 200 250 200 150 150 150 150 150 100
Izvor
Ba.Gradite
17 22
109
Poljanice
PAGE 62
TABELA 8-6 SUMARNI PRIKAZ DUINA VODOVODNE MREE PO PRENICIMA U VODOVODNOM SISTEMU OPTINE BEEJ DN L(m) 100 12357 150 19548 200 19331 250 5329 Ukupno 56565
SLIKA 12 ZASTUPLJENOST PRENIKA U VODOVODNOM SISTEMU OPTINE BEEJ

250 9% 100 25%
200 30%
150 36%
U vodovodnom sistemu su zastupljene samo cevi od PE. Analizom potrebne vodovodne mree sa ukopanim rezervoarima tj. vodotornjevima u sistemu moe se zakljuiti sledee za vodovodni sistem Beej: Zastupljenost cevnog materijala u odnosu na ukupnu duinu vodovodne mree je ista za obe podvarijante Zastupljenost prenika DN100, DN150, DN200 i DN250 je ista u odnosu na ukupnu duinu vodovodne mree u obe podvarijante
8.2. ODREIVANJE POTREBNOG BROJA OBJEKATA U SISTEMIMA ZA DISTRIBUCIJU VODE ZA PIE

8.2.1. POSTROJENJE ZA PREIAVANJE VODE U hidraulikoj varijanti za snabdevanje optine Beej bi se koristilo postojee PPV iji je instalisani kapacitet 210 l/s. Potrebna koliina vode na kraju projektnog perioda za optinu Beej je 165 l/s tako da bi postojee PPV moglo da zadovolji potrebe za vodom u optini Beej. 8.2.2. REZERVOARI Nezavisno od hidraulikih varijanti za svako naselje u sve tri optine predvien je rezervoarski prostor kojim se izravnava razlika izmeu srednjeg protoka u danu maksimalne potronje i asovna neravnomernost potronje, obezbeuju potrebni pritisci u distributivnoj mrei naselja, akumulacija vode za sluaj poara. Dimenzionisani su tako da zadovolje potrebe naselja na kraju projektovanog perioda. Kriterijum za odreivanje potrebne zapremine rezervoarskog prostora je da se obezbedi rezerva vode minimalno 8 asova u danu sa maksimalnom potronjom. Analizirane su hidraulike podvarijante:
PAGE 63
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA A - ukopani rezervoari sa hidroforskim postrojenjem koje bi pumpalo vodu u distributivnu mreu naselja Prednosti ovakvog reenja je nia cena izgradnje ukopanog rezervoara od vodotornja. Nedostatak ovakvog reenja je: esta ukljuenja i iskljuenja pumpi hidroforskog postrojenja a samim tim i izazivanje hidraulikog udara u distributivnoj mrei. Vodovodna mrea krae traje zbog poveanja broja kvarova poto se pritisak u mrei menja brzo Potrebna je nabavka elektro agregata za sluaj nestanka elektrine energije B vodotoranj - snabdevanje potroaa u naselju gravitacijom Prednosti ovakvog reenja su: Oscilacije pritisaka na ulasku u distributivnu vodovodnu mreu, pa samim tim u celoj mrei su minimalne. Vodovodna mrea due traje zbog smanjenja broja kvarova poto se pritisak u mrei menja postepeno i ne moe doi do hidraulikog udara usled iskljuenja pumpi U sluaju nestanka struje konzum ne ostaje bez vode pa se poveava sigurnost vodosnabdevanja i protiv poarna zatita. Nedostatak ovakvog reenja je visoka cena izgradnje vodotornja. U narednim tabelama je dat prikaz potrebnog rezervoarskog prostora po optinama.
TABELA 8-7 POTREBAN REZERVOARSKI PROSTOR U OPTINI BEEJ RB 1 2 3 4 5 6 7 NASELjA Bako Gradite Bako Petrovo Selo Beej Mileevo Radievi Poljanice UKUPNO Br. stanovnika 5,641 7,354 26,556 1,121 1,432 410 42,104 Qmax, dn (l/s) 19.0 27.0 106.0 5.0 6.0 2.0 165.0
3
V (m ) 541 787 3,062 150 168 53 4,761
Vpo (m3) 72 108 144 72 72 72 540
Vuk (m3) 650 900 3,500 250 250 150 5,700
V (m3) postojee
2,500
2,500
8.2.3. PUMPNE STANICE U narednim tabelama dat je prikaz potrebnih pumpnih (P) i buster (B) stanica . Pumpne stanice su locirane na izvoritima, a za buster stanice je dato za koja naselja u optini ona potiskuje vodu.
TABELA 8-8 PUMPNE STANICE ZA OPTINU BEEJ PODVARIJANTE A I B PUMPE PS1A PS1A BEEJ A PS2A PS3A B1A Q(l/s) 100 51 53 6 5 H(m) 40 40 45 44 35 broj pumpi 1+1 1+1 1+1 1+1 1+1 Qukupno(l/s) 100 51 53 6 5 Lokacija izvorite-Beej izvorite-Beej izvorite-Ostala naselja izvorite-Radievi Mileevo
PAGE 64
PUMPE PS1B PS1B BEEJ B PS2B PS3B B1B B2B B3B B4B Q(l/s) 100 51 53 6 6 19 27 7 H(m) 42 42 46 24 45 33 33 45 broj pumpi 1+1 1+1 1+1 1+1 1+1 1+1 1+1 1+1 Qukupno(l/s) 100 51 53 6 6 19 27 7 Lokacija izvorite-Beej izvorite-Beej izvorite-Ostala naselja izvorite-Radievi Radievi Bako Gradite Bako Petrovo Selo Poljanice, Mileevo
8.3. ANALIZA INVESTICIJA

Analiza investicija je uraena u skladu sa uspostavljenim varijantama. U narednim tabelama je prikazana analiza investicija po varijantama.
TABELA 8-9 ANALIZA INVESTICIJA BEEJ A Optina RB 1 Ukopani rezervoari V=150m3 V=250m3 V=650m3 V=900m3 V=1000m3 Centrifugalna pumpa Q= 100 l/s;H= 40 m Centrifugalna pumpa Q= 51 l/s;H= 40 m Centrifugalna pumpa Q= 53 l/s;H= 45 m Centrifugalna pumpa Q= 6 l/s;H= 44 m Centrifugalna pumpa Q= 5 l/s;H= 35 m Objekat CS sa cevnim vezama Cevovod fazonskim komadima DN 100 DN 150 DN 200 DN 250 sa m' m' m' m' 12357 19548 19331 5329 10.92 22.88 35.75 55.51 UKUPNO 134,938.44 447,258.24 691,083.25 295,812.79 2,311,292.72
PAGE 65
Objekti koje je potrebno izgraditi
Jedinica mere
Koliina
Jedinina cena []
Ukupno []
m3 m3 m3 m3 m3
1 2 1 1 1
300.00 250.00 200.00 200.00 200.00
45,000.00 125,000.00 130,000.00 180,000.00 200,000.00
kom
9,200.00
18,400.00
kom
4,800.00
9,600.00
4 BEEJ 5
kom
4,800.00
9,600.00
kom
3,800.00
7,600.00
kom m2
2 20
3,500.00 500.00
7,000.00 10,000.00
7 8
TABELA 8-10 ANALIZA INVESTICIJA BEEJ B Optina RB 1 Objekti koje je potrebno izgraditi Vodotoranj V=150m3 V=250m3 V=650m3 V=900m3 Ukopani rezervoar V=1000m3 Centrifugalna pumpa Q= 100 l/s;H= 42 m Centrifugalna pumpa Q= 51 l/s;H= 42 m Centrifugalna pumpa Q= 53 l/s;H= 46 m Centrifugalna pumpa Q= 6 l/s;H= 24 m Centrifugalna pumpa Q= 6 l/s;H= 45 m Centrifugalna pumpa Q= 19 l/s;H= 33 m Centrifugalna pumpa Q= 27 l/s;H= 33 m Centrifugalna pumpa Q= 7 l/s;H= 45 m Objekat CS sa cevnim vezama Objekat CS sa cevnim vezama Objekat CS sa cevnim vezama Objekat CS sa cevnim vezama Cevovod sa fazonskim komadima DN 100 DN 150 DN 200 DN 250 Jedin ica mere m3 m3 m3 m3 m3 kom kom kom kom kom kom kom kom m2 m2 m2 m2 Koliina Jedinina cena [] 850.00 850.00 600.00 500.00 200.00 9,200.00 4,800.00 4,800.00 2,700.00 4,600.00 3,700.00 5,000.00 4,600.00 500.00 500.00 500.00 500.00 Ukupno [] 127,500.00 425,000.00 390,000.00 450,000.00 200,000.00 18,400.00 9,600.00 9,600.00 5,400.00 9,200.00 7,400.00 10,000.00 9,200.00 10,000.00 10,000.00 10,000.00 10,000.00
1 2 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 20 20 20 20
2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15
BEEJ
m' m' m' m'
12357 19548 19331 5329
10.92 22.88 35.75 55.51 UKUPNO
134,938.44 447,258.24 691,083.25 295,812.79 3,280,392.72
TABELA 8-11 REKAPITULACIJA VARIJANTA BEEJ A BEEJ B VREDNOST OBJEKATA [] 2,311,293.00 3,280,393.00
PAGE 66
8.4. MATEMATIKI MODEL BUDUE VODOVODNE MREE

8.4.1. UVOD Radi potreba reavanja vodosnabdvanja u optini Beej uspostavljena je hidrauluka varijanta vodosnabdevanja - Postojee PPV za optinu Beej sa 2 hidraulike podvarijante. Hidraulike pod-varijante: Pod-varijanta A- sa ukopanim rezervoarima u sistemu Pod-varijanta B sa vodotornjevima u sistemu Takvo stanje je uslovilo izradu 2 posebna matematika modela budueg stanja. Matematiki model optine Beej A - sa ukopanim rezervoarima u sistemu Matematiki model optine Beej B - sa vodotornjevima u sistemu 8.4.2. ULAZNI PODATCI
8.4.2.1. RASPORED POTROAA I POTRONJA
Podaci o ukupnoj potronji po optinama (naseljima) za kraj projektnog perioda su preuzeti iz poglavlja Proraun buduih koliina voda.
TABELA 8-12 UKUPNA POTRONJA U OPTINI BEEJ RB 1 2 3 4 5 6 7 NASELjA Bako Gradite Bako Petrovo Selo Beej Mileevo Radievi Poljanice UKUPNO Br. stanovnika 5,641 7,354 26,556 1,121 1,432 410 42,104 Qmax, dn (l/s) 19.0 27.0 106.0 5.0 6.0 2.0 165.0
Obzirom da distributivne vodovodne mree u naseljima nisu predmet projekta, raspored potroaa, tj. potronja u naseljima simulirana je u vidu jednog vora potronje, kome su zadati parametri potronje za celo naselje.
8.4.2.2. DIJAGRAMI NERAVNOMERNOSTI POTRONJE
Za grad (administrativni centar optine) Beej neravnomernosti potronje kao za srednji grad.
je
usvojen
dijagram
asovne
Dijagrami neravnomernosti potronje za srednji, mali grad i za seoske optine su preuzeti iz literature.
PAGE 67
KOEFICIJENTI NERAVNOMERNOSTI
1.6
1.4
1.2
0.8
0.6
SREDNJI GRAD ZRENJANIN
0.4
0.2
0 0 6 12 VREME(SATI) 18 24
KOEFICIJENTI NERAVNOMERNOSTI
3
2.5
1.5
SELO MALI GRAD
0.5
0 0 6 12 VREME(SATI) 18 24
8.4.2.3. SOFTVER ZA IZRADU MATEMATIKOG MODELA
Matematiki model uraen je u softverskom paketu Infoworks WS 7.5. Softverski paket je razvila britanska kompanija Wallingford. Infoworks WS 7.5 omoguava vrlo preglednu analizu rezultata prorauna u tabelarnom i grafikom obliku. Dijagrami opisuju kroz vreme nivo vode, protok, potronju, pritisak, itd. Grafiki prikaz omoguava situacioni prikaz stanja u sistemu u odabranom vremenskom trenutku, kao i brzu analizu vodovodnog sistema jer je omoguen prikladan prikaz po bojama.
PAGE 68
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 8.4.3. MATEMATIKI MODEL OPTINE BEEJ A I B SA UKOPANIM REZERVOARIMA / VODOTORNJEVIMA U SISTEMU U ovoj varijanti se naselja optine Beej povezuju u jedinstveni vodovodni sistem sa centralnim izvoritem i postojeim PPV kapaciteta 165 l/s. U okviru postojee CS su simulirane pumpe za pumpanje vode ka naseljima i to jedna pumpa za naselje Radievi, jedna pumpa za ostala naselja u optini i dve pumpe za Beej. Da bi se izgradio takav vodovodni sistem potrebno je izvesti distribucioni cevovod do naselja Radievi, distribucioni cevovod do ostalih naselja u optini dok bi se postojei cevovod od izvorita do Beeja koristio za snabdevanje Beeja vodom. Postojei rezervoar na izvoritu bi se koristio za izravnanje asovne neravnomernosti potronje u Beeju. Na krajevima distribucionih cevovoda za naselja predvieni su ukopani rezervoari/vodotonjevi za izravnanje razlika izmeu srednjeg protoka u danu maksimalne potronje i asovne neravnomernosti potronje u naselju. Uporeenjem rezultata prorauna varijanti A i B moe se zakljuiti da su brzine u veini cevovoda iste u obe varijante. Brzine u cevovodima su u opsegu 0.3 do 1.1 m/s u obe varijante. Maksimalni pritisak koji se javlja u cevovodima u varijanti A je 4.5 bara dok je u varijanti B 5.4 bara. Maksimalni pritisak u cevima je vei u varijanti sa vodotornjevima. To se moe objasniti time to je kota dna vodotornjeva 30 m iznad terena pa je samim tim potrebna vea visina dizanja pumpi. Rezultati prorauna 24 asovne simulacije prikazani su u nastavku u vidu: Tabelarnog prikaza brzina, protoka i maksimalnog pritiska u cevima Tabelarni prikaz uinka pumpnih stanica u toku simulacije Nivograma rezervoara Hidraulikog profila magistralnog cevovoda i cevovoda do najudaljenijeg mesta Hidraulika ema sa cevovodima i objektima i njihovim karakteristikama u matematikom modelu
TABELA 8-13 PROTOK, BRZINA I MAKS PRITISAK U CEVIMA VARIJANTA A od mesta Izvor Izvor do mesta Radievi Bako Gradite od vora 38 11 17 44 46 47 17 22 22 45 60 58 do vora 12 17 44 46 47 18 22 23 59 60(59) 32 28 duina (m) 6362 3254 7933 793 1041 685 2075 8879 12651 6046 851 5995 prenik (mm) 100 250 200 200 200 200 250 200 150 150 150 100 brzina (m/s) 0.79 1.1 0.61 1.08 1.08 1.08 0.71 0.88 0.4 0.29 0.65 0.24 protok (l/s) 6.22 53.76 19.04 19.04 19.04 19.04 34.72 27.72 7 5.09 5.09 1.91 maks. pritisak (m) 43.62 44.98 32.84 19.56 14.26 7.31 32.84 29.61 29.61 16.06 6.32 15.88
17 22
58(59)
Poljanice
PAGE 69
TABELA 8-14 PROTOK, BRZINA I MAKS PRITISAK U CEVIMA VARIJANTA B od mesta Izvor do mesta Radievi od vora 38 62 103 11 17 107 44 46 47 17 22 22 111 112 45 110 27 do vora 104 12 62 17 107 44 105 47 18 22 23 111 112 109 110 32 28 duina (m) 3665 1179 1518 3254 6117 1816 793 1041 685 2075 8879 11140 738 773 5958 939 5995 prenik (mm) 100 100 100 250 200 200 200 200 200 250 200 150 150 150 150 150 100 brzina (m/s) 0.77 0.77 0.77 1.11 0.63 0.63 1.12 1.12 1.12 0.71 0.88 0.41 0.41 0.93 0.29 0.66 0.27 protok (l/s) 6.05 6.05 6.05 54.73 19.75 19.75 19.75 19.75 19.75 34.98 27.68 7.30 7.30 7.30 5.16 5.16 2.09 maks. pritisak (m) 24.62 40.26 48.52 45.68 33.31 22.35 19.09 46.45 39.04 33.31 30.09 30.09 11.15 8.48 48.48 38.39 53.94
Izvor
Ba.Gradite
17 22
109
Poljanice
TABELA 8-15 UINAK PUMPNIH STANICA U SISTEMU U TOKU SIMULACIJE VARIJANTA A Pump Station PS 1A PS 2A PS 3A Burst 1A Totals Pump Station Total Flow (m3) 9158.38 4651.68 538.04 604.80 14952.90 Pump Station Total Energy (kWh) 1744.23 883.45 99.25 18.70 2745.61 Pump Station Volume Pumped (m3) 9158.38 4651.68 538.04 604.80 14952.90 Pump Stat. Specific Consumption (kWh/m3) 0.19 0.19 0.18 0.03 0.60 Pump Station Max Power (kW) 92.93 36.96 4.16 0.84
Becej
TABELA 8-16 UINAK PUMPNIH STANICA U SISTEMU U TOKU SIMULACIJE VARIJANTA B Pump Station PS 1B PS 2B PS 3B Burst 1B Burst 2B Burst 3B Burst 4B Totals Pump Station Total Flow (m3) 9163.31 4695.53 517.29 2374.90 517.29 1694.02 626.61 19588.95 Pump Station Total Energy (kWh) 1795.01 907.14 52.99 330.47 99.11 234.53 118.29 3537.54 Pump Station Volume Pumped (m3) 9163.31 4695.53 517.29 2374.90 517.29 1694.02 626.61 19588.95 Pump Stat. Specific Consumption (kWh/m3) 0.20 0.19 0.10 0.14 0.19 0.14 0.19 1.15 Pump Station Max Power (kW) 97.37 37.93 2.22 13.82 4.16 9.82 4.95
Becej
Nivogrami rezervoara, hidrauliki profili magistralnih cevovoda i cevovoda najudaljenijeg mesta i hidraulike eme vodovodne mree dati su u Prilogu 3.
do
PAGE 70
8.5. DEFINISANJE GLAVNIH PRAVACA RAZVOJA VODOVODNIH SISTEMA

8.5.1. PREDLOG MERA ZA REVITALIZACIJU I RAZVOJ DISTRIBUTIVNIH SISTEMA U NASELJIMA OPTINE BEEJ U cilju racionalnog korienja vode, treba utvrditi gubitke u mrei i napraviti programe smanjenja gubitaka, za svako naselje posebno. Osnovni cilj je da se gubici svedu na nivo od 18 % (kako je to predloeno u Vodoprivrednoj osnovi), odnosno na 15% na kraju projektnog perioda sa daljom tendencijom smanjenja. U pravcu smanjenja gubitaka, prvenstveno treba zameniti stare delove distributivne mree, cevovodima koji zadovoljavaju sve tehnike karakteristike u pogledu prenika u odnosu na potrebe protivpoarne zatite, kao i vrste materijala. U optini Beej postoje naselja u kojima nije izgraena javna vodovodna mrea ve se vodosnabdevanje vri iz posebnih vodnih zajednica (Bako Petrovo Selo-optina Beej). U ovim naseljima pre svega treba uraditi jedinstvenu distributivnu mreu (za Bako Petrovo Selo je uraen Idejni projekat vodosnabdevanja) i postojee prikljune linije zameniti u skladu sa svim vaeim standardima i propisima. Takoe, treba ugraditi kune vodomere. Posebno treba obratiti panju na izbor i dimenzionisanje merne opreme, radi postizanja to vee tanosti merenja (klasa tanosti vodomera za velike i male potroae). Izgradnjom kljunih objekata sistema, kao to su rezervoari za izravnavanje neravnomernosti potronje postii e se sigurnije i racionalnije vodosnabdevanje naselja. Rezervoar i postrojenje za preiavanje vode za pie postoji u gradu Beeju, ali postojee kapacitete treba prilagoditi stvarnim potrebama za vodom. Mernu opremu (merae protoka i pritiska, nivometre u rezervoarima) treba postaviti na svim kljunim takama sistema (rezervoar, pumpne stanice, vorovi na vodovodnoj mrei) u svim naseljima optina. Matematiko modeliranje mree uz sistemsko uspostavljanje merenja pritisaka i protoka u vodovodnim sistemima, su osnova za hidrauliku analizu postojeeg stanja sistema i na njemu treba da se bazira program smanjenja gubitaka i racionalizacije, revitalizacije i modernizacije vodovodnih sistema.. Cena vode kao i procenat naplate su veoma niski, a kao rezultat toga je nedovoljna koliina novca za investicije i odravanje sistema. Vodosnabdevanje svih naselja po optinama treba da bude u nadlenosti jednog Javnokomunalnog preduzea sa seditem u centru optine. Centralizacijom sistema vodosnabdevanja po optinama i ureivakom politikom u Javnokomunalnim preduzeima, uz medijsku kampanju racionalnog korienja vode, cena vode mora se podii na njenu ekonomsku vrednost i podii procenat naplate. Samim tim postii e se i racionalnije korienje visoko kvalitetnih voda. Industrija kojoj nije potrebna visoko kvalitetna voda, treba da se orijentie na sopstvene izvore.
PAGE 71
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 8.5.2. DEFINISANJE MERA ZA RAZVOJ VODOSNABDEVANJA U OPTINI BEEJ
8.5.2.1. UVOD
Optinu Beej sainjava 6 naselja: Beej, Bako Gradite, Bako Petrovo Selo, Radievi, Mileevo (Drljan) i Poljanice. Za potrebe vodosnabdevanja stanovnitva u optini Beej neophodno je obezbediti koliinu vode od 165 l/s (poglavlje Proraun buduih koliina vode). Zbog racionalnog i kontrolisanog korienja vode sva naselja u optini povezana su u jedinstven regionalni sistem, sa centralnim vodozahvatom na ve postojeem izvoritu grada Beeja. Trenutni kapacitet izvorita iznosi 105 l/s, odnosno izvorite podmiruje potrebe za vodom grada Beeja. Za snabdevanje stanovnika grada Beeja treba obezbediti koliinu vode od 106 l/s, a za ostala naselja koliinu vode od 59 l/s. U odnosu na trenutni kapacitet izvorita, potrebno je obezbediti dodatnih 60 l/s, za kontinualno i kvalitetno vodosnabdevanje svih potroaa u optini Beej.
8.5.2.2. IZVORITE
Hidrogeolokim ispitivanjima poetkom 80-tih godina kapacitet beejskog izvorita procenjen je na 530 l/s. Utvreni su vodonosni slojevi, dubina 60-170m, koji se i danas koriste za zahvatanje vode. Eksploatacione karakteristike bunara odreene su razliitim metodologijama, zavisno od izvoaa radova. Prognozirani kapacitet bunara bio je i do 20 l/s, meutim, dosadanjom praksom utvren je realan kapacitet od oko 8 l/s. Vodonosni slojevi sastavljeni su od sitnozrnih do prainastih peskova, prosenih koeficijenata filtracije izmeu k=10-4 10-5 m/s. Kolektorski sloj ini jedinstvenu hidrogeoloku celinu, ali je na pojedinim mestima razdvojen izolatorskim slojevima. Od vremena kada je procenjen kapacitet beejskog izvorita, do danas nisu vrena nikakva hidrogeoloka istraivanja. Obzirom na ve izloeni problem neohodno je sprovesti mere za utvrivanje uzroka ubrzanog starenja (sufozije i kolmacije) bunara. Ovo se najverovatnije deava usled meanja voda iz razliitih akvifera u samim bunarima. Kao rezultat meanja vode koja sadri kiseonik i podzemne vode sa smanjenim sadrajem kiseonika, deava se oksidacija gvoa (II) i nastajanje hidroksila gvoa. Ovo moe biti razlog brzog opadanja kapaciteta bunara. Iz svega do sada izloenog, moe se zakljuiti da su glavni problemi beejskog izvorita : lokacija vodozahvatnih objekata, smanjenje potencijalnog kapaciteta izvorita u odnosu na prvobitne prognoze, veoma mali period ekspolatacije bunara, usled brzog zapuavanja filtarske konstrukcije bunara, ugroenost izvorita od drugih vodozahvata u okruenju. Bunari se revitalizuju svake 3-4 godine, a prosean vek trajanja bunara, do potpunog kolmiranja je oko 10 godina. Prvenstveno treba sprovesti kontinuirana hidrogeoloka istraivanja radi: utvrivanja mera kojim bi se izbegla kolmacija bunara, optimalne mikrolokacije pojedinih bunara, tipova bunarskih konstrukcija,
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA tehnologija izvoenja radova, praenja rada bunara u toku eksploatacije, utvrivanja lokacije potencijalnog paralelnog izvorita.
Neophodno je preduzeti sve mere razvoja i preventivne zatitite izvorita od bilo kakvog namernog ili sluajnog zagaenja. Prvenstveno utvrditi zone sanitarne zatite i opte sanitarno ureenje izvorita i ogranizovati adekvatnu slubu koja bi sprovodila sistematsku kontrolu zatite izvorita. U skladu sa hidrogeolokim istraivanjima, trenutnim stanjem beejskog izvorita i potrebnim kapacitetom za vodosnabdevanje potroaa, neophodno je izgraditi nove bunare sa svom prateom opremom i revitalizovati bunare koji su van funkcije. Generalni koncept potrebnih istranih radova za proirenje kapaciteta izvorita u optini Beej prikazan je u posebnom poglavlju.
8.5.2.3. POSTROJENJE ZA PREIAVANJE VODE
Detaljno objanjenje rekonsrukcionih mera za postrojenje za preiavanje pitke vode je dato u narednom poglavlju Unapreenje i poboljanje procesa tretmana vode. Osnovne smernice potrebne rekonstrukcije za postojenje su date u sledeem delu. Postojei rezervoarski prostor obuhvata zatvaranicu i jednu komoru od 2500m3. Potreban rezervoarski prostor za snabdevanje stanovnika grada Beeja projektovan je da izravna dnevnu neravnomernost potronje i pokrije potrebe protivpoarne zatite. Kriterijum za odreivanje zapremine rezervoara je najmanje osmoasovna rezerva vode u danu maksimalne potronje. Raunska vrednost minimalno potrebne zapremine iznosi 3206m3. Postojea crpna stanica, koja se nalazi neposredno uz rezervoar, ima kapacitet od 210 l/s, to zadovoljava potrebe za snabdevanjem vodom svih naselja u optini. Centralna komanda smetena je u objektu koji se nalazi uz crpnu stanicu. Rad postrojenja se vri poluautomatski. Na osnovu dispozicije postojeih objekata, njihovih kapaciteta i buduih potreba za snabdevanje vodom, baziranog na koncepciji regionalnog povezivanja u jedan sistem, potrebno je izvriti rekonstrukciju, odnosno dogradnju odreenih objekata postrojenja. Neophodno je: rekonstruisati aeraciju i zameniti staru ispunu rekonstruisati filter stanicu i izvriti zamenu kvarcnog peska, izgraditi novu hlornu stanicu sa opremom za neutralizaciju hlora iz vazduha, zameniti svu dotrajalu merno-regulacionu opremu, zameniti pumpe u crpnoj stanici pumpama sa adekvatnim hidraulikim karakteristikama. Predvieno je da se iz postojee crpne stanice voda odvodi na tri strane. Postojei cevovod bi i dalje sluio za snabdevanje vodom potroaa grada Beeja. Drugi cevovod projektovan je za snabdevanje Radievia, a trei cevovod za snabdevanje Bakog Gradita, Bakog Petrovog Sela, Mileeva i Poljanica. Pumpe koje su tehniki dotrajale treba zameniti. Za pumpe koje vodu pumpaju u ostala naselja optine Beej, potrebno je obezbediti usisni bazen. Isprojektovana zapremina bie smetena u novu komoru rezervoara.
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Ukupna usvojena zapremina potrebnog rezervoarskog prostora iznosi 3500m3. Potrebno je dograditi jo jednu komoru rezervoara, zapremine 1000m3. U crpnoj stanici, potrebno je rekonstruisati cevne veze na ve postojeim pumpama. Potrebno je izgraditi cevovode kojima e se voda pumpati u ostala naselja optine. Na sva tri cevovoda potrebno je ugraditi merae protoka i pritiska, radi kontrole rada sistema i odreivanja koliine isporuene vode.
8.5.2.4. DISTRIBUCIONA MREA I GLAVNI OBJEKTI SISTEMA
Izradnjom magistralnih cevovoda naselja optine Beej bie povezana u nezavisni regionalni sistem sa sopstvenim izvoritem. Trasa cevovoda koji snabdeva Bako Gradite, Bako Petrovo Selo, Mileevo i Poljanice vodi se od izvorita do Beeja magistralnim putem. U Beeju se odvaja cevovod koji ide du regionalnog puta do Bakog Gradita i cevovod koji nastavlja regionalnim putem ka Mileevu. Sa ovog cevovoda se odvaja krak ka Bakom Petrovom Selu, koji se vodi du regionalnog puta od Beeja do pomenutog naselja. Cevovod koji snabdeva Poljanice, takoe se odvaja sa magistralnog voda na oko 7 km ispred Mileeva. Cevovod se vodi uz granice parcela i delom regionalnog puta od Beeja do Poljanica. Procenjeno vreme izgradnje cevovoda sa svim objektima kree se od 3-4 godine, u zavisnosti od izabrane hidraulike pod-varijante. Kao i za ostale optine , matematikim modeliranjem odreeni su prenici cevovoda, pritisci, neophodan broj crpnih stanica i ostale opreme na distributivnom sistemu. Kriterijum za odreivanje rezervoarskog prostora je 8-asovna rezerva vode u danu maksimalne potronje i obezbeivanje dovoljne koliine vode za sluaj poara. U gradu Beeju je potrebno dograditi postojei rezervoar, dok je u ostalim naseljima potrebno izgraditi rezervoare radi izravnavanja dnevne neravnomernosti potronje vode. Radi potpune kontrole rada sistema i bilansa proizvedene i potroene vode u svim vorovima mree i glavnim objektima sistema (rezervoari i pumpne stanice) potrebno je postaviti merno-regulacionu opremu (merae protoka i pritiska i nivometri u rezervoarima). Uporedo sa izgradnjom magistralnih cevovoda i objekata sistema, neophodno je poeti sa izgradnjom i sanacijom distributivnih mrea. Rekonstrukcijom beejskog izvorita i postrojenja za preiavanje vode za pie, izgradnjom magistralnih cevovoda i objekata sistema, stvorie se uslovi za isporuku vode potroaima u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Meutim, gubici nee biti sanirani, ukoliko se ne izvri temeljna rekonstrukcija i dogradnja distributivnih mrea u naseljima optine Beej. Obzirom da distributivne mree naselja nisu predmet ovog projekta, predloie se osnovne smernice pri izradi idejnih projekata zamene i dogradnje postojeih cevovoda u naseljima optine Beej. U cilju smanjivanja, praenja i kontrole gubitaka vode, posebnu panju treba obratiti na hijerarhiju u projektovanju distributivnih sistema i primenu savremenih metoda. Svetski trendovi pokazali su da je podela distributivne mree na niz mernih zona, efikasna i delotvorna tehnika praenja i kontrole gubitaka. Merna zona je oblast vodovodne mree, koja opsluuje manji broj domainstava (1000-3000 stanovnika). Veliina prenika cevovoda unutar zone kree se u granicama od 100 do 150mm. Izmeu mernih zona postoji fiziki diskontinuitet cevovoda. Na ulazu u svaku mernu zonu postavlja se merno mesto, opremljeno merno-regulacionom opremom (mera protoka, redukcioni ventil i regulator pritiska). Magistralni cevovod koji polazi iz rezevoara, slui samo za snabdevanje mernih zona i na njega ne treba da budu prikljueni individualni potroai. Prednosti pri uspostavljanju mernih zona su:
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA lake upravljanje manjim delom distributivne mree kontinuiranim praenjem nonog proticaja bre se otkrivaju gubici aktivna kontrola gubitaka je vrlo jednostavna unapreenje optimizacije pritisaka gubici vode se smanjuju ostvaruje se znaajna finasijska uteda i dr.
Iz ovog razloga posebnu panju treba obratiti na definisanje granica mernih zona (jasno i jednostavno odreene granice mernih zona, minimalna visinska razlika u okviru jedne zone, ispravno dimenzionisana i pravilno postavljena merno-regulaciona oprema, jedan ulaz u zonu, optimizacija pritiska u odnosu na normative potroaa, stepen teine rada u urbanoj zoni). Eventualni problemi koji se mogu javiti usled nezadovoljavajueg kvaliteta vode u tzv. takama mree i potencijalnih prigovora potroaa usled optimizacije pritisaka, lako se prevazilaze pravilnim planiranjem i projektovanjem. Ovakav pristup doprinosi znaajnom smanjenju gubitaka u distributivnim mreama(svetska iskustva pokazuju veliinu smanjenja gubitaka za 38%). Izrade projekata za rekonstrukciju i dogradnju distributivnih mrea u naseljima optine Beej, pogotovu u gradu Beeju, gde je procenat gubitaka izuzetno veliki, treba bazirati na ovoj koncepciji. Prvenstveno treba izgraditi i rekostruisati magistralne vodove u naselju koji ine okosnicu distributivnog sistema, a zatim izvriti rekonstrukciju mree unutar zona. Procenjen broj mernih zona u svim naseljima optine Beej iznosi 21. Od ukupnog broja mernih zona, u gradu Beeju bilo bi uspostavljeno 13 mernih zona. Na osnovu ovog reenja data je procena broja mernih zona tj. mernih mesta, kao i procenjena vrednost opreme i izgradnje mernih mesta. Idejnim projektima rekonstrukcije distributivnih mrea po naseljima optine Beej, bie uspostavljen pravi broj mernih zona, kao i potrebni prenici cevovoda u zavisnosti od veliine zona. Svi objekti sistema kao i ulazi u merne zone, treba da budu snabdeveni opremom koja e omoguiti praenje, upravljanje i nadzor iz jednog komandnog centra. Centralna nadzorno-upravljaka jedinica bie smetena na centralnom izvoritu vode optine Beej. Postojeu centralnu komandu je potrebno izmestiti i prilagoditi buduim potrebama vodosnabdevanja sadrajima kao to su: pogonska laboratorija, radionica, sanitarni objekti, hlorna stanica i garaa.
PAGE 75
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 8.5.3. ANALIZA INVESTICIJA Analiza investicija, prikazana u narednim tabelama, uraena je u skladu sa uspostavljenim pod-varijantama.
TABELA 8-17 ANALIZA INVESTICIJA BEEJ A Optina RB Objekti koje je potrebno Jedinica izgraditi mere Novi bunari sa bunarskim pumpama Revitalizacija bunara postojeih kom 3 1 2 1 1 1 2 2 2 2 2 20 2 2 1 3 1 12357 19548 19331 5329 21 13,500.00 300.00 250.00 200.00 200.00 200.00 9,200.00 4,800.00 4,800.00 3,800.00 3,500.00 500.00 1,700.00 2,100.00 3,500.00 4,200.00 6,900.00 10.92 22.88 35.75 55.51 5,000.00 40,500.00 45,000.00 125,000.00 130,000.00 180,000.00 200,000.00 18,400.00 9,600.00 9,600.00 7,600.00 7,000.00 10,000.00 3,400.00 4,200.00 3,500.00 12,600.00 6,900.00 134,938.44 447,258.24 691,083.25 295,812.79 105,000.00 Koliina Jedinina cena [] 90,000.00 Ukupno []
1 2
kom
10
900,000.00
3 4 5 6 7 8 BEEJ 9 10
11
12
13 14 15
Ukopani rezervoari V=150m3 m3 V=250m3 m3 V=650m3 m3 V=900m3 m3 V=1000m3 m3 Centrifugalna pumpa Q= 100 l/s;H= 40 m kom Centrifugalna pumpa Q= 51 l/s;H= 40 m kom Centrifugalna pumpa Q= 53 l/s;H= 45 m kom Centrifugalna pumpa Q= 6 l/s;H= 44 m kom Centrifugalna pumpa Q= 5 l/s;H= 35 m kom Objekat CS sa cevnim vezama m2 Elektro-magnetni mera DN100 kom DN150 kom DN200 kom DN250 kom DN400 kom Cevovod sa fazonskim komadima DN 100 m' DN 150 m' DN 200 m' DN 250 m' Procenjen broj mernih mesta (oprema ) kom Procenjena koliina radova pri uspostavljanju mernih mesta (graevinski radovi i montaa opreme) kom Nepredvieni i naknadni radovi pau Transportni trokovi pau
21 1 1
5,000.00 349,239.00 301,946.00 UKUPNO
105,000.00 349,239.00 301,946.00 4,143,577.72

PAGE 76
TABELA 8-18 ANALIZA INVESTICIJA BEEJ B Optina RB 1 BEEJ 2 3 Objekti koje je potrebno izgraditi Novi bunari sa bunarskim pumpama Revitalizacija postojeih bunara Vodotoranj V=150m3 V=250m3 V=650m3 V=900m3 Ukopani rezervoar V=1000m3 Centrifugalna pumpa Q= 100 l/s;H= 42 m Centrifugalna pumpa Q= 51 l/s;H= 42 m Centrifugalna pumpa Q= 53 l/s;H= 46 m Centrifugalna pumpa Q= 6 l/s;H= 24 m Centrifugalna pumpa Q= 6 l/s;H= 45 m Centrifugalna pumpa Q= 19 l/s;H= 33 m Centrifugalna pumpa Q= 27 l/s;H= 33 m Centrifugalna pumpa Q= 7 l/s;H= 45 m Objekat CS sa cevnim vezama Objekat CS sa cevnim vezama Objekat CS sa cevnim vezama Objekat CS sa cevnim vezama Elektro-magnetni mera DN100 DN150 DN200 DN250 DN400 Cevovod sa fazonskim komadima DN 100 DN 150 DN 200 DN 250 Procenjen broj mernih mesta (oprema) Procenjena koliina radova pri uspostavljanju mernih mesta (graevinski radovi i montaa opreme) Jedinica Koliina mere kom kom m3 m3 m3 m3 m3 kom kom kom kom kom kom kom kom m2 m2 m2 m2 kom kom kom kom kom 10 3 1 2 1 1 1 2 2 2 2 2 2 2 2 20 20 20 20 2 2 1 3 1 Jedinina cena [] 90,000.00 13,500.00 850.00 850.00 600.00 500.00 200.00 9,200.00 4,800.00 4,800.00 2,700.00 4,600.00 3,700.00 5,000.00 4,600.00 500.00 500.00 500.00 500.00 1,700.00 2,100.00 3,500.00 4,200.00 6,900.00 Ukupno [] 90000.00 40,500.00 127,500.00 425,000.00 390,000.00 450,000.00 200,000.00 18,400.00 9,600.00 9,600.00 5,400.00 9,200.00 7,400.00 10,000.00 9,200.00 10,000.00 10,000.00 10,000.00 10,000.00 3,400.00 4,200.00 3,500.00 12,600.00 6,900.00
4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17
18
m' m' m' m' kom
12357 19548 19331 5329 21
10.92 22.88 35.75 55.51 5,000.00
134,938.44 447,258.24 691,083.25 295,812.79 105,000.00
19 20
kom
21
5,000.00
105,000.00
PAGE 77
21 22 Nepredvieni i naknadni radovi Transportni trokovi pau pau 1 1 513,411.00 363,159.00 UKUPNO TABELA 8-19 REKAPITULACIJA VARIJANTA BEEJ A BEEJ B VREDNOST OBJEKATA [] 4,143,578 6,010,685 513,411.00 363,159.00 6,010,685.28
8.6. GENERALNI KONCEPT POTREBNIH ISTRANIH RADOVA ZA PROIRENJE KAPACITETA IZVORITA U BEEJU
Procenjeno je da je najbolje reenje da se centralizovano vodosnabdevanje svih naselja optine Beej obezbedi proirenjem kapaciteta postojeeg izvorta i povezivanjem svih naselja u jedinstveni sistem. U skladu sa nalazima vezanim za procenu potrebnih koliina vode do 2031, kapacitetima i stanju vodozahvata, kao i rezervoarskog prostora i koriene tehnologije tretmana vode, kao i sadanjim stanjem vlasnitva i mogueg fizikog proirenja prostora izvorita, a u skladu sa principima odrive eksploatacije, potrebno je obezbediti realizaciju hidrogeolokih istraivanja koja bi obuhvatila sledee radove: Istrani eksploatacioni radovi: Snimanje bunarskih konstrukcija kamerom u digitalnom formatu, analiza inkrustacionih i korzionih procesa, Dopunske analize kvaliteta vode, posebno gasni sastav i mikrokomponente na uzorcima iz postojeih bunara, Uspostavljanje monitoringa podzemnih voda u eksploatacionom polju, nabavka i instalacija divera na repernim osmatrakim bunarima, Proiavanje i test naputenih ili bunara trenutno van eksploatacije, osposobljavanje za monitoring, ugradnja pijezometara ili opreme za kontrolno praenje nivoa podzemne vode, Revitalizacija i testiranje 3 postojea bunara iz grupe eksploatacionih objekata, Probni test spregnutog crpenja iz grupe repernih bunara sa osmatranjima u eksploatacionom polju (svi postojei i osposobljeni pijezometri), Terenska hidrogeoloka prospekcija za mikrolociranje novih bunara, Geofizika ispitivanja, geoelektrino sondiranje i korelacija sa podacima i profilima postojeih buotina, ukupno 15 sondi sa zahvatom AB-2 300 400 m, Izrada 10 reversnih bunara srednje dubine 150 m, prenika 800 mm sa ugradnjom PVC slotiranog filtra sa sitom 323 mm, zasipom, potrebnim ispiranjima, air lift razradom od 24 h i obezbeenjem bunarske zatite, Granulometrijke analize uzoraka stena, litoloki profili i kartiranje jezgra, svega oko 100 analiza i 1,500 m kartiranja litolokog profila bunara, Hemijske i mikrobioloke analize vode, kompletne analize, ukupno 10
PAGE 78
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Pojedinani test crpljenja bunara u trajanju od 48 h, svega 10 bunara, 480 h rada, Hidrodinamika analiza parametara filtracije i odreivanje optimalnih kapaciteta bunara, Opremanje bunara i instalacija merene opreme za kapacitet crpljenja i osmatranja nivoa podzemne vode, Analiziranje i definisanje kvaliteta vode u zavisnosti od dubine (razliiti akviferi). Zakonom obavezna tehnika dokumentacija koja ide uz investicionu izgradnju objekta za vodosnabdevanje: Izrada projekta detaljnih hidrogeolokih istraivanja, Analiza reima eksploatacije podzemnih voda, aspekt kvantiteta i kvaliteta, reim rada vodozahvata, starenje bunara i efekti mera regeneracije, Matematiki model izvorita, kreiranje, kalibracija i testiranje, izrada prognoznih ema eksploatacije i analiza efekata rada, optimalni raspored i kapaciteti, Izrada projekta sanitarne zatite izvorita u skladu sa zakonskim propisima, Evaluacija i ocena raspoloivih rezervi izvorta u skladu sa zakonskim propisima, inoviranje elaborata o rezervama iz 1990. godine.
PAGE 79
9. UNAPREENJE I POBOLJANJE PROCESA TRETMANA VODE

Sve rekonstrukcione mere se baziraju na kapacitetu postrojenja od 165 l/s.
9.1. AERACIJA
Glavni nedostaci postojee aeracije su: Trenutno instalirano pakovanje se sastoji od peenih glinenih blokova naizmenino rasporeenih po zapremini aeratora i oni imaju relativno malu specifinu kontaktnu povrinu, to znai i manju povrinu za transfer mase, to rezultuje niom koncentracijom kiseonika u aerisanoj vodi. Postojei ventilatori ne mogu da obezbede dovoljan protok vazduha za efikasan rad aeratora. Radni fluks vazduha je samo 50 % od fluksa plavljenja, to je manje od optimalnog radnog fluksa. Optimalni radni fluks, kada aeratori imaju najveu efikasnost, je oko 65 80 % od fluksa plavljenja. Rezultat je nedovoljan sadraj kiseonika u tretiranoj vodi, samim tim i proces oksidacije ne moe da dostigne eljeni nivo. Ovo se posebno odraava na proces nitrifikacije koji se obavlja nitro-oksidujuim bakterijama na preanim filtrima. Nitro-oksidujue bakterije na peanim filtrima ne dobijaju dovoljno kiseonika za proces oksidacije i to rezultuje poveanim vrednostima koncentracije amonijaka u tretiranoj vodi u velikom broju uzoraka. Mere rekonstrukcije obuhvataju zamenu pakovanja u aeratoru, u cilju poveanja povrine za prenos mase i zamenu ventilatora. Oksidacija je primaran proces u tretmanu vode u aeratoru i odgovarajua potronja kiseonika se mora proraunati u cilju uklanjanja gvoa, amonijaka i mangana. 9.1.1. POTRONJA KISEONIKA I KONCENTRACIJA REZIDUALA Aeracija predstavlja proces uklanjanja gvoa, amonijaka i mangana procesom oksidacije. Provere procesa tretmana aercijom u prethodnim izvetajima pokazuju da je metan skoro uklonjen u aeratorima. Bioloki katalitiki procesi su: 4 Fe2+ + O2 + 8 HCO3 2 Fe2O3 + 8 CO2 + 4 H2O 2 Mn2+ + O2 + 4 HCO3 2 MnO2 + 4 CO2 + 2 H2O NH4+ + 2 O2 + 2 HCO3 NO3+ 2 CO2 + 3 H2O CH4+ + 2 O2 CO2 + 2 H2O Na osnovu prethodnih merenja i analiza, srednje i maksimalne vrednosti pomenutih prametara su ubaene u proraune, u cilju dobijanja optimalne potranje kiseonik za proces oksidacije. Potronja kiseonka je proraunata za svaki parametar. Oksidacija gvoa se proraunava na osnovu sledee stehiometrije: 4 Fe2+ + O2 + 8 HCO3 2 Fe2O3 + 8 CO2 + 4 H2O
PAGE 80
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Kiseonik potreban za oksidaciju gvoa se proraunava: O2 (mg/l) = Fe (mg/l) / M (Fe) * M (O2)
Parametar Gvoe (sirova voda), mg/l M(O2), g/mol M(Fe), g/mol Kiseonik potreban za oksidaciju gvoa, mg/l sred. 0.44 31.9988 55.847 0.0630 max 0.78 31.9988 55.847 0.1117
Oksidacija mangana se proraunava na osnovu sledee stehiometrije: 2 Mn2+ + O2 + 4 HCO3 2 MnO2 + 4 CO2 + 2 H2O Kiseonik potreban za oksidaciju mangana se proraunava: O2 (mg/l) = Mn (mg/l) / M (Mn) * M (O2)
Parametar Mangan (sirova voda), mg/l M(O2), g/mol M (Mn), g/mol Kiseonik potreban za oksidaciju mangana, mg/l sred. 0.035 31.9988 54.9380 0.0102 max 0.041 31.9988 54.9380 0.0119
Oksidacija amonijaka se proraunava na osnovu sledee stehiometrije: NH4+ + 2 O2 + 2 HCO3 NO3+ 2 CO2 + 3 H2O Kiseonik potreban za oksidaciju amonijaka se proraunava: O2 (mg/l) = 2 NH4 (mg/l) / M (NH4) * M (O2)
Parametar Amonijak (sirova voda), mg/l M(O2), g/mol M (NH4), g/mol Kiseonik potreban za oksidaciju amonijaka, mg/l sred. 2.50 31.9988 18.0387 8.8695 max 3.82 31.9988 18.0387 13.5526
Oksidacija metana se proraunava na osnovu sledee stehiometrije: CH4+ + 2 O2 CO2 + 2 H2O Kiseonik potreban za oksidaciju metana se proraunava: O2 (mg/l) = 2 CH4 (mg/l) / M (CH4) * M (O2)
PAGE 81
Parametar Metan (nakon aeracije), mg/l M(O2), g/mol M (CH4), g/mol Kiseonik potreban za oksidaciju metana, mg/l sred. 0.02 31.9988 16.043 0.0798 max 0.02 31.9988 16.043 0.0798
Ukupna potronja kiseonika predstavlja sumu svih kiseonika potrebnih za proces oksidacije.
TABELA 9-1 UKUPNA POTRONJA KISEONIKA U PROCESU AERACIJE Koliina Fe, Mn, NH3 i CH4, mg/l Ukupan O2 potreban za oksidaciju Fe, Mn, NH3 and CH4, mg/l Rezidual kiseonika u tretiranoj vodi, mg/l Ukupan O2 potreban za proces, mg/l Ukupan O2 potreban za proces, kg/h sred. 9.02 9.00 18.02 10.71 max 13.76 9.00 22.76 13.52
U skladu sa rastvorljivou kiseonika u vodi od 9 mg/l na 20OC, procenjena koncentracija potrebnog kiseonika za oksidaciju Fe, Mn, NH3 i CH4 je oko 9 mg/l za njihove srednje koncentracije i 13,8 mg/l za njihove maksimalne koncentracije. Aeracija se izvodi u kolonama sa pakovanjem u protivstrujnom reimu vode i vazduha. Koliina vazduha se proraunava na osnovu masenog udela kiseonika u vazduhu.
TABELA 9-2 UKUPAN VAZDUH ZA PROCES AERACIJE Koliina Fe, Mn, NH3 i CH4, mg/l Maseni udeo kiseonika u vazduhu, % Vazduh potreban za proces, kg/h Gustina vazduha na 8C, kg/m3 Koliina vazduha potrebna za proces, m3/h sred. 23.133 46.28 1.3874 33.36 max 23.133 58.43 1.3874 42.12
Na osnovu prethodnih prorauna izraunate su koliine potronje kiseonika, ukupan vazduh i koliina vazduha potrebnog za proces oksidacije u toku aeracije.
PAGE 82
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 9.1.2. AERACIJA SA PAKOVANJEM Kolone sa pakovanjem za kontakt gas-tenost koriste se iskljuivo za absorpciju, air stripping ogoljavanje gasa i operacije destilacije. Kolone sa pakovanjem se koriste za smanjenje zagaenja, a u cilju uklanjanja zagaivaa iz vode distribucijom mlaza vazduha kroz vodu. Pakovanje obezbeuje kontaktnu povrinu za prenos mase, ali ono takoe rezultuje padom pritiska usled trenja i takoe gubitkom energije. Mali pad pritiska i mala potronja energije su veoma bitni prilikom rada pakovanih kolona. Bitan faktor prilikom dizajna bilo kakve pakovane kolone je snaga potrebna za aktivaciju gasa kroz pakovanje. Pakovanja su raznovrsna i razliita, najee podeljena u slagana i nabacana pakovanja. Nabacana pakovanja se postavljaju u kolonu nasumice naslagana, uglavnom nabacana (na primer Raigovi prstenovi, Palovi prstenovi, Berlova sedla, Intaloks sedla, itd). Slagana pakovanja predstavljaju paljivo slagane elemente specijalno dizajnirane da odgovaraju dimenzijama kolone (na primer Koch Sulzer, Flexipac, itd). Performanse pakovanih kolona zavise od hidraulikih radnih karakteristika pakovanja koje se nalazi u koloni. U pakovanim kolonama, dve faze protoka (uglavnom suprotnostruje) se sukobljavaju. U ovom sluaju ove faze su vazduh, kao gas i voda, kao tenost. Veoma ekonomina prednost za kolonu je maksimizacija jednog od protoka. Ako se poveaju bilo protok tenosti ili protok gasa, ili oba, dolazi se do postizanja odreene take, usled poveanog pada pritiska gasa, kada tenost koja je normalno dispergovana vie nije u mogunosti da slobodno curi nanie kroz pakovanje. Umesto toga, stvaraju se jezerca ili depovi tenosti koji drastino smanjuju raspoloivu povrinu za protok gasa. Dalje poveanje protoka je praeno abnormalno velikim poveanjima pada pritiska. Poveanje pada pritiska se deava usled brze akumulacije tenosti u upljinama zapremine pakovanja. Ovo nepovoljno stanje je poznato kao optereenje. Ako se poveanje protoka gasa nastavi, jezerca tenosti koja se formiraju prilikom optereanja se spajaju preko celog poprenog preseka kolone. Gas moe da proe kroz tenost samo stvaranjem mehuria. Nastaje transformacija izmeu stanja kontinalan gas dispergivana tenost u stanje kontinualna tenost dispergovan gas. Kolona poinje da se puni vodom uzrokujui poveanje pada pritiska gasa kroz kolonu bez kontrole. Kolona poinje da lii na tenost koja kljua, sa kontinulanim poveanjem vrednosti na manometru. Ovo nestabilo stanje se obino nastavlja sve dok pad pritiska kroz kolonu nije dovoljan da izbije poklopac tenosti ili dok se tenost ne izbaci na vrhu sa izlaznim gasom. Ovaj fenomen se naziva plavljenje. Kako se koliina tenosti poveava, jedna od dve stvari se moe dogoditi. Ako se pakovanje sastoji iskljuivo od razvuenih povrina, efektivni prenik prolaza postaje tako mali da povrina tenosti postaje kontinualna preko poprenog preseka kolone, uglavnom na vrhu pakovanja. Nestabilnost kolone se javlja istovremeno sa kontinualnim poveanjem tenosti u koloni. Promena u padu pritiska je prilino velika sa samo laganom promenom protoka gasa (plavljenje). Ako je povrina pakovanja po prirodi diskontinualna, javlja se preokret u fazama i gas u vidu mehurova prolazi kroz tenost. Kolona je nestabila i moe se povratiti u rad sa kontinualnom gasnom fazom jedino smanjanjem protoka gasa. Analogno sa stanjem plavljenja, pad pritiska brzo raste kako se javlja faza preokreta. U cilju utvrivanja optimalnog radnog reima postojeih aeratora ispitivano je nekoliko alternativa sa razliitim pakovanjima i kapacitetima ventilatora.
PAGE 83
TABELA 9-3 PAD PRITISKA ZA RAZLIITA PAKOVANJA I RAZLIITE KAPACITETE VENTILATORA Kapacitet venilatora, m3/h Masena brzina gasa (vazduh), kg/m2s Raigovi prstenovi (keramiki), 25 mm Generalisan pad pritiska, p, mm H2O/m pakovanja Pad pritiska u aeratoru, p, mm H2O Raigovi prstenovi (keramiki), 50 mm Generalisan pad pritiska, p, mm H2O/m pakovanja Pad pritiska u aeratoru, p, mm H2O Palovi prstenovi (keramiki), 25 mm Generalisan pad pritiska, p, mm H2O/m pakovanja Pad pritiska u aeratoru, p, mm H2O Palovi prstenovi (keramiki), 50 mm Generalisan pad pritiska, p, mm H2O/m pakovanja Pad pritiska u aeratoru, p, mm H2O Berlova sedla (keramika), 25 mm Generalisan pad pritiska, p, mm H2O/m pakovanja Pad pritiska u aeratoru, p, mm H2O Berlova sedla (keramika), 50 mm Generalisan pad pritiska, p, mm H2O/m pakovanja Pad pritiska u aeratoru, p, mm H2O 5000 0.25 6.25 18.74 2.50 7.50 3.33 10.00 2.08 6.25 3.75 11.25 1.67 5.00 10000 0.49 26.66 79.98 5.00 15.00 11.66 34.99 3.17 9.50 12.50 37.49 3.17 9.50 15000 0.74 83.31 249.93 12.50 37.49 29.16 87.48 6.25 18.74 30.82 92.47 6.25 18.74 20000 0.99 plavljanje plavljanje 20.83 62.48 62.48 187.45 12.50 37.49 70.81 212.44 15.00 44.99 25000 1.23 plavljanje plavljanje 45.82 137.46 plavljanje plavljanje 16.66 49.99 plavljanje plavljanje 20.83 62.48 30000 1.48 plavljanje plavljanje 74.98 224.94 plavljanje plavljanje 31.66 94.97 plavljanje plavljanje 33.32 99.97 35000 1.73 plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje 58.32 174.95 plavljanje plavljanje 62.48 187.45 40000 1.98 plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje 79.14 237.43 plavljanje plavljanje 83.31 249.93 45000 2.22 plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje 50000 2.47 plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje plavljanje
PAGE
84
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Dimenzionisanje pakovane kolone za aeraciju mora da pokrije nepovoljnu aeraciju kao i sluaj plavljenja u koloni. U skladu sa postojeim podacima o trenutnim radnim uslovima aeratora, sprovedeni su prorauni potrebne aeracije, kao i uslova plavljenja. Korelacije za generalisan pad pritiska i GPDC dijagram su korieni prilikom dimenzionisanja.
TABELA 9-4 DIJAGRAM KORELACIJA ZA GENERALISAN PAD PRITISKA
Odabrana je alternativa sa pakovanom kolonom za aeraciju sa keramikim Raigovim prstenovima, nominalne veliine 25 mm.
TABELA 9-5 KARAKTERISTIKE RAIGOVIH PRSTENOVA Raigovi prstenovi Materijal Nominalna veliina (mm) Debljina zida (mm) Teina pakovanja (kg/m3) Povrina (m2/m3) % upljina Faktor pakovanja, Fp (m1) Suvi faktor pakovanja, Fpd (m1) keramika 25 3,2 670 190 74 587 492
TZW / IK CONSULTING ENGINEERS / EHTING - APRIL 2007.
PAGE
85
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Na osnovu prorauna kapacitet ventilatora od 13000 m3/h obezbeuje radnu masenu brzinu vazduha (fluks gasa) koja je tano u opsegu 75% od masene brzine gasa prilikom plavljenja i koji moe da radi sa optimalnim radnim uslovima. Tabela koja sledi daje pregled projektnih kriterijuma aeracije.
TABELA 9-6 PROJEKTNI KRITERIJUMI AERACIJE SA PAKOVANJEM Kapacitet (l/s) Kapacitet (m3/h) Prenik aeratora (m) Visina aeratora (m) Povrina aeratora (m2) Gustina gasa na 25C (kg/m3) Gustina vode na 25C (kg/m3) Kinematiki viskozitet vode na 25C (cS) Visina pakovanja u aeratoru (m) Kapacitet ventilatora (m3/h) Faktor pakovanja (m1) Generalisan pad pritiska, p GPDC dijagram (u H2O/ft pakovanja) Generalisan pad pritiska, p (mm H2O/m pakovanja) Pad pritiska u jednoj koloni aeratora (mm H2O) 165 594 3.0 4.0 7.07 1.256 999.88 1.3874 3.0 13000 587 0.70 58 175
Pad pritiska od 175 mm H2O je prihvatljiv za kolone aeratora sa pakovanjem. Zakljuci o potrebnom procesu aeracije su: Potrebno je sprovesti zamenu postojee ispune, a novi material koji se koristi kao ispuna mora posedovati visoku poroznost kako bi se izbeglo brzo zaguenje usled nastanka Fe(OH)3. Potrebno je, usled tehnikih razloga, sprovesti zamenu postojeih ventilatora ventilatorima sa frekventnom regulacijom. Konaan kapacitet ventilatora e se utvrditi nakon detaljnih laboratorijskih istraivanja. Usled taloenja visokog sadraja CaCO3, potencijal uklanjanja CO2 mora biti minimalan. Predlae se uvoenje kiseonika u procesnu liniju zbog nezadovoljavajue saturacije kiseonika u vodi, a obavlja se meanjem aerisane vode sa vetakim kiseonikom iz rezervoara kiseonika pod pritiskom u statikom meau koji je ukljuen u procesnu liniju.
PAGE
86
9.2. PEANI FILTRI

Kao to je u prethodnim poglavljima opisano filtracija se sastoji od 4 filterska bezena, svaki sa 41 m2 filtracione povrine. Prorauni su raeni za kapacitet postrojenja od 165 l/s. Tabela koja sledi daje projektne kriterijume filtracije.
TABELA 9-7 PROJEKTNI KRITERIJUMI FILTRACIJE Kapacitet postrojenja (l/s) Kapacitet postrojenja (m3/h) Broj filtera Ukupna filtraciona povrina (m2) Povrina filtra (m2) Brzina filtracije (m/h) Brzina filtracije (3 filtera u funkciji) (m/h) Filterska ispuna Dubina noseeg sloja ljunka (m) Dubina kvarcnog peska (m) Granulacija peska (mm) Koeficijent uniformnosti Ukupna filterska ispuna (m) Pranje filtera Frenvencija pranja (h) Vazduh, 3 min (m/h) Vazduh + voda, 5 min (m/h) Voda, 5 min (m/h) 72 15 15 + 5 9 0,3 1,2 0,5 1,2 1,5 1,5 165 594 4 164 41 3,62 4,83
U skladu sa rezultatima merenja kvaliteta vode, dodatak aktivnog uglja u prahu pre procesa filtracije e znatno unaprediti kvalitet vode. Glavni projekat Sanacije i rekonstrukcije filter stanice, Beej je uraen od strane Zavoda za vodoprivredu, Subotica, decembra 2006. godine i prikaz najbitnijih delova projekta je dat u narednom poglavlju. Glavni projekat elektro instalacija za projekat Sanacije i rekonstrukcije filter stanice, Beej je uraen od strane firme Elektro Ingenering, Subotica, avgusta 2006. godine.
PAGE
87
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 9.2.1. IZVOD IZ GLAVNOG PROJEKTA SANACIJA I REKONSTRUKCIJA FILTER STANICE, BEEJ, ZAVOD ZA VODOPRIVREDU DOO, SUBOTIICA, DECEMBAR 2006. Predmet ove projektne dokumentacije je izrada projekta rekonstrukcije filter stanice u naselju Beej. Opis sanacionih radova se daje raslanjeno prema vrstama radova odnosno prema delovima objekta, gde iste treba sprovesti za sve radove koji ne podpadaju u redovno investiciono odravanje. Sanacioni radovi obuhvataju: smanjenje vlage u prostoriji filter stanice pregraivanje filterskog polja poboljanje termoizolacije objekta popravku obloge stepenita sanaciju korozije armature zidova sanaciju filterskih polja Sanacija filterskih polja od graevinskih oteena se sastoji od: odbijanja keramikih ploica i kermikih ploica kod kojih je delimino opustio lepak odnosno malter odbijanja maltera do betonske konstrukcije na mestima gde se vri rekonstrukcija obloge ponovnog postavljanja keramikih ploica istog ili slinog dizajna na mestima predvienim za rekonstrukciju u polimerni cementni malter. Poboljanje tehnolokog procesa se sastoji od: ugradnje pumpe za punjenje rezervoara za pranje filtera sa nehlorisanom vodom zajedno sa svim potrebnim elementima rekonstrukcije elektro opreme ugradnje povienog preliva kod odvodnog kanala zamene dela filterske ispune regeneracije preostalog dela filterske ispune smanjenja prirodnog osvetljenja i dorade cevovoda za ugradnju slavine za uzorkovanje. U toku eksploatacije perioda od 19 godina, deo iflterske ispune je izneen zbog nepostojanja fine regulacije. U okviru ovog projekta se predvia nadoknaivanje nestale filterske ispune. Predviena koliina za zamenu je 2/3 od ukupne zapremine filterske ispune. Karakteristika potrebne ispune je sledee: Filterski pesak: granulacija kvalitet specifina teina nasipna teina rastvorljivost u HCl efektivni prenik 0,7 1,2 mm SiO2 iznad 98% 2,5 g/cm3 1600 kg/m3 < 1% D60 i D10 = 1,6
PAGE
88
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Zatitni sloj filterske ispune: granulacija 1 sloj granulacija 2 sloj kvalitet specifina teina nasipna teina
2,0 4,0 mm 4,0 8,0 mm SiO2 iznad 98% 2,6 g/cm3 1700 kg/m3
Preostali deo filterske ispune se regenerie. Preporuka Projektanta: Preostali deo filterske ispune se mora koristiti tako da omogui brzo uklanjanje amonijaka i mangana nakon rekonstrukcije filtera. Zato to je ovo mikrobioloki proces, preostalim delom filterske ispune se mora rukovati sa posebnom panjom. 9.2.2. DODATAK AKTIVNOG UGLJA U PRAHU (PAU) Aktivni ugalj u prahu se dodaje prilikom tretmana vode za pie u sledee svrhe: uklanjanje rastvorenih organskih jedinjenja uklanjanje mirisa i ukusa vode adsorpcija tragova tekih metala uklanjanje pesticida Prosene doze koje se primenjuju za uklanjanje pesticida su: za organo-hlorne pesticide 25 mg/l za organo-fosfatne pesticide 10 mg/l Upotreba PAU je veoma uobiajena za ukanjanje mirisa i ukusa prilikom procesa tretmana. Postoje dva osnovna tipa PAU sistema: jedinice za pripremu PAU rastvora kao kompletni sistemi za doziranje i priprema PAU rastvora u rezervoarima za pripremu sa pumpama za doziranje. Standardni PAU rastvor koji se koristi u procesima tretmana pitke vode je 1% rastvor. Aktivni ugalj u prahu se vie koristi od GAU (granulisani aktivni ugalj) u cilju kontrole mirisa i ukusa prilikom tretmena pitke vode. Ipak, izbor izmeu doziranja PAU i adsorpcije na GAU zavisi od kapaciteta postrojenja, investicija i operativnih trokova, frekvencije doziranja, itd. PAU se moe diretkno dodavati vodi pre koagulacije ili jednostavno pre filtracije na brzim peanim filtrima. PAU adsorbuje zagaivae i zatim se uklanja u procesu sedimentacije ili filtracije. Najbolje performanse su primeene kada se PAU rastovar injektuje u vodu pre peane filtracije. Adsorbovani zagaivai ostaju na povrini peanih filtera.
PAGE
89
TABELA 9-8 DODATAK AKTIVNOG UGLJA U PRAHU Kapacitet postrojenja (l/s) Kapacitet postrojenja (m3/h) PAU rastvor, 1% (g/l) Doza PAU rastvora (g/m3) 3 (minimalna) 5 10 (srednja) 15 25 (maksimalna) Koliina PAU rastvora, za srednju dozu PAU (kg/h) Koliina PAU rastvora, za maksimalnu dozu PAU (kg/h) 165 594 10 Doza PAU rastvora (l/h) 178,2 297 594 891 1485 5,94 14,85
Rezervoari za pripremu PAU rastvora moraju biti dovoljni za 24 asovni kontinualni rad, u ovom sluaju rezervoar je zapremine 15 m3. Autonomija rezervoara za pripremu je: za srednju dozu PAU rastvora 10 g/m3: T max = V / Q p max = 15000 l / 594 l/h = 25,25 h za maksimalnu dozu PAU rastvora 25 g/m3: T aver = V / Q p aver = 15000 l / 1485 l/h = 10,10 h Koliina PAU potrebna za pripremu 1% PAU rastvora je: M PAC = 15000 l * 10 g/l * 0,001 kg/g = 150 kg / 25 kg = 6 dakova Obzirom da je uzeta verovatnoa od 5 akcidentnih dana u toku tretmana vode skladite PAU bi trebalo sadrati najmanje 72 daka PAU akcidentne rezerve. Uvoenje PAU e biti paljivo razmatrano nakon detaljnih laboratorijskih ispitivanja i potvrde da upotreba aktivnog uglja u prahu ima pozitivne efekte na proces.
PAGE
90
9.3. HLORISANJE
Usvojena srednja doza hlora za primarno hlorisanje je 1,0 g/m3. Osnovno hlorisanje se sprovodi uvoenjem hlorne vode u postojei rezervoar tretirane vode, na nain koji obezbeuje korienje nehlorisane vode za pranje filtera. Za dnevni kapacitet postrojenja od 165 l/s, t.j. 594 m3/h i maksimalnu dozu hlora primarnog hlorisanja od Dmax = 3,0 g/m3, maksimalna asovna potronja je: Gmax = 3,0 g/m3 x 594 m3/h x 0,001 kg/g = 1,782 kg/h Usvojen kapacitet hlorinatora primarnog hlorisanja je 2,0 kg/h. Maksimalna doza dodatnog hlorisanja je Dmax = 0,5 g/m3, iza rezervoara tretirane vode, u cilju ouvanja reziduala, i maksimalna asovna potronja je: Gmax = 0,5 g/m3 x 594 m3/h x 0,001 kg/g = 0,297 kg/h Usvojen kapacitet hlorinatora dodatnog hlorisanja je 0,5 kg/h. Rezerva u skladitu hlora mora ispuniti potrebe konstantnog doziranja hlora za period od mesec dana. Koliina od dva rezervoara hlora je dovoljna za maksimalne doze hlora za: R = 2000 kg / [(1,782 kg/h + 0,297 kg/h) * 24 h/day] = 40 dana Rezerva u skladitu hlora od dva rezervoara hlora za srednje doze hlora od Dav = 2,0 g/m3 je dovoljna za sledei broj dana: Gav = 2,0 g/m3 x 594 m3/h x 0,001 kg/g = 1,188 kg/h R = 2000 kg / [(1,188 kg/h + 0,297 kg/h) * 24 h/day] = 56 dana Koliina od dva rezervoara hlora od po 1 t teine je dovoljna za 40 dana upotrebe maksimane doze hlora ili 56 dana upotrebe srednje doze hlora za kontinualan rad PPV. Pored doze hlora potrebne za efikasnu dezinfekciju vode, vreme kontakta izmeu hlora i tretirane vode je takoe veoma bitan faktor sa sanitarnog aspekta i u skladu sa vaeim regulativama vreme kontakta ne sme biti manje od 30 minuta. Postojei rezervoarski prostor obuhvata zatvaranicu i jednu komoru od 2500m3. Potreban rezervoarski prostor za snabdevanje stanovnika grada Beeja projektovan je da izravna dnevnu neravnomernost potronje i pokrije potrebe protivpoarne zatite. Kriterijum za odreivanje zapremine rezervoara je najmanje osmoasovna rezerva vode u danu maksimalne potronje. Raunska vrednost minimalno potrebne zapremine iznosi 3206m3. Ukupna usvojena zapemina rezervoara je 3500 m3, t.j. predlae se dodatna komora zapremine 1000 m3 u cilju dovoljne dnevne rezerve. Takoe, rezervoar tretirane vode mora posedovati neprikosnovenu zapreminu na poetku, koja e se puniti filtriranom vodom koja dalje ide u rezervoar. Voda odavde se koristi za pranje peanih filtera i na taj nain se filteri nee prati hlorisanom vodom. Osnovno hlorisanje se sprovodi u rezervoaru tretirane vode, dok se dodatno hlorisanje sprovodi nakon rezervoara, a u cilju odranja reziduala hlora. Analizatori razidualnog hlora se koriste za merenje raziduala hlora u tretiranoj vodi i ako je potrebno dodatna koliina hlora se ubacuje.
TZW / IK CONSULTING ENGINEERS / EHTING - APRIL 2007. PAGE
91
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Tabela koja sledi daje pregled projektnih kriterijuma osnovnog hlorisanja, u rezervoaru tretirane vode i dodatnog hlorisanja, iza rezervoara, na potisu, u cilju odranja reziduala:
TABELA 9-9 PROJEKTNI KRITERIJUMI HLORISANJA Kapacitet postrojenja (l/s) Kapaciotet postrojenja (m3/h) Broj rezervoara hlora, 1 t Osnovno hlorisanje Zapremina proirenog rezervoara (m3) Vreme kontakta u rezervoaru (h) Maksimalna doza hlora (g/m3) Srednja doza hlora (g/m3) Broj hlorinatora Kapacitet hlorinatora (kg/h) Dodatno hlorisanje Doza hlora (g/m3) Broj hlorinatora Kapacitet hlorinatora (kg/h) Broj analizatora razidualnog hlora 0,5 2 (1+1) 0 0,5 2 3500 5,89 3,0 2,0 2 (1+1) 02 165 594 2
9.4. NOVA HLORNA STANICA I UPRAVLJAKI CENTAR

Unapreenje postrojenja za preiavanje pitke vode Beej obuhvata i projektovanje dodatnog objekta na postrojenju, koji ima funkciju upravljakog i kontrolnog centra. Obzirom na dotrajalost postojee hlorne stanice na PPV Beej predloeni objekat obuhvata i novu hlornu stanicu sa magacinom hlora, svom potrebnom opremom za hlorisanje i opremom za neutralizaciju hlora, kao i magacin aktivnog uglja u prahu. Novoprojektovani objekat takoe obuhvata laboratoriju, u kojoj bi se kontinualno obavljala kontrola parametara kvaliteta vode, zatim kancelarije i ostale potrebne prostorije. Lokacija nove hlorne stanice i upravljakog centra na postrojenju za preiavanje pitkih voda Beej, kao i izgled pomentog novog objekta, dati su u Prilogu 3.
PAGE
92
10. EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA

10.1. CILJEVI PROJEKTA
Osnovni ciljevi i namena ove Prethodne Stiudije izvodljivosti jeste poboljanje snabdevanja vodom podruija optine Beej. Realizacijom ove investicije iz oblasti infrastrukture, stvara se jedna od osnovnih pretpostavki za podizanje nivoa standarda stanovnitva i otvaraju nove perspektive za razvoj privrednih delatnosti.
10.2. ANALIZA I OCENA RAZNOJNIH MOGUNOSTI INVESTITORA

10.2.1. OPTI PODACI O INVESTITORU (NAZIV,SEDITE,DELATNOST,REFERENCE) Vodokanal je Javno komunalno preduzee za vodosnabdevanje Beeja. Sedite preduzea je u ulici Danila Kia broj 3, Beej. Preduzee je onovano 1969. godine. Telefon: +38121 6912-930; Fax : +38121 6912-931 e-mail: vodokanal@stcable.co.yu Web site: www.vodokanal-becej.co.yu Identifikacioni broj: 08069921, Registracija broj: 20808069921 Delatnost vodosnabdevanja broj: 41000, Delatnnost prikupljanja otpadnih voda (kanalizacija) broj: 90000. PIB: 101981142 JKP je registrovano kod Privrednog suda u Novom Sadu pod brojem: 2308/1998. Istorijat vodosnabdevanja u Beeju poinje poetkom XX veka buenjem arterskih bunara. Vodosnabdevanje pojedinih domainstava poinje izgradnjom mikrovodovoda. Objedinjavanje mikrovodovodnih zajednica esdesetih godina formirani su jedinstveni sistemi sa vodozahvatnim objektima lociranim u samom gradskom tkivu. Prvi organizovani pristup jedinstvenog vodosnabdevanja datira iz sedamdesetih godina, kada se centar naselja povezuje u jedan jedinstveni sistem. Ovaj sistem ine bunari disperzno rasporeeni po naselju, dva rezervoara i manja distribuciona mrea u centru naselja. Poveanjem broja prikljuaka graana sistem je proirivan do 80-tih godina sa kapacitetom od 65 l/s opsluuje oko 6.600 prikljuaka - korisnika vodovoda. S obzirom na poveane potrebe i na nemogunost daljeg razvoja, sanitarno-tehniki prevazienog tehnikog reenja, pristupa se 1980-te godine realizaciji novog, jedinstvenog, centralnog sistema vodosnabdevanja za celo naselje.
93
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Nakon hidrogeolokih istranih radova i na osnovu ostalih elemenata koncepcije dugoronog razvoja, izabrana je lokacija centralnog kompleksa na severozapadnoj periferiji naselja izmeu Iokog i Srbobranskog puta. Vei deo kompleksa je predvien za bunarsko polje kapaciteta izvorita od oko 500 l/s a manji deo je predvien za centralni sadraj (degazacija, kondicioniranje, rezervoar, crpna stanica i ostali sadraji). Veina objekata je izgraena u periodu izmeu 1984-1988 godine. 10.2.2. ANALIZA I OCENA DOSADANJEG RAZVOJA Kao to je navedeno, delatnost investitora je vezana za strune poslove razvojnih programa komunalne infrastrukture, te ne postoji klasini proizvodni program. Obzirom na to, ne postoji ni standardna tehnologija, a svaki specifini program realizuje se u skladu sa zakonskim propisima i pravilima struke. Poslove iz lepeze svojih delatnosti JKP Vodokanal-Beej obavlja za poznatog korisnika sa podruija mesnih zajednica Beej, Bako Petrovo Selo, Bako Gradiste, Radicevi i Miloevo. Javno Komunalno Preduzee Vodokanal je organizovano u okviru organizacionih jedinica: RJ Postrojenje za preiavanje vode (PPV) RJ Postrojenje za preiavanje optadnih voda (PPOV) RJ odravanje i popravke vodovodnog i kanalizacionog sistema RJ za nabavke i prodaju RJ IT, raunovodstvo i finansije RJ za kadrove, sekretarijat i odnose sa javnou sledeih
Javnim Komunalnim Preduzeem upravlja Upravni Odbor ije lanove imenuje Osniva, Skuptina Optine Beej. Takoe, JKP upravlja Generalni Direktor, koga takoe imenuje Skuptina Optine Beej Ukupno zaposlenih je 63 radnika. Kvalifikaciona struktura se sastoji od 4 radnika visoke strune spreme, 41 srednje strune spreme dok su ostali KV ili NKV radnici. Pre analize poslovanja JKP Vodokanal, Beej potrebno je napomenuti da su uzeti u razmatranje saeti Bilansi stanja 2004 i 2005 godinu kao i izvodi iz Bilansa uspeha. Takoe je potrebno napomenuti da je poslovni ambijent u proteklom periodu bio daleko od poeljnog s obzirom da se zemlja nalazi u periodu tranzicije. Za naredni period se moe oekivati poboljanje uslova privreivanja. U tom smislu se mogu oekivati pozitivni poslovni pomaci u naem okruenju. Finansijska analiza se bavi istraivanjem i kvantificiranjem funkcionalnih odnosa koji postoje izmeu bilansnih pozicija stanja i uspeha sa ciljem da se omogui verodostojna ocena finansijskog poloaja i aktivnosti preduzea. Monetarne vrednosti koje se imputiraju pojedinim bilansnim pozicijama imaju, po sebi, malu ili nikakvu analitiku vrednost. Njihovu upotrebljivost za finansijsku analizu treba traiti prevashodno na relaciji sa drugim bilansnim pozicijama sa kojima stoje u neposrednoj uzronoj vezi. Finansijska analiza predstavlja u osnovi racio analizu. Odnos jedne bilansne pozicije prema drugoj, izraen u prostoj matematikoj formuli, naziva se racio. U okviru analize raspoloivih sredstava i obaveza JKP, sagledava se stanje sredstava, kao i obaveze koje postoje. U formalnom smislu se analizira Bilans stanja preduzea, gde su sredstva iskazana u aktivi, a obaveze u pasivi. Na osnovu stanja pojedinih pozicija, uobiajeno je da se izraunava i skup specifinih pokazatelja.
94
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Sredstva kojima firma raspolae su grupisana u tri osnovne kategorije: stalna imovina, obrtna imovina i ostala sredstva. Iz samih naziva moe se odrediti i namena i karakter sredstava. Naredni pregled prua uvid u stanje sredstava i izvora tih sredstava: JKP Vodokanal-Beej, Saeti Bilans stanja
GODINE R.B. STRUKTURA SREDSTAVA 103Din AKTIVA STALNA IMOVINA 333,384 0 0 333,182 202 16,533 2,850 13,683 0 349,917 0 349,917 PASIVA A KAPITAL 337,387 321,375 0 20,000 0 0 3,988 0 12,530 0 2,808 9,722 0 349,917 96.42% 320,721 91.84% 322,127 0.00% 5.72% 0.00% 0.00% 1.14% 0.00% 3.58% 0.00% 0.80% 2.78% 0.00% 0 20,000 0 0 21,406 0 14,617 0 3,722 10,895 0 95.64% 96.06% 0.00% 5.96% 0.00% 0.00% 6.38% 0.00% 4.36% 0.00% 1.11% 3.25% 0.00% 100.00% 1 Osnovni i ostali kapital 2 Neuplaeni upisani kapital 3 Rezerve 4 Revalorizacione rezerve 5 Nerasporeena dobit 6 Gubitak 5 Oktkupljene sopstvene akcije B DUGORONA REZERVISANJA I OBAVEZE 1 Dugorona rezevisanja 2 Dugorone obaveze 3 Kratkorone obaveze 4 Odloene poreske obaveze C UKUPNA PASIVA 95.28% 314,919 0.00% 0.00% 0.06% 4.72% 0.81% 3.91% 0.00% 0.00% 0 0 197 20,419 2,893 17,526 0 0 93.91% 0.00% 0.00% 93.85% 0.06% 6.09% 0.86% 5.23% 0.00% 100.00% 0.00% 100.00% 1 Neuplaeni upisani kapital 2 Nematerijalna ulaganja 3 Nekretnine,postrojenja,oprema i biol.sredstva 4 Dugoroni finansijski plasmani B OBRTNA IMOVINA 1 Zalihe 2 Kratkorona potraivanja, plasmani i gotovina 3 Odloena poreska sredstva C D E POSLOVNA IMOVINA GUBITAK IZNAD VISINE KAPITALA UKUPNA AKTIVA 2004 % 103Din 2005 %
95.22% 314,722
100.00% 335,338 100.00% 335,338
100.00% 335,338
Iz gornjih podataka se vidi da je struktura sredstava relativno stabilna jer na stalnu imovinu otpada oko 94 %. Na obrtnu imovinu se odnosi od 5 % do 6 %. Pad vrednosti stalne imovine uz istovremeni porast obrtne imovine posmatran u 2005 u odnosu na 2004 godinu nije signifikantan. Smanjenje stalne imovine je uzrokovan pokriem akumuliranih gubitaka. Ukupna poslovna sredstva preduzee moe da finansira iz razliitih izvora finansiranja, koja se sa stanovita pripadnosti dele na pozajmljene i sopstvene. Upravo taj odnos izmeu pozajmljenih i sopstvenih izvora finansiranja naziva se finansijskom strukturom preduzea. Obaveze su klasifikovane u etiri kategorije, od kapitala firme preko dugoronih i kratkoronih obaveza do ostalih obaveza. Razumljivo da to su vee obaveze to je vea eksterna zaduenost preduzea.
95
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Na osnovu gornjih podataka lako se uoava da je zaduenost JKP vrlo niska te da kapital (dravni) ini oko 96 % pasive u posmatranom periodu. Naime, svaki je dinar ulaganja u poslovnu imovinu analiziranog preduzea pribavljen putem dugova u iznosu od 0.35 do 0.43 dinara. Ostatak je finansiran iz sopstvenog kapitala. Ovde je potrebno naglasiti da je dolo do neznatnog smanjenja kapitala preduzea. Gubici preduzea nastali u periodu pre 2005 godine pokrivani su iz kapitala preduzea. Uzrok tome su nerealno niske cene komunalnih usluga koje su nekoliko puta nie od ekonomskih. U narednom pregledu prezentirani su pokazatelji o zaduenosti i finansijskoj strukturi. Iz navedenih podataka se vidi da je zaduenost niska. Uee dugoronih obaveza u ukupnim obavezama je od 22% do 25 %. Kratkorone obaveze ine 78 do 75 % od ukupnog iznosa obaveza. Pokazatelji zaduenosti i finansijske strukture
GODINE 2004 2005 POKAZATELJI O ZADUENOSTI I FIN.STRUKTURE Uee obaveza u ukupnoj pasivi 3.58% 4.36% 0.80% 1.11% Uee dugoronih obaveza u ukupnoj finans.str. 2.78% 3.25% Uee kratkoronih obaveza u ukupnoj finans.str. 98.81% 98.19% Pokrie stalne imovine kapitalom 26.93 21.94 Kapital/Obaveze Odnos kapitala,dugoronih rezervisanja i dugoronih 104.07% 105.51% obaveza prema stanju stalne imovine i zaliha POKAZATELJI
Likvidnost je sposobnost dunika da novane obaveze podmiruje o rokovima njihovog dospea, odnosno sposobnost plaana dospelih obaveza, uz odravanje dobrog kreditnog boniteta. Racio brojevi koji spadaju u ovu grupu pokazatelja jesu: Opti racio likvidnosti koji se dobija podelom ukupnih obrtnih sredstava sa ukupnim kratkoronim obavezama. Odnos 2:1 u korist obrtnih sredstava se tradicionalno uzima kao normalan Rigorozan racio likvidnosti (The Acid test) koji se dobija podelom zbira gotovine, potraivanja od kupaca I kratkoronih plasmana u hartije od vrednosti sa kratkoronim obavezama. Ako preduzee ima rigorozni racio likvidnosti 1:1, naelno se smatra da je stanje njegove likvidnosti relativno zadovoljavajue. Neto obrtni fond predstavlja apsolutnu razliku izmedju obrtnih sredstava i kratkoronih obaveza, odnosno dugorone izvore finansiranja obrtnih sredstava. Neto obrtna sredstva determiniu sposobnost zaduivanja preduzea na kratak rok. Indikatori likvidnosti
POKAZATELJI POKAZATELJI LIKVIDNOSTI Opti racio likvidnosti Rigorozni racio likvidnosti Gotovinski ekvivalenti i gotovina u odnosu na kratkorone obaveze Neto obrtna sredstva (000 dinara) 2004 GODINE 2005 1.87 1.61 1.61 9,524
1.70 1.41 1.41 6,811
PAGE
96
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Iz gornjih podataka se uoava da je likvidnost bila zadovoljavajua. Oba osnovna pokazatelja su oko ili znatno iznad jedan. Obrtna imovina je vea od kratkoronih obaveza. U sklopu analize likvidnosti celishodno je prouiti kretanje neto obrtnog fonda. Uoava se da je neto obrtni fond u analiziranom periodu bio pozitivan i da ima tendenciju rasta. Analizom ostvarenih rezultata u domenu prihoda i rashoda dolazi se do znaajnih informacija o kvalitetu poslovanja koje se pre svega ogleda u stanju profitabilnosti preduzea. PU Vodokanal-Beej, Sumarni Bilans uspeha
GODINE R.B. I 1 2 3 4 5 II 1 2 3 4 5 III IV V VI VII VIII IX X B I II III IV C D E F G POZICIJA POSLOVNI PRIHODI I RASHODI IZ REDOVNOG POSLOVANJA Poslovni prihodi Prihodi od prodaje Prihodi od aktiviranja uinaka i robe Poveanje vrednosti zaliha uinaka Smanjenje vrednosti zaliha uinaka Ostali poslovni prihodi Poslovni rashodi Nabavna vrednost prodate robe Trokovi materijala Tr. zarada,naknada zarada i ostali lini rashodi Tr.amortizacije i rezervisanja Ostali poslovni rashodi Poslovna dobit Poslovni gubitak Finansijski prihodi Finansijski rashodi Ostali prihodi Ostali rashodi Dobit iz redovnog poslovanja Gubitak iz redovnog poslovanja VANREDNE STAVKE Vanredni prihodi Vanredni rashodi Dobit po osnovu vanrednih stavki Gubitak po osnovu vanrednih stavki DOBIT PRE OPOREZIVANJA GUBITAK PRE OPOREZIVANJA POREZ NA DOBIT NETO DOBIT NETO GUBITAK 2004 103Din 60,612 60,612 0 0 0 0 76,860 0 6,578 33,033 21,247 16,002 0 16,248 2,236 1,124 5,913 5,098 0 14,321 0 0 0 0 0 14,321 0 0 14,321 % 88.1% 88.1% 0.0% 0.0% 0.0% 0.0% 92.5% 0.0% 7.9% 39.8% 25.6% 19.3% 3.3% 1.4% 8.6% 6.1% 0.0% 0.0% 2005 103Din 67,401 67,341 0 0 0 60 87,159 0 10,130 37,286 22,002 17,741 0 19,758 38 1,235 4,920 1,383 0 17,418 0 0 0 0 0 17,418 0 0 17,418 % 93.1% 93.1% 0.0% 0.0% 0.0% 0.1% 97.1% 0.0% 11.3% 41.5% 24.5% 19.8% 0.1% 1.4% 6.8% 1.5% 0.0% 0.0% -
Prihodi u firmi potiu iz poslovnih, finansijskih i ostalih aktivnosti. Njihova dinamika i struktura ukazuju na tendencije u posmatranom periodu. Iz podataka u Bilansu Uspeha, poreenjem 2004 i 2005 godne, se vidi da su i prihodi i rashodi rasli. Ali dok su prihodi poveani 11 %, dotle su rashodi rasli za 13 %. Relativan znaaj pojedinih vrsta prihoda i rashoda je sledei:
PAGE
97
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Struktura prihoda
POKAZATELJI INDIKATORI STRUKTURE PRIHODA Uee poslovnih prihoda u ukupnom prihodu Uee finansijskih prihoda u ukupnom prihodu Uee neposl. i vanredn. prihoda u ukupnom prihodu INDIKATORI STRUKTURE RASHODA Uee poslovnih rashoda u ukupnim rashodima Uee finansijskih rashoda u ukupnim rashodima Uee neposl. i vanredn. rashoda u uk. rashodima 2004 GODINE 2005 93.15% 0.05% 6.80% 97.08% 1.38% 1.54%
88.15% 3.25% 8.60% 92.51% 1.35% 6.14%
Indikativno je da u strukturi prihoda i rashoda dominiraju poslovni prihodi i rashodi. Preduzee ulae u poslovna sredstva, obrtna i fiksna, sa namerom da ih koristi efikasno, odnosno da se sa to manjim ulaganjima ostvari to vei obim poslovne aktivnosti. Racio brojevi koji spadaju u grupu pokazatelja aktivnosti preduzea prikazani su u narednoj tabeli: Aktivnost preduzea
POKAZATELJI POKAZATELJI O POSLOVANJU-AKTIVNOSTI Koeficijent obrta poslovnih sredstava Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava Koeficijent obrta kupaca 2004 GODINE 2005 0.23 0.22 4.40 4.13
0.21 0.20 5.03 5.03
Koeficijent obrta osnovnih sredstava pokazuje da je preduzee u posmatranom periodu na svaki dinar ulaganja u osnovna sredstva ostvarilo proseno od 0.21 do 0.23 dinara prihoda. Koeficijent obrta ukupnih poslovnih sredstava pokazuje da je preduzee u posmatranom periodu na svaki dinar ulaganja u ukupna poslovna sredstva ostvarilo proseno od 0.20 do 0.22 dinara prihoda. Koeficijent obrta ukupnih obrtnih sredstava pokazuje koliko su proseno godinje obrtna sredstva koriena za plaanje trokova. Najzad, koeficijent obrta kupaca pokazuje da se potraivanja od kupaca proseno naplauju od 5 do 4 puta. Iz predhodnog se vidi da je smanjena naplata potraivanja od kupaca u 2005 godini u odnosu na prethodnu godinu. Skup pokazatelja koji je prikazan u narednoj tabeli daje saetu sliku o poslovanju firme. Sami pokazatelji se koriste irom sveta i razumljivi su u strunim krugovima. Same analize su grupisane u tri komplementarna segmenta od kojih svaki daje specifian uvid u odredjeni segment. Namena ovih analiza je da na saet i konzistentan nain prikau celinu poslovanja firme. Prikazuju se resursi sa kojima firma radi (ljudski, materijalni i finansijski) kao i efekti koji su ostvarivani korienjem tih resursa. Sumarni pregled relevantnih podataka je prikazan u nastavku.
PAGE
98
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Parametri poslovanja
GODINE 2004 2005 POKAZATELJI OPTEG POSLOVNOG USPEHA ( u 1000 din) Ukupni prihodi 68,761 72,359 Poslovni prihodi 60,612 67,401 Ukupni rashodi 83,082 89,777 Poslovni rashodi 76,860 87,159 Poslovni gubitak 16,248 19,758 Neto gubitak 14,321 17,418 Broj zaposlenih 63 63 Osnovna sredstva 333,384 314,919 Obrtna sredstva 16,533 20,419 Poslovni prihodi po zaposlenom 962 1,070 Stopa poslovne dobiti 0.00% 0.00% Stopa neto dobiti 0.00% 0.00% Stopa prinosa na kapital 0.00% 0.00% Aktiva/Kapital 1.04 1.05 POKAZATELJI
JKP Vodokanal je zbog neodgovarajue politike cena komunalnih usluga, koje su daleko ispod ekonomskih cena, ostvarivala poslovanje sa gubicima Ovome su, naravno, doprinele i negativne politiko-ekonomske prilike u zemlji. U narednom periodu se oekuje poboljanje poslovnog okruenja i pribliavanje zemlje Evropskoj Uniji. Poboljanjem poslovnog okruenja, doie do poveanja standarda stanovnitva, a samim tim i mogunost postepenog poveanja cena komunalnih usluga na nivo ekonomskih cena. Takodje, u ostvarivanju realizacije projekta vodosnabdevanja Beeja jednim delom, pomo e pruiti Optina i Republika Srbija (Nacionalni Investicioni Fond) dok e se drugi deo finansirati kreditom KfW banke pod povoljnim uslovima 10.2.3. METODOLOGIJA Ova analiza objedinjava ekonomske, finansijske, institucionalne i tehnike aspekte projekta. Odobrenje za ulaganja u projekte infrastrukture zavisi od procene njihove profitabilnosti. Ekonomska i finansijska analiza u potpunosti prikazuju pretpostavke, metodologiju i rezultate finansijske i ekonomske evaluacije projekta kao i analizu rizika. Analiza je uradjena prema Praviliniku o sadrini, obimu i nainu izrade prethodne studije opravdanosti i studije opravdanosti za izgradnju objekata. (Slubeni glasnik Br. 80/05) i u formi prigodnoj za prezentaciju potencijalnim kreditorima-donorima. Analiza se sastoji iz dva dela Ekonomske analize (izbor optimalne varijante)i Finansijske analize (za izabranu varijantu). One su bazirane na investicionim i operativnim trokovima i na oceni koristi. Ekonomsko finansijska analiza je uradjena prmenom Microsoft Office licenciranog softverskog alata, odnosno uz pomo Excel i Word programa.
PAGE
99
10.3. PROJEKTNI ZADATAK

Imajui u vidu narasle probleme u vodosnabdevanju etiri optine - Kikinde, Beeja, Novog Beeja i Zrenjanina, probleme sa kvalitetom u irem regionu, koji se prevashodno odnose na pojavu arsena, ali i na ostale polutante u vodi kao i alarmantne informacije iz zdravstvenih institucija o izuzetno tetnom uticaju arsena i ostalih organskih polutanata na zdravlje ljudi, nadleno Ministartvo za poljoprivredu i vodoprivredu je zatrailo mogunost vanrednog iznalaenja kvalitetnih finansijskih sredstava u cilju reavanja ovog problema. Ovaj projekat predstavlja prvu fazu unpareenja kvaliteta vode u optinama Kikinda, Beej, Novi Beej i Zrenjanin. Druga faza su istrani radovi, koji nisu deo ovog Projektnog zadatka, i to su aktivnosti koje e se obaviti u Nemakoj, paralelno sa prvom fazom, i odnose se na: Laboratorijske istrane radove u poznatoj Nemakoj laboratoriji, u svemu prema predloenom programu istranih radova, definisanoj u prvoj fazi istranih radova Procenu i analizu zakonske regulative i finansijkih uslova i procedura za pribavljanje finansiranja od strane nemake Vlade za izgradnju sistema za vodosnabdevanje Deo istranih radova koji se odnose na kvalitet vode i izradu projektne dokumentacije uradie renomirana Nemaka kompanija sa iskustvom u ovoj oblasti. Generalni okvir Prethodne studije opravdanosti sa Generalnim projektom za Kikindu, Beej, Novi Beej i Zrenjanin je: Analiza predloga dugoronog reenja vodosnabdevanja prema vodoprivrednoj osnovi, analiza problema u realizaciji dugoronog reenja vodosnabdevanja, Analiza koliina i kvaliteta vode za etiri grada sa aspekta postojeih izvorita, Procena potrebnih koliina vode na bazi preporuka Evropske unije o potronji vode po stanovniku uzimajui u obzir lokalne uslove potronje, potrebe vode u industriji i slino, Analiza stanja magistralnih cevovoda sirove i iste vode, gubitaka i funkcionalnosti postojeih objekata u sklopu vodovodnih sistema, Analiza varijatnih reenja magistralnih cevovoda i definisanje potencijalnih lokacija postrojenja za preiavanje vode za pie, Analiza dosadanjih aktivnosti na reavanju problema vodosnabdevanja, postojee projektne dokumentacije, rezultata dobijenih na pilot postrojenjima, Analiza mogunosti proirenja postojeih izvorita, Analiza posebnosti stanja vode po regionima (kvalitet vode, potrebe za vodom i sl.) Analiza rada postojeih postrojenja za preiavanje vode, efikasnosti preiavanja, operativnih problema i mogunosti nadgradnje dopunskim procesnim jedinicama, Analiza mogunosti dogradnje postojeih i/ili izgradnje novih postrojenja za preiavanje vode za pie, Izbor procesa preiavanja za uklanjanje arsena, organskog zagaenja i ostalih polutanata iz vode, bazinar na modrenom reenju tretmana Razmatranje alternativnih mogunosti za kratkorono, srednjerono i dugorono reavanje vodosnabdevanje. Posebna panja e se posvetiti pojavi arsena u vodi, i to sa aspekta koncentracije arsena u vodi, frekventnosti pojave, definisanju uzrono posledinih veza u odnosu na intenzitet crpljenja vode, kao i uticaju sastava zemljita na prisustvo arsena u podzemnoj vodi.
PAGE
100
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Analiza porekla arsena u vodi, kao i efikasnost njegovog uklanjanja savremenim metodama, treba da obuhvati i laboratorijska istraivanja u jednom od renomiranih instituta za istraivanja u Nemakoj. U tom smislu definisae se tokom izrade studije detaljni program laboratorijskih istranih radova za kvalitet vode, koji bi se sproveo tokom izrade studije. Noviji podaci u Sjedinjenim Amerikim Dravama i Evropi ukazuju da je u podrujima gde su detektovane visoke koncentracije arsena u vodi registrovan povean broj obolelih od raka koe i plua, kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i bolesti imunolokog sistema. Iz tog razloga je novim propisima EU definisana nia maksimalno dozvoljena koncentracija arsena u vodi. Iako je u naoj zemlji procedura harmonizacije Pravilnika o kvalitetu vode sa propisima Evropske Unije u toku, ne oekuju se odstupanja u definisanju MDK polutanata u vodi. Iz tog razloga u ovoj studiji je potrebno primeniti propise Evropske unije, posebno vodei rauna o Direktivi Saveta Evrope o kvalitetu vode za pie (EU Council Directive 98/83/EC on drinking water quality of 3 November 1998), kao i o Sinteznom izvetaju Ujedinjenih nacija Svetske zdravstvene organizacije o arsenu u vodi za pie, Glava 5: Vodi i standardi za vodu za pie (WHO - UN Synthesis Report on Arsenic in Drinking Water. Chapter 5: Drinking Water Guidelines and Standards). Dugorono reenje vodosnabdevanja gradova e sigurno biti orijetisano na izgradnju savremenih postrojenja za preiavanje vode za pie i uklanjanje arsena i organskih polutanta iz vode. U cilju definisanja potrebnih investicija za dugorono reavanje pitanja vodosnabdevanja, kao prvi korak je potrebno uraditi Prethodnu studiju opravdanosti i Generalni projekat reavanja pitanja vodosnabdevanja na teritoriji ovih optina. Poznato je da su se u poslednjih desetak godina desile dramatine promene u drutvu, a time i u oblasti vodoprivrede. Usvojena je Vodoprivredna osnova Srbije, a donet je i novi Zakon o prostornom planiranju i izgradnji. Kriterijumi koji definiu osnovne karakteristike pojedinih objekata vodosnabdevanja su se promenili, a trendovi koji su u prolom periodu imali eksponencijalni rast zamenili su trendovi koji imaju blagi pad. Proirene su analize kvaliteta vode, usvojene su nove metode dijagnostike tetnih materija u vodi, snien je prag minimalno dozvoljene koncentracije za odreene materije, tako da je sve ovo dovelo u pitanje opravdanost orijentacije vodosnabdevanja na korienje podzemne vode. Izvorita veih naselja Kikinda, Beej, Novi Beej i Zrenjanin, postaju sve izraeniji crpni centri prema kojim gravitiraju podzemne vode iz sve vee udaljenosti. Sastav tla u slojevima iz kojih se koristi voda uz pomo postojeih bunara (izdan u okviru pliocenskih sedimenata), uslovljava poveane koliine organskih materija, amonijaka, gvoa kao i pogoranje organoleptikih osobina vode. Usled intenzivne eksploatacije podzemnih voda, kao i injenice da je proces njihovog obnavljanja vrlo spor, u proteklom periodu je dolo do znatnih snienja pijezometarskih nivoa sa tendencijom daljih snienja, to moe da ima za posledicu niz negativnih efekata. Postoji mogunost da je forsiranim korienjem ove izdani na irem podruju Banata dolo do pojaane interakcije sa sedimentima, to je uslovilo dodatnu degradaciju ionako loeg kvaliteta vode. Ispitivanja kvaliteta podzemne vode ukazuju na: prisustvo arsena, izuzetno visok sadraj organskih materija, velike koncentracije amonijaka, prisustvo gvoa i aluminijuma, prisustvo huminskih kiselina, nezadovoljavajuu boju i skoro potpuno odsustvo kiseonika. Tehnologija preiavanja vode tako loeg kvaliteta je vrlo skupa, a osim toga izaziva i itav niz dodatnih problema. Klasina tehnologija zahteva ogromne koliine hemikalija, a tehnologija zasnovana na membranama podrazumeva velike gubitke (razlika izmeu zahvaene i preiene koliine vode je ak i 30%), a otpadna voda predstavlja poseban ekoloki problem.
101
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Ovo ukazuje na dva mogua pravca reavanja problema: ukljuivanje u razmatranje drugog mogueg izvorita vode reka Tisa, za svaki grad pojedinano, odnosno po grupama gradova vrlo paljivo razmatranje kapaciteta postrojenja za preiavanje vode za pie, odnosno ukupnih potreba za vodom gradova Kikinda, Beeja, Novog Beeja i Zrenjanina. Reka Tisa je klasifikovana u drugu kategoriju vodotoka, ali su u proteklom periodu zabeleena mnoga havarijska zagaenja. Zbog toga je uspostavljen odreen monitoring kvaliteta vode, ali nije poznato da li je on sistematski analiziran i obraen. Mogue je kontrolu kvaliteta vode na Tisi organizovati tako da se u realnom vremenu obezbede aurni podaci o kvalitetu vode. Uporedo s tim u okviru vodoprivrednog preduzea organizovala bi se sluba za intervencije u sluajevima havarijskih zagaenja. Udaljenost eventualnog vodozahvata od gradova, trokovi transporta vode i mogunost objedinjenog vodosnabdevanja za dva ili vie gradova u okviru regionalnog sistema uticae na izbor optimalne varijante za dugorono vodosnabdevanje. Prethodna studija opravdanosti treba da obuhvati sledee: 1. Prikupljanje podloga i definisanje postojeeg stanja u vodosnabdevanju Prikupljanje podloga obuhvatie proveru podataka o potronji vode u gradovima Kikinda, Beej, Novi Beej i Zrenjanin, na bazi preporuka EZ kao i postojeih podataka kako bi se procenio uticaj lokalnih uslova. Pored toga razmotrie se podaci o eventualnim gubicima vode, i dati prognoza potronje vode u narednom periodu za vremenske preseke 2021 i 2031 godine. Posebna panja e se posvetiti prognozi porasta potronje vode za industrijske potroae. Analizirae se raspoloivi podaci o kvalitetu vode u izvoritima i predvideti dopunski program laboratorijskih istranih radova za kvalitet vode. Analizirae se sve dosadanje aktivnosti, tehnika dokumentacija i istraivanja, posebno na pilot postrojenjima, u vezi sa vodosnabdevanjem na podruju optina koje su predmet Prethodne studije. 2. Definisanje ciljeva, kljunih koraka, generalnih aktivnosti i izrada termin plana U okviru Prethodne studije opravdanosti sa Generalnim projektom prioritetni zadatak je definisanje ciljeva i kljunih koraka za njihovo sprovoenje. Paljivo analizirati naselja na podruju optina Kikinda, Beej, Novi Beej i Zrenjanin sa aspekta mogunosti i opravdanosti prikljuenja na gradski/regionalni sistem, odnosno regionalno povezivanje dva ili vie grada. Potrebno je definisati listu aktivnosti, po fazama implementacije unapreenja vodosnabdevanja i termin plan za izvrenje aktivnosti. 3. Prikaz postojee Zakonske Regulative Potrebno je prikazati zakonsku regulativu u Srbiji, relevantnu za izradu ove studije, kao i uticaj zakonske regulative u EU. 4. Izrada programa laboratorijskih sprovoenje programa istranih radova za kvalitet vode i
Tokom izrade Prethodne Studije Opravdanosti potrebno je sprovesti program laboratorijskih istranih radova u nekoj od renomiranih institucija laboratorija u Nemakoj. Rezultate radova je potrebno detaljno prikazati u Izvetaju sa ispitivanja.
102
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 5. Tehniki opis varijantnih reenja postrojenja za preiavanje vode za pie U Prethodnoj studiji je potrebno obraditi varijantna reenja za postrojenja za preiavanja vode za pie, imajui u vidu visoke koncentracije arsena, organskih materija i ostalih polutanata u vodi. U tom smislu potrebno je analizirati klasine i savremente tehnologije preiavanja, prednosti i nedostatke ovih procesa, kao i procenu investicionih ulaganja i operativnih trokova. Potrebno je definisati optimalnu tehnologiju, koja e se analizirati u varijantnim reenjima magistralnih cevovoda. Poseban segment treba da bude korienje alternativnih izvorita za vodosnabdevanje. 6. Tehniki opis varijantnih reenja sistema za vodosnabdevanje Analiza postojeih i neophodnih novih magistralnih cevovoda, udaljenosti vodozahvata od potroaa, definisanje potrebnog broja postrojenja za preiavanje vode, lokacije postrojenja, lokacije vodotornjeva, odnosno analiza centralizacije prema disperziji vodovodnog sistema, sa analizom investicionih ulaganja, predstavlja naredni korak u optimizaciji vodosnabdevanja. 7. Izrada matematikih modela magistralnih cevovoda Potrebno je definisati matematiki model buduih magistralnih cevovoda, kao i glavne pravce proirenja mree u narednom periodu. Za izradu matematikog modela potrebno je koristiti aplikativni softver, sa mogunou nadgradnje modela u narednim fazama. 8. Generalni projekat U Generalnom projektu obraditi naroito podatke o: makorlokaciji objekata; optoj dispoziciji objekata; tehniko-tehnolokoj koncepciji objekata; nainu obezbeenja infrastrukture; moguim varijantama prostornih i tehnikih reenja sa stanovita uklapanja u prostor; prirodnim uslovima; proceni uticaja na ivotnu sredinu; istranim radovima za izradu idejnog projekta; zatiti prirodnih i nepokretnih kulturnih dobara; funkcionalnosti i racionalnosti reenja. 9. Predmer i Predraun radova Za sva varijantna reenja koja su prikazana u prethodnim analizama, potrebno je dati predmer i predraun radova na nivou Generalnog projekta koko bi se zatim koristili za izradu ekonomske analize. 10. Ekonomska analiza varijatnih reenja i izbor optimalne varijante Ekonomska analiza treba da obuhvati odreivanje investicionih ulaganja i operativnih trokova kao i definisanje cene m3 preiene vode, kao i diskontovanu cenu vode. Posebno je potrebno posvetiti panju potrebnim investicionim trokovima za mogua proirenja postojeih i/ili otvaranje novih izvorita vode, kao i za varijantna reenja alternativnih izvorita vodosnabdevanja. U okviru ekonomske analize posebno je potrebno analizirati izvore finansiranja, mogunost i prednosti primene inostranih kreditnih linija, stepen uea optine u finansiranju i eventualno uee drugih subjekata AP Vojvodina i Republike Srbije, obezbeenje dopunskih sredstava preko dravnih institucija i sl.
PAGE
103
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 11. Definisanje zakljuaka i preporuka Zakljuci i preporuke treba da se baziraju pre svega na zakljucima ekonomske analize, koji e predstavljati i okosnicu za reenje problema vodosnabdevanja u Kikindi, Beeju, Novom Beeju i Zrenjaninu. Posebnu panju potrebno je posvetiti narednim koracima u implementaciji programa.
10.4. OPIS PROJEKTA I PREDLOENE VARIJANTE

Optina Beej se sastoji od 6 naselja: Beej, Bako Gradite, Bako Petrovo Selo, Radievi, Mileevo (Drljan) i Poljanice. U svrhu vodosnabdevanja optina Beej mora obezbediti koliinu vode od 165 l/s (poglavlje Procena buduih koliina vode). Povezivanje distributivnih sistema naselja optine Beej u jedinstveni regionalni sistem omoguilo bi dopunu nedostajuih kolilina vode potrebnih za vodosnabdevanje i povealo ukupnu sigurnost rada sistema. Trenutni kapacitet izvorita iznosi 105 l/s, odnosno izvorite podmiruje potrebe za vodom grada Beeja. Za snabdevanje stanovnika grada Beeja treba obezbediti koliinu vode od 106 l/s, a za ostala naselja koliinu vode od 59 l/s. U odnosu na trenutni kapacitet izvorita, potrebno je obezbediti dodatnih 60 l/s, za kontinualno i kvalitetno vodosnabdevanje svih potroaa u optini Beej. Izradnjom magistralnih cevovoda naselja optine Beej bie povezana u nezavisni regionalni sistem sa sopstvenim izvoritem. Uporedo sa izgradnjom magistralnih cevovoda i objekata sistema, neophodno je poeti sa izgradnjom i sanacijom distributivnih mrea. Rekonstrukcijom beejskog izvorita i postrojenja za preiavanje vode za pie, izgradnjom magistralnih cevovoda i objekata sistema, stvorie se uslovi za isporuku vode potroaima u kvalitativnom i kvantitativnom smislu. Meutim, gubici nee biti sanirani, ukoliko se ne izvri temeljna rekonstrukcija i dogradnja distributivnih mrea u naseljima optine Beej. Obzirom da distributivne mree naselja nisu predmet ovog projekta, predloie se osnovne smernice pri izradi idejnih projekata zamene i dogradnje postojeih cevovoda u naseljima optine Beej. U cilju smanjivanja, praenja i kontrole gubitaka vode, posebnu panju treba obratiti na hijerarhiju u projektovanju distributivnih sistema i primenu savremenih metoda. Svetski trendovi pokazali su da je podela distributivne mree na niz mernih zona, efikasna i delotvorna tehnika praenja i kontrole gubitaka. U cilju reavanja problema vodosnabdevanja optine Beej utvrene su dve hidraulike varijante vodosnabdevanja. Hidraulike varijante: varijanata A - sa ukopanim rezervoarima u sistemu varijanata B sa vodotornjevima u sistemu U skladu sa hidraulikim varijanatama analizirani su postojei i potrebni cevovodi. Rekonstrukcione mere PPV su ukljuene u ove analize i to su : Sledei koraci se predlau za unapreenje postrojenja za preiavanje pitkih voda Beej, a u cilju poboljanja kvaliteta treatirane vode:
104
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 1) Aeracija zamena postojee ispune (peeni glineni blokovi) keramikim Raigovim prstenovima zamena postojeih ventilatora 2) Ubacivanje kiseonika u aerisanu vodu usled saturacije 3) Ubacivanje rastvora aktivnog uglja u prahu pre filtracije 4) Filtracija delimina zamena granulacije postojee filtrske ispune 5) Hlorisanje izgradnja nove hlorne stanice sa opremom za neutralizaciju (ukljuena u novi objekat upravljakog centra) 6) Merna i regulaciona oprema zamena celokupne dotrajale merne i regulacione opreme Za obe hidraulike varijante pomenute mere su iste i ne utiu na odabir optimalne varijante.
10.5. TRINI ASPEKTI

Poslove iz svoje delatnosti JKP Vodokanal obavlja za poznate korisnike sa podruija optine Beej. JKP ima monopolsku poziciju na tritu, te nije potrebno analizirati trite plasmana.
10.6. EKONOMSKA ANALIZA I IZBOR OPTIMALNE VARIJANTE

10.6.1. METODOLOGIJA EKONOMSKE ANALIZE U ekonomskoj analizi diskontni metod je korien prilikom izbora optimalne varijante. Re je o obraunu prosenih dodatnih diskontnih trokova (Long Run Incremental Cost). Metodologija ekonomske analize se bazira na konstantnim trinim cenama koje su primenjivane u periodu projektovanja, odnosno u periodu meseca februara 2007 godine (devizni kurs 1 Evra = 80 RSD). Polazi se od pretpostavke da e Ugovor za ceo projekat biti dodeljen na bazi medjunarodnog tendera kao i da e inflacija podjednako uticati i na prihode i na rashode. Ekonomska analiza prua sledee podatke o projektu: Trokovi investicije (kapitalni trokovi) Bruto proizvedene koliine vode kao i neto koliine za prodaju, Godinji operativni trokovi, Proseni dodatni trokovi vode i analiza osetljivosti
PAGE
105
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 10.6.2. STRUKTURA I DINAMIKA INVESTICIJA Procena trokova investicija se bazira na stalnim cenama iz februara 2007. Svi iznosi su prikazani u evrima. Investiciona ulaganja ukljuuju graevinske radove, opremu i osnivaka ulaganja. Investiciona ulaganja u graevinske radove podrazumevaju pripremne radove, glavne graevinske radove kao i nepredviene radove. Investicije u opremu podrazumevaju fabriku cenu opreme sa transportom i montaom i nespecificiranu opremu. Osnivaka ulaganja su obraunata kao procenat u odnosu na ukupna ulaganja u graevinske radove i opremu i to u iznosu od 7 %. Obrtna sredstva su obraunata u iznosu od 1 % od ukupnih investicija. U zavisnosti od varijante, ukupna investiciona ulaganja iznose 5.8 i 7.8 miliona evra. U tabelama i graficima koji su prikazani u nastavku dati su pregled strukture investicija, dinamika investicija i poreenje investicija po varijantama. Predvieni period izgradnje je tri godine i jednak je za obe varijante. Neophodno je da se za izabranu varijantu unapred obezbede potrebna finansijska sredstva. Prikazani iznos investicija moe posluiti kao osnova za pregovaranje sa donatorima i bankarima koji treba da obezbede neophodna sredstva Varijanta A (podzemni rezervoari)
Rb 1 1.1. 1.2. 1.2. 2 2.1. OPIS STRUKTURA INVESTICIJA PERIOD IZGRADNJE- GODINE 2008 2009 2010 TOTAL D.K. 822,040 648,664 277,655 1,748,360 1,748,360 63,731 58,969 25,241 147,942 147,942 683,578 530,725 227,173 1,441,476 1,441,476 74,731 58,969 25,241 158,942 158,942 1,436,360 988,734 493,624 2,918,719 781,145 402,500 0 0 402,500 0 322,000 0 0 322,000 0 48,300 0 0 48,300 0 32,200 0 0 32,200 0 839,678 830,319 448,093 2,118,091 741,332 671,743 664,256 358,475 1,694,473 593,066 100,761 99,638 53,771 254,171 88,960 67,174 66,426 35,847 169,447 59,307 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 194,181 158,415 45,531 398,128 39,813 155,345 126,732 36,425 318,502 31,850 23,302 19,010 5,464 47,775 4,778 15,535 12,673 3,643 31,850 3,185 2,258,400 1,637,399 771,280 4,667,078 2,529,504 938,088 114,618 74,115 1,126,820 20,125 0 0 20,125 20,125 20,125 780,000 0 0 780,000 0 158,088 114,618 53,990 326,695 0 3,196,488 1,752,017 845,395 5,793,899 2,549,629 0 0 57,939 57,939 57,939 3,196,488 1,752,017 903,334 5,851,838 2,607,568 255,719 140,161 72,267 468,147 208,605 55% 30% 15% 100% 45% TOTAL U.K. 0 0 0 0 2,137,574 402,500 322,000 48,300 32,200 1,376,759 1,101,407 165,211 110,141 0 0 0 0 358,315 286,652 42,998 28,665 2,137,574 1,106,695 0 780,000 326,695 3,244,269 0 3,244,269 259,542 55%
Graevinski radovi Pripremni radovi Glavni graevinski radovi Nepredvieno i nespecificirano (10 %) Oprema Procesno-tehnoloka Nabavna vrednost Transport i montaa (15%) Nespecificirana oprema (10%) 2.2. Hidrotehnika oprema Nabavna vrednost Transport i montaa (15%) Nespecificirana oprema (10%) 2.3. Mainska oprema Nabavna vrednost Transport i montaa (15%) Nespecificirana oprema (10%) 2.4. Elektro oprema Nabavna vrednost Transport i montaa (15%) Nespecificirana oprema (10%) 3 TOTAL GRAEVINSKI RADOVI+OPREMA 4 Osnivaka ulaganja 1 Probni pogon (5 % od tehnoloke opreme) 2 Hidrogeoloska istrazivanja 3 Istrage, projekti,tr.investitora (7% od 3) 5 TOTAL 6 Obrtna sredstva (1% od 5) TOTAL u 7 TOTAL u 000 RSD TOTAL u % DK devizna komponenta UK Uvozna komponenta
% 1,748,360 30% 147,942 1,441,476 158,942 2,918,719 50% 402,500 7% 322,000 48,300 32,200 2,118,091 36% 1,694,473 254,171 169,447 0 0% 0 0 0 398,128 7% 318,502 47,775 31,850 4,667,078 80% 1,126,820 19% 20,125 780,000 326,695 5,793,899 99% 57,939 1% 5,851,838 100% 468,147 100% -
PAGE
106
Struktura i dinamika investicija-varijanta A

4,500,000 4,000,000 3,500,000 3,000,000 2,500,000
euro
Obrtna sredstva Osnivaka ulaganja Elektro oprema Hidrotehnika oprema Procesno tehn.oprema Graevinski radovi
2,000,000 1,500,000 1,000,000 500,000 0 2008 2009 2010
Varijanta B (Vodotoranj)
Rb 1 1.1. 1.2. 1.2. 2 2.1. OPIS STRUKTURA INVESTICIJA PERIOD IZGRADNJE- GODINE 2008 2009 2010 TOTAL D.K. 1,653,616 1,014,040 437,705 3,105,362 3,105,362 733,309 92,185 39,791 865,286 865,286 769,978 829,669 358,123 1,957,770 1,957,770 150,329 92,185 39,791 282,306 282,306 1,538,915 1,270,284 619,624 3,428,824 944,627 402,500 0 0 402,500 0 322,000 0 0 322,000 0 48,300 0 0 48,300 0 32,200 0 0 32,200 0 931,846 1,077,282 558,849 2,567,977 898,792 745,477 861,826 447,080 2,054,382 719,034 111,822 129,274 67,062 308,157 107,855 74,548 86,183 44,708 205,438 71,903 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 204,569 193,003 60,775 458,346 45,835 163,655 154,402 48,620 366,677 36,668 24,548 23,160 7,293 55,002 5,500 16,366 15,440 4,862 36,668 3,667 3,192,531 2,284,325 1,057,330 6,534,185 4,049,988 1,003,477 159,903 94,138 1,257,518 20,125 0 0 20,125 20,125 20,125 780,000 0 0 780,000 0 223,477 159,903 74,013 457,393 0 4,196,008 2,444,227 1,151,468 7,791,703 4,070,113 0 0 77,917 77,917 77,917 4,196,008 2,444,227 1,229,385 7,869,620 4,148,030 335,681 195,538 98,351 629,570 331,842 53% 31% 16% 100% 53% TOTAL U.K. 0 0 0 0 2,484,197 402,500 322,000 48,300 32,200 1,669,185 1,335,348 200,302 133,535 0 0 0 0 412,512 330,009 49,501 33,001 2,484,197 1,237,393 0 780,000 457,393 3,721,590 0 3,721,590 297,727 47%
Graevinski radovi Pripremni radovi Glavni graevinski radovi Nepredvieno i nespecificirano (10 %) Oprema Procesno-tehnoloka Nabavna vrednost Transport i montaa (15%) Nespecificirana oprema (10%) 2.2. Hidrotehnika oprema Nabavna vrednost Transport i montaa (15%) Nespecificirana oprema (10%) 2.3. Mainska oprema Nabavna vrednost Transport i montaa (15%) Nespecificirana oprema (10%) 2.4. Elektro oprema Nabavna vrednost Transport i montaa (15%) Nespecificirana oprema (10%) 3 TOTAL GRAEVINSKI RADOVI+OPREMA 4 Osnivaka ulaganja 1 Probni pogon (5 % od tehnoloke opreme) 2 Hidrogeoloska istrazivanja 3 Istrage, projekti,tr.investitora (7% od 3) 5 TOTAL 6 Obrtna sredstva (1% od 5) TOTAL u 7 TOTAL u 000 RSD TOTAL u % DK devizna komponenta UK Uvozna komponenta
% 3,105,362 39% 865,286 1,957,770 282,306 3,428,824 44% 402,500 5% 322,000 48,300 32,200 2,567,977 33% 2,054,382 308,157 205,438 0 0% 0 0 0 458,346 6% 366,677 55,002 36,668 6,534,185 83% 1,257,518 16% 20,125 780,000 457,393 7,791,703 99% 77,917 1% 7,869,620 100% 629,570 100% -
PAGE
107
Struktura i dinamika ulaganja-varijanta B

4,500,000 4,000,000 3,500,000 3,000,000 2,500,000 euro 2,000,000 1,500,000 1,000,000 500,000 0 2007 2008 2009 Obrtna sredstva Osnivaka ulaganja Elektro oprema Hidrotehnika oprema Procesno tehn.oprema Graevinski radovi
Uporedni grafik sa investicijama po varijantama
Uporedni pregled investicija po varijantama

9,000,000 8,000,000 7,000,000 6,000,000 5,000,000
euro
Obrtna sredstva Osnivaka ulaganja Elektro oprema Hidrotehnika oprema Procesno tehn.oprema Graevinski radovi
4,000,000 3,000,000 2,000,000 1,000,000 0 varijanta A varijanta B
10.6.3. KOLIINE VODE Imajui u vidu broj i rast stanovnika kao i prosene potrebe za vodom per capita, obraunate su bruto koliine vode. Objektivni i subjektivni gubici u vodi se postepeno smanjuju sa 47 % u 2004 godini na 15 % u 2031 godini.
PAGE
108
KOLIINE VODE U m3/god
Rb
Godina
1 2004 2 2005 3 2006 4 2007 5 2008 6 2009 7 2010 8 2011 9 2012 10 2013 11 2014 12 2015 13 2016 14 2017 15 2018 16 2019 17 2020 18 2021 19 2022 20 2023 21 2024 22 2025 23 2026 24 2027 25 2028 26 2029 27 2030 28 2031 total 2011-2031
Proizvedene koliine vode(Bruto) 3 (m /god) 2,760,000 2,831,094 2,902,188 2,973,282 3,044,377 3,115,471 3,186,565 3,257,659 3,260,493 3,263,327 3,266,162 3,268,996 3,271,830 3,274,664 3,277,498 3,280,333 3,283,167 3,286,001 3,288,612 3,291,222 3,293,833 3,296,444 3,299,055 3,301,665 3,304,276 3,306,887 3,309,497 3,312,108 68,993,729
Objektivni i Neto koliine subjektivni vode za gubici *) fakturisanje 3 3 (m /god) (m /god) 1,290,728 1,469,272 1,199,414 1,631,680 1,108,101 1,794,088 1,016,787 1,956,496 925,473 2,118,904 834,159 2,281,311 742,846 2,443,719 651,532 2,606,127 645,527 2,614,967 639,521 2,623,806 633,516 2,632,645 627,511 2,641,485 621,506 2,650,324 615,501 2,659,163 609,496 2,668,003 603,491 2,676,842 597,485 2,685,681 591,480 2,694,521 582,014 2,706,598 572,547 2,718,675 563,081 2,730,752 553,615 2,742,829 544,148 2,754,906 534,682 2,766,983 525,215 2,779,061 515,749 2,791,138 506,283 2,803,215 496,816 2,815,292 12,230,716 56,763,013
*) U objektivne gubitke prema terminologiji vodoprivrednih sistema ubrajamo: vode potroene za ispiranje mree iz sanitarno-tehnickih razloga, vode za pranje filtera, kao deo tehnologije kondicioniranja, komunalna potronja, koja se ne meri, kao to su: potronja vode za pranje ulica, pijace, fontane, zalivanje trave po parkovima, zalivanje cveca i gradskog drveca, paualno placanje vode bez merenja, U subjektivne gubitke vode spadaju:
Detaljniji obrauni koji se odnose na koliine vode prikazani su u tehnikom delu studije (tabela 4-17).
PAGE
109
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 10.6.4. GODINJI OPERATIVNI TROKOVI ZA NOVE OBJEKTE Za obe razmatrane varijante obraunati su godinji operativni trokovi. Oni se sastoje iz godinjih fiksnih trokova koji ne zavise od obima preraene koliine vode i varijabilnih operativnih trokova koji su u direkto zavisnosti od koliina vode. Godinji fiksni operativni trokovi su: Popravke i odravanje, Osiguranje i Ostali nespecificirani trokovi, Godinji fiksni trokovi odravanja, osiguranja i ostali su raunati primenom iskustvenih stopa na iznose za graevinske objekte i opremu. Potrebe za dodatnom radnom snagom nisu predviene. U tabelama u nastavku je prikazan obraun fiksnih operativnih trokova po varijantama.
rb 1 2 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 3 OPIS Graevinski radovi Oprema Procesno tehnoloka Hidrotehnika Mainska Elektro TOTAL Osnovica Euro 1,748,360 2,918,719 402,500 2,118,091 0 398,128 4,667,078 VARIJANTA A odravanje osiguranje % Euro % Euro 0.5% 8,742 0.1% 1,748 93,643 20,431 5.5% 22,138 0.7% 2,818 3.0% 63,543 0.7% 14,827 3.0% 0 0.7% 0 2.0% 7,963 0.7% 2,787 102,385 22,179 VARIJANTA B odravanje osiguranje % Euro % Euro 0.5% 15,527 0.1% 3,105 108,344 24,002 5.5% 22,138 0.7% 2,818 3.0% 77,039 0.7% 17,976 3.0% 0 0.7% 0 2.0% 9,167 0.7% 3,208 123,871 27,107 ostalo % Euro 0.3% 5,245 8,756 0.3% 1,208 0.3% 6,354 0.3% 0 0.3% 1,194 14,001 Total Euro 15,735 122,830 26,163 84,724 0 11,944 138,565
rb 1 2 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 3
OPIS Graevinski radovi Oprema Procesno tehnoloka Hidrotehnika Mainska Elektro TOTAL
Osnovica Euro 3,105,362 3,428,824 402,500 2,567,977 0 458,346 6,534,185
ostalo % Euro 0.3% 9,316 10,286 0.3% 1,208 0.3% 7,704 0.3% 0 0.3% 1,375 19,603
Total Euro 27,948 142,632 26,163 102,719 0 13,750 170,580
Godinji varijabilni trokovi su: Dodatni trokovi hlora u PPV, Dodatni trokovi elektrine energije za hidraulike objekte kao i dodatna elektrina energija potrebna u PPV (dodatni ventilatori) Dodatni varijabilni trokovi za PPV su raunati u skladu sa sledeim normativima: Prosena potronja hlora iznosi 2,5 g/m3 Prosena dodatna potronja elektrine energije za ventilatore iznosi 0.015 kWh/m3 Dodatni varijabilni trokovi koji se odnose na nove hidraulike objekte obraunati su su skladu sa sledeim normativima: Varijanta A 0.60 kWh/m3 Varijanta B 1.15 kWh/m3
110
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Svi potrebni obrauni dati su detaljnije u tehnikom delu studije. Trokovi hemikalija su raunati sa trinom cenom od 0.26 evra/kg za hlor. Trokovi elektrine energije su raunati primenom ekonomske svetske cene elektrine energije u iznosu od 4 evro centi po kWh. Dodatni trokovi hlora za PPV
normativi Koliine trokovi za za hlor (2.5 hlorisanje vode 3 (bruto) g/m ) (0.26 euro/kg) 3 kg/god euro/god m /god 3,257,659 8,144 2,117 3,260,493 8,151 2,119 3,263,327 8,158 2,121 3,266,162 8,165 2,123 3,268,996 8,172 2,125 3,271,830 8,180 2,127 3,274,664 8,187 2,129 3,277,498 8,194 2,130 3,280,333 8,201 2,132 3,283,167 8,208 2,134 3,286,001 8,215 2,136 3,288,612 8,222 2,138 3,291,222 8,228 2,139 3,293,833 8,235 2,141 3,296,444 8,241 2,143 3,299,055 8,248 2,144 3,301,665 8,254 2,146 3,304,276 8,261 2,148 3,306,887 8,267 2,149 3,309,497 8,274 2,151 3,312,108 8,280 2,153 68,993,729 172,484 44,846
Rb
god
1 2011 2 2012 3 2013 4 2014 5 2015 6 2016 7 2017 8 2018 9 2019 10 2020 11 2021 12 2022 13 2023 14 2024 15 2025 16 2026 17 2027 18 2028 19 2029 20 2030 21 2031 TOTAL
PAGE
111
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Dodatni trokovi elektrine energije
Bruto koliine ekonomska ekonomska ekonomska normativ potronje normativ potronje Rb God vode normativ potronje cena el.energije cena el.energije cena el.energije 3 3 3 (1.15 kWh/m ) (0.6 kWh/m ) (0.015 kWh/m ) 0.4 euro c/kWh 0.4 euro c/kWh 0.4 euro c/kWh 1 2011 2 2012 3 2013 4 2014 5 2015 6 2016 7 2017 8 2018 9 2019 10 2020 11 2021 12 2022 13 2023 14 2024 15 2025 16 2026 17 2027 18 2028 19 2029 20 2030 21 2031 TOTAL m /god 3,257,659 3,260,493 3,263,327 3,266,162 3,268,996 3,271,830 3,274,664 3,277,498 3,280,333 3,283,167 3,286,001 3,288,612 3,291,222 3,293,833 3,296,444 3,299,055 3,301,665 3,304,276 3,306,887 3,309,497 3,312,108 68,993,729
3
VARIJANTA A
VARIJABILNI OPERATIVNI TROKOVI VARIJANTA B PPV dodatni trokovi struje
TOTAL VARIJANTE A B
kWh/god 1,954,595 1,956,296 1,957,996 1,959,697 1,961,397 1,963,098 1,964,799 1,966,499 1,968,200 1,969,900 1,971,601 1,973,167 1,974,733 1,976,300 1,977,866 1,979,433 1,980,999 1,982,566 1,984,132 1,985,698 1,987,265 41,396,237
euro/god 78,184 78,252 78,320 78,388 78,456 78,524 78,592 78,660 78,728 78,796 78,864 78,927 78,989 79,052 79,115 79,177 79,240 79,303 79,365 79,428 79,491 1,655,849
kWh/god 3,746,308 3,749,567 3,752,827 3,756,086 3,759,345 3,762,605 3,765,864 3,769,123 3,772,382 3,775,642 3,778,901 3,781,903 3,784,906 3,787,908 3,790,910 3,793,913 3,796,915 3,799,917 3,802,920 3,805,922 3,808,924 79,342,788
euro/god 149,852 149,983 150,113 150,243 150,374 150,504 150,635 150,765 150,895 151,026 151,156 151,276 151,396 151,516 151,636 151,757 151,877 151,997 152,117 152,237 152,357 3,173,712
kWh/god 48,865 48,907 48,950 48,992 49,035 49,077 49,120 49,162 49,205 49,248 49,290 49,329 49,368 49,407 49,447 49,486 49,525 49,564 49,603 49,642 49,682 1,034,906
euro/god euro/god euro/god 1,955 80,138 151,807 1,956 80,208 151,939 1,958 80,278 152,071 1,960 80,348 152,203 1,961 80,417 152,335 1,963 80,487 152,467 1,965 80,557 152,599 1,966 80,626 152,731 1,968 80,696 152,863 1,970 80,766 152,996 1,972 80,836 153,128 1,973 80,900 153,249 1,975 80,964 153,371 1,976 81,028 153,493 1,978 81,093 153,614 1,979 81,157 153,736 1,981 81,221 153,858 1,983 81,285 153,979 1,984 81,349 154,101 1,986 81,414 154,223 1,987 81,478 154,344 41,396 1,697,246 3,215,108
10.6.5. TROKOVI AMORTIZACIJE Trokovi amortizacije se obraunavaju u skladu sa strukturom investicija i u skladu sa ivotnim vekom pojedinih stavki graevinski radova i opreme. Detaljan obraun trokova amortizacije bie prikazan u finansijskom delu studije koji se odnosi za izabranu varijanatu. Za potrebe izbora optimalne varijante, trokovi amortizacije su obraunati i prikazani kao trokovi zamene opreme. Poto je period analize ovog projekta do 2031 godine, odnosno obuhvata period od 23 godine (2008 do 2031, tri godine izgradnje, 20 godina eksploatacije), a ivotni vek pojedinih stavki opreme je dui od analiziranog perioda, obraunat je tzv. restvalue, ili ostatak vrednosti osnovnih sredstava.
PAGE
112
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 10.6.6. IZBOR OPTIMALNE VARIJANTE (OBRAUN DODATNIH DISKONTOVANIH TROKOVA VODE) Izbor optimalne varijante utvrdie se primenom Long-Run Economic Price metode (dodatni diskontovani trokovi vode). Dodatni diskontovani trokovi vode odraavaju proseno kotanje u itavom periodu izgradnje i eksploatacije posmatranog sistema za vodosnabdevanje za definisanu stopu kapitalizacije (diskontna stopa) koja, za objekte infrastrukture, iznosi 6 %. Proseni dodatni diskontovani trokovi vode se odnose na itav period izgradnje i eksploatacije. Prethodno navedeno omoguuje sagledavanje efekata realizacije investicionih projekata dueg veka trajanja. Proseni dodatni diskontovani trokovi vode se obraunavaju diskontnom metodom, nezavisno od uslova finansiranja, tako da odraavaju stvarne ekonomske vrednosti. Proseni dodatni diskontovani trokovi vode su koristan pokazatelj za meusobno poreenje varijantnih reenja kao i kod poreenja slinih projekata. Gotovinski tok trokova i efekata predstavljaju osnov za obraun prosenih dodatnih diskontovanih trokova vode. On obuhvata investicije za izgradnju novog sistema za vodosnabdevanje i rehabilitaciju postojee PPV i njihove dodatne godinje operativne (fiksne i varijabilne) trokove, dok je tok efekata prikazan kroz neto koliine vode koje dodju do konzumenata. Ovom analizom obuhvaen je period eksploatacije do 2031. godine. U narednim tabelama dat je prikaz obrauna prosenih dodatnih diskontovanih trokova vode po varijantama. Varijanta A
NOMINALNE VREDNOSTI Godinji operativni trokovi RB GOD Investicije 1.00 3,196,488 1,752,017 903,334 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -313,141 5,538,697 5,255,960 0.198 Zamene 1.00 0 0 0 0 0 0 0 0 0 402,500 0 0 0 0 194,181 158,415 45,531 0 0 1,242,178 830,319 448,093 0 0 3,321,219 1,140,955 0.043 Odravanje 1.00 0 0 0 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 138,565 2,909,869 1,368,656 0.052 Hemikalije 1.00 0 0 0 2,117 2,119 2,121 2,123 2,125 2,127 2,129 2,130 2,132 2,134 2,136 2,138 2,139 2,141 2,143 2,144 2,146 2,148 2,149 2,151 2,153 44,846 21,057 0.001 El.energija 1.00 0 0 0 80,138 80,208 80,278 80,348 80,417 80,487 80,557 80,626 80,696 80,766 80,836 80,900 80,964 81,028 81,093 81,157 81,221 81,285 81,349 81,414 81,478 1,697,246 796,916 0.030 0 0 0 220,821 220,893 220,964 221,036 221,107 221,179 221,250 221,322 221,394 221,465 221,537 221,603 221,669 221,734 221,800 221,866 221,932 221,998 222,064 222,130 222,196 4,651,961 2,186,629 0.083 TOTAL TOTAL TROKOVI Neto koliine vode (m3/god) 1.00
1 2008 2 2009 3 2010 4 2011 5 2012 6 2013 7 2014 8 2015 9 2016 10 2017 11 2018 12 2019 13 2020 14 2021 15 2022 16 2023 17 2024 18 2025 19 2026 20 2027 21 2028 22 2029 23 2030 24 2031 total SV 6% DDTV
(Euro) 3,196,488 0 1,752,017 0 903,334 0 220,821 2,606,127 220,893 2,614,967 220,964 2,623,806 221,036 2,632,645 221,107 2,641,485 221,179 2,650,324 623,750 2,659,163 221,322 2,668,003 221,394 2,676,842 221,465 2,685,681 221,537 2,694,521 415,784 2,706,598 380,084 2,718,675 267,266 2,730,752 221,800 2,742,829 221,866 2,754,906 1,464,111 2,766,983 1,052,318 2,779,061 670,157 2,791,138 222,130 2,803,215 -90,945 2,815,292 13,511,877 56,763,013 8,583,544 26,485,612 3 0.324 Euro/m
PAGE
113
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Varijanta B
NOMINALNE VREDNOSTI Godinji operativni trokovi RB GOD Investicije 1.00 4,196,008 2,444,227 1,229,385 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -431,183 7,438,437 7,059,574 0.267 Zamene 1.00 0 0 0 0 0 0 0 0 0 402,500 0 0 0 0 204,569 193,003 60,775 0 0 1,334,346 1,077,282 558,849 0 0 3,831,324 1,296,685 0.049 Odravanje 1.00 0 0 0 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 170,580 3,582,185 1,684,880 0.064 Hemikalije 1.00 0 0 0 2,117 2,119 2,121 2,123 2,125 2,127 2,129 2,130 2,132 2,134 2,136 2,138 2,139 2,141 2,143 2,144 2,146 2,148 2,149 2,151 2,153 44,846 21,057 0.001 El.energija 1.00 0 0 0 151,807 151,939 152,071 152,203 152,335 152,467 152,599 152,731 152,863 152,996 153,128 153,249 153,371 153,493 153,614 153,736 153,858 153,979 154,101 154,223 154,344 3,215,108 1,509,605 0.057 0 0 0 324,505 324,639 324,772 324,906 325,040 325,174 325,308 325,442 325,576 325,710 325,844 325,967 326,090 326,214 326,337 326,461 326,584 326,707 326,831 326,954 327,077 6,842,139 3,215,541 0.121 TOTAL TOTAL TROKOVI Neto koliine vode (m3/god) 1.00
1 2008 2 2009 3 2010 4 2011 5 2012 6 2013 7 2014 8 2015 9 2016 10 2017 11 2018 12 2019 13 2020 14 2021 15 2022 16 2023 17 2024 18 2025 19 2026 20 2027 21 2028 22 2029 23 2030 24 2031 total 6% SV DDTV
(Euro) 4,196,008 0 2,444,227 0 1,229,385 0 324,505 2,606,127 324,639 2,614,967 324,772 2,623,806 324,906 2,632,645 325,040 2,641,485 325,174 2,650,324 727,808 2,659,163 325,442 2,668,003 325,576 2,676,842 325,710 2,685,681 325,844 2,694,521 530,536 2,706,598 519,093 2,718,675 386,989 2,730,752 326,337 2,742,829 326,461 2,754,906 1,660,930 2,766,983 1,403,989 2,779,061 885,680 2,791,138 326,954 2,803,215 -104,106 2,815,292 18,111,899 56,763,013 11,571,800 26,485,612 3 0.437 Euro/m
Dodatni diskontovani trokovi vode po m3

varijante 0.50 0.45 0.40 0.35 0.30 0.25 0.20 0.15 0.10 0.05 0.00 A B e/m3
PAGE
114
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Na osnovu sprovedenih obrauna, varijanta A (podzemni rezervoari) ima nie dodatne diskontovane trokove vode i moe se preporuiti kao optimalna varijanta. Proseni dodatni diskontovani trokovi za varijantu A iznose 0.324 uro/m3 (25.9 dinara/m3) za diskontnu stopu od 6 %. Struktura prosenih dodatnih diskontovanih trokova je: - Investicije - Zamene - trokovi odravanja - varijabilni trovkovi 0.198 evra/m3 ili 61% 0.043 evra/m3 ili 13 % 0.052 evra/m3 ili 16 % 0.031 evra/m3 ili 10%
U sprovedenoj analizi osetljivosti, posmatrani su uticaji promena pojedinih konstitutivnih elemenata koji formiraju dodatne diskontovane trokove vode. Zakljuak je da je projekat osetljiviji na promene u koliinama vode u odnosu na promene u investicionim i operativnim trokovima. U tabeli u nastavku prikazani su rezultati bazne i analize osetljivosti:
RB
DODATNI DISKONTOVANI TROKOVI VODE-bazna analiza 6%
1 Bazna analiza, diskontna stopa
VARIJANTE /m3 A B 0.324 0.437
RB
DODATNI DISKONTOVANI TROKOVI VODE- analiza osetljivosti 4% 8% 10% 12% 10% 10% 10% 20% 30% 10% 10% 10% 20% 30%
1 diskontna stopa 2 diskontna stopa 3 diskontna stopa 4 diskontna stopa 5 discontna sotpa 6 % i - rast investmenticija,zamena, fisknih operativnih trokova - smanjenje investmenticija,zamena, fisknih operativnih trokova - rast varijabilnih operativnih trokova - rast varijabilnih operativnih trokova - rast varijabilnih operativnih trokova - rast ukupnih godinjih operativnih trokova - smanjenje ukupnih godinjih operativnih trokova - smanjenje neto koliina voda - smanjenje neto koliina voda - smanjenje neto koliina voda
VARIJANTE /m3 A B 0.291 0.391 0.362 0.489 0.406 0.548 0.454 0.613 0.353 0.295 0.327 0.330 0.333 0.332 0.316 0.360 0.405 0.463 0.475 0.399 0.443 0.448 0.454 0.449 0.425 0.485 0.546 0.624
PAGE
115
Dodatni diskontovani trokovi vode, bazna analiza i analiza osetljivosti

0.500 0.450 0.400 0.350 0.300 0.250 0.200 0.150 0.100 0.050 0.000
% pa 4 pa 8
sensitivity analysis
euro/m3
basic LRIC (discount rate 6 %)
10.7. FINANSIJSKA ANALIZA ZA IZABRANU VARIJANTU

10.7.1. METODOLOGIJA FINANSIJSKE ANALIZE Za izabrano varijantno reenje uradjena je finansijska analiza a na osnovu unapred utvrdjene konstrukcije finansiranja. Finansijska analiza omoguava sagledavanje efekata projekta sa stanovita klijenta/investitora. Ona se zasniva na obraunu proizvodne cene 1 m3 vode, formiranju neophodnog prihoda, kako bi se u bilansu uspeha ostvarila minimalna stopa dobiti na neto angaovana sredstva, obraunu interne stope prinosa i periodu povrata investicija. 10.7.2. IZVORI FINANSIRANJA Na globalnom nivou, veina potroaa prikljuena su i usluuju ih javna preduzea u dravnom vlasnitvu. Konsekventno, javni izvori finansiranja (sopstvena sredstva javnih komunalnih preduzea, budetska sredstva) i krediti predstavljaju dominantne izvore finansiranja vododovodne i kanalizacione kao i pripadajue infrastrukture. Medjutim, permanentan nedostatak sredstava, dunika kriza i sve vei pritisci za privatizacijom razvoja infrastrukture doveli su do porasta uea privatnog kapitala. U poslednjoj dekadi, uee privatnog kapitala u finansiranju komunalne infrastrukture se popelo na oko 10 %. Re je o raznim oblicima dravno-privatnog finansiranja (PPPs-Public-PrivatePartnership) u okviru BOT aranmana ili potpuno privatnog finansiranja objekata komunalne infrastructure.
% st o in d ve pa isk st i 10 on ci tn % je as ,z a to in m pa ve en st i 12 e,f ci i % s je kn ,z a it m r. en +1 va e,f rij 0 % i sk ab iln ni io tr. pe va -1 ra rij 0 tiv % ab ni iln tr. io +1 pe va ra rij 0 tiv % ab ni iln tr. io +2 pe ra 0 tiv % to ni ta tr. lo +3 pe ra 0 tiv % to n i ta t r. lo +1 pe 0 ra % tiv ni tr. -1 0 %
on tn a
st o
on tn a
di sk
di sk
di sk
on tn a
st o
parametri osetljivosti
PAGE
116
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Obzirom da cenama koje su ispod ekonomskih, JKP nije u mogunosti da pokrije trokove poslovanja, ono nije u mogunosti da iz sopstvenih sredstava investira u nove investicije. Poto institucionalni okviri za privatno investiranje u komunalnu infrastrukturu nisu u potpunosti iskristalizovani, preporuuje se hibridno finansiranje budueg sistema, kombinacijom budetskih sredstava, donacijama i soft kreditima. Kao mogue organizacije koje pronalaze donatore izdvajamo: EAR, (European Agency for Reconstruction) Evropsku Agenciju za rekonstrukcije, osnovanu 2000 sa ciljem da se rekonstruie ratom opustoena podruija Kosova, Srbije i Crne Gore. Pored ostalog, sredstva Evropske Unije se ulau u rekonstrukciju neophodne infrastrukure i ekoloke projekte. Ostali donatori-pojedine zemlje (Norveka, Austija, vedska isl) Kao mogue kreditore izdvajamo multilateralne finansijske institucije: World Bank (Svetska Banka) IBRD ili IDA krediti. Obzirom da vie nismo u grupi zemalja koji dobijaju kredite pod IDA uslovima ovde emo se osvrnuti na IBRD kredite i kreditne uslove: krediti sa promenljivom estomesenom LIBOR kamatom sa fiksnom ili varijabilnom marom, kamata na neotplaeni deo iznosi oko 0.85 %, front-end provizija iznosi 1 %, period otplate iznosi najvie 25 godina, grejs period obino iznosi 5 godina. EBRD (European Bank for Reconstruction and Development) Evropska Banka za rekonstrukcije i razvoj je najvei evropski pojedinani investitor. Prema informacijama o kreditu koji je EBRD dala Nikom, Kragujevakom i Novosadskom vodovodu uslovi su bili estomeseni LIBOR + 1 %, 5 godina grejs period, 10 godina period otplate, provizija na neiskorieni deo kredita 0.5 % (commitment fee).
KfW Banka iz Nemake vrlo intenzivno uestvuje u kreditiranju infrastrukturnih

objekata u Balkanskom regionu. Uslovi za tzv. Koncesione kredite su: do 50 % od ukupnih investicionih ulaganja se kreditira, kamatna stopa oko 2 %, 3 godine grejs period, period otplate 12 godina (15 godina sa grejs periodom) 10.7.3. KONSTRUKCIJA FINANSIRANJA Na osnovu prethodnih razmatranja i na osnovu podataka dobijenih od investitora predloena je sledea konstrukcija finansiranja: Republika Srbija preko Nacionalnog Investiciong Fonda bi uestvovala sa 1/3 od ukupnih ulaganja. Ostatak investicija (2/3) bi se finansirao od strane KfW banke koncesionim kreditom sa 15 godina periodom otplate, 3 godine grejs periodom, interkalarnom kamatom I kamatom na kredit u iznosu od 2 % i bankarskom provizijom u iznosu od 0,5% (commitment fee). U tabeli u nastavku data je procena oekivanih sredstava u periodu investiranja sa dinamikom koriena sredstava. Takodje prikazane su sve raunice koje se odnose na obraun kredita, bankarske provizije, interkalarne kamate i trokova amortizacije.
PAGE
117
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Dinamika ulaganja i predloena konstrukcija finansiranja investicija
RB 1 ULAGANJA 1.1 Trokovi investicija 2 IZVORI FINANSIRANJA 2.1 Vlada Republike Srbije 2.5 Kredit KfW (3 god grace period, 15 god period otplate, 2% kamat) 3,196,488 55% 1,065,496 18.2% 2,130,992 36.4% 1,752,017 29.9% 584,006 10.0% 1,168,011 20.0% 903,334 15.4% 301,111 5.1% 602,222 10.3% 5,851,838 100.0% 1,950,613 33.3% 3,901,225 66.7% 468,147 156,049 312,098 OPIS 2008 PERIOD IZGRADNJE 2009 2010 EURO TOTAL 3 10 RSD
Obraun bankarske provizije (Commitment fee)

NO ITEM 1 Iskorieni deo kredita 2 Neiskorieni deo kredita 3 Provizija 2008 2,130,992 1,770,233 8,851 2009 1,168,011 602,222 3,011 2010 602,222 0 0 TOTAL 3,901,225 11,862
0.50%
Obraun interkalarnih kamata

god 2008 2009 2010 total
kamata
Kredit sa bankarskom provizijom 2,139,843 1,171,022 602,222 3,913,087 2.00%
koeficijent 1.0510 1.0303 1.0100 -
Interkalarna kamata 109,153 35,483 6,022 150,659
Obraun trokova amortizacije

OSNOVICA
AMORTIZACIJA
RB
1 2 3 4 5 6 7 8 9
OPIS
Graeviski radovi Tehnoloko procesna oprema Hidrotehnika oprema Mainska oprema Elektro oprema Osnivaka ulaganja Bankarske provizije Interkalarne kamate TOTAL
(euro) 1,748,360 402,500 2,118,091 0 398,128 1,126,820 11,862 150,659 5,956,420
(euro)
% 2.0% 10.0% 5.0% 6.7% 6.7% 20.0% 20.0% 20.0% IZNOS 34,967 40,250 105,905 0 26,542 225,364 2,372 30,132 465,532 207,664
PAGE
118
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Plan otplate kredita
KREDIT KREDIT sa bankarskom provizijom i interkalarima KAMATA PERIOD OTPLATE PROSENA POLUGODINJA OTPLATA PROSENA POLUGODINJA KAMATA PROSENI POLUGODINJI ANUITET RB GOD polugodita KAMATA 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 TOTAL 2010 2010 2011 2011 2012 2012 2013 2013 2014 2014 2015 2015 2016 2016 2017 2017 2018 2018 2019 2019 2020 2020 2021 2021 2022 2022 2023 2023 2024 2024 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 1 2 40,637 39,283 37,928 36,574 35,219 33,865 32,510 31,155 29,801 28,446 27,092 25,737 24,382 23,028 21,673 20,319 18,964 17,610 16,255 14,900 13,546 12,191 10,837 9,482 8,127 6,773 5,418 4,064 2,709 1,355 629,881 3,901,225 euro 4,063,746 euro 2.00% 15 year 135,458 euro 20,996 euro 156,454 euro OTPLATA ANUITET 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 135,458 4,063,746 176,096 174,741 173,387 172,032 170,677 169,323 167,968 166,614 165,259 163,904 162,550 161,195 159,841 158,486 157,132 155,777 154,422 153,068 151,713 150,359 149,004 147,649 146,295 144,940 143,586 142,231 140,877 139,522 138,167 136,813 4,693,627
OTATAK KREDITA 3,928,288 3,792,830 3,657,372 3,521,913 3,386,455 3,250,997 3,115,539 2,980,081 2,844,622 2,709,164 2,573,706 2,438,248 2,302,790 2,167,331 2,031,873 1,896,415 1,760,957 1,625,499 1,490,040 1,354,582 1,219,124 1,083,666 948,207 812,749 677,291 541,833 406,375 270,916 135,458 0 -
Ukupne kamate iznose 629 hiljada evra. Godinji trokovi kamata se kreu u rasponu od 80,000 evra do 4,000 evra. Prosena godinja otplata iznosi 270,916 evra. Sredstva amortizacije mogubiti upotrebljena za otplatu kredita. 10.7.4. OBRAUN PROIZVODNE CENE I BILANS USPEHA Proizvodna cena 1 m3 vode je raunata za period eksploatacije. Ona pokriva kapitalne trokove, odnosno trokove finansiranja koji zavise od gore navedene konstrukcije finansiranja, godinje operativne trokove i trokove amortizacije. Proizvodna cena se kree u rasponu od 0.29 do 0.15 vra/m3. Na osnovu obrauna proizvodnih cena, formirana je prodajna cena vode koja se odnosi na projekat. Ova prodajna cena je programirana na nain da omogui :
119
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Pokrie kapitalnih I operativnih trokova, Da se ne ugrozi kupovna mo stanovnitva niti konkurentnost privrede Likvidnost projekta i Da je finansijska stopa rentabilnosti FIRR iznad 6 %
Bilans uspeha prikazuje profitabilnost i solventnost poslovanja budueg projekta . U okviru Bilansa uspeha prikazuje se profit koji se ostvaruje po godinama eksploatacije kao i pokazatelj stope povrata na neto angaovana sredstva. Ukupan prihod projekta raunat je primenom preporuene prodajne cene vode I to: Za period od 2011 do 2014 u iznosu od 0.30 evra/m3 Od 2014 i dalje, 0.26 evra/m3 Stopa na neto angaovana sredstva iznosi 7.32%. U celom periodu analize/eksploatacije profitom pre kamata i poreza pokrivani su troovi kamata na kredite U narednim tabelama prikazani su obrauni proizvodne cene i Bilans uspeha projekta.
PAGE
120
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Obraun proizvodne cene 1 m3
RB A B 1 2 3 4 5 6 C 7 8 OPIS PERIOD EKSPLOATACIJE
2011 220,821 138,565 2,117 80,138 465,532 79,920 766,273 2012 220,893 138,565 2,119 80,208 465,532 74,502 760,927 2013 220,964 138,565 2,121 80,278 254,313 69,084 544,361 2014 221,036 138,565 2,123 80,348 223,691 63,665 508,392 2015 221,107 138,565 2,125 80,417 207,664 58,247 487,018 2016 221,179 138,565 2,127 80,487 207,664 52,829 481,671 2017 221,250 138,565 2,129 80,557 207,664 47,410 476,324 2018 221,322 138,565 2,130 80,626 207,664 41,992 470,978 2019 221,394 138,565 2,132 80,696 207,664 36,574 465,631 2020 221,465 138,565 2,134 80,766 207,664 31,155 460,284 2021 221,537 138,565 2,136 80,836 207,664 25,737 454,937 2022 221,603 138,565 2,138 80,900 207,664 20,319 449,585 2023 221,669 138,565 2,139 80,964 207,664 14,900 444,233 2,606,127 2,614,967 2,623,806 2,632,645 2,641,485 2,650,324 2,659,163 2,668,003 2,676,842 2,685,681 2,694,521 2,706,598 2,718,675
Neto koliine vode (m3/god) Operativni trokovi (/god) Odravanje Trokovi hemikalija Trokovi el.energije Amortizacija (euro/god) Kamate (euro/god) Total (euro) Proizvodna cena (euro/m3) Otplate (euro) Viak otplate iznad amortizacije (euro/god) Proizvodna cena sa vikom D otplate iznad amort (/m3)
0.29
270,916
0
0.29
270,916
0
0.21
270,916
16,603
0.19
270,916
47,225
0.18
270,916
63,253
0.18
270,916
63,253
0.18
270,916
63,253
0.18
270,916
63,253
0.17
270,916
63,253
0.17
270,916
63,253
0.17
270,916
63,253
0.17
270,916
63,253
0.16
270,916
63,253
0.29
0.29
3
0.21
0.21
0.21
0.21
0.20
0.20
0.20
0.19
0.19
0.19
0.19
Prosena diskontovana proizvodna cena 3 0% 0.193 / m 2% 4% 6% 0.198 / m 3 0.202 / m 0.206 / m

3
3 15.48 RSD/ m 3 15.80 RSD/ m 3 16.12 RSD/ m 3 16.44 RSD/ m
PAGE
121
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Obraun proizvodne cene 1 m3
RB A B 1 2 3 4 5 6 C 7 8 OPIS
3
PERIOD EKSPLOATACIJE
2024
221,734 138,565 2,141 81,028 207,664 9,482 438,880
2025
221,800 138,565 2,143 81,093 207,664 4,064 433,528
2026
221,866 138,565 2,144 81,157 207,664 0 429,530
2027
221,932 138,565 2,146 81,221 207,664 0 429,596
2028
221,998 138,565 2,148 81,285 207,664 0 429,662
2029
222,064 138,565 2,149 81,349 207,664 0 429,728
2030
222,130 138,565 2,151 81,414 207,664 0 429,794
2031
222,196 138,565 2,153 81,478 207,664 0 429,860
Neto koliine vode (m /god) Operativni trokovi (/god) Odravanje Trokovi hemikalija Trokovi el.energije Amortizacija (euro/god) Kamate (euro/god) Total (euro) Proizvodna cena (euro/m3) Otplate (euro) Viak otplate iznad amortizacije (euro/god) Proizvodna cena sa vikom D otplate iznad amort (/m3)
2,730,752 2,742,829 2,754,906 2,766,983 2,779,061 2,791,138 2,803,215 2,815,292
0.16
270,916
63,253
0.16
270,916
63,253
0.16
0
0
0.16
0
0
0.15
0
0
0.15
0
0
0.15
0
0
0.15
0
0
0.18
0.18
0.16
0.16
0.15
0.15
0.15
0.15
PAGE
122
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Bilans uspeha projekta
RB OPIS 2011 781,838 2,606,127 0.30 686,353 220,821 465,532 95,485 79,920 15,565 10.0% 1,556 14,008 5,633,581 1.7% 1.19 2012 784,490 2,614,967 0.30 686,425 220,893 465,532 98,065 74,502 23,563 2,356 21,207 5,215,070 1.9% 1.32 2013 787,142 2,623,806 0.30 475,278 220,964 254,313 311,864 69,084 242,780 24,278 218,502 4,749,538 6.6% 4.51 2014 684,488 2,632,645 0.26 444,727 221,036 223,691 239,761 63,665 176,096 17,610 158,486 4,284,006 5.6% 3.77 2015 686,786 2,641,485 0.26 428,771 221,107 207,664 258,015 58,247 199,768 19,977 179,791 3,818,474 6.8% 4.43
7.32%
2016 689,084 2,650,324 0.26 428,842 221,179 207,664 260,242 52,829 207,413 20,741 186,672 3,564,161 7.3% 4.93
2017 691,382 2,659,163 0.26 428,914 221,250 207,664 262,468 47,410 215,058 21,506 193,552 3,340,470 7.9% 5.54
PERIOD EKSPLOATACIJE 2018 2019 693,681 2,668,003 0.26 428,986 221,322 207,664 264,695 41,992 222,703 22,270 200,433 3,132,806 8.4% 6.30 695,979 2,676,842 0.26 429,057 221,394 207,664 266,922 36,574 230,348 23,035 207,313 2,925,143 9.1% 7.30
2020 698,277 2,685,681 0.26 429,129 221,465 207,664 269,148 31,155 237,993 23,799 214,194 3,119,979 8.6% 8.64
2021 700,575 2,694,521 0.26 429,200 221,537 207,664 271,375 25,737 245,638 24,564 221,074 2,912,315 9.3% -
2022 703,715 2,706,598 0.26 429,266 221,603 207,664 274,449 20,319 254,130 25,413 228,717 2,704,652 10.1% -
2023 706,856 2,718,675 0.26 429,332 221,669 207,664 277,523 14,900 262,623 26,262 236,361 2,496,988 11.1% -
2024 709,996 2,730,752 0.26 429,398 221,734 207,664 280,597 9,482 271,115 27,112 244,004 2,289,325 12.3% -
2025 713,136 2,742,829 0.26 429,464 221,800 207,664 283,672 4,064 279,608 27,961 251,647 2,275,842 12.5% -
2026 716,276 2,754,906 0.26 429,530 221,866 207,664 286,746 0 286,746 28,675 258,071 2,226,594 12.9% -
I Ukupan prihod (euro ) 1 Neto koliine vode (m /god) 3 2 Prodajna cena (euro/m ) II Trokovi (euro) 1 Ukupno operativni trokovi 2 Amortizacija III Profit pre kamata i poreza (euro) IV kamate (euro) V Profit pre poreza (euro) VI Porezi (euro) VII VIII IX X Neto profit (euro) Neto angaovana sredstva (euro ) ROI (III/VIII) Cover (III/IV)
3
Prosean ROI
PAGE
123
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA 10.7.5. INTERNA STOPA FINANSIJSKE EFEKTIVNOSTI I PERIOD POVRATA INVESTICIJA Interna stopa finansijske efektivnosti je raunata koristei sledee elemente: Kapitalni trokovi (investicije uveane za trokove finansiranja) PBIT (profit pre kamata i poreza) Trokovi amortizacije Rezidualna vrednost (10 % od vrednosti objekta umanjenog za trokove amortizacije do 2031 godine, odnosno od neto vrednosti osnovnih sredstava projekta) Interna stopa finansijske efektivnosti iznosi 6.30 % sa prosenom prodajnom cenom vode koja se odnosi na projekat od 0.267 /m3
RB GODINA KAPITAL REZIDUALNA Profit pre kamata Amortizacija VREDNOST i poreza 1.00 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 313,141 313,141 92,112 1.00 95,485 98,065 311,864 239,761 258,015 260,242 262,468 264,695 266,922 269,148 271,375 274,449 277,523 280,597 283,672 286,746 286,746 286,746 286,746 286,746 286,746 5,434,757 2,894,585 Total Ke
koef. Osetlj. 1.00 1 2011 -6,014,359 2 2012 0 3 2013 0 4 2014 0 5 2015 0 6 2016 0 7 2017 0 8 2018 0 9 2019 0 10 2020 0 11 2021 0 12 2022 0 13 2023 0 14 2024 0 15 2025 0 16 2026 0 17 2027 0 18 2028 0 19 2029 0 20 2030 0 21 2031 0 TOTAL -6,014,359 NSV 6% -5,673,923
1.00 465,532 -5,453,342 465,532 563,597 254,313 352,379 223,691 535,555 207,664 447,425 207,664 465,679 207,664 467,905 207,664 470,132 207,664 472,359 207,664 474,585 207,664 476,812 207,664 479,039 207,664 482,113 207,664 485,187 207,664 488,261 207,664 491,335 207,664 494,409 207,664 494,409 207,664 494,409 207,664 494,409 207,664 807,550 4,939,349 4,484,208 2,967,607 129,340 FIRR 6.30%
Statiki period povrata investicije iznosi 13 godina. Uz diskontnu stopu od 6 %, dinamiki period povrata ulaganja iznosi 21 godina.
PAGE
124
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Obraun perioda povrata investicija
NOMINALNE VREDNOSTI DISKONTNI RB GOD FAKTOR ZA 6.00% 1 2011 2 2012 3 2013 4 2014 5 2015 6 2016 7 2017 8 2018 9 2019 10 2020 11 2021 12 2022 13 2023 14 2024 15 2025 16 2026 17 2027 18 2028 19 2029 20 2030 2031 21 TOTAL 0.943396 0.889996 0.839619 0.792094 0.747258 0.704961 0.665057 0.627412 0.591898 0.558395 0.526788 0.496969 0.468839 0.442301 0.417265 0.393646 0.371364 0.350344 0.330513 0.311805 0.294155 561,017 563,597 352,379 535,555 447,425 465,679 467,905 470,132 472,359 474,585 476,812 479,039 482,113 485,187 488,261 491,335 494,409 494,409 494,409 494,409 807,550 10,498,567 -6,014,359 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -6,014,359 -5,453,342 563,597 352,379 535,555 447,425 465,679 467,905 470,132 472,359 474,585 476,812 479,039 482,113 485,187 488,261 491,335 494,409 494,409 494,409 494,409 807,550 4,484,208 -5,453,342 -4,889,744 -4,537,366 -4,001,811 -3,554,386 -3,088,707 -2,620,802 -2,150,670 -1,678,311 -1,203,726 -726,914 -247,875 234,238 719,424 1,207,686 1,699,021 2,193,430 2,687,839 3,182,249 3,676,658 4,484,208 529,261 501,600 295,864 424,210 334,342 328,285 311,184 294,967 279,588 265,006 251,179 238,068 226,033 214,599 203,734 193,412 183,606 173,213 163,409 154,159 237,545 5,803,263 -5,673,923 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 -5,673,923 -5,144,662 501,600 295,864 424,210 334,342 328,285 311,184 294,967 279,588 265,006 251,179 238,068 226,033 214,599 203,734 193,412 183,606 173,213 163,409 154,159 237,545 129,340 -5,144,662 -4,643,062 -4,347,198 -3,922,989 -3,588,647 -3,260,362 -2,949,178 -2,654,211 -2,374,623 -2,109,617 -1,858,438 -1,620,371 -1,394,338 -1,179,739 -976,005 -782,592 -598,986 -425,773 -262,364 -108,205 129,340 PRILIVI ODLIVI RAZLIKA KUMULATIVNA RAZLIKA PRILIVI ODLIVI RAZLIKA KUMULATIVNA RAZLIKA DISKONTOVANE VREDNOSTI
10.8. ZAKLJUNA RAZMATRANJA

Osnovna namena ovog projekta jeste poboljavanje vodosnabdevanja optine Beej proirenjem postojee vodovodne mree i rehabilitacijom postojeeg postrojenja za preiavanje vode. Realizacijom ovog infrastrukturnog projekta omoguava se poboljanje standarda stanovnitva i otvaraju nove mogunosti za ekonomski razvoj. Ovo poslednje se odnosi na privlaenje kapitala u podruija sa razvijenom infrastrukturom. Ekonomska analiza je pokazala prednosti varijante sa ukopanim rezervoarom u odnosu na varijantu sa vodotornjem. Na izbor varijante trokovi poboljanja i rehabilitacije rada postojee PPV nisu imali uticaja poto su u obe varijante isti. Finansijska analize je pokazala orpavdanost investicije sa stanovita klijenta obzirom da e poveani trokovi biti pokriveni dodatnim koliinama prodate vode. U tabelama u nastavku prikazani su osnovni tehno ekonomski pokazatelji projekta.
PAGE
125
PRETHODNA STUDIJA OPRAVDANOSTI SA GENERALNIM PROJEKTOM UNAPREENJA KVALITETA VODE I VODOVODNIH SISTEMA ZA OPTINU BEEJ DRAFT FINALNOG IZVETAJA Osnovni tehno ekonomski pokazatelji-izbor varijante
RB OPIS
3
1 Prosene bruto proizvedene koliine vode (m ) 3 2 Prosene neto koliine vode za prodaj (m ) 3 Struktura investicija () Graevinski radovi Oprema Osnivaka ulaganja Obrtna sredstva Total 3 Struktura investicija (10 RSD) Graevinski radovi Oprema Osnivaka ulaganja Obrtna sredstva Total 4 Period izgradnje Specifine investicije (ukupne investicije/prosene neto koliine vode 5 3 za prodaju) /m Specifine investicije (ukupne investicije/prosene neto koliine vode 6 3 za prodaju) RSD/m 3 7 Dodatni diskontovani trokovi vode (/m ) 3 8 Dodatni diskontovani trokovi vode (RSD/m )
IZNOS varijanta A varijanta B 3,285,416 3,285,416 2,703,001 2,703,001 1,748,360 2,918,719 1,126,820 57,939 5,851,838 139,869 233,497 90,146 4,635 468,147 3 years 2.16 173.20 0.324 25.93 3,105,362 3,428,824 1,257,518 77,917 7,869,620 248,429 274,306 100,601 6,233 629,570
2.91 232.92 0.437 34.95
Rezultati finansijske analize za izabranu varijantu

RB OPIS IZNOS varijanta A 3 10 RSD 1,950,613 3,901,225 5,851,838 156,049 312,098 468,147
1 Konstrukcija finansiranja Vlada Republike Srbije Kredit (3 godine grace period, 15 godine period otplate, 2% kamata) Total 2 Trokovi finansiranja commitment fee interkalarne kamate kamate na zajam total 3 Prosena proizvodna cena diskontna stopa 0 % diskontna stopa 2 % diskontna stopa 4 % diskontna stopa 6 % 4 Prosena prodajna cena 5 Stopa prinosa na investicije (ROI) 6 Finansijska stopa prinosa (Financial Rate of Return) 7 Period povrata - statiki 7 Period povrata - dinamiki
11,862 949 150,659 12,053 629,881 50,390 792,402 63,392 3 3 3 /m 10 RSD/m 0.193 15.48 0.198 15.80 0.202 16.12 0.206 16.44 0.267 21.39 7.32% 6.30% u 13 godini u 21 godini
PAGE
126
LITERATURA
1. Prethodna Studija Opravdanosti sa Generalnim Projektom Unapreenja Kvaliteta Vode I Vodovodnih Sistema za gradove Kikinda, Zrenjanin, Beej i Novi Beej Srednji Izvetaj, Institut Technologiezentrum Wasser, Karlsruhe, IK Konsalting i Projektovanje, Beograd, mart 2006. 2. Kvalitet Vode i Optimizacija Tretmana Vode za Pie, Institut Technologiezentrum Wasser, Karlsruhe, novembar 2006. 3. Vojvodina vode-internet strana 4. Snabdevanje vodom i kanalisanje naselja, Dr. Miloje Milojevi, Graevinski fakultet, Beograd, 1995. 5. Snabdevanje vodom, Mutschmman, Stimmelmauer, IRO Graevinska knjiga, Beograd, 1988. 6. LEAP-Beej, Tehniki izvetaji Regionalni centar za ivotnu sredinu za centralnu i istonu Evropu-Kancelarija u Srbiji i Crnoj Gori, Beograd, novembar 2005.god. 7. Studija izvodljivosti srednjoronog programa rekonstrukcije i zamene dotrajale opreme i vodovodne mree i izgradnje novih bunara i nove vodovodne mree, kao i dovrenje zapoete kanalizacione mree u periodu od 2005-2010. godine- JP Vodokanal, Beej, februar 2005. 8. Studija dugoronog razvoja vodosnabdevanja vodoprivredu, Subotica, decembar 1998. optine Beej Zavod za
9. Primena mernih zona u cilju smanjenja realnih gubitaka vode, Bambos Charalambous, Uprava za vode Lemesosa, 2006.
PAGE
127
PRILOG 1 KVALITET VODE
PAGE
128
1. KVALITET SIROVE VODE U OPTINI BEEJ

1.1. KVALITET SIROVE VODE, BUNARI JKP VODOKANAL BEEJ
TABELA 1-1 KVALITET VODE, BUNAR BS-5, 2004. GODINA BEEJ BUNAR BS-5 Analiza sirove vode nov vodozahvat FIZIKO-HEMIJSKI PARAMETRI Temperatura Slobodan (reszidulni) hlor Boja Miris Mutnoa Ukupna tvrdoa Kalcijum u vodi Magnezijum u vodi pH Potronja KMnO4 Suvi ostatak Elektroprovodljivost Rastvoren kiseonik Amonijak Hloridi Nitriti Nitrati spektrofotometrijski Gvoe (ukupno) Sulfati Ortofosfati M-alkalitet P-alkalitet Sadraj CO2 Deterdenti Rezidualni OHI u pitkoj vodi Rezidualni PCB u vodi (ukupni) Olovo u pitkoj vodi Kadmijum u pitkoj vodi iva u pitkoj vodi Cink u pitkoj vodi Arsen u pitkoj vodi Bakar u pitkoj vodi Nikl u pitkoj vodi mg/l mg/l S/m % zasienje mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l ml/l ml/l mg/l mg/l g/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 0,01 0,003 0,001 3 0,01 2 0,02 0,3 0,1 NTU dH mg/l mg/l 200 50 6,8 - 8,5 8 1000 50 0,1 200 0,03 50 0,3 250 0,15 C mg/l Pt-Co skala 0,5 5 bez 1 18 0 without without 0,52 17,57 56,14 43,28 8,09 3,53 450,00 786,00 15,96 2,96 10,11 < 0,001 1,91 0,28 16,32 0,14 90,00 4,00 10,00 0,00 < 0,00002 < 0,00005 < 0,009 < 0,001 < 0,0003 0,005 0,005 < 0,014 < 0,006 DM 05-111 JUS ISO 7393-2/1994 DM 05-120 DM 05-113 DM 05-118 DM 06-46 JUS ISO 6058/2000 JUS ISO 6058/2000 JUS H.Z1.111/1987 DM 05-134 DM 05-129 DM 05-143 JUS ISO 5813/1994 DM 05-179 DM 05-359 DM 05-464 DM 05-461 DM 05-340 DM 05-538 DM 07 DM 06-55 DM 06-35 DM 06-16 DM 05-290 DM 25 DM 25 DM 05-471 DM 05-390 DM 24 DM 05-286 DM 05-201 DM 05-231 DM 05-451
PAGE
Jedinica
MDK
01.07.2004.
Metoda
129
Hrom (ukupni) u pitkoj vodi Natrijum u pitkoj vodi Kalijum u pitkoj vodi Mangan u pitkoj vodi Cijanidi CN Fluoridi F Jod J Silikati Fenoli TOC ukupan organski ugljenik METALI - metoda AAS Aluminijum Al PAH UKUPNI Fluoranten Benzo 3,4-fluoranten Benzo 11,12-fluoranten Benzo 1,12-perilen Indeno (1,2,3-cd) piren Benzo (a) piren Dibromacetonitril Dihloracetonitril Trihloracetonitril Bromhloracetonitril Hlorpikrin 1,1-dihlor-2-propanon 1,1,1-trihlor-2-propanon TRIHALOMETANI - metoda GC/ECD Ukupni THM Bromoform Dihlorbrommetan Dibromhlormetan Hloroform HLORISANI ALKANI metoda GC/ECD 1,1 dihloretan 1,2 dihloretan Dihlormetan 1,1,1 trihloretan Ugljen tetrahloridi 1,2-dibrometan 1,2-dibrom-3-hlorpropan 1,1,2,2-tetrahloretan HLORISANI ETENI metoda GC/ECD 1,1 dihloreten ng/l 30 < 0,01 HE DM 0006
PAGE
mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l
0,05 150 12 0,05 0,05 1,2
< 0,004 108,1 1,6 0,035 < 0,010 0,5 0,1 9,7
DM 05-377 DM 05-442 DM 05-442 DM 05-426 HE SM 0018 HE SM 0014 HE SM 0024 HE SM 0015 HE SM 0019 HE SM 0026 HE SM 0013 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0008 HE DM 0008 HE DM 0008 HE DM 0008 HE DM 0008 HE DM 0008 HE DM 0008 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006
0,001
< 0,001 3,51
0,2 0,2
< 0,005 < 0,01 < 0,01 < 0,01 < 0,01 < 0,01 < 0,01
POLICIKLINI AROMATINI UGLJOVODONICI metoda GC/MSD
0,01 100 90 1
< 0,01 < 0,01 < 0,01 < 0,01 < 0,01 < 0,01 < 0,01 < 0,01
SPOREDNI PROIZVODI DEZINFEKCIJE metoda GC/ECD
100 15 - 25 30 - 40
< 0,5 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,5 < 0,01
3 20 2000 5
< 0,01 < 1,00 < 0,01 < 0,50 < 0,01 < 0,01 < 0,01
130
1,2 dihloreten Trihloreten Tetrahloreten Vinil hlorid HLORISANI BENZENI metoda GC/ECD 1,2-dihlorbenzen 1,3-dihlorbenzen 1,4-dihlorbenzen Benzen Etilbenzen Ksilen Stiren Toluen ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l ng/l 300 1 2 50 200 700 1000 < 1,0 < 1,0 < 1,0 < 0,10 < 0,10 < 0,10 < 0,10 < 0,10 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 ng/l ng/l ng/l ng/l 50 40 70 0,5 < 0,01 < 0,01 < 0,01 < 0,01 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006 HE DM 0006
AROMATINI UGLJOVODONICI metoda GC/FID
PAGE
131
MDK Datum Bunar 10 Ukupni broj aerobenih mezofilnih bakterija u 1 ml-MPN Sulfitoredukujue clostridia u 100 ml-MPN 0 bez Bakterije proteus vreste u 100 ml-MPN bez bez Koliformne bakterije fekalnog porekla-MPN Pseudomonas aeruginosa u 100 ml-MPN Bakterioloka analiza TABELA 1-2 KVALITET VODE, BUNAR BI3-1, 2002. GODINA
26.09.02 BI3-1 0 0 0 0 0 0
ANALIZA SIROVE VODE, LOKACIJA: BEEJ, BUNARI - 2002. godina
bez 0 0,5 5 bez
Streptococcus faecalis u 100 ml-MPN
0 16 0,2 bez hlor
Mogu broj koliformnih bakterije u 100 ml-MPN Temperatura (C) Rezidualni hlor (mg/l) Boja (St Pt/Co)
PAGE
Miris
0,68
Mutnoa nefelometrijska (NTU) 6,8-8,5 7,59 pH 8 Potronja KMnO4 (mg/l) Suvi ostatak (mg/l) Elektroprovodljivost (S/cm) Amonijak (mg/l) Hloridi (mg/l) Nitriti (mg/l) 50 Nitrati (mg/l) 0,3 Gvoe (mg/l) 1000 0,1 200 0,03
Fiziko-hemijska analiza - osnovni parametri
132
5,44 490 778 0,03 10 0,002 1,73 0,05 ispravan
Napomena
TABELA 1-3 KVALITET VODE, BUNARI, 2005.GODINA
ANALIZA SIROVE VODE, LOKACIJA: BEEJ, BUNARI 2005.godina Bakterioloka analiza Fiziko-hemijska analiza-osnovni parametri
Koliformne bakterije fekalnog porekla-MPN
Ukupni broj aerobenih mezofilnih bakterija u 1 ml-MPN
Mutnoa nefelometrijska (NTU)
Mogu broj koliformnih bakterije u 100 ml-MPN
Bakterije proteus vreste u 100 ml-MPN
Pseudomonas aeruginosa u 100 mlMPN
Elektroprovodljivost (S/cm)
Sulfitoredukujue clostridia u 100 mlMPN
Suvi ostatak (mg/l)
Potronja KMnO4 (mg/l)
Temperatura (C)
Amonijak (mg/l)
Boja (St Pt/Co)
Gvoe (mg/l)
Hloridi (mg/l)
Nitrati (mg/l)
Nitriti (mg/l)
MDK 13.01.05 20.01.05 28.01.05 10.02.05 17.02.05 28.02.05 11.03.05 B0/1
10 0 0 0 10 3 70 25 1 0 0 20 1 80 0 15 1 100 100 30
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
bez 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
bez 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
bez 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
bez 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0
14 15 15 14 16 13 14 16 15 15 15 16 14 15 16 16 17 17,5 17
5 10 10 5 10 5 5 5 5 5 5 10 5 10 5 5 5 5 5 5
bez stran veoma stran bez bez bez stran stran bez veoma stran bez stran bez stran bez stran bez stran stran stran
PAGE
1 1,00 1,80 2,49 10,00 1,63 2,23 2,25 3,05 2,43 2,57 6,26 1,87 3,48 2,99 2,04 1,96 2,09 3,52 2,18
6,88,5 7,89 7,78 7,78 1,86 7,92 7,82 7,60 7,62 7,83 7,83 7,72 7,92 7,87 7,82 7,72 7,86 7,77 7,57 7,94 133
8 5,75 5,23 5,15 7,70 5,42 6,62 5,07 5,67 5,37 2,70 3,48 2,79 4,93 5,31 6,35 4,56 5,50 1,92 4,91 500 486 498 493 493 500 498 501 505 502 496 496 504 506 500 491 500 500 500
1000 794 771 790 495 783 794 791 796 801 797 787 787 800 804 794 779 794 793 794
0,1 2,93
200 8,46
0,03 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002 < 0,002
50 <2 <2 <2 <2 <2 <2 <2 <2 1,70 1,71 2,07 1,56 1,73 1,60 1,93 1,91 1,31 1,72 1,62
0,3 0,39 neispravan 0,44 0,43 0,40 0,40 0,42 0,43 neispravan neispravan neispravan neispravan neispravan neispravan
BIII/6 BIII/3 B0/1 B0/1 BI/5 BS/5 BIII/41 17.03.05 14.04.05 21.04.05 28.04.05 12.05.05 19.05.05 26.05.05 09.06.05 16.06.05 23.06.05 30.06.05 14.07.05 B0/1 BIII/3 BIII/6 BII/1 B0/1 BIII/3 B0/1 BII/1 B0/1 BI/5 B0/1
2,26 10,13 2,22 8,82 2,25 7,65 3,07 8,89 3,75 9,18 2,37 9,11 2,20 9,48
0,51 neispravan 0,39 0,51 0,78 0,41 0,57 0,25 0,43 0,40 0,39 0,42 0,41 neispravan neispravan neispravan neispravan neispravan neispravan neispravan neispravan neispravan neispravan neispravan
3,44 11,44 1,84 7,73 2,20 8,82 1,94 4,10 2,41 8,01 2,34 9,50 2,16 9,50 1,75 9,36 2,28 9,71 2,42 7,73 3,82 10,63
Napomena
Datum
Bunar
Miris
pH
28.07.05 11.08.05 minimalna srednja maksimalna B0/1 BIII/3 15 0 0 22,4 100 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 18 17 13 18 10 5 5 10 stran bez 2,28 2,59 1,00 2,89 10,00 8,09 7,91 1,86 7,53 8,09 5,67 6,06 1,92 5,06 7,70 501 501 486 506 795 795 495 804 2,22 2,59 1,75 9,78 8,15 4,10 8,87 < 0,002 < 0,001 < 0,001 < 0,002 < 0,002 1,74 1,03 1,03 1,66 2,07 0,34 neispravan 0,44 neispravan 0,25 0,44 0,78
15,5 6,4
498,6 777,8 2,50
3,82 11,44
TABELA 1-4 KVALITET VODE, ARTEKI BUNARI, 2005. GODINA

ANALIZA SIROVE VODE, LOKACIJA: BEEJ, ARTEKI BUNARI 2005. godina Bakterioloka analiza
Koliformne bakterije fekalnog porekla-MPN
Ukupni broj aerobenih mezofilnih bakterija u 1 ml-MPN
Mogu broj koliformnih bakterije u 100 ml-MPN
Residual chlorine (mg/l)
Bakterije proteus vreste u 100 ml-MPN
Pseudomonas aeruginosa u 100 mlMPN
Sulfitoredukujue clostridia u 100 mlMPN
Temperatura (C)
MDK 30.06.05 30.06.05 30.06.05 minimalna srednja maksimalna ugao Repub. i Tita Mars. blizu Elektrovojvodine Ulica Petra Drapina
10 60 240 10 10 103 240
0 0 0 0 0 0 0
bez 0 0 0 0 0 0
bez 0 0 0 0 0 0
bez 0 0 0 0 0 0
bez 0 0 0 0 0 0
0 0 0 0 0 0 0
17 17 17 17 17 17
0,5 0 0 0 0 0 0 neispravan neispravan ispravan
PAGE
134
Napomena
Lokacija
Datum
1.2. KVALITET SIROVE VODE TZW IZVETAJ

TABELA 1-5 KVALITET SIROVE VODE, TZW IZVETAJ, 2005. I 2006. GODINA PARAMETAR Datum Boja, kvalitativno Mutnoa, kvalitativno Miris, kvalitativno Boja, SAK na 436 nm Mutnoa, kvalitativno Mutnoa, kvalitativno (konjuktovana) Temperatura sobe Elektro provodljivost na 20C Elektro provodljivost na 25C Kiseonik pH vrednost, laboratorija pH vrednost, na sobnoj temperaturi pH vrednost, nakon zasienja kalcijumom, sobna temperatura Devijacija pH vrednosti u odnosu na balansnu vred Kapacitet kiselosti do H 4,3 Kapacitet kiselosti do pH 8,2 Kapacitet kiselosti do pH 4,3 Kapacitet kiselosti do pH 8,2 Ukupna tvrdoa Ukupna tvrdoa dH Indeks zasienja Kapacitet rastvaranja kalcijuma Kapacitet razdvajanaja kalcijuma Kalcijum Magnezijum JEDINICA 1/m FNU FNU C mS/m mS/m mg/l mmol/l mmol/l mmol/l mmol/l mmol/l dH mg/l mg/l mg/l mg/l MDK Bunar B 0/1 29.09.2005. bez bez sa 0.1 0.62 0.02 17.40 71.7 80.0 0.6 7.63 7.62 7.46 0.16 9.09 0.46 2.48 13.9 0.29 21 36.7 38.1 Bunar B III/6 29.09.2005. bez mutno bez < DL 5.5 0.19 18.2 70.4 78.6 < DL 7.53 7.51 7.34 0.17 8.96 0.6 2.83 15.8 0.3 26 47.4 40.0
PAGE
bez 1 1 100 100 6.8-8.5 6.8-8.5
Sirova voda 16.03.2006. bez mutno bez < DL 6 0.03 16.7 70.9 79.1 < DL 7.53 7.36 0.17 9.09 0.6 2.9 16.3 0.3 26 47.5 41.8
135
Sirova voda 18.10.2006.
MINIM.
SREDNJA
MAX.
17.3 71.3 79.6 1.3 7.55 7.55 7.35 0.2 9.07 0.57 2.99 16.7 0.35 29 48.8 43.1
0.62 0.02 16.70 70.40 78.60 < DL 7.53 7.51 7.34 0.16 8.96
4.04 0.08 17.40 71.08 79.33 0.95 7.57 7.55 7.38 0.18 9.05 0.56 2.80 15.68 0.31 25.50 45.10 40.75
6.00 0.19 18.20 71.70 80.00 1.30 7.63 7.62 7.46 0.20 9.09
0.46 2.48 13.90 0.29 21.00 36.70 38.10
0.60 2.99 16.70 0.35 29.00 48.80 43.10
50
Natrijum Kalijum Amonijak Gvoe Manganzijum Aluminijum, ukupni Hlor Nitrati Nitriti Sulfati Fosfor, ukupni Silicijum Sulfidi Cijanidi, ukupni TOC Boja, SAK na 254 nm Metan AOX AOS MTBE Antimon Arsen Barijum Olovo Bor Kadmijum Hrom Bakar Nikal Selen Talijum Uranijum Cink mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 1/m g/l g/l g/l g/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 150 12 0.1 0.3 0.05 0.2 200 50 0.03 250 96 1.1 2.4 0.42 0.019 < DL 5.4 < DL < DL < DL 0.47 9 < DL < DL 1.9 3.7 1400 < DL 11 < DL < DL 0.032 0.16 < DL 0.11 < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL 67.9 1.1 2.4 < DL 0.033 < DL 4.3 < DL < DL < DL 0.37 11 < DL < DL 1.9 3.1 1600 < DL 67 < DL < DL 0.006 0.2 < DL 0.1 < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL
PAGE
0.05 -
71.9 1.1 2.3 0.45 0.037 < DL 4.8 < DL < DL < DL 0.4 10.3 < DL 2 3.2 3800
72.5 1.1 2.2 0.64 0.041 4.9 < DL < DL < DL 3900
67.90 1.10 2.20 0.42 0.02 4.30
0.37 9.00
1.90 3.10 1400 11
0.003 0.01 0.7 0.01 0.3 0.003 0.05 2 0.02 0.01
0.01 0.16 0.10
77.08 1.10 2.33 0.50 0.03 < DL 4.85 < DL < DL < DL 0.41 10.10 < DL < DL 1.93 3.33 2675 < DL 39 < DL < DL 0.02 0.18 < DL 0.11 < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL
96.00 1.10 2.40 0.64 0.04 5.40
0.47 11.00
2.00 3.70 3900 67
0.03 0.20 0.11
136
2. KVALITET PREIENE VODE U OPTINI BEEJ

2.1. KVALITET PREIENE VODE JKP VODOKANAL BEEJ
TABELA 2-1 KVALITET PREIENE VODE, 2001. GODINA 2001 Mutnoa Potronja (NTU) KMNO4 (mg/l) 1 8 MDK REZERVOAR PIJAA VODA MIN 0.43 3.02 SREDNJA 0.98 5.23 MAX 2.18 9.74 ULICA ADI ENDRE 119 MIN 0.47 SREDNJA 1.01 MAX 2.81 ULICA PETRA DRAPINA 83 MIN 0.56 SREDNJA 0.99 MAX 2.83 ULICA BRACA TICA 80 MIN 0.46 SREDNJA 0.88 MAX 2.12 ULICA ARKA ZRENJANINA 3 MIN 0.20 SREDNJA 1.07 MAX 6.87 TRG - BRATSTVA I JEDINSTVA 2 MIN 0.46 3.02 SREDNJA 0.91 5.38 MAX 2.99 8.74 ULICA REPUBLIKANSKA 135 MIN 0.33 SREDNJA 0.98 MAX 3.79 ULICA BORISA KIDRIA MIN 0.38 SREDNJA 1.08 MAX 4.32 Amonijak (mgNH3/l) 0.1 0.00 0.14 0.32 0.00 0.12 0.35 0.00 0.13 0.55 0.00 0.12 0.29 0.00 0.11 0.28 0.00 0.19 0.49 0.00 0.15 0.37 0.00 0.11 0.35 Gvoe (mgFe/l) 0.3 0.00 0.05 0.66 0.00 0.03 0.22
PAGE
137
TABELA 2-2 KVALITET PREIENE VODE, 2002. GODINA 2002 Ukupne aerobne mezofilne bakterije u 1ml-MPN 10 MDK REZERVOAR PIJAA VODA MIN SREDNJA MAX ULICA ADI ENDRE 119 MIN SREDNJA MAX ULICA PETRA DRAPINA 83 MIN SREDNJA MAX ULICA BRACA TICA 80 MIN SREDNJA MAX ULICA ARKA ZRENJANINA 3 MIN SREDNJA Max TRG - BRATSTVA I JEDINSTVA 2 MIN SREDNJA MAX ULICA REPUBLIKANSKA 135 MIN 0 SREDNJA 69 MAX 800 ULICA BORISA KIDRIA MIN 0 SREDNJA 1 MAX 10 ULICA DOSITEJEVA 4 MIN SREDNJA MAX Rezidual hlora (mgCl2/l) 0.5 Mutnoa (NTU) 1 0.59 0.86 1.95 0.38 0.84 2.05 0.10 0.26 0.90 0.10 0.28 0.90 0.36 0.97 1.96 0.38 0.82 1.71 0.48 0.82 1.99 0.20 0.26 0.60 0.20 0.25 0.70 0.20 0.29 0.70 0.48 0.94 1.81 Potronja KMNO4 (mg/l) 8 3.26 5.20 12.06 3.88 5.82 12.60 3.84 5.53 12.48 Amonijak (mgNH3/l) 0.1 0.00 0.16 0.60 0.00 0.17 0.50 0.00 0.18 0.42 0.00 0.25 1.51 0.00 0.21 0.66 0.00 0.20 0.39 0.00 0.18 0.39 0.00 0.20 0.56 0.15 0.22 0.33 0.00 0.09 0.60 0.00 0.06 0.39 Gvoe (mgFe/l) 0.3
PAGE
138
TABELA 2-3 KVALITET PREIENE VODE, 2003. GODINA Ukupne aerobne mezofilne bakterije u 1ml-MPN 10 MDK REZERVOAR PIJAA VODA MIN 0 SREDNJA 1 MAX 20 ULICA ADI ENDRE 119 MIN SREDNJA MAX ULICA PETRA DRAPINA 83 MIN 0 SREDNJA 2 MAX 15 ULICA BRACA TICA 80 MIN SREDNJA MAX ULICA ARKA ZRENJANINA 3 MIN SREDNJA MAX SQUARE - BRATSTVA I JEDINSTVA 2 MIN SREDNJA MAX ULICA REPUBLIKANSKA 135 MIN 0 SREDNJA 78 MAX 1200 ULICA BORISA KIDRIA MIN 0 SREDNJA 3 MAX 30 ULICA DOSITEJEVA 4 MIN 0 SREDNJA 1 MAX 15 2003 Koliformne bakterije u 100ml-MPN 0 0 0 3
Mutnoa (NTU) 1 0.59 0.85 1.51 0.57 0.82 1.30 0.61 1.04 2.05 0.51 0.86 1.35 0.52 0.99 5.20
Amonijak (mgNH3/l) 0,1 0.00 0.32 1.01 0.00 0.32 1.12 0.00 0.34 1.00 0.00 0.31 0.78 0.00 0.32 0.86 0.12 0.31 0.58 0.09 0.27 0.50
Gvoe (mgFe/l) 0.3
0.00 0.09 0.69 0.00 0.09 0.70
0.49 1.19 7.31 0.49 1.16 5.86
0.12 0.34 1.25 0.10 0.36 1.09
0.00 0.13 1.16 0.00 0.14 0.97
PAGE
139
TABELA 2-4 KVALITET PREIENE VODE, 2004. GODINA 2004 Ukupne aerobne mezofilne bakterije u 1ml-MPN 10 MDK REZERVOAR PIJAA VODA MIN 0 SREDNJA 2 MAX 40 ULICA ADI ENDRE 119 MIN 0 SREDNJA 2 MAX 20 ULICA PETRA DRAPINA 83 MIN SREDNJA MAX ULICA BRACA TICA 80 MIN SREDNJA MAX ULICA ARKA ZRENJANINA 3 MIN 0 SREDNJA 10 MAX 320 TRG - BRATSTVA I JEDINSTVA 2 MIN 0 SREDNJA 2 Max 20 ULICA REPUBLIKANSKA 135 MIN 0 Koliformne bakterije u 100ml-MPN 0 Rezidual hlora (mgCl2/l) 0.5 0.10 0.33 0.70 0.10 0.29 0.70 0.10 0.28 0.70 0.00 0.28 0.70 0 0 16 0.10 0.28 0.70 Mutnoa (NTU) 1 0.40 0.73 1.87 0.36 0.70 1.71 0.37 0.86 2.59 0.40 0.67 1.90 0.31 0.73 3.05 0.45 0.83 2.57 0.36
PAGE
Amonijak (mgNH3/l) 0.1 < 0.05 0.31 1.06 0.04 0.30 1.01 < 0.05 0.29 0.87 < 0.05 0.32 0.84 < 0.05 0.32 0.90 < 0.05 0.24 0.48 < 0.05
Nitriti (mgNO2/l) 0.03 < 0.001 0.01 0.05 < 0.001 0.01 0.05 < 0.001 0.02 0.08
Gvoe (mgFe/l) 0.3
< 0.04 0.13 0.59
140
SREDNJA 116 MAX 800 ULICA BORISA KIDRIA MIN 0 SREDNJA 7 MAX 80 ULICA DOSITEJEVA 4 MIN SREDNJA MAX 0.74 1.43 0.62 0.90 2.75 0.26 0.66 < 0.05 0.25 0.60 < 0.05 0.23 0.50
PAGE
141
TABELA 2-5 KVALITET PREIENE VODE, 2005. GODINA Ukupne aerobne mezofilne bakterije u 1ml-MPN 10 MDK REZERVOAR PIJAA VODA MIN SREDNJA MAX ULICA ADI ENDRE 119 MIN 0 SREDNJA 21 MAX 320 ULICA PETRA DRAPINA 83 MIN 0 SREDNJA 26 MAX 440 ULICA BRACA TICA 80 MIN 0 SREDNJA 2 MAX 20 STREET ARKA ZRENJANINA 3 MIN 0 SREDNJA 5 MAX 50 TRG - BRATSTVA I JEDINSTVA 2 MIN SREDNJA MAX STREET REPUBLIKANSKA 135 MIX 180 SREDNJA 562 MAX 1000 ULICA BORISA KIDRIA MIN SREDNJA MAX ULICA DOSITEJEVA 4 MIN AVER MAX ULICA 4. JUL 37 MIN 0 SREDNJA 30 MAX 160 2005 Rezidual hlora (mgCl2/l) 0.5 0.10 0.28 0.60
Mutnoa (NTU) 1
Amonijak (mgNH3/l) 0.1 0.01 0.11 0.38 < 0.05 0.17 0.52 0.01 0.13 0.30
Gvoe (mgFe/l) 0.3
0.44 0.91 2.28
0.03 0.10 0.32 < 0.05 0.18 0.55 < 0.05 0.14 0.23 < 0.05 0.11 0.16 < 0.04 0.26 0.46 < 0.04 0.17 0.34
0.33 0.80 2.04 0.38 0.76 1.39
< 0.05 0.11 0.20 < 0.05 0.12 0.25 < 0.05 0.17 0.30
PAGE
142
2.2. KVALITET PREIENE VODE TZW IZVETAJ

TABELA 2-6 KVALITET PREIENE VODE TZW IZVETAJ JEDINICA 1/m FNU FNU C mS/m mS/m mg/l mmol/l mmol/l mmol/l mmol/l mmol/l dH mg/l mg/l mg/l MDK Pijaa voda 29.09.2005. Pijaa voda 16.03.2006. bez bez na hlor < DL 0.1 0.01 16.9 70.2 78.3 2.5 7.71 7.43 0.28 8.8 0.38 2.84 15.9 0.45 32 45.8
PAGE
PARAMETER Date Boja, kvalitativno Mutnoa, kvalitativno Miris, kvalitativno Boja, SAK na 436 nm Mutnoa, kvalitativno Mutnoa, kvalitativno (konjuktovana) Temperatura sobe Elektro provodljivost na 20C Elektro provodljivost na 25C Kiseonik pH vrednost, laboratorija pH vrednost, na sobnoj temperaturi pH vrednost, nakon zasienja kalcijumom, sobna temperatura Devijacija pH vrednosti u odnosu na balansnu vred Kapacitet kiselosti do H 4,3 Kapacitet kiselosti do pH 8,2 Kapacitet kiselosti do pH 4,3 Kapacitet kiselosti do pH 8,2 Ukupna tvrdoa Ukupna tvrdoa dH Indeks zasienja Kapacitet rastvaranja kalcijuma Kapacitet razdvajanaja kalcijuma Kalcijum
bez 1 1 100 100 6.8-8.5 6.8-8.5 17.50 70.3 78.5 7.74 7.76 7.43 0.33 8.82 0.32 2.87 16.1 0.52 36 46.3
hotel Bela Laa 29.09.2005. bez bez bez 0.2 0.27 0.004 18 70.3 78.4
hotel Bela Laa 16.03.2006. bez bez na hlor < DL 0.22 0.01 9.4 70.1 78.2
MIN
SREDNJA
MAX
7.74 7.43 0.31 8.83 0.31 2.84 15.9 0.5 35 45.8

143
7.78 7.52 0.26 8.83 0.37 2.81 15.7 0.4 29 45.5
< DL 0.10 0.00 9.40 70.10 78.20 2.50 7.74 7.71 7.43 0.26 8.80
0.20 0.20 0.01 15.45 70.23 78.35 2.50 7.74 7.75 7.45 0.30 8.82 0.35 2.84 15.90 0.47 33.00 45.85
0.20 0.27 0.01 18.00 70.30 78.50 2.50 7.74 7.78 7.52 0.33 8.83
0.31 2.81 15.70 0.40 29.00 45.50
0.38 2.87 16.10 0.52 36.00 46.30
Magnezijum Natrijum Kalijum Amonijak Gvoe Manganzijum Aluminijum, ukupni Hlor Nitrati Nitriti Sulfati Fosfor, ukupni Silicijum Sulfidi Cijanidi, ukupni TOC Boja, SAK na 254 nm Metan AOX AOS MTBE Elementi Antimon Arsen Barijum Olovo Bor Kadmijum Hrom Bakar Nikal Selen Talijum mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 1/m g/l g/l g/l g/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l mg/l 50 150 12 0.1 0.3 0.05 0.2 200 50 0.03 250 41.7 78.4 1.1 < DL 41.2 75.9 1 < DL 0.01 < DL < DL 5.7 7.9 < DL < DL 0.27 10.1 < DL 2 2.7 < DL 41.3 76.5 1.1 < DL < DL < DL < DL 5.2 7.8 < DL < DL 40.8 75.1 1.1 < DL 0.02 < DL < DL 5.6 8 < DL < DL 40.80 75.10 1.00 < DL 41.25 76.48 1.08 < DL 0.015 < DL < DL 5.48 7.88 < DL 1.10 0.27 10.10 < DL < DL 2.03 3.00 < DL < DL 15 < DL < DL 0.008 0.17 0.10 0.10 < DL < DL < DL < DL < DL < DL 41.70 78.40 1.10 0.02
5.4 7.8 < DL 1.1
5.20 7.80 < DL 0.27 10.10
5.70 8.00 1.10 0.27 10.10
0.05 -
1.9 3.2 < DL 15 < DL
< DL 2.1 3.4
< DL < DL 2.1 2.7 < DL
1.90 2.70
2.10 3.40
15
15
0.003 0.01 0.7 0.01 0.3 0.003 0.05 2 0.02 0.01
< DL 0.009 0.17 < DL 0.11 < DL < DL < DL < DL < DL < DL
< DL 0.008 < DL 0.1 < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL
PAGE
< DL 0.008 0.17 < DL 0.11 < DL < DL 0.02 < DL < DL < DL
144
< DL 0.008 < DL 0.09 < DL < DL < DL < DL < DL
0.008 < DL < DL < DL
0.009 0.17 0.10 0.11
Uranium Cink Laki Halogeni - hidrokarbonati 1,2-dihloretan Trihloroetan Tetrahloroetan Suma tri- i tetra-hloroetana Dihlorometan Tetrahlorometan Trihlornitrometan 1,1,1-trihloroetan cis-1,2-dihloroetan trans-1,2-dihloroetan 1,1- dihloroetan 1,1- dihloroetan 1,1,2-trihlor-trifluoroetan Trihlorometan (Hloroform) Bromdihlorometan Dibromohlorometan Tribromometan (Bromoform) Suma za trihalogenometan mg/l mg/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l g/l 3 < DL < DL < DL < DL < DL 0.0 < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL 4.3 3.1 1.6 0.2 9.2 < DL < DL < DL < DL < DL 0.0 < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL 6 3.9 1.8 0.1 12.0 < DL 0.08 < DL < DL < DL 0.0 < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL 3.7 2.5 1.4 0.1 7.7 < DL < DL < DL < DL < DL 0.0 < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL 12 9.7 4.5 0.4 27 < DL 0.08 < DL < DL < DL 0.0 < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL < DL 6.50 4.80 2.33 0.20 13.98 0.08
40 1.5
100
3.70 2.50 1.40 0.10 7.70
12.00 9.70 4.50 0.40 27.00
PAGE
145
PRILOG 2 IZVETAJ INSTITUTA TZW
PAGE
146
Deo II Kvalitet vode i optimizacija tretmana vode za pie u Beeju
Dipl.-Ing. S. Stauder Prof. Dr. W.Khn
Novembar 2006
SADRAJ 1. 2. 3. 4. 5. 6. Uvod ......................................................................... 3 Osnovne informacije............................................... 3 Tretman vode .......................................................... 4 Rezultati analize vode............................................. 5 Preporuke .............................................................. 10 Zakljuak................................................................ 11
Strana 2
1. Uvod
Sirova voda i voda za pie u Beeju je analizirana od strane Instituta Technologiezentrum Wasser iz Karlsruhe (TZW) tri puta tokom 2005/2006 godine. Ova merenja su uraena kao deo projekta finansiranog od strane Ministarstva za obrazovanje i nauku Federalne Republike Nemake i Ministarstva privrede Republike Srbije, a u cilju poboljanja vodosnabdevanja vodom za pie u Vojvodini. Utvreno je da se podzemne vode Beeja razlikuju od podzemnih voda koje su istono od reke Tise. U vodi Beeja nisu poveane koncentracije arsena, ni koncentracije bora i huminskih jedinjenja. Pored toga, nasuprot Novom Beeju, Kikindi i Zrenjaninu, u Beeju postoji postrojenje za preiavanje vode. Zbog toga se situacija u Beeju moe posmatrati posebno u odnosu na ostala tri grada. Sledi diskusija rezultata ispitivanja u Beeju i preporuke za poboljanje vodosnabdevanja vodom za pie.
2. Osnovne informacije
Javno snabdevanje vodom za pie Beeja je zasnovano na podzemnim vodama koje se vade iz 13 bunara dubine 70 130 m i kapaciteta izmeu 15 i 55 m3/h. Ova voda se tretira u tri koraka aeracija filtracija na peanim filtrima hlorisanje, a onda se uvodi u rezervoar tretirane vode. Voda se iz rezervoara pumpa u mreu (duine 140 km) i snabdeva 23000 stanovnika. Srednja potronja vode je dosta velika (360 m3/h tokom zime i do 540 m3/h leti) zbog velikih gubitaka od oko 45 %. Stoga ukupni kapacitet aktivnih bunara (od oko 470 m3/h) teko moe da zadovolji potranju za vodom. Ostale vane injenice su: Visoke vrednosti amonijaka i aerobnih mezofilnih bakterija u vodi za pie i manje izraeni miris, boja i sadraj jedinjenja mangana Preterana upotreba bunara dovodi do toga da se nivo podzemne vode spusti za 0.5 m godinje. Osim toga, bunari moraju da se regeneriu zbog nastanka mulja Postrojenje za preiavanje pitke vode i pratea oprema su sagraeni pre 20 godina i nisu rekonstruisani Cena pitke vode je niska i njena vrednost je 0.3 /m3 za domainstva (0.9 /m3 za industriju i domainstva koja troe vie od 25 m3 za mesec dana u periodu od 1. juna do 15. oktobra) Samo 85% populacije Beeja je povezano na sistem za snabdevanje vodom, dok vee fabrike imaju sopstvene bunare.
Strana 3
3. Tretman vode
Srednja proizvodnost postrojenja za preiavnje pitke vode u Beeju je 350 m3/h. Nou se tokom par sati proizvodnost smanji na 180 m3/h, a tokom leta se poveava na 470 m3/h da bi zadovoljilo najveu potranju. 1. Aeracija Sirova voda kaplje u dve cilindrine kolone prenika 3 m i visine 4 m da bi se uklonili gasovi (uklonio metan i rastvorio kiseonik). Ove kolone se sastoje iz ureaja za distribuciju vode na vrhu i pakovanja unutar kolone (lomljeni blokovi krea). Strujanje vazduha u suprotnom smeru se ostvaruje pomou dva ventilatora (svaki po 5000 m3/h). Ispod kolona se nalazi prihvatni rezervoar zapremine 350 m3. Suprotno velikom optereenju kolona za razmenu gasova u hemijskoj industriji, tehnologija aeracije na PPV Beej je okarakterisana niskim povrinskim optereenjem (max 35 m3/m2h), umerenim odnosom voda/vazduh od 20 i odsustvom specijalnog materijala za pakovanje. Ovaj dizajn je u skladu sa karakteristikama sirove vode u Beeju (uklanjanje veoma isparljivog metana, bez zamuivanja hidroksidima gvoa). 2. Filtracija kvarcnim peskom Voda iz prihvatnog rezervoara tee pod dejstvom gravitacije do filterske jedinice, koja se sastoji iz 4 jednaka filterska bazena od kojih svaki ima filtracionu povrinu od 41 m2 (L x B = 4.4 x 9.3 m). Na ovaj nain se izraunava maksimalna brzina filtracije od 4 m/h (za 3 filtera u upotrebi i kapacitet postrojenja od 500 m3/h). Iznad noseeg sloja ljunka debljine 0.3 m nalazi se sloj peska debljine 1.3 1.5 m (granulacije 0.5 1.2 mm). Visina slobodnog dela je oko 0.5 m, a visina vode se automatski odrava na oko 1.0 m. Posle 72 sata filtriranja, filtri se peru vodom za pie iz posebnog rezervoara i to po sledeem programu: 20 min 40 min vazduh voda 45 m/h 20 m/h
Ocenjivanjem procesa pranja filtera utvren je redovan obrazac pranja tokom faze pranje vazduhom. Za ienje vode iznad filtera potrebno je vie od 30 minuta pranja vodom. Drugim pranjem svee oienog filtera kombinacijom vode i vazduha pokazano je da normalno pranje filtera vodom nije dovoljno.
Strana 4
Primeeno je da je vreme zadravanja hlorisane vode u rezervoaru vode za pranje filtera izmeu 12 i 18 sati. Voda za pranje verovatno ne sadri slobodan hlor, zbog opadanja poetne vrednosti slobodnog hlora (dobijen podatak je 0.3 mg/L). Filterska jedinica se mora rekonstruisati u bliskoj budunosti iz tehnikih razloga. U skladu sa gore navedenim podacima, dizajn filtera odgovara sirovoj vodi u Beeju. Posebno treba obratiti panju na injenicu da je mala brzina filtracije pogodna za uklanjanje velikih koliina amonijaka. U poglavlju 5 su priloeni predlozi optimizacije ovog koraka tretmana vode. 3. Hlorisanje Rastvor hlora se dodaje zbog dezinfekcije u filtrat, tj. na ulazu u rezervoar za preienu vodu (zapremine 2500 m3). Koncentracija hlora na izlazu iz postrojenja je kontrolisana na 0.3 mg/L (vreme zadravanja u rezervoaru za istu vodu je 2 6 h). Povean sadraj amonijaka u nekim od zvaninih izvetaja za pitku vodu ukazuju na injenicu da ureaj za hlorisanje trenutno nije u funkciji (amonijak trenutno reaguje sa slobodnim hlorom, formirajui tako hloramine). Ovu injenicu je potrebno proveriti (videti poglavlje 5).
4. Rezultati analize vode

Osoblje TZW je uzimalo uzorke vode i analiziralo ih u tri navrata na sve relevantne parametre u nameri da se procene osobine sirove vode, efikasnost tretmana, kao i promene kvaliteta vode u distribucionom sistemu. Opirne analize obuhvatale su fiziko-hemijskie parametre kao i sadraj antropogenih supstanci (pesticida, hlorisanih hipokarbonata i drugih). Naknadno, 19.10.2006. uzeti su uzorci iste vode (pre hlorisanja) i ispitivani u TZW laboratoriji obazirui se na potranju hlora i formiranje nus produkata dezinfekcije.
4.1
Sirova voda
Dodaci 1 a-d i 4 a-b pokazuju analitike rezultate uzoraka sirove vode u Beeju i to u tri serije uzoraka (29.09.2005., 16.03.2006. i 18.10.2006.). Kratak pregled relevantnih rezultata je dat u Tabeli 1.
Strana 5
Tabela 1: Odabrani podaci sirove vode

Br. III/6 provodnost O2 pH HCO3CO2 tvrdoa Fetot Mntot NH4+ NO3TOC CH4 Astot mS/m mg/L mmol/L mmol/L 0 dH mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 29.09.05. 78 < 0.5 7.51 8.9 0.60 16 < 0.01 0.03 2.4 < 0.5 1.9 1.6 0.006 Br. 0/1 29.09.05. 80 0.6 7.62 9.0 0.46 14 0.42 0.02 2.4 < 0.5 1.9 1.4 0.032 PPV sirova voda 16.03.06. 79 < 0.5 7.53 9.0 0.60 16 0.45 0.04 2.3 < 0.5 2.0 3.8 PPV sirova voda 18.10.06. 80 1.3 7.55 9.0 0.57 17 0.64 0.04 2.2 < 0.5 3.9 -
Iz ovih podataka se moe zakljuiti da uzorci sirove vode ne sadre kiseonik, nitrate i sulfate, da su srednje tvrdoe (od oko 2.8 mmol/L = 16 0dH) i da su prezasieni kalcijumom. Uzorci sadre velike koncentracije redukovanih smea amonijaka i metana, jer voda ne sadri kiseonik. Treba naglasiti sledee karakteristike sirove vode: 1. Sirova voda ne sadri tragove antropogenih supstanci kao to su pesticidi, hlorovani ugljenohidrati i drugi kompleksni agensi 2. Koncentracija arsena je blago poveana. Takoe bor i tragovi drugih tekih metala nisu problematini 3. Koncentracije prirodnih organskih supstanci (humina) nisu poveane 4. Sulfidi nisu rastvoreni, a gvoe i mangan su prisutni u malim koncentracijama 5. Glavna komponenta podzemne vode je hidrogen karbonat 6. U dva uzorka sirove vode, Winkler-ovom metodom su naeni tragovi kiseonika. Obzirom da voda ne sadri kiseonik, ovaj rezultat je potrebno potvrditi buduim merenjima 7. Poveana mutnoa sirove vode u uzorku od 16.03.2006. je uzrokovana taloenjem hidroksida gvoa tokom transporta uzorka, to se moe videti iz male mutnoe uzoraka u koje je dodata kiselina.
Strana 6
4.2
Efikasnost tretmana
Relevantni parametri su analizirani u razliitim stadijumima tretmana dana 18.10.2006. kako bi se odredila efikasnost tretmana. Rezultati u prikazani u Tabeli 2. Tabela 2: Efikasnost tretmana u PPV Beej
sirova voda O2 CO2 pH CaCO3potencijal taloenja NH4+ NO3CH4 Fetot Fe2+ Mntot Mn2+ mg/L mmol/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 0 dH mg/L mg/L 18.10.06. < 0.5 0.57 7.55 29 2.2 < 0.5 3.9 0.64 0.61 0.042 0.041 posle aeracije 18.10.2006. 9.6 0.15 58 2.1 0.02 efluent Fi 1 18.10.2006. 2.3 < 0.01 < 0.01 0.02 0.02 < 0.005 < 0.005 efluent Fi 2 18.10.2006. 3.1 0.05 0.01 0.05 0.01 < 0.005 < 0.005 ista voda (Fi 1 Fi 3) 18.10.2006. 3.1 0.33 7.78 40 0.08 7.5 < 0.01 0.03 < 0.005 -
Kao to je ve napomenuto, sirova voda je bez kiseonika i sa malom koliinom nitrata. Zbog toga sadri velike koliine amonijaka i metana. Sline vrednosti za gvoe i mangan u uzorku koji je filtriran kroz membranu (irina pore 0.45 m) i u onim uzorcima koji nisu filtrirani, pokazuje da su malo poveane koncentracije gvoa i mangana prisutne u vidu rastvorenih jona, tj. u redukovanom obliku, kao Fe2+ i Mn2+. Prema rezultatima uzoraka vode koji su uzeti posle aeracije, moe se zapaziti efikasnost gasne izmene u aeracionim kolonama. Metan je skoro potpuno uklonjen, a koncentracija kiseonika u efluentu je bliska vrednosti zasienja vazduha. Sem toga, aeracija uklanja otprilike 75% sadraja CO2 iz sirove vode. Zbog toga je vrednost rastvorljivosti kalcijuma poveana na 58 mg CaCO3/L. Efluenti dva ispitivana peana filtra sadre male koliine kiseonika i ne poseduju mangan i metan. Pored toga, amonijak i gvoe su uklonjeni sa efikasnou od preko 90%. Ovo se postie sledeim bioloko katalitikim procesom u kome je upotrebljen kiseonik, a stvoren CO2:
Strana 7
4 Fe2+ + O2 + 8 HCO32 Mn2+ + O2 + 4 HCO3NH4+ + 2 O2 + 2 HCO3CH4 + 2 O2
2 Fe2O3 + 8 CO2 + 4 H2O 2 MnO2 + 4 CO2 + 2 H2O NO3- + 2 CO2 + 3 H2O CO2 + 2 H2O
(1) (2) (3) (4)
Iz ovih jednaina i izmerenih vrednosti gvoa, mangana i amonijaka u sirovoj vodi i koncentracije metana u efluentu aeracionih kolona, moe se izraunati da je potranja kiseonika 8 mg/L i da je proizvodnja CO2 tokom filtracije 0.25 mmol/L. Ove vrednosti se dobro slau sa izmerenim vrednostima iste vode koje su pokazane u Tabeli 2.
4.3
Kvalitet vode za pie
Voda za pie iz PPV Beej i voda sa esme na mestu uzorkovanja Hotel Bela Laa ispitivane su u razliito vreme. Ova istraivanja su ukljuila relevantne fizikohemijske parametre i mikroelemente, kao i iscrpne analize antropogenih supstanci (na primer pesticida i nekih nitrozamina). Svi rezultati su priloeni u dodatku 5 a-d do 8 a-d, a pregled nekih odabranih rezultata je prikazan u narednoj Tabeli 3. Tabela 3: Odabrani rezultati analiza vode za pie i esmene vode
voda za pie PPV 29.09.05. 79 2.7 7.8 8.8 16 < 0.01 < 0.005 < 0.01 < 0.01 1.9 < 0.01 0.009 0.11 9.2 voda za pie PPV 16.03.06. 78 2.5 7.7 8.8 16 < 0.01 < 0.005 < 0.01 < 0.01 2.0 < 0.01 0.008 0.10 12 Hotel Bela Laa 29.09.05. 78 2.7 7.7 8.8 16 < 0.01 < 0.005 < 0.01 < 0.01 2.1 0.008 0.11 7.7 Hotel Bela Laa 16.03.06. 78 1.6 7.8 8.8 16 0.02 < 0.005 < 0.01 < 0.01 2.1 < 0.01 0.008 0.09 27
provodnost 25 0C O2 pH HCO3tvrdoa Fetot Mntot NH4+ NO2TOC CH4 As B THM
mS/m mg/L mmol/L 0 dH mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L g/L
Strana 8
Sva etiri ispitivana uzorka vode iz Beeja imaju odgovarajue hemijske nalaze koji su u skladu sa zakonskim propisima Srbije, kao i Evropske Unije. Uzorci nemaju boju, miris, niti su mutni. Kao to je i oekivano iz podataka koji se odnose na efikasnost tretmana u poglavlju 4.2, nema amonijaka, nitrita, metana, gvoa, a ni mangana. Uzorci sadre nizak, mada dovoljan sadraj kiseonika, umerene su tvrdoe (Ca2+ i Mg2+ : oko 2.9 mmol/L = 16 0dH), a teki metali nisu rastvoreni u bitnim koncentracijama. Koncentracije arsena su blago poveane, ali ispod maksimalne dozvoljene koncentracije od 0.01 mg/L. Sem toga, ni u vodi za pie, ni u uzorcima vode iz esme, nisu naene antropogene supstance sa sledee liste parametara: 1. Pesticidi (proirena lista od 45 supstanci i metabolita) 2. Benzol, MTBE (komponenta goriva) 3. Policiklini aromatini ugljovodonici 4. Kompleksni agensi (npr. EDTA) 5. Notrozamini 6. Hlorfenoli Kao to je i oekivano, primeen je blago povean sadraj hloroforma i drugih trihalometana. Ove supstance se formiraju kao nus produkti hlorisanja. Maksimum koncentracije THM od 0.027 mg/L je znaajno nii od propisanih vrednosti u Srbiji od 0.1 mg/L.
4.4
Potranja za hlorom i formiranje nus produkata
Uzorci iste vode (na izlazu iz filtera) su analizirani u TZW laboratoriji sa ciljem da se oceni potranja za hlorom i koliina formiranih trihalometana. Kao to se vidi u desnoj koloni dodatka 9, izmerene su veoma visoke koncentracije hlora koje su potrebne. Nasuprot tome, koliina formiranih trihalometana kao nus proizvoda je prilino niska usled slabog hlorisanja (oko 12 mg/L). Opadanje hlora od oko 1.2 mg/L u toku 30 minuta je samo delimino uzrokovan sadrajem amonijaka u efluentu iz filtra. Izmerena vrednost amonijaka od 0.08 mg/L (Tabela 2) odgovara maksimalnoj potronji hlora od 0.45 mg/L (NH4+ + 3 OCl- NCl3 + 2 OH- + H2O).
Strana 9
5. Preporuke
Distribucioni sistem mora biti rekonstruisan (minimiziranje gubitaka vode) da bi se poboljalo snabdevanje vodom u Beeju. Osim toga, potrebno je poveanje kapaciteta vodozahvata vode, na primer dodavanjem novih bunara kako bi se izbegli negativni uticaji prepumpavanja. Takoe je potrebno modernizovati opremu za preiavanje pitke vode. Kao kratkorone mere za optimizaciju postojeeg procesa tretmana, predlae se sledee: a. Potrebno je smanjiti brzinu filtracije koliko god je mogue (iskoristiti sve filtere) i izmeniti pranje filtera (kao to sledi u nastavku) da bi se minimizovao sadraj amonijaka i gvoa u efluentu filtera: 1. 2. 3. 4. Sniavanje nivoa vode do povrine filterske ispune 2 min vazduh 45 m/h 2-4 min vazduh/voda 45/10 m/h (dok se ne napuni filter) 10-20 min voda 20 m/h
U sluaju da se voda iznad filtera ne isisti u roku od 15 minuta u fazi 4, verovatno je efikasnije ponoviti ceo proces pranja nego produavati vreme pranja filtera vodom. Potrebno je odrediti koncentraciju hlora u vodi koja se koristi za pranje filtera. Ako postoje primetne koliine slobodnog hlora koji je rastvoren u vodi, rezervoar za pranje filtera potrebno je ubudue puniti istom vodom (bez hlora). b. Takoe je potrebno odrediti koncentraciju hlora u vodi za pie, i proveriti ureaj za doziranje. Prema naim rezultatima, troi se neuobiajeno velika koliina hlora za hlorisanje vode za pie. c. Potrebano je analizirati sve bunare na odreene parametre, ukljuujui i amonijak. Neki bunari verovatno imaju poveane koliine ove supstance koje se ne mogu ukloniti postojeim tretmanom. Poveana koncentracija amonijaka, koja se povremeno nae u zvaninim rezultatima ispitivanja vode za pie, ukazuje da bi ovo mogao biti sluaj. Poveanje koncentracije kiseonika na ulazu u filter bi povoljno uticalo na stabilnost tretmana. Meutim ovo ne moe biti uinjeno izmenom sistema za aeraciju. Zasienost kiseonika u ravnotei sa vazduhom je, na datoj temperaturi, oko 10 mg/L. Ova vrednost je ve postignuta postojeim tehnikama aeracije. Zbog toga bi se morali koristiti gasoviti kiseonik ili vodonik peroksid. Prema naim rezultatima, ovo trenutno nije potrebno.
Strana 10
6. Zakljuak
U cilju procene kvaliteta vode i davanja predloga za optimizaciju tretmana vode za pie u Beeju, TZW je analizirao sirovu vodu i vodu za pie, kao i uzorke vode iz razliitih koraka tretmana tri puta u toku 2005/06. Dolo se do sledeih zakljuaka: Voda za pie ima odgovarajui sastav koji je u skladu sa propisima Srbije kao i Evropske Unije. Sirova voda ne poseduje rastvoren kiseonik (nema nitrata i sulfata) i karakterie je visoka koncentracija amonijaka i metana. Koncentracije gvoa, mangana, arsena i organskih supstanci su blago poveane. Opirnim analizama je potvreno da bunarske vode nisu zagaene antropogenim supstancama, kao to su pesticidi. Ve pomenut hemijski sastav sirove vode ukazuje na dugo zadravanje vode u zemlji i njeno prirodno preiavanje. Dugorono gledano, ipak se moraju preduzeti mere protiv zagaenja podzemnih voda. Efikasnost tornjeva za aeraciju je odgovarajua na ovom PPV. U sluaju rekonstrukcije iz tehnikih razloga, opet bi trebalo odabrati visoko porozno i robusno punjenje kojim se izbegava zapuavanje (usled taloenja hidroksida gvoa). Koncentracija amonijaka u efluentu filtera je blago poveana (maksimum 0.08 mg/L), ali ne prelazi maksimalnu dozvoljenu koncentraciju datu propisima Srbije, od 0.3 mg/L. Ipak, potrebno je poboljati efikasnost filtracije.
U poglavlju 5 su date preporuke za optimizaciju tretmana koje se odnose na ukljanjanje vika amonijaka. TZW e obaviti odgovarajue analize tokom 2007. godine. Za osetno poboljanje vodosnabdevanja u Beeju, najvii prioritet imaju investicije za rekonstrukciju distribucionog sistema. Osim toga, potrebno je unaprediti vodozahvat sirove vode i modernizovati tretman preiavanja pitke vode.
Strana 11
Annex 1a
Prfbericht
Technologiezentrum Wasser (TZW) Karlsruhe
Auftraggeber
BMBF 02WT0647-Serbien
Probennahmestelle
Becej, Br. B0/1

PN-Datum 29.09.2005 Parameter Probenehmer Herr Erich Pfhler bei C Ergebnis Einheit BG Probe-Nr. 2005006879 GW Verfahren
Frbung, qualitativ Trbung, qualitativ Geruch, qualitativ Frbung, SAK bei 436 nm Trbung, quantitativ Trbung, quantitativ (anges.) Fassungstemperatur Elektr. Leitfhigkeit bei 20C Elektr. Leitfhigkeit bei 25C Sauerstoff pH-Wert, Labor pH-Wert bei Fassungstemperatur pH-Wert nach Calcitsttig. b. Fassungstemp. pH-Wertabweichung vom Gleichgewicht Surekapazitt bis pH 4,3 Surekapazitt bis pH 8,2 Basekapazitt bis pH 4,3 Basekapazitt bis pH 8,2 Gesamthrte Gesamthrte dH Sttigungsindex Calcitlsekapazitt Calcitabscheidekapazitt Calcium Magnesium Natrium Kalium Ammonium Eisen Mangan Aluminium, gesamt Chlorid Nitrat Nitrit Sulfat Phosphat, gesamt Silicium Sulfid Prfbericht Nr. 11366
17,2
21,3
17,6
ohne ohne l. modrig 0,1 0,62 0,02 17,4 71,7 80,0 0,6 7,63 7,62 7,46 0,16 9,09 0,46 2,48 13,9 0,29 21 36,7 38,1 96,0 1,1 2,4 0,42 0,019 < BG 5,4 < BG < BG < BG 0,47 9,0 < BG
1/m FNU FNU C mS/m mS/m mg/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L dH mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 1 1 0,5 0,5 0,3 0,3 0,01 0,01 0,005 0,02 1 0,5 0,01 1 0,01 0,1 0,1 0,01 0,005 0,005 0,005 0,5 0,1 0,01 0,01
DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DEV B1/2 DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DIN EN ISO 7027-C2 DIN 38404-4-C4 DIN EN 27888-C8 DIN EN 27888-C8 DIN EN 25813/14-G21/22 DIN 38404-5-C5 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 Berechnung Berechnung DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11732-E23 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 13395-D28 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN 1189-D11 DIN EN ISO 11885-E22 Schnelltest LCW 053
Seite 1 von 4
Annex 1b
Probennahmestelle
Becej, Br. B0/1

Cyanid, gesamt TOC SAK bei 254 nm Methan AOX AOS MTBE
< BG 1,9 3,7 1400 < BG 11 < BG
mg/L mg/L 1/m g/L g/L g/L g/L
0,01 0,3 0,1 10 5 10 0,05
DIN EN ISO 14403-D6 DIN EN 1484-H3 DIN 38404-3-C3 Labormethode DIN EN 1485-H14 Labormethode Labormethode
Elemente Antimon Arsen Barium Blei Bor Cadmium Chrom Kupfer Nickel Selen Thallium Uran Zink < BG 0,032 0,16 < BG 0,11 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 0,001 0,001 0,01 0,001 0,02 0,0001 0,001 0,01 0,001 0,001 0,001 0,0001 0,02 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29
Leichtfl. Halogenkohlenwasserstoffe 1,2-Dichlorethan Trichlorethen Tetrachlorethen Summe Tri- und Tetrachlorethen Dichlormethan Tetrachlormethan (Tetrachlorkohlenstoff) Trichlornitromethan 1,1,1-Trichlorethan cis-1,2-Dichlorethen trans-1,2-Dichlorethen 1,1-Dichlorethan 1,1-Dichlorethen 1,1,2-Trichlortrifluorethan Trichlormethan (Chloroform) Bromdichlormethan Dibromchlormethan Tribrommethan (Bromoform) Summe Trihalogenmethane < BG < BG < BG 0,0 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG 0,0
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 10 0,1 0,1 0,1 5 5 5 1 0,1 0,3 0,1 0,1 0,1 0,3 0,1 0,1 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4
Prfbericht Nr. 11366
Seite 2 von 4
Annex 1c
Probennahmestelle
Becej, Br. B0/1

Synthetische Komplexbildner NTA (Nitrilotriacetat) EDTA (Ethylendinitrilotetraacetat) DTPA (Diethylentriaminpentaacetat) ADA (beta-Alanindiacetat) PDTA (1,3-Propylendiamintetraacetat) < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L 0,5 0,5 1 1 1 DIN EN ISO 16588 DIN EN ISO 16588 DIN EN ISO 16588 DIN EN ISO 16588 DIN EN ISO 16588
PSM-Wirkstoffe und Metabolite Ametryn Atrazin Desethylatrazin (Metabolit) Bromacil Chlortoluron Carbetamid Chloridazon Cyanazin Desmetryn Diuron Isoproturon Lenacil Linuron Methabenzthiazuron Metamitron Metobromuron Metoxuron Monolinuron Phenmedipham Prometryn Procymidon Propazin Sebuthylazin Simazin Desethylsimazin (Metabolit) Terbutryn Terbuthylazin Desethylterbuthylazin (Metabolit) Triadimefon Triadimenol Alachlor Dichlorbenzamid (Metabolit) Hexazinon Metalaxyl Metazachlor Metolachlor Metribuzin Pendimethalin Propachlor Triallat Trifluralin Prfbericht Nr. 11366 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 0,05 0,02 0,03 0,03 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,1 0,05 0,1 0,05 0,02 0,02 0,05 0,05 0,02 0,05 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,05 0,03 0,05 0,03 0,02 0,05 0,05 0,05 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode
Seite 3 von 4
Annex 1d
Probennahmestelle
Becej, Br. B0/1

PSM-Wirkstoffe und Metabolite 2,4-D 2,4-DP (Dichlorprop) 2,4,5-T 2,4,5-TP (Fenoprop) MCPA MCPP (Mecoprop) MCPB 2,4-DB Bentazon Triclopyr Fluroxypyr Bromoxynil Ioxynil < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20
Bemerkung:
BG = Bestimmungsgrenze; GW = Grenzwert nach TrinkwV (2001)

Die Ergebnisse beziehen sich ausschlielich auf die untersuchte Probe.
Karlsruhe, den 03.04.2006
Gruppenleiter
Seite 4 von 4
Annex 2a
Prfbericht
Auftraggeber
Probennahmestelle
Becej, B III/6
Frbung, qualitativ Trbung, qualitativ Geruch, qualitativ Frbung, SAK bei 436 nm Trbung, quantitativ Trbung, quantitativ (anges.) Fassungstemperatur Elektr. Leitfhigkeit bei 20C Elektr. Leitfhigkeit bei 25C Sauerstoff pH-Wert, Labor pH-Wert bei Fassungstemperatur pH-Wert nach Calcitsttig. b. Fassungstemp. pH-Wertabweichung vom Gleichgewicht Surekapazitt bis pH 4,3 Surekapazitt bis pH 8,2 Basekapazitt bis pH 4,3 Basekapazitt bis pH 8,2 Gesamthrte Gesamthrte dH Sttigungsindex Calcitlsekapazitt Calcitabscheidekapazitt Calcium Magnesium Natrium Kalium Ammonium Eisen Mangan Aluminium, gesamt Chlorid Nitrat Nitrit Sulfat Phosphat, gesamt Silicium Sulfid Prfbericht Nr. 11367
16,9
21,7
17,4
ohne trb ohne < BG 5,5 0,19 18,2 70,4 78,6 < BG 7,53 7,51 7,34 0,17 8,96 0,60 2,83 15,8 0,30 26 47,4 40,0 67,9 1,1 2,4 < BG 0,033 < BG 4,3 < BG < BG < BG 0,37 11,0 < BG
1/m FNU FNU C mS/m mS/m mg/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L dH mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 1 1 0,5 0,5 0,3 0,3 0,01 0,01 0,005 0,02 1 0,5 0,01 1 0,01 0,1 0,1 0,01 0,005 0,005 0,005 0,5 0,1 0,01 0,01
DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DEV B1/2 DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DIN EN ISO 7027-C2 DIN 38404-4-C4 DIN EN 27888-C8 DIN EN 27888-C8 DIN EN 25813/14-G21/22 DIN 38404-5-C5 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 Berechnung Berechnung DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11732-E23 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 13395-D28 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN 1189-D11 DIN EN ISO 11885-E22 Schnelltest LCW 053
Seite 1 von 4
Annex 2b
Probennahmestelle
Becej, B III/6
Cyanid, gesamt TOC SAK bei 254 nm Methan AOX AOS MTBE
< BG 1,9 3,1 1600 < BG 67 < BG
mg/L mg/L 1/m g/L g/L g/L g/L
0,01 0,3 0,1 10 5 10 0,05
DIN EN ISO 14403-D6 DIN EN 1484-H3 DIN 38404-3-C3 Labormethode DIN EN 1485-H14 Labormethode Labormethode
Elemente Antimon Arsen Barium Blei Bor Cadmium Chrom Kupfer Nickel Selen Thallium Uran Zink < BG 0,006 0,20 < BG 0,10 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 0,001 0,001 0,01 0,001 0,02 0,0001 0,001 0,01 0,001 0,001 0,001 0,0001 0,02 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29
Leichtfl. Halogenkohlenwasserstoffe 1,2-Dichlorethan Trichlorethen Tetrachlorethen Summe Tri- und Tetrachlorethen Dichlormethan Tetrachlormethan (Tetrachlorkohlenstoff) Trichlornitromethan 1,1,1-Trichlorethan cis-1,2-Dichlorethen trans-1,2-Dichlorethen 1,1-Dichlorethan 1,1-Dichlorethen 1,1,2-Trichlortrifluorethan Trichlormethan (Chloroform) Bromdichlormethan Dibromchlormethan Tribrommethan (Bromoform) Summe Trihalogenmethane < BG < BG < BG 0,0 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG 0,0
Seite 2 von 4
Annex 2c
Probennahmestelle
Becej, B III/6
PSM-Wirkstoffe und Metabolite Ametryn Atrazin Desethylatrazin (Metabolit) Bromacil Chlortoluron Carbetamid Chloridazon Cyanazin Desmetryn Diuron Isoproturon Lenacil Linuron Methabenzthiazuron Metamitron Metobromuron Metoxuron Monolinuron Phenmedipham Prometryn Procymidon Propazin Sebuthylazin Simazin Desethylsimazin (Metabolit) Terbutryn Terbuthylazin Desethylterbuthylazin (Metabolit) Triadimefon Triadimenol Alachlor Dichlorbenzamid (Metabolit) Hexazinon Metalaxyl Metazachlor Metolachlor Metribuzin Pendimethalin Propachlor Triallat Trifluralin Prfbericht Nr. 11367 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
Seite 3 von 4
Annex 2d
Probennahmestelle
Becej, B III/6
PSM-Wirkstoffe und Metabolite 2,4-D 2,4-DP (Dichlorprop) 2,4,5-T 2,4,5-TP (Fenoprop) MCPA MCPP (Mecoprop) MCPB 2,4-DB Bentazon Triclopyr Fluroxypyr Bromoxynil Ioxynil < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20
Bemerkung:

Gruppenleiter
Seite 4 von 4
Annex 3a
Prfbericht
Auftraggeber
Probennahmestelle
Becej, WW Rohwasser
Frbung, qualitativ Trbung, qualitativ Geruch, qualitativ Frbung, SAK bei 436 nm Trbung, quantitativ Trbung, quantitativ (anges.) Fassungstemperatur Elektr. Leitfhigkeit bei 20C Elektr. Leitfhigkeit bei 25C Sauerstoff pH-Wert bei Fassungstemperatur pH-Wert nach Calcitsttig. b. Fassungstemp. pH-Wertabweichung vom Gleichgewicht Surekapazitt bis pH 4,3 Surekapazitt bis pH 8,2 Basekapazitt bis pH 4,3 Basekapazitt bis pH 8,2 Gesamthrte Gesamthrte dH Sttigungsindex Calcitlsekapazitt Calcitabscheidekapazitt Calcium Magnesium Natrium Kalium Ammonium Eisen Mangan Aluminium, gesamt Aluminium, gelst Chlorid Nitrat Nitrit Sulfat Phosphat, gesamt Silicium Sulfid Prfbericht Nr. 17122
ohne trb ohne < BG 6,0 0,03 16,7 70,9 79,1 < BG 7,53 7,36 0,17 9,09 0,60 2,90 16,3 0,30 26 47,5 41,8 71,9 1,1 2,3 0,45 0,037 < BG 4,8 < BG < BG < BG 0,40 10,3 < BG
1/m FNU FNU C mS/m mS/m mg/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L dH mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 1 1 0,5 0,5 0,3 0,3 0,01 0,01 0,005 0,02 0,02 1 0,5 0,01 1 0,01 0,1 0,1 0,01 0,005 0,005 0,005 0,5 0,1 0,01 0,01
DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DEV B1/2 DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DIN EN ISO 7027-C2 DIN 38404-4-C4 DIN EN 27888-C8 DIN EN 27888-C8 DIN EN 25813/14-G21/22 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 Berechnung Berechnung DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11732-E23 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 13395-D28 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN 1189-D11 DIN EN ISO 11885-E22 Schnelltest LCW 053
21,4
18,0
Seite 1 von 2
Annex 3b
Probennahmestelle
Becej, WW Rohwasser
TOC SAK bei 254 nm Methan
2,0 3,2 3800
mg/L 1/m g/L
0,3 0,1 10
DIN EN 1484-H3 DIN 38404-3-C3 Labormethode
Bemerkung:

Gruppenleiter
Seite 2 von 2
Annex 4a
Prfbericht
DVGW-Technologiezentrum Wasser, Karlsruher Str. 84, 76139 Karlsruhe Auftraggeber
Probennahmestelle
WW Becej, Rohwasser
Probenahme Probeneingang Probenehmer Probe-Nr.
18.10.2006
Parameter
19.10.2006
bei C Ergebnis
Pfhler, Erich
Einheit BG GW
2006011411
Verfahren
Fassungstemperatur Elektr. Leitfhigkeit bei 20C Elektr. Leitfhigkeit bei 25C Sauerstoff pH-Wert, Labor pH-Wert bei Fassungstemperatur pH-Wert nach Calcitsttig. b. Fassungstemp. pH-Wertabweichung vom Gleichgewicht Surekapazitt bis pH 4,3 Surekapazitt bis pH 8,2 Basekapazitt bis pH 4,3 Basekapazitt bis pH 8,2 Gesamthrte Gesamthrte dH Sttigungsindex Calcitlsekapazitt Calcitabscheidekapazitt Calcium Magnesium Natrium Kalium Ammonium Eisen Mangan Mangan, gelst Chlorid
19,6 21,4 19,3
17,3 71,3 79,6 1,3 7,55 7,55 7,35 0,20 9,07 0,57 2,99 16,7 0,35 29 48,8 43,1 72,5 1,1 2,2 0,64 0,041 0,042 4,9
C mS/m mS/m mg/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L dH mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 1 1 0,5 0,5 0,3 0,3 0,01 0,01 0,005 0,005 1 0,01 0,005 0,005 0,005 0,5
DIN 38404-4-C4 DIN EN 27888-C8 DIN EN 27888-C8 DIN EN 25813/14-G21/22 DIN 38404-5-C5 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 Berechnung Berechnung DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11732-E23 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 10304-1-D19
Seite 1 von 2
Annex 4b
Probennahmestelle
WW Becej, Rohwasser
Probenahme Probeneingang Probenehmer Probe-Nr.
18.10.2006
Parameter
19.10.2006
bei C Ergebnis
Pfhler, Erich
Einheit BG GW
2006011411
Verfahren
Nitrat Sulfat Sulfid Methan
< BG < BG < BG 3900
mg/L mg/L mg/L g/L
0,5 1 0,1 10
DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 10304-1-D19 Schnelltest LCW 053 Labormethode
Bemerkung:

Die Ergebnisse beziehen sich ausschlielich auf die untersuchte Probe. Karlsruhe, den 06.11.2006
Seite 2 von 2
Annex 5a
Prfbericht
Auftraggeber
Probennahmestelle
Becej, WW Reinwasser
Fassungstemperatur Elektr. Leitfhigkeit bei 20C Elektr. Leitfhigkeit bei 25C pH-Wert, Labor pH-Wert bei Fassungstemperatur pH-Wert nach Calcitsttig. b. Fassungstemp. pH-Wertabweichung vom Gleichgewicht Surekapazitt bis pH 4,3 Surekapazitt bis pH 8,2 Basekapazitt bis pH 4,3 Basekapazitt bis pH 8,2 Gesamthrte Gesamthrte dH Sttigungsindex Calcitlsekapazitt Calcitabscheidekapazitt Calcium Magnesium Natrium Kalium Ammonium Chlorid Nitrat Nitrit Sulfat TOC SAK bei 254 nm Methan AOS MTBE
19,2
17,5 70,3 78,5 7,74 7,76 7,43 0,33 8,82 0,32 2,87 16,1 0,52 36 46,3 41,7 78,4 1,1 < BG 5,4 7,8 < BG 1,1 1,9 3,2 < BG 15 < BG
C mS/m mS/m mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L dH mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 1/m g/L g/L g/L 1 1 0,5 0,5 0,3 0,3 0,01 1 0,5 0,01 1 0,3 0,1 10 10 0,05 0,01 0,005 0,005 0,005
DIN 38404-4-C4 DIN EN 27888-C8 DIN EN 27888-C8 DIN 38404-5-C5 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 Berechnung Berechnung DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11732-E23 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 13395-D28 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN 1484-H3 DIN 38404-3-C3 Labormethode Labormethode Labormethode
21,8
19,4
Elemente Antimon Arsen Barium Blei < BG 0,009 0,17 < BG

mg/L mg/L mg/L mg/L 0,001 0,001 0,01 0,001 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29
Seite 1 von 4
Annex 5b
Probennahmestelle
Elemente Bor Cadmium Chrom Kupfer Nickel Selen Thallium Uran Zink 0,11 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 0,02 0,0001 0,001 0,01 0,001 0,001 0,001 0,0001 0,02 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29
Leichtfl. Halogenkohlenwasserstoffe 1,2-Dichlorethan Trichlorethen Tetrachlorethen Summe Tri- und Tetrachlorethen Dichlormethan Tetrachlormethan (Tetrachlorkohlenstoff) Trichlornitromethan 1,1,1-Trichlorethan cis-1,2-Dichlorethen trans-1,2-Dichlorethen 1,1-Dichlorethan 1,1-Dichlorethen 1,1,2-Trichlortrifluorethan Trichlormethan (Chloroform) Bromdichlormethan Dibromchlormethan Tribrommethan (Bromoform) Summe Trihalogenmethane < BG < BG < BG 0,0 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG 4,3 3,1 1,6 0,2 9,2
PSM-Wirkstoffe und Metabolite Ametryn Atrazin Desethylatrazin (Metabolit) Bromacil Chlortoluron Carbetamid Chloridazon Cyanazin Prfbericht Nr. 11369 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 0,05 0,02 0,03 0,03 0,05 0,1 0,05 0,05 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12
Seite 2 von 4
Annex 5c
Probennahmestelle
PSM-Wirkstoffe und Metabolite Desmetryn Diuron Isoproturon Lenacil Linuron Methabenzthiazuron Metamitron Metobromuron Metoxuron Monolinuron Phenmedipham Prometryn Procymidon Propazin Sebuthylazin Simazin Desethylsimazin (Metabolit) Terbutryn Terbuthylazin Desethylterbuthylazin (Metabolit) Triadimefon Triadimenol Alachlor Dichlorbenzamid (Metabolit) Hexazinon Metalaxyl Metazachlor Metolachlor Metribuzin Pendimethalin Propachlor Triallat Trifluralin 2,4-D 2,4-DP (Dichlorprop) 2,4,5-T 2,4,5-TP (Fenoprop) MCPA MCPP (Mecoprop) MCPB 2,4-DB Bentazon Triclopyr Fluroxypyr Bromoxynil < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,1 0,05 0,1 0,05 0,02 0,02 0,05 0,05 0,02 0,05 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,05 0,03 0,05 0,03 0,02 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20
Seite 3 von 4
Annex 5d
Probennahmestelle
PSM-Wirkstoffe und Metabolite Ioxynil < BG

g/L 0,05 DIN EN ISO 15913-F20
Bemerkung:

Gruppenleiter
Seite 4 von 4
Annex 6a
Prfbericht
Auftraggeber
Probennahmestelle
Frbung, qualitativ Trbung, qualitativ Geruch, qualitativ Frbung, SAK bei 436 nm Trbung, quantitativ Trbung, quantitativ (anges.) Fassungstemperatur Elektr. Leitfhigkeit bei 20C Elektr. Leitfhigkeit bei 25C Sauerstoff pH-Wert bei Fassungstemperatur pH-Wert nach Calcitsttig. b. Fassungstemp. pH-Wertabweichung vom Gleichgewicht Surekapazitt bis pH 4,3 Surekapazitt bis pH 8,2 Basekapazitt bis pH 4,3 Basekapazitt bis pH 8,2 Gesamthrte Gesamthrte dH Sttigungsindex Calcitlsekapazitt Calcitabscheidekapazitt Calcium Magnesium Natrium Kalium Ammonium Eisen Mangan Aluminium, gesamt Aluminium, gelst Chlorid Nitrat Nitrit Sulfat Phosphat, gesamt Silicium Sulfid Prfbericht Nr. 17123
ohne ohne nach Chlor < BG 0,10 0,01 16,9 70,2 78,3 2,5 7,71 7,43 0,28 8,80 0,38 2,84 15,9 0,45 32 45,8 41,2 75,9 1,0 < BG 0,01 < BG < BG 5,7 7,9 < BG < BG 0,27 10,1 < BG
1/m FNU FNU C mS/m mS/m mg/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L dH mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 1 1 0,5 0,5 0,3 0,3 0,01 0,01 0,005 0,02 0,02 1 0,5 0,01 1 0,01 0,1 0,1 0,01 0,005 0,005 0,005 0,5 0,1 0,01 0,01
DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DEV B1/2 DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DIN EN ISO 7027-C2 DIN 38404-4-C4 DIN EN 27888-C8 DIN EN 27888-C8 DIN EN 25813/14-G21/22 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 Berechnung Berechnung DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11732-E23 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 13395-D28 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN 1189-D11 DIN EN ISO 11885-E22 Schnelltest LCW 053
20,5
20,5
Seite 1 von 4
Annex 6b
Probennahmestelle
TOC SAK bei 254 nm Methan
2,0 2,7 < BG
mg/L 1/m g/L
0,3 0,1 10
DIN EN 1484-H3 DIN 38404-3-C3 Labormethode
Elemente Antimon Arsen Blei Bor Cadmium Chrom Kupfer Nickel Selen Quecksilber Uran < BG 0,008 < BG 0,10 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 0,001 0,001 0,001 0,02 0,0001 0,001 0,01 0,001 0,001 0,00005 0,0001 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN EN 13506-E35 DIN 38406-29-E29
Leichtfl. Halogenkohlenwasserstoffe 1,2-Dichlorethan Trichlorethen Tetrachlorethen Summe Tri- und Tetrachlorethen Dichlormethan Tetrachlormethan (Tetrachlorkohlenstoff) Trichlornitromethan 1,1,1-Trichlorethan cis-1,2-Dichlorethen trans-1,2-Dichlorethen 1,1-Dichlorethan 1,1-Dichlorethen 1,1,2-Trichlortrifluorethan Trichlormethan (Chloroform) Bromdichlormethan Dibromchlormethan Tribrommethan (Bromoform) Summe Trihalogenmethane < BG < BG < BG 0,0 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG 6,0 3,9 1,8 0,1 12
Seite 2 von 4
Annex 6c
Probennahmestelle
PSM-Wirkstoffe und Metabolite Ametryn Atrazin Desethylatrazin (Metabolit) Bromacil Chlortoluron Carbetamid Chloridazon Cyanazin Desmetryn Diuron Isoproturon Lenacil Linuron Methabenzthiazuron Metamitron Metobromuron Metoxuron Monolinuron Phenmedipham Prometryn Procymidon Propazin Sebuthylazin Simazin Desethylsimazin (Metabolit) Terbutryn Terbuthylazin Desethylterbuthylazin (Metabolit) Triadimefon Triadimenol Alachlor Dichlorbenzamid (Metabolit) Hexazinon Metalaxyl Metazachlor Metolachlor Metribuzin Pendimethalin Propachlor Triallat Trifluralin < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
Polycycl. aromat. Kohlenwasserstoffe Naphthalin Acenaphthylen Acenaphthen Fluoren Prfbericht Nr. 17123 < BG < BG < BG < BG
ng/L ng/L ng/L ng/L 20 30 20 10 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18
Seite 3 von 4
Annex 6d
Probennahmestelle
Polycycl. aromat. Kohlenwasserstoffe Phenanthren Anthracen Fluoranthen Pyren Benzo(a)anthracen Chrysen Benzo(b)fluoranthen Benzo(k)fluoranthen Benzo(a)pyren Dibenz(ah)anthracen Benzo(ghi)perylen Indeno(1,2,3-cd)pyren Summe 4 PAK TrinkwV 2001 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG 0,00
ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L 10 10 10 10 10 10 10 10 5 10 10 10 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18
Bemerkung:

Gruppenleiter
Seite 4 von 4
Annex 7a
Prfbericht
Auftraggeber
Probennahmestelle
Becej, Hotel Bela Lada

Phys.-chem. Untersuchungen nach Anlage 2, Teil I

Benzol Bor Bromat Chrom Cyanid, gesamt Fluorid Nitrat Quecksilber Selen Leichtfl. Halogenkohlenwasserstoffe 1,2-Dichlorethan Tetrachlorethen Trichlorethen Summe Tri- und Tetrachlorethen Dichlormethan Tetrachlormethan (Tetrachlorkohlenstoff) Trichlornitromethan 1,1,1-Trichlorethan cis-1,2-Dichlorethen trans-1,2-Dichlorethen 1,1-Dichlorethan 1,1-Dichlorethen 1,1,2-Trichlortrifluorethan PSM-Wirkstoffe und Metabolite Ametryn Atrazin Desethylatrazin (Metabolit) Bromacil Chlortoluron Carbetamid Chloridazon Cyanazin Desmetryn Diuron Isoproturon Prfbericht Nr. 10989 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 0,05 0,02 0,03 0,03 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12
< BG 0,11 < BG < BG < BG 0,14 7,8 < BG < BG
g/L mg/L g/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L
0,1 0,02 1 0,001 0,01 0,05 0,5 0,00005 0,001
Labormethode DIN 38406-29-E29 Labormethode DIN 38406-29-E29 DIN EN ISO 14403-D6 DIN 38405-4-D4 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN 13506-E35 DIN 38406-29-E29
< BG < BG < BG 0,0 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L
0,3 0,1 0,1 10 0,1 0,1 0,1 5 5 5 1 0,1
DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4
Seite 1 von 5
Annex 7b
Probennahmestelle

PSM-Wirkstoffe und Metabolite Lenacil Linuron Methabenzthiazuron Metamitron Metobromuron Metoxuron Monolinuron Phenmedipham Prometryn Procymidon Propazin Sebuthylazin Simazin Desethylsimazin (Metabolit) Terbutryn Terbuthylazin Desethylterbuthylazin (Metabolit) Triadimefon Triadimenol Alachlor Dichlobenil Dichlorbenzamid (Metabolit) Hexazinon Metalaxyl Metazachlor Metolachlor Metribuzin Pendimethalin Propachlor Triallat Trifluralin 2,4-D 2,4-DP (Dichlorprop) 2,4,5-T 2,4,5-TP (Fenoprop) MCPA MCPP (Mecoprop) MCPB 2,4-DB Bentazon Triclopyr Fluroxypyr Bromoxynil Ioxynil < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 0,05 0,05 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,1 0,05 0,1 0,05 0,02 0,02 0,05 0,05 0,02 0,05 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,03 0,05 0,03 0,02 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20
Phys.-chem. Untersuchungen nach Anlage 2, Teil II
Seite 2 von 5
Annex 7c
Probennahmestelle

Antimon Arsen Blei Cadmium Kupfer Nickel Nitrit Polycycl. aromat. Kohlenwasserstoffe Naphthalin Acenaphthylen Acenaphthen Fluoren Phenanthren Anthracen Fluoranthen Pyren Benzo(a)anthracen Chrysen Benzo(b)fluoranthen* Benzo(k)fluoranthen* Benzo(a)pyren Dibenz(ah)anthracen Benzo(ghi)perylen* Indeno(1,2,3-cd)pyren* Summe 4 PAK (*) nach TrinkwV (2001) Trihalogenmethane Trichlormethan (Chloroform) Bromdichlormethan Dibromchlormethan Tribrommethan (Bromoform) Summe Trihalogenmethane
< BG 0,008 < BG < BG 0,02 < BG < BG
mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L
0,001 0,001 0,001 0,0001 0,01 0,001 0,01
DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN EN ISO 13395-D28
< BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG 0,00
ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L
20 30 20 10 10 10 10 10 10 10 10 10 5 10 10 10
DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18
3,7 2,5 1,4 0,1 7,7
g/L g/L g/L g/L g/L
0,3 0,1 0,1 0,1
DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4
Phys.-chem. Untersuchungen nach Anlage 3

Frbung, qualitativ Trbung, qualitativ Geruch, qualitativ Frbung, SAK bei 436 nm Trbung, quantitativ Trbung, quantitativ (anges.) Geruchsschwellenwert bei 25C Fassungstemperatur Elektr. Leitfhigkeit bei 20C Elektr. Leitfhigkeit bei 25C pH-Wert bei Fassungstemperatur pH-Wert nach Calcitsttig. b. Fassungstemp. Prfbericht Nr. 10989 ohne ohne ohne 0,2 0,27 0,04 18,0 70,3 78,4 7,74 7,43
1/m FNU FNU C mS/m mS/m 0,1 0,01 0,01 1 DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DEV B1/2 DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DIN EN ISO 7027-C2 DEV B1/2 DIN 38404-4-C4 DIN EN 27888-C8 DIN EN 27888-C8 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3
Seite 3 von 5
Annex 7d
Probennahmestelle

pH-Wertabweichung vom Gleichgewicht Surekapazitt bis pH = 4,3 Surekapazitt bis pH = 8,2 Basekapazitt bis pH = 4,3 Basekapazitt bis pH = 8,2 Gesamthrte Gesamthrte dH Sttigungsindex Calcitlsekapazitt Calcitabscheidekapazitt Calcium Magnesium Natrium Kalium Ammonium Eisen Mangan Aluminium Aluminium, gelst Chlorid Sulfat TOC
17,4
15,2
0,31 8,83 0,31 2,84 15,9 0,50 35 45,8 41,3 76,5 1,1 < BG < BG < BG < BG 5,2 < BG 2,1
mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L dH mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 1 1 0,5 0,5 0,3 0,3 0,01 0,01 0,005 0,02 0,02 1 1 0,3 0,01 0,005 0,005 0,005
DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 Berechnung Berechnung DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11732-E23 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN 1484-H3
Zustzliche Parameter
SAK bei 254 nm Barium Thallium Uran Zink Chlorphenole 2-Chlorphenol 3-Chlorphenol 4-Chlorphenol 2,3-Dichlorphenol 2,4- + 2,5-Dichlorphenol 2,6-Dichlorphenol 3,4-Dichlorphenol 3,5-Dichlorphenol 2,3,4-Trichlorphenol 2,3,5-Trichlorphenol 2,3,6-Trichlorphenol 2,4,5-Trichlorphenol 2,4,6-Trichlorphenol 3,4,5-Trichlorphenol 2,3,4,5-Tetrachlorphenol 2,3,4,6-Tetrachlorphenol 2,3,5,6-Tetrachlorphenol Prfbericht Nr. 10989 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode
3,4 0,17 < BG < BG 0,08
1/m mg/L mg/L mg/L mg/L
0,1 0,01 0,001 0,0001 0,02
DIN 38404-3-C3 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29
Seite 4 von 5
Annex 7e
Probennahmestelle

Chlorphenole Pentachlorphenol Nitrosamine NDMA NEMA NDEA NDPA NDBA NPIP NPYR NMOR < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L 1 2 2 1 1 1 1 1 Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode
< BG
g/L
0,1
Labormethode
Bemerkung:

Gruppenleiter
Seite 5 von 5
Annex 8a
Prfbericht
Auftraggeber
Probennahmestelle

Phys.-chem. Untersuchungen nach Anlage 2, Teil I

Benzol Bor Bromat Chrom Cyanid, gesamt Fluorid Nitrat Quecksilber Selen Leichtfl. Halogenkohlenwasserstoffe 1,2-Dichlorethan Tetrachlorethen Trichlorethen Summe Tri- und Tetrachlorethen Dichlormethan Tetrachlormethan (Tetrachlorkohlenstoff) Trichlornitromethan 1,1,1-Trichlorethan cis-1,2-Dichlorethen trans-1,2-Dichlorethen 1,1-Dichlorethan 1,1-Dichlorethen 1,1,2-Trichlortrifluorethan PSM-Wirkstoffe und Metabolite Ametryn Atrazin Desethylatrazin (Metabolit) Bromacil Chlortoluron Carbetamid Chloridazon Cyanazin Desmetryn Diuron Isoproturon Prfbericht Nr. 17121 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 0,05 0,02 0,03 0,03 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12
< BG 0,09 < BG < BG < BG 0,13 8,0 < BG < BG
g/L mg/L g/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L
0,1 0,02 1 0,001 0,01 0,05 0,5 0,00005 0,001
Labormethode DIN 38406-29-E29 Labormethode DIN 38406-29-E29 DIN EN ISO 14403-D6 DIN 38405-4-D4 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN 13506-E35 DIN 38406-29-E29
< BG < BG < BG 0,0 < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L
0,3 0,1 0,1 10 0,1 0,1 0,1 5 5 5 1 0,1
DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4
Seite 1 von 4
Annex 8b
Probennahmestelle

PSM-Wirkstoffe und Metabolite Lenacil Linuron Methabenzthiazuron Metamitron Metobromuron Metoxuron Monolinuron Phenmedipham Prometryn Procymidon Propazin Sebuthylazin Simazin Desethylsimazin (Metabolit) Terbutryn Terbuthylazin Desethylterbuthylazin (Metabolit) Triadimefon Triadimenol Alachlor Dichlobenil Dichlorbenzamid (Metabolit) Hexazinon Metalaxyl Metazachlor Metolachlor Metribuzin Pendimethalin Propachlor Triallat Trifluralin 2,4-D 2,4-DP (Dichlorprop) 2,4,5-T 2,4,5-TP (Fenoprop) MCPA MCPP (Mecoprop) MCPB 2,4-DB Bentazon Triclopyr Fluroxypyr Bromoxynil Ioxynil < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L g/L 0,05 0,05 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,1 0,05 0,1 0,05 0,02 0,02 0,05 0,05 0,02 0,05 0,05 0,1 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,03 0,05 0,03 0,02 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 0,05 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 DIN EN ISO 11369-F12 Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20 DIN EN ISO 15913-F20
Phys.-chem. Untersuchungen nach Anlage 2, Teil II
Seite 2 von 4
Annex 8c
Probennahmestelle

Antimon Arsen Blei Cadmium Kupfer Nickel Nitrit Polycycl. aromat. Kohlenwasserstoffe Naphthalin Acenaphthylen Acenaphthen Fluoren Phenanthren Anthracen Fluoranthen Pyren Benzo(a)anthracen Chrysen Benzo(b)fluoranthen* Benzo(k)fluoranthen* Benzo(a)pyren Dibenz(ah)anthracen Benzo(ghi)perylen* Indeno(1,2,3-cd)pyren* Summe 4 PAK (*) nach TrinkwV (2001) Trihalogenmethane Trichlormethan (Chloroform) Bromdichlormethan Dibromchlormethan Tribrommethan (Bromoform) Summe Trihalogenmethane
< BG 0,008 < BG < BG < BG < BG < BG
mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L
0,001 0,001 0,001 0,0001 0,01 0,001 0,01
DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN 38406-29-E29 DIN EN ISO 13395-D28
< BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG 0,00
ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L
20 30 20 10 10 10 10 10 10 10 10 10 5 10 10 10
DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18 DIN 38407-18-F18
12 9,7 4,5 0,4 27
g/L g/L g/L g/L g/L
0,3 0,1 0,1 0,1
DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4 DIN EN ISO 10301-F4
Phys.-chem. Untersuchungen nach Anlage 3

Frbung, qualitativ Trbung, qualitativ Geruch, qualitativ Frbung, SAK bei 436 nm Trbung, quantitativ Trbung, quantitativ (anges.) Geruchsschwellenwert bei 25C Fassungstemperatur Elektr. Leitfhigkeit bei 20C Elektr. Leitfhigkeit bei 25C pH-Wert bei Fassungstemperatur pH-Wert nach Calcitsttig. b. Fassungstemp. Prfbericht Nr. 17121 ohne ohne nach Chlor < BG 0,22 0,01 3,0 9,4 70,1 78,2 7,78 7,52
1/m FNU FNU C mS/m mS/m 0,1 0,01 0,01 1 DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DEV B1/2 DIN EN ISO 7887-C1 DIN EN ISO 7027-C2 DIN EN ISO 7027-C2 DEV B1/2 DIN 38404-4-C4 DIN EN 27888-C8 DIN EN 27888-C8 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3
Seite 3 von 4
Annex 8d
Probennahmestelle

pH-Wertabweichung vom Gleichgewicht Surekapazitt bis pH = 4,3 Surekapazitt bis pH = 8,2 Basekapazitt bis pH = 4,3 Basekapazitt bis pH = 8,2 Gesamthrte Gesamthrte dH Sttigungsindex Calcitlsekapazitt Calcitabscheidekapazitt Calcium Magnesium Natrium Kalium Ammonium Eisen Mangan Aluminium Aluminium, gelst Chlorid Sulfat TOC
21,2
18,0
0,26 8,83 0,37 2,81 15,7 0,40 29 45,4 40,8 75,1 1,1 < BG 0,02 < BG < BG 5,6 < BG 2,1
mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L mmol/L dH mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L mg/L 1 1 0,5 0,5 0,3 0,3 0,01 0,01 0,005 0,02 0,02 1 1 0,3 0,01 0,005 0,005 0,005
DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 DIN 38409-7-H7 Berechnung Berechnung DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN 38404-10-C10-R3 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11732-E23 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 11885-E22 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN ISO 10304-1-D19 DIN EN 1484-H3
Zustzliche Parameter
SAK bei 254 nm Uran Methan Sulfid Nitrosamine NDMA NEMA NDEA NDPA NDBA NPIP NPYR NMOR < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG < BG
ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L ng/L 1 2 2 1 1 1 1 1 Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode Labormethode
2,7 < BG < BG < BG
1/m mg/L g/L mg/L
0,1 0,0001 10 0,1
DIN 38404-3-C3 DIN 38406-29-E29 Labormethode Schnelltest LCW 053
Bemerkung:

Gruppenleiter
Seite 4 von 4
Appendix 9
Chlorine demand and formation of trihalogenmethanes

Becej, WTP clear water Date of sampling: 19.10.06 pH: 7,80 SAK: 2,2 m-1 NH4+: 0,08 mg/L Cl2-Dosis mg/l 0,5 time h 0,5 2 5 24 48 1,0 0,5 2 5 24 48 1,5 0,5 2 5 24 48 Chloroform g/L 2,5 2,4 2,4 2,7 2,5 3,5 3,7 3,9 3,9 3,9 4,3 5,6 5,9 6,2 6,3 Bromdichlor- Dibromchlor- Bromomethane forme methane g/L 1,2 1,2 1,2 1,2 1,2 1,6 1,7 1,8 1,9 2,0 1,9 2,6 3,1 3,5 3,7 g/L 1,3 0,9 0,9 1,0 1,0 1,0 1,0 1,0 1,3 1,0 1,1 1,5 2,0 2,3 2,5 g/L < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 < 0,1 free chlorine mg/L < 0,05 < 0,05 < 0,05 < 0,05 < 0,05 < 0,05 < 0,05 < 0,05 < 0,05 < 0,05 0,27 0,13 0,05 < 0,05 < 0,05 date of measurement: 24.10.06
PRILOG 3 CRTEI
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13.
Granice Optine Beej sa Poloajem Naselja Lokacije Izvorita u Optini Beej Hidraulika ema Mree Varijanta Beej A Hidrauliki Profil od R1 do Beeja Ukopani Rezervoari Hidrauliki Profil od R1 do R6 (Mileevo) Ukopani Rezervoari Nivogram Ukopani Rezervoari Hidraulika ema Mree Varijanta Beej B Hidrauliki Profil od R1 do Beeja Vodotornjevi Hidrauliki Profil od R1 do R6 (Mileevo) Vodotornjevi Nivogram Vodotornjevi Postrojenje za Preiavanje Pitke Vode Beej Procesno Tehnoloka ema Lokacija Nove Hlorne Stanice i Upravljakog Centra Nova Hlorna Stanica i Upravljaki Centar Dispozicija
PAGE
147

Becej Prethodna Studija Opravdanosti

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Becej Prethodna Studija Opravdanosti

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

MINISTARSTVO ZA OBRAZOVANJE I NAUKU FEDERALNE REPUBLIKE NEMAKE I MINISTARSTVO PRIVREDE REPUBLIKE SRBIJE

4. PRIKUPLJENI PODATCI O SISTEMU VODOSNABDEVANJA ......................................................................... 30

5. PRIKUPLJENI PODACI O KVALITETU VODE U OPTINI BEEJ ................................................................... 41

6. PROGRAM ISTRANIH RADOVA ZA KVALITET VODE ................................................................................ 44

7. PROCENA SADANJE SITUACIJE U SISTEMU VODOSNABDEVANJA ........................................................... 49

8. UNAPREENJE I POBOLJANJE SISTEMA VODOSNABDEVANJA ............................................................... 59

9. UNAPREENJE I POBOLJANJE PROCESA TRETMANA VODE................................................................... 80

10. EKONOMSKO FINANSIJSKA ANALIZA ..................................................................................................... 93

10.7.1. 10.7.2. 10.7.3. 10.7.4. 10.7.5.

PRILOG 1 KVALITET VODE...................................128

1. KVALITET SIROVE VODE U OPTINI BEEJ .......................................................................................... 129

2. KVALITET PREIENE VODE U OPTINI BEEJ .................................................................................. 137

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

3.1. PRAVILNIK O HIGIJENSKOJ ISPRAVNOSTI VODE ZA PIE

Red. Vrsta mikroorganizama broj

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

0,003 0,02 2 0,005

0,3 1 0,3 0,02

0,03 0,05 0,04 0,07 0,0005

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

Bq/la i b 0,1 1,0

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

3.2. KVALITET VODE NAMENJENE LJUDSKOJ KONZUMACIJI 98/83/EC

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

Trihalmetani Ukupni Vinil hlorid

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

Naznaka 4: Naznaka 5: Naznaka 6: Naznaka 7:

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

4. PRIKUPLJENI PODATCI O SISTEMU VODOSNABDEVANJA

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

* -- procena, jer zvanini podaci ne postoje

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

BROJ STANOVNIKA U OPTINI BEEJ

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

PROIZVEDENA KOLIINA VODE Q(m3/god) 2,760,000

FAKTURISANA POTRONjA Q(m3/god) 1,469,272

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

4.2. PRORAUN BUDUIH KOLIINA VODE

Napomena: * - procena, jer zvanicni podaci ne postoje

SLIKA 2 STATISTIKI PODACI O BROJU STANOVNIKA U OPTINI BEEJ

STATISTIKI PODACI O BROJU STANOVNIKA U OPTINI BEEJ

SLIKA 3 PROCENA BROJA STANOVNIKA U OPTINI BEEJ

PROCENJEN BROJ STANOVNIKA U OPTINI BEEJ

Ba ko Gradite Ba ko Petrovo Selo Be ej Mileevo Radi evi Poljanice UKUPNO

4.2.3. PROCENA STANOVNITVA

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.

SLIKA 4 PROCENA BUDUIH KOLIINA VODE ZA STANOVNITVO ZA OPTINU BEEJ

PROCENJENA KOLIINA VODE ZA STANOVNITVO U OPTINI BEEJ

248,151 361,098 1,359,646 68,886 76,849 24,128 2,138,759

TZW / IK KONSALTING I PROJEKTOVANJE / EHTING - APRIL 2007.